www.DELIJE.net

19~B~94 · Posted: 24 Apr 2008 13:47 Post subject:

Ради линк...Велико хвала...
_________________
...и који ће опет доћи са славом,да суди живима и мртвима,и Његовом царству неће бити краја...

Snake · ДЕЛИЈА Joined: 05 Mar 2008 Posts: 209

Izvinite zbog latinice ali trenutno sam na Kosovu pa moram preko fona!Na mene je najjaci utisak ostavila,pored neverovatne lepote ovog manastira naravno,prica o lavovima iznad vrata na ulazu u sami manastir,naime jednom od njih hvali glava jer je ona prema prici monaha pala i ubila turcina koji je dosao da zapali svetinju!Isto tako malo je poznato da su i sami turci nakon tog i slicnih dogadjaja poceli da smatraju Visoke Decane svetinjom i u njoj se molili nasem Bogu da ih izleci od raznih bolesti!

Марија · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 23 Apr 2008 Posts: 11

http://www.youtube.com/watch?v=JE3Mh76AtAI&feature=related
_________________
http://www.youtube.com/user/DveriSrpske

Забјело · ДЕЛИЈА сениор Joined: 05 Jun 2006 Posts: 376

Треба напоменут да је за вријеме турске владавине једна албанска породица успјешно чувала Високе Дечане од Турака.Та породица се презивала Дрешај или Дреша,или нешто слично томе.
_________________
Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.

Podgorica FxCxRxSx · Posted: 28 Apr 2008 16:56 Post subject:

cabron · Posted: 28 Apr 2008 19:38 Post subject:

Забјело · ДЕЛИЈА сениор Joined: 05 Jun 2006 Posts: 376

Немају везе са "нашим" Laughing

Дрешајима.То су породице из руговске клисуре,као што Каброн каже.

А ово за Куче.Убио би те неко да си то овамо река. Laughing

У праву си и за то.Дио јесте албанског поријекла.Међутим и дан данас се код њих зна које су се породице укрстиле са тим породицама,и на неки начин су "обиљежене".
Иначе,они су живјели у добрим односима са албанцима из тог дијела и дан данас је тако.
Кучи су данас једно од ријетких племена из Црне Горе које знају ко су и шта су,за разлику од једног дијела ЦГ који сматра да нема никакве везе са Србима.
Слушао сам неке старије ликове из Куча како говоре да је већина њихових породица дошла из правца Косова и Метохије,бијежећи пред Османлијама.
Већина породица из Црне Горе води поријекло од тзв. Косовског збијега,и неке од њих чак и данас знају из којих области су дошли још прије толико година на ове просторе...
_________________
Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.

cabron · Posted: 29 Apr 2008 08:21 Post subject:

знам све, пала би крв Laughing

него рек`о да није неко од браће из Црне Горе пореклом од куча, па да се не увреди, иначе мој ујак тврди да припадају кучима, мада се то баш не уклапа, породица није из црне горе, већ са тромеђе, мислим може да буде шта знам, није ни битно.

ово што си поменуо `косовски збијег` је веома занимљиво да се зна, у зависности од прилика и опасности ишло се за црну гору, са косова углавном, а са друге стране у гладне године се ишло из црне горе широм Србије-данашње, врло често крушевачки крај, али и БиХ- данашње итд.
није тема али све ово, али да се надовежем, мислим да је занимљиво људима да знају, можда прочачкају по пореклу, па виде колико је српски народ повезан и испреплетан чак и родбинским везама не везано за крајеве, па кад се мало прочепрка по сопственом пореклу мањем борју људи ћа падати на памет да каже `црногорчина` или `босанчина` или `србијанац` или најсмешније `староседелац`...сви смо ми хвала Богу Срби, а ове лажне поделе и чак непријатељске не да не смемо да прихватимо него морамо да се боримо против њих свим силама
_________________
ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!!

Четник · Ветеран Joined: 13 Feb 2007 Posts: 1393

http://www.youtube.com/watch?v=sNj7etFDPek

http://www.youtube.com/watch?v=7WhMDSZoqUM
_________________

Hatori Hanzo · Posted: 09 Jun 2008 01:10 Post subject: Пећка Патријаршија

Ево дуго већ стоји тема о Високим Дечанима а приликом посете овој светињи имали смо прилику да посетимо и другу - Пећку Патријаршију. Па ред је и да се ова тема отвори ради упознавања са њеном славном историјом као и са тим колика је то светиња. У њој се налазе мошти стварно великог броја српских светитеља, као и чудотворна икона Богородице Пећке која је једна од десетак оних које су насликане још за времена земаљског живота Пресвете Богородице, из руке апостола и јевнђелисте и првог иконописца светог Луке. То је место на коме се устоличују српски Патријарси па треба размислити и у том смислу који је ударац за нас некакво самопроглашење територије на којој се и тако важне одлуке спроводе. Мораћу негде да пронађем текст да не бих препричавао, али оно што је најбитније је да се црква састоји из 4 дела која су временом дозиђивана. За разлику од већине светиња у Србији и по Космету које су владарске задужбине, ово је монашка задужбина.

Нема речи да се опише лепота овог места. У њему су главе Светих Петозарних мученика, онда мошти Светог Макарија, Светог Данила, Светог Саве другог, Светог Саве трећег, Светог Арсенија Сремца, Светог Никодима, Светог Спиридона, Светог Саве четвртог, Светог Јефрема, Светог Данила другог, Светог Пајсија, светог Евстатија, Светог Јоаникија првог патријарха...
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A

Hatori Hanzo · Posted: 09 Jun 2008 01:15 Post subject:

Мати Февронија игуманија Пећке Патријаршије и монах из Високих Дечана, и Делије:

Испред манастира на Светој Земљи:

_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A

Четник · Ветеран Joined: 13 Feb 2007 Posts: 1393

Пећка пагријаршија -- скупииа цркава на домаку Псћи, крај Пећке Бистрицс, а на улазу у Руговску кли-суру—један је од најзначајнијих спомсника ерпске прош-лости. У и»ој се вековима налазило седишгс српских архиелископа и патријараха. Од свога постанка у XIII веку Патрнјаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и обдарене уметнике н сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само сгаро средиште српске црквс, већ и место где се чува значајна уметничка заосташитина.
Тачно време оснивања матичне цркве у Пећкој патри-јаршији није познато. Изгледа да је на мссгу где је сада Патријаршија још за живота светог Саве основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта српске архиеписко-пије. Желећи да средиште српске цркве буде на мање угроженом месту и ближе средишту државе, архиепи-скоп Арсеније 1 је подигао на овом жичком метоху код Пећи цркву светих Апостола. Убрзо, око Ј250. године, по његовом налогу она је била и живописана. Храм се, нешто касније, почео називати и Свети Спас, што је преузето као спомен на посвећење Жиче.
Са северне стране овог најстаријег храма архиепископ Никодим је подигао цркву светог Димитрија око 1320. године. Деценију касније, око 1330, његов наследник, познати књижевник архиепископ Данило II саградио је са јужне стране Светих Апостола храм посвећен Бого-родиш Одигитрији, да би и њему придодао са јужне стране црквицу светог Николе. Испред три главне цркве архиелископ Данило II је потом подигао мону-менталну ирилрату, а испред ње високи пирг — кулу. У време архиепископа Јоаникија, око 1345. године, до тада неживолисан храм свето! Димитрија, добио је фрескодекорацију. Током XIV века су обављене и мање преправке у цркви св. Апостола, па су нски делови храма накнадно исликавани. Од XIII до XV столећа, ла и касније, све до XVII века, у црквама Патријаршијс сахрањивани су пећки архиепискогш и патријарси,
После турског освајања српскс државе једно време замрла је жива активност у Пећкој патријаршији, тим пре што је Охридска архиепископија преузела управу над некадашњом српском црквеном територијом. Обно-ва црквене организације Срба 1557. године удахнула је нов живот манастиру, јер је Патријаршија поново поста-ла средиште српске цркве. Већ 1565, послс преправке, живописана је скоро цела Данилова припрата. У исто време обнављају се и иконостаси у пећким црквама и попуњава се ризница. Другу значајну обнову започиње патријарх Пајсије: цркве се препокривају оловним плочама, храм светог Димитрија сс архитектонски утврђује, да 5и 1620/1621. угледни сликар Георгије Митрофановић у њему поновио готово половину фреса-ка. Он је исте године живописао и стару манастирску трпезарију. Нешто касније патријарх Пајсије приступа и делимичној обнови цркве светих Апостола, па је, тада, 1633/1634. украшеи зидним сликама западни део храма, у коме су старе фреске доста страдале. Исте године препокривена је и трпезарија. У то доба, средином XVI/ века, Пећка патријаршија успоставл>а и везе са руским царством. Н>ени игумани у Русији добијају поклоне, како у новцу, тако и у штампаним књигама и богослуж-беним предметима.
Нова већа обиова Пеђке патријаршије збила се у доба патријарха Максима. За кратко време манастирски комплексје ограђен (1672/1673.), живописана је црквица светог Николе (1673/1674.), а потом је израђен иконостас за њу (1677.).
_________________

Organizator skupa · Posted: 09 Jun 2008 08:48 Post subject:

јел може неко да објасни зашто након ослобођења Космета 1912. или рецимо деведесетих година 20.ог века није враћена Патријаршија српска тамо где јој је и место - у Пећ?
Мислим да би окупаторима данас било много, много теже да прогласе независност да је седиште Српске Православне Цркве на Космету. Да ли је наша Црква радила ишта по том питању?
_________________
Подигни се Мати мила, да нам будеш што си била!

Snake · ДЕЛИЈА Joined: 05 Mar 2008 Posts: 209

Не знам да ли би им то отежало проглашење али знам зашто седиште није у Пећи, због БЕОГРАДИЗАЦИЈЕ!!!

Четник · Ветеран Joined: 13 Feb 2007 Posts: 1393

У време аустро-турског рата крајем XVII столећа Пећка патријаршија је прошла кроз тешка искушења.

Пећка ризница је тада била скривена у једном кубету манастира Грачанице, али сује, на доставу, 1688. године Турди нашли и опљачкали. Помиње се да је пећко благо било тако велико да га је девет коња одвукло. Када је патријарх Арсенијс III побегао у Аустрију 1689. године пећки паша Махмуд Беговић опљачкао је све што се у Патријаршији стекло. Касније је патријарх Мојсије са муком откупио отсгу земљу, а 1720. подигао је ограду око манастирских здаша. У то време, 1722, добила је црква светих Апостола нов иконостас.

Аустро-турски рат из 1737—1739, године донео је такође велике невоље Пећкој патријаршији. У другој сеоби 1739, патријарх Арсеније IV Шакабента преноси у међувремену прикупљене драгоцености у Сремске Карловце.
Током друге половине XVIII и у XIX столећу, у све тсжим економским ириликама, у Пећкој патријаршији није било значајнијих уметничких подухвата, али се упорно настоји да се манастир одржи. У цркви светог Димитрија поп Симеон Лазовић из Бијелог пол>а на-сликао је нов иконостас 1803, а три године потом његов син Алексије израдио је неке иконс за Патријаршију. Нешто касније, 1831, Пећка патријаршија је била још једном опљачкана, сада од стране Арслан паше босан-ског. Средином XIX века гтредузимл>иви игумани по-дижу нова здања у манастиру: 1847 у ју1 озападном делу порте на јазу обнавља се воденица, а 1850. гради се до ње конак. Око 1863. 1одине израђсн јс богато резбарен Богородичин трон у цркви Бо1ородице, а 1875. Анрам, син познато! Дича Зографа из дебарског краја, обнавља зидне слике у црквама Патријаршије. посебно у Светим Апостолима. Пећки еснафи са управом манастира 1889. године подижу зид са источне стране порте, Крајем XIX века, 1895, ]ради се репрезснтативни конак у северо-западном делу порте, а 1912. настао је нови зид са јуж-не стране иорте.
После завршстка Првог светског рата у Пећкој патријаршији је, после ујсдиљења српске цркве, устоли-чен први патријарх обновл>ене Патријаршије, Димитрије 1924. г. Отада се сви српски патријарси устоличују у Пећкој патријаршији. Током 1931. и 1932. шдине обав-љени су замашни конзерваторски радови под руко-водством арх. Ћурђа Бошковића који су Пећкој иатри-јаршији делимично вратили првобитни изглед. И после Другог светског рата у комплексу Патријаршије изве-дени су, у неколико махова, значајнији конзерваторски захвати и археолошка испитивања. Нови конак, са западне стране од припрате, саграђсн је 1981. Јодине.
ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА
Црква светих Апостола најстарији је храм Пећке патријаршије. Градњу је изгледа замислио и започео још свети Сава при крају живота, јер се на једној фресци, истина XIV века, означава као ктитор. Колики је удео светог Саве није познато, али је његову замисао оства-рио Арсеније I, Савин наследник на архиспископском престолу. Има знакова да су Свети Апостоли подигнути на старијем култном месту, али ти трагови нису довољно јасни. Како су уз ову цркву дограђиване и друге, то сс њен изглед мењао, тако да се првобитаи изглсд Свстих апостола не може лоуздано реконструисати.
Олгарски и поткуполни простор са певницама свакако су најстарији делови Свстих Апостола и они, изузсв певница, нису претрпели презиђиваша. Пада у очи веома простран олтар: полукружној, широкој апсиди придружују се бочна олтарска одељења — проскомидија и ђакоиикон са мањим апсидама. Монумснтална и ре-лативно ниска куиола над главним делом цркве — нао-сом - - почива на пандантифима - сферним троуглови-ма. Они лреносе тежину куполе на вертикалнс зидовс.
Западни део цркве светих Апостола није сачувао свој првобитни изглед. Он је јако издужен, што не одговара пропорцијама поткуполног простора и олтара, па је, ван сумње, био продужаван, што је учињено најкаснијс до краја XIII столећа. Са сигурношћу се може тврдити, узимајући у обзир сроднс грађевине рашког типа и отво-ре на зидовима, да су уз западни део Светих Апостола некад постојали параклиси - црквице. У време градње двају храмова уз Свете Апостоле у XIV веку параклиси су били порушени и западни део г лавне пећке цркве је добио садашњи изглед: то је простор правоугаоне осно-ве, пресвођен полуобличастим сводом, који по средини има један лук који почива на два наспрамна пиластра — прислоњена ступца. Ова ојачавајућа конструкција је накнадно подигнута крајем друге четвртине XIV столе-ћа и дели западни део храма на два травеја.
Свети Апостоли су грађени готово искључиво каме-ном, доста немарно, јер је било предвиђено да се фасаде препокрију малтером. Првобитно малтерисани спо-љашњи зидови били су и живописани различитом орна-менталном декорацијом. Нема трага скулпторалним
_________________