www.DELIJE.net

[сеси]

јел ово позив или смс? и да ли је исто са мобилног и са фиксног? која је цена?

[Гишка]

[сеси]

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Ово је наставак акције у Републици Српској. Позивом на 1416 донира се 1 ковертибилна марка за манастир.
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[Гишка]

Неколико слика зида у Девичу од пре 10 дана:

























Планирано је да радови на зиду буду готови на јесен.[/url]

[Гишка]

Слике и потврде уплаћеног новца за изградњу заштитног зида манастира Девич:





Представник Делија из Републике Српске уручује донацију Мати Анастасији, игуманији манастира Девич, прикупљену на хуманитарном концерту ''Српска за Девич'' одржаном 18. марта, 2012. у Бања Луци.



Потврда о уплаћеном новцу.



Представник Делија из Ужица уручује донацију Мати Анастасији, прикупљену на хуманитарном концерту ''Ужице за Девич'' одржаном 30. марта, 2012. у Ужицу.



Потврда о уплаћеном новцу.



Потврда о уплаћеној донацији Делија из САД за манастир Девич.

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Важно је напоменути и овом приликом да је кабинет премијера Републике Српске на жалост прешао преко свог обећања да ће покрити трошкове организације концерта у висини од 4000 КМ односно 2000 евра. Јер је првобитно објављивана информација у којој се спомиње цифра за 2000 евра виша у односу на цифру која је предата манастиру. Била је прича прво да ће донирати 1000 мајица које би се продавале по некој минималној цени, типа 5 марака, и да се на тај начин покрију троћкови бине и озвучења, па је онда ипак речено да ћемо добити новац. Не разумем зашто и како, али све време су стизале уверавајуће информације да ће то бити решено. Сада могу слободно рећи да од тога нема ама баш ништа, и велика је штета не само што смо веровали, него и што смо изрекламирали кабинет како на концерту тако и на конфернцији за штампу итд... Наравно да нико није обавезан да помогне, далеко од тога, али је срамота да се пређе преко више пута потврђене речи. Молим браћу из РС да се потруде да издају неко саопштење или нешто слично, у коме би се извео неки закључак читаве акције, пошто је сада и однешен новац, и у коме би се нагласило ово што сам горе навео.
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[Нема предаје!!]

Колико новца смо до сада укупно скупили за ову акцију и још важније питање, колико је још новца потребно да се сакупи? Ако је нека већа цифра, можда би могле мајице неке да се одраде?!

Хвала на одговору у напред.

[Деки РС]

Гишка је прије концерта у БЛ написао ако буде 7 хиљада људи да се завршава зид. Да је била та цифра било би скупљено око 17500 евра. Овако у ова два концерта је скупљено укупно 9315 евра. За завршетак зида потребно је 8185 евра, ако гријешим Гишка, исправи

[Гишка]

Да би се завршио зид потребно је око 8.000 евра, али проверићемо са Игуманијом и радницима за неколико дана па ћемо написати тачно. Видећемо колико је новца скупљено и кроз онај СМС број у Републици Српској.

[Гишка]

[Артиљерац]

Интересантна прича о животу у манастиру у ова тешка времена по српски народ на Косову и Метохији!!!

Девич данас чувају они који су га некад палили


Игуманија манастира Девич: мати Анастасија

Окупиране територије – На неких 30 метара од затворене манастирске капије, двоје Тачијевих службеника „чува“ ову српску светињу. Полицајка је Српкиња, а полицајац Албанац. Легитимишу нас и упућују на доњу манастирску капију, где се низ стрмину једва провлачимо између корова, шута, којекакве гвожђурије. Из све снаге лупамо, у нади да ће неко отворити, јер смо се претходно најавили. У неко доба младић, који са групом Срба изводи радове на манастирском комплексу, каже да можемо горе. И док се отварају врата на манастирском конаку и обновљеној трпезарији, пружамо руке у знак поздрава игуманији девичкој, мати Анастасији.

Игуманија нам мимиком показа да можемо да седнемо, а да је службеник који је са нама у пратњи непожељан. Ништа нисмо рекли. Ћутке седамо за сто, одбијамо понуђену кафу, да би разговор кренуо тихо, скоро шапатом.

„Немам поверења у ове. Дошли су само два дана по Васкрсу, када је француски КФОР напустио своје утврђење, а све по некаквом споразуму који је владика Теодосије одбио. Чувају нас они који су нас палили 17. марта 2004. године“, мирно, како само монахиње умеју, казује игуманија.

„Тачно је да нас нико не дира, али како би и могао када иза ова четири зида никуд не излазимо. Тринаест година чували су нас војници, па ни тада нису могли да нас одбране од хорде Албанаца која је попалила и порушила све што јој је дошло под руку. А прошле године, наочиглед војника КФОР-а, покрадена нам је радионица и нико за то није одговарао. Па, зар мислите да нас могу ови одбранити“, поново с миром у гласу, без имало огорчења, говори мати Анастасија која је у овај манастир, саграђен око 1434. године у озлоглашеној Дреничкој шуми на петом километру од Србице, дошла пре тачно 44 године. Имала је, каже, 13 година када је дошла „у царство божије“.

Обновљени су црква Успења пресвете Богородице, два конака и трпезарија, али не и све оно што је у мартовском дивљању порушено. Тада је манастир спаљен у присуству војника КФОР-а, гробница Јоаникија Девичког је отворена, оскрнављена и у њу је набацано смеће, а шест монахиња је хеликоптерима КФОР-а евакуисано у манастир Соколицу на северу окупираних територија.

„Обновили смо цркву, замењен је под, столарија, омалтерисани су зидови, а сагореле фреске су делимично очишћене. Иконостас још није урађенјер нема новца. Најважније је да су мошти Светог Јоаникија враћене“, казује игуманија девичка, не желећи да се поново враћа у 2004. годину, када су нестале мошти Јоаникија Девичког, по којем је манастир и добио име, а које су под мистериозним околностима од неког француског „истраживача“ враћене у Девич.


Напуштена осматрачница француског КФОР-а

Не жели игуманија много да прича ни о томе што се сестринство не подмлађује.
„Христос је рекао: ‘Ко хоће нека иде за мном’. Данашње сестринство тражи манастир по некаквој својој мери“, биле су речи игуманије.

Већ смо у порти манастира који је саградио деспот Ђурађ Бранковић, подигавши цркву у спомен на оздрављење своје кћери. Манастир је био познат по култу Светог Јоаникија Девичког који се подвизавао у оближњој шупљој букви, а у камену је успео да направи извор, како би, како легенда каже, жедне ловце напојио.
Лековити извор који се налази на стрмини 50 метара испод манастира, ове године је пресушио. Први пут за више од шест векова постојања. Каже мати Анастасија да је пресушио када је пролетос недалеко одатле јак земљотрес затресао Дреницу. А долазили су многи и Срби и Албанци да нађу спас у лековитој дреничкој води.

„Од ове године има све мање Албанаца, долазили су доскора, примали их на коначиште, јер је вековима познато да овај манастир многе бољке побеђује. Али, да ли из страха, или не знам шта, тек све их је мање“, казује нам игуманија док двориштем пролазимо поред столетне јабуке која је родила чак и 2004. године, када је цео манастирски комплекс горео.

Не креће се сестринство Девича много, чак и кад треба до лекара у Косовску Митровицу, ретко се усуде, већ болести саме лече. Одавно овде лекар не долази. Препуштене су саме себи, молитвама, „моштима Светог Јоаникија Девичког“, литургијама које означавају новодонесена звона, јер су им она некадашња из цркве Самодреже украдена. С тугом у гласу, онако за себе, каже мати да се ова, нова, не чују далеко, док се звук оних првих разлегао целом Метохијом.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/devic-danas-cuvaju-oni-koji-su-ga-nekad-palili/

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Са малим закашњењем:
У четвртак смо предали још 14000 динара, прилог наша 4 брата. Добићемо ускоро и признаницу.
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[Гишка]

[Гишка]