DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Под Ловћеном ...
Goto page 1, 2, 3 ... 14, 15, 16  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Podgorica FxCxRxSx
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 12 Jun 2004
Posts: 527
Location: Црна Гора

PostPosted: 20 May 2009 17:35    Post subject: Под Ловћеном ... Reply with quote

Ево тема о Црној Гори, њеном положају у српству, актуелностима...
Тему бих отворио са текстом академика Влада Стругара о уједињењу Црне Горе са Србијом...

Quote:
Академик Владо Стругар
УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ СА СРБИЈОМ (1918)

Црна Гора и Србија да стекну јединствено властодрштво то је замисао, знана и повремено живље исповедана, све од краја 18. века кад је Свети Петар Цетињски својим циљем назвао постанак славено-србске државе, и убрзо потом Карађорђе Петровић устаничком војском ширио ослобођено подручје преко старе Рашке према југу.

Владика Раде, после, песништвом је саздао најузвишеније духовно окриље за националну мисао Српства; и као владар Црне Горе на међи Истока и Запада прорицао југословенско јединство.

Вук Караџић успевајући да се херцеговачко-црногорски говор усвоји за књижевно писање српским језиком сплео је битну вредност, сходно савременом европском начелу: језик је главна одредница нације.

1.

Никола Петровић Његош, владар ослободилачким ратовањем увећаване и завођењем грађанских образаца друштвеног поретка и просвете унапређиване Црне Горе, својим књижевним делом, беседама за главаре, заповестима војсци, величао је Српство као сопство рода, народносно одређење завичаја, очински завет потомству. И за последњих деценија 19. века - кад Обреновићи тежњу и потребе Србије бејаху стеснили под притиском царевине Хабсбурговаца - књаз Никола је Црну Гору ценио заслужном да буде ујединитељ читавог Српства, обеју држава и оних још под туђинском влашћу српских крајина чим се из ропства ослободе.

Големо се изменила околност појавом Петра Карађорђевића на престолу Србије и стога нестанком подразумевања у влади Русије да би се Црна Гора могла даље називати прваком ујединитељства српског.

Никола Петровић Његош, међутим, не напушта своје поетско веровање и државничко опредељење, па предлаже зближеност, у службама за животне потребе народа знатно уједињење, пошто су Србија и Црна Гора коначним изгоном Османлија добиле заједничку међудржавну границу.

Краљ Никола се обраћа (2. марта 1914) краљу Петру писмом, својеручно:" Ваше Величанство, драги Брате и Зете мој! Послије толиких патњи, невоља и мука нашега народа Бог је милостиви досудио да га видимо данас ослобођена испод турског јарма, срећна, увеличана и у братској љубави загрљена... Слава нашем Српском народу који је са одушевљењем и смјелошћу устао и кренуо путевима, које смо им ми, Ваше Величанство и Ја означили... Ми смо обојица већ људи у годинама, те нам дужност налаже да наш народ и наше нашљеднике оставимо након нас на једној тврдој подлози... Пријека је потреба сагласити се на темељу независности и једноправности наших држава и династија у обиљежавању дужности према заједничком задатку у војничком, дипломатском и финансијском пољу... Оставићемо тако Нашим синовима једно душом сједињено и сложно Српство, богато плодним равницама, испреплијетано ријекама и шумама, богато рудама, а купано Сињим морем, нашим слободним српским морем... Не само наш народ из Србије и Црне Горе споразуму ће се томе обрадовати, него и она још неослобођена браћа српска, па и цијело Југословенство... Наша вјековна покровитељица Русија свој ће материњски благослов дати нашем споразуму."

Краљ Петар је краљу Николи одговорио (20. марта 1914) писмом, дословно, између осталог" Ваше Величанство, драги Брате мој! Хитам потврдити пријем писма Вашег Величанства од 2. овог месеца. Читајући га, осећао сам неизмерну радост, јер видим да су се у бризи око великих интереса Српског народа нашла на једној истој тачки два српска владара... Драги Брате мој, знаћете унапред са коликом добром вољом прихватам Ваш предлог о што тешњим везама наших земаља... Уздајући се у Бога да ће бити на руци Србима да постигну оно што су Немци у немачкој царевини срећно извршили... Не сумњам да ће, захваљујући упутима које ћемо нас двојица издати својим повереницима тај посао лепо напредовати. Тиме ћемо на заранку свога живота најлепше крунисати све наше напоре за добро Србије и Црне Горе,... у нади да ће такав наш рад наићи на симпатије велике словенске Русије, која нам је свакад давала толике доказе своје драгоцене наклоности." (Писма је Миодраг Максимовић приредио за штампу; објављена су у листу Политика, Београд, недеља 16. октобар 2005.)

Именовани су повереници за израду уговора о предзначеној заједници, дакле, Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије, и Лазар Мијушковић, дипломатски представник Краљевине Црне Горе, у Београду.

2.

Светски рат, затим, проузроковао је најтешњу сложност војски Србије и Црне Горе; чим је Аустро-Угарска објавила (28. јула 1914) рат Србији, из Цетиња је стигла порука краља Николе у Београд: зло и добро заједничко нам је са Србијом; Црна Гора је објавила (б.августа 1914) рат Аустро-Угарској. Главнина црногорске војске ратоваће према стратешкој замисли и оперативним одредбама Врховне команде Српске војске.

Одолевајући одвише силном непријатељу, Србија се као држава ипак спасава (у јесен 1915. године) војском, владом и Народном скупштином одлазећи к трупама француским и енглеским, тад размештеним у Грчкој и на Солунском фронту.

А Црна Гора, иако жилаво брањена, војном снагом штитећи и одступницу Србије, није следила њен пут: људство се разишло кућама односећи собом оружје, а краљ Никола и влада с албанске обале пошли (крајем јануара 1916) у Италију, па ће оданде отићи у Француску, настанити се у близини Париза.

Тренутно спасоносан а далекосежно судбоносан је за краља Николу и династију Петровић-Његош тај његов одлазак у Француску; онде биће звањем владар а стварно избеглица без иоле војске на располагању која би Црну Гору представљала учесником ратовања кад се једино оружаном борбом обезбеђује самостално државништво и задобија пуноправност на присуство при збрајању заједничких постигнућа и раздеоби на појединачности укупних добитака.

Ратник је првак, у средишту и на крилу, обавезан према држави, исто дужан и народу по нахођењу родољуба. Тако су (већ од лета 1916. године) одважни официри и храбри момци, отимајући се аустроугарској окупацији, одметањем у планинске пределе северних крајева Црне Горе састављали дружине устаника. Звани комити, устаници су повремено и местимично нападали предстраже, извиднице и потернице аустро-угарске војске; опстали су, мноштвом бораца увећавали читаву скупину, па крајем рата својим батаљонима срели одред Српске војске упућен са Косова према Црној Гори; и заједно с његовом побочницом заузели Скадар (ЗО.октобра 1918) и с главнином ослободили Подгорицу, па самостално наставили изгоњење окупатора кроз пределе Никшића све до реке Дрине и још даље према Сарајеву.

Овако борењем, устаници Црној Гори враћају значење учесника ратовања на страни Антанте; дакако, њим стичу они право на суделовање у одлучивању, очито је одсудном, које ће допасти свим народима у опсегу Аустро-Угарске и Немачке и свуда где су њихове војске окупациона сила.

Неизбежно, дакле, и кад не би искрсла унутарња оштра противност, сучељавају се у Црној Гори два права: законита наследност краља Николе и сталежа главара, те наспрам устаника, храбро и часно, родољубљем задобијена улога у прилици за државотворство.

3.

У међувремену, одредба Србије- усвојена у Народној скупштини (7. децембра 1914)- да се она брани од аустроугарског похода војском и бори истовремено за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, потврђена је Крфском декларацијом (20. јула 1917) српске владе и Југословенског одбора, изричито закључком: Србија и покрајине Срба, Хрвата и Словенаца, ослобођене из ропства у Аустро-Угарској, сачиниће заједничку државу, с династијом Карађорђевића на челу.

Овом циљу светско озрачје свануло је прогласом (јануара 1918) чувених Четрнаест тачака северноамеричког председника Вудроа Вилсона, међу којим једна назива право народа на самоопредељење неприкосновено важним.

Такође блештав спомен за правац уједињења - говорило се, троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца - дала је изјава, у Паризу (З. јуна 1918), влада Француске, Велике Британије и Италије о праву самоопредељења свих поробљених народа. Исто, у самопоуздању прегалаца, крепиће снажност и начело владе Сједињених Америчких Држава, објављено у Вашингтону (28. јуна 1918), ставом: словенски народи треба да се ослободе испод насиља немачког и робовања у Аустро-Угарској.

Савезничко начелно одобравање народног ослободилаштва, у ствари, подстицаје унутарњег, устаничког растакања превласти германске у средњој Европи, председник српске владе, говором у Народној скупштини Србије (на Крфу, 15. априла 1918), подразумева стегом заједништва. „Ми смо" - рекао је он - „нашу судбину и наш живот везали са судбином и животом наших Савезника...; ми идемо потпуно заједно са нашим Савезницима...; верујемо нашим Савезницима, да су наши интереси и њихови интереси солидарни, и да уједињење Југословена лежи у интересу Србије толико исто, колико лежи у интересу западних наших Савезника."

Одиста, југословенско уједињење има извеснију остварљивост него ли неки други и друкчији на југоистоку Европе исход кроз ратни пораз Царевине аустро-угарске. Прегаоци ујединитељства самостално и одважно дејствују, знајући битну одредбу Крфске декларације, и још утицајнијим примајући политичко значење и државотворно моћство савезничког признања права народа на самоопредељење, особито оснаженог учешћем Сједињених Америчких Држава (од 6. априла 1917) у рату против Немачке и Аустро-Угарске.

4.

Предзнаком за путоказ сматрајући декларацију Југословенског клуба у Царевинском већу, у Бечу (10. маја 1917), о праведности да се Словенци, Хрвати и Срби уједине као самостална целина „под жезлом хабсбуршко-лоренске династије", првоборци су при завршетку својег дводневног саветовања, у Загребу (2. и 3. марта 1918), усвојили закључак: све политичке странке сложним радом нека створе државу која ће обухватати Хрватску и Славонију, Босну и Херцеговину, Далмацију, Истру, Словенију и Међумурје; рекли тако, предвиђену државу не означавајући прословом о династији Хабсбург ни тражећи следствено хрватском историјском државном праву; већ унутар, свака покрајина да је самоуправна, све скупа творе савезну заједницу. И предузимљивост биће неједнака, у појединој покрајини нека политичка странка, негде и мања дружина врлих родољуба, предњачи залагањем.

У Сплиту (2. јула 1918), на сабору политичара, основана је Народна организација Срба, Хрвата и Словенаца у Далмацији, усмерена заветом: овај троимени народ има право да створи сопствену државу.

У Љубљани (16. и 17. августа 1918), на саветовању изасланика три главне политичке странке, установљен је избором истакнутих личности Народни свет (веће) за Словенију, Истру и Трст; словеначки предводници, првенствено клерикали, тумаче и истичу народносну особеност својег племена у тројству југословенском.

У Сарајеву (20. септембра 1918), двадесет и четири народна првака, међу којима су и шест римокатоличких свештеника, нарочитом представком урученом дошавшем мађарском државнику, грофу Иштвану Тиси, казали су разложно и одлучно: становници Босне и Херцеговине истог су рода са Србима, Хрватима и Словенцима, свуда где живе, те ни у савезу с Угарском ни везани за Аустрију, већ у самосталној, овог троименог народа држави имаће слободу.

И већ беше на видику ратни пораз изнутра распуклог царства Хабсбурговаца, па су југословенски посланици, у Бечу (3. октобра 1918), на седници Царевинског већа изјавили: наш народ одузима Аустрији право властодршца, престаје њено господарење; Словенци, Хрвати и Срби су слободни.

Политичким устаништвом демократског изражаја и готово револуционарном кретњом, у Загребу је за тродневног саветовања (5, 6. и 8. октобра 1918), образовано Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба од најистакнутијих припадника политичких странака и извесних стручних савеза, као и представника неких градова и предела - укупно 80 личности - рачунајући да појединац представља 100.000 становника; и сви скупа да су суверено властодрштво југословенских покрајина у дотадашњој Аустро-Угарској. Председник Народног вијећа је Антон Корошец, Словенац, и двојица потпредседника су Анте (Ловра) Павелић, Хрват, и Светозар Прибићевић, Србин. Под њиховим председништвом тридесет личности сачињавају Средишњи одбор Народног вијећа, опуномоћен да буде старешински објединилац извршне власти у покрајинама.

Народно вијеће прогласом објављује (19. октобра 1918) да је једино представништво грађана, и захтева: целокупан народ Словенаца, Хрвата и Срба, на читавом пространству своје настањености, без обзира на границе у којим се затекао, има да се уједини у једну јединствену, потпуно самосталну државу.

Од раније постојећ Сабор Хрватске и Славоније, на седници, у Загребу (29. октобра 1918), после уводног говора председника Богдана Медаковића, поздравне речи бана и још двојице политичара, усвојио је закључак: разрешавају се сви дотадашњи односи и везе између Хрватске и Славоније и Далмације с једне стране те Угарске и Аустрије с друге стране.

Том одлуком и тог тренутка хрватски државни Сабор је признао Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба врховну власт, и бан му назначио подручним установе извршне управе.

Одмах су образоване покрајинске владе именовањем повереника за стручне службе: у Загребу (29. октобра 1918), под председништвом дотадашњег бана, за Хрватску и Славонију, Ријеку и Међумурје; у Љубљани (31. октобра 1918), за Словенију; у Сарајеву (1. новембра 1918), за Босну и Херцеговину; у Сплиту (2. новембра 1918), за Далмацију.

Председништво Народног вијећа (31. октобра 1918. и наредних дана) обавештава владе Савезника (држава Антанте) да су југословенске покрајине излазећи из распаднуте Аустро-Угарске створиле сопствену политичку заједницу, названу -- Држава Словенаца, Хрвата и Срба.

5.

Упоредо, извесни предводници су спомињали да је циљ ослободилачког подухвата уједињење са Србијом и Црном Гором југословенских покрајина, разрешених аустроугарске превласти.

Земаљска влада за Далмацију, вођена родољубљем и принуђена насртајима италијанске војске кроз обални појас између Шибеника и Задра дубље у копнено подручје, званично је предложила (16. новембра 1918) да се Држава Словенаца, Хрвата и Срба неодложно уједини са Србијом и Црном Гором. Покрајинске владе су се сагласиле да се сазове Средишњи одбор Народног вијећа у смислу далматинског предлога.

У Загребу (23. новембра 1918), на седници Средишњег одбора поведена је расправа о предлогу Земаљске владе за Далмацију; председавао је Светозар Прибићевић.

Антон Корошец, пак, већ у Швајцарској, у Женеви, преговарао је с Николом Пашићем и представницима српске парламентарне опозиције о уједињењу Државе Словенаца, Хрвата и Срба са Србијом, па отишао у Париз да би ту дубље сазнао гледиште француске владе о приликама, потребности и значењу већ спреманог уједињења троплеменог југословенског народа.

Чланови Средишњег одбора су после расправе првог дана па сутрадан (24. новембра 1918, увече) тек на трећој седници, изабрали 28 чланова да отпутују у Београд и као делегација Народног вијећа са српском владом уговоре и изврше уједињење Државе Словенаца, Хрвата и Срба са Србијом и Црном Гором; и добиће зване „напутке за делегате" са битним захтевом: Уставотворна скупштина ће одредити облик и кључне зглобове југословенске државе.

Стјепан Радић, вођа Хрватске пучке сељачке странке, гласао је против закључка о уједињењу, сроченом кроз „напутке за делегате"; и неће отпутовати у Београд, премда изабран за члана делегације.

У расправи, Радић је предложио, дословно: „Етнографски јединствени са хисторичким, културним и политичким развојем на три племена подијељени народ Словенаца, Хрвата и Срба" да сачини савезну државу у којој ће врховну власт имати српски монарх, хрватски бан, председник словеначког Народног већа; дакле, заједничка држава буде трочлана федерација.

Такође у расправи, Странка права за све хрватске земље, уобичајено звана франковачка, изјаснила се против свих предлога о стварању велике, заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Представници свих странака, изузев Радића и франковаца, вољни су државотворни извршиоци уједињења Срба, Хрвата и Словенаца.

6.

Намену и смер Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба прегаоци у Војводини подразумевају повољним са сопствено самостално дејство; основали су Одбор Буњеваца, у Суботици (20. октобра 1918), и Српски народни одбор, у Новом Саду (3. новембра 1918).

И према прогласу (од 11. новембра 1918) Српског народног одбора извршени су избори представника Словена у јужној Угарској за општи сабор и ту већање.

Велика народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина у Банату, Бачкој и Барањи састала се, у Новом Саду (25. новембра 1918), присуством 757 у покрајини изабраних посланика. Скупштина је усвојила две резолуције: првом гласи молба влади Србије да на конференцији мира заступа Војводину; другом је речено да се Банат, Бачка и Барања у границама које повуче победничка војска Антанте - а то је до линије Оршава, Арад, Сегедин, Баја, Печуј, Барч -проглашавају у сваком погледу отцепљеним од Угарске.

Велика народна скупштина жели, речено је, да влада Србије и Народно вијеће уједине све Србе, Хрвате и Словенце, те настане држава с владарском династијом Карађорђевића.

Јаша Томић, вођа Српске радикалне странке, и Блашко Рајић, буњевачки свештеник, дошли су (26. новембра 1918) у Београд; српској влади да предају дословном одлуку Велике народне скупштине и обавесте је о приликама у Војводини.

7.

У Загребу, на својој конференцији (27. до 29. новембра 1918), римокатолички бискупи из Хрватске и Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине усвојили су изјаву којом, речено је, радосно поздрављају „уједињење свих Словенаца, Хрвата и Срба у једну независну државу", признају Народно вијеће као врховну привремену власт, признаће, веле, и „ону дефинитивну власт коју ће створити воља народа по Конституанти".

Чланови делегације Народног вијећа допутовали су у Београд (28. новембра 1918, пре подне); и увече заступнику председника владе, Стојану М. Протићу, саопштили су закључак и „напутке за делегате" Средишњег одбора. Утаначили су они са српским министрима, коначно (30. новембра 1918), два списа као јединствену повељу о Уједињењу, дакле, Адресу Народног вијећа и на њу Одговор регента Србије, Александра Карађорђевића.

У Београду, на Теразијама, у кући Алексе Крсмановића, у свом привременом двору, у недељу 1. децембра 1918. године, у осам сати увече, регент је у присуству министара примио делегацију Народног вијећа.

И усред свечаног распореда свих ту личности, Анте (Ловра) Павелић је прочитао Адресу Народног вијећа о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца државом која ће имати јединствену владу...

_________________
http://www.crnagorazakosmet.org
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 23 May 2009 06:14    Post subject: Reply with quote

Рушење Његошеве капеле




А сад је темо неки музолеј.




А сада су саградили неки нови споменик

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2009-05-21&id=164450



Класично прекајање историје.Срби ма где се налазили,историју не смемо заборавити.

АКО ХОЋЕШ ДА УНИШТИШ ЈЕДАН НАРОД УНИШТИ МУ ИСТОРИЈУ

_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Ултра` Пг
ДЕЛИЈА


Joined: 04 Jun 2008
Posts: 232

PostPosted: 23 May 2009 12:48    Post subject: Reply with quote

Quote:
Рушење Његошеве капеле




А сад је темо неки музолеј.




А сада су саградили неки нови споменик

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2009-05-21&id=164450



Класично прекајање историје.Срби ма где се налазили,историју не смемо заборавити.

АКО ХОЋЕШ ДА УНИШТИШ ЈЕДАН НАРОД УНИШТИ МУ ИСТОРИЈУ


А, тек што причају да није ништа страшно што су порушили споменик, значи СПОМЕНИК, јер су, је ли, од истог материјала направили само мало модернији!!!!! Као да је у питању нека обична грађевина. Дођеш, порушиш нечији споменик, и то у овом случају не било чији јер, знају они добро чији су споменик-гроб рушили и из којих разлога, и никоме ништа.
Што се тиче подизања споменика у Бајицама у питању је класично извртање историје! "Ovdje su naši preci branili dostojanstvo i pravo na samobitnost crnogorskog naroda. Odavde je počela još jedna bitka za Crnu Goru-gerilska, emigrantska, kasnije antifašistička i oslobodilačka, poslije svega građanska i demokratska koja je zauvijek okončana 21. maja 2006. godine, kazao je Đukanović." Нико није тражио право на "самобитност црногорског народа"! Једина разлика је била у томе што су једни(бјелаши) били за безусловно уједињење са Србијом, а други(зеленаши) противници безусловног уједињења али, не и против уједињења са Србијом!
Back to top
View user's profile Send private message
паћо
ДЕЛИЈА


Joined: 25 Jul 2008
Posts: 228
Location: Крајина

PostPosted: 10 Jul 2009 19:15    Post subject: Reply with quote

http://www.politika.rs/rubrike/exyu/Crnogorski-jezik-sa-32-slova.sr.html
Ево донеше неки нови језик и његов правопис,надам се да је уреду да овде поставим ово.
_________________
"шњуром од уссссвача сам ја њи туко,ништа!...смири два дана"
Back to top
View user's profile Send private message
MC MaC
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Sep 2006
Posts: 863
Location: Променљива

PostPosted: 10 Jul 2009 20:11    Post subject: Reply with quote

Најаву за "оно" сам читао још пре пар месеци исто у Политици ал ми је било баш нереално да ће се тај дегенски предлог и остварити...мислииим шта рећи?!
_________________
http://www.youtube.com/watch?v=UQfR2xMX3to&feature=related
Back to top
View user's profile Send private message Send e-mail
Ултра` Пг
ДЕЛИЈА


Joined: 04 Jun 2008
Posts: 232

PostPosted: 20 Aug 2010 05:54    Post subject: Reply with quote

ЦЕТИЊЕ, 19. август – Јутрос, око 7 и 30 часова, службеници испоставе цетињске полиције блокирали су улаз у храм Преображења Господњег на Ивановим Коритима, метоха Цетињског манастира и тиме спријечили свештеницима: протојереју Обрену Јовановићу, јерејима: Предрагу Шћепановићу и Бранку Вујачићу, ђакону Николи Пејовићу и вјерном народу Митрополије да уђе у Храм и одслуже Свету Литургију, како су то вјековима радили њихови преци на дан храмовне славе.

Света Литургија је ипак одслужена испред древнога Храма, након које је обављена свечана литија, али овога пута без славске иконе, која је остала утамничена у Цркви.

Након Свете Литургије и по освештању грожђа, свештенство и вјерни народ су се у миру Божијем упутили ка Цетињском манастиру носећи у својим душама бол што нијесу могли ући у свој Храм, који је власништво Митрополије Црногорско-приморске, односно Цетињског манастира и одслужити на миру Свету Службу, како је то вјековима чињено у овом Преображењском храму.

Митрополија Црногорско-приморска по ко зна који пут апелује на све државне органе да у складу са законом заштите својинска права Митрополије, како би свештенство и народ неометано обављали своју црквену мисију и вјерске обреде.

Надамо се да се овакви немили догађаји више неће поновити, јер је то једини начин да се пред цивилизованим свијетом покажемо као друштво које поштује Божије и људске законе.

http://svetigora.wordpress.com/
Back to top
View user's profile Send private message
Kordunas
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 18 Feb 2009
Posts: 628
Location: Sever Marakane

PostPosted: 24 Apr 2011 07:53    Post subject: Reply with quote

http://standard.rs/vesti/36-politika/7158-vladimir-dobrosavljevi-ta-nam-govore-preliminarni-rezultati-popisa-u-crnoj-gori-.html

Према последњем попису чини се да ојачава свест у нашем народу у Црној Гори, само напред Срби!
_________________
ВОСТАНИ СЕРБИЕ!
Back to top
View user's profile Send private message
СтефанЈ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 05 Dec 2007
Posts: 862

PostPosted: 24 Apr 2011 11:50    Post subject: Reply with quote

Многи старији Црногорци се тако изјашњавају цео живот, али сматрају да то подразумева да су Срби, и једноствно неће сад да мењају то како су се изјашњавали цео живот због политике. И јбг ај сад ти њих убеди..

Тако да број Срба је још већи него што попис показује, да не улазимо још у оне који се из страха изјашњавају као Црногорци.
Back to top
View user's profile Send private message
chuka
ДЕЛИЈА


Joined: 20 Feb 2009
Posts: 121

PostPosted: 04 May 2011 12:29    Post subject: Reply with quote

СтефанЈ wrote:
Многи старији Црногорци се тако изјашњавају цео живот, али сматрају да то подразумева да су Срби, и једноствно неће сад да мењају то како су се изјашњавали цео живот због политике. И јбг ај сад ти њих убеди..

Тако да број Срба је још већи него што попис показује, да не улазимо још у оне који се из страха изјашњавају као Црногорци.


Управо тако. Морамо да схватимо да у Црној Гори постоји да га тако назовем "двоструки" идентитет и ово што је написао СтефанЈ је апсолутно тачно. Имам и лични примјер старијег члана фамилије.
_________________
УПРАВА НАПОЉЕ !
Back to top
View user's profile Send private message
СтефанЈ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 05 Dec 2007
Posts: 862

PostPosted: 17 May 2011 17:51    Post subject: Reply with quote

Отказана парада срама у Подгорици - Бачен сузавац током педерског концерта

Свака част Србима у Црној Гори.

http://www.vijesti.me/vijesti/otkazana-parada-ponosa-podgorici-sinoc-dvoje-napadnuto-centru-grada-clanak-20233
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 14 Jun 2012 19:59    Post subject: Reply with quote

http://pressonline.rs/sr/sport/kosarka/story/226566/Crnogorci+skandirali+%22Ubij%2C+zakolji%2C+da+Srbin+ne+postoji%22.html

Ако неко од наше браће из Српске Црне Горе има више детаља о чему се ради???

Ја сам нашао само овај снимак, али ту нисам приметио да су ово певали.
http://www.youtube.com/watch?v=vFd35usKLsY
Просто ми невероватно изгледа да је тако нешто могуће Shocked Shocked Shocked
Back to top
View user's profile Send private message
црвено-бели
ДЕЛИЈА


Joined: 15 Apr 2012
Posts: 104

PostPosted: 14 Jun 2012 21:29    Post subject: Reply with quote

11:32 и 13:10, вероватно и касније ал ми је било гадно даље да гледам...

http://www.youtube.com/watch?v=3LnSwX-1hIE
Back to top
View user's profile Send private message
Ултра` Пг
ДЕЛИЈА


Joined: 04 Jun 2008
Posts: 232

PostPosted: 15 Jun 2012 07:49    Post subject: Reply with quote

НПЛ wrote:
http://pressonline.rs/sr/sport/kosarka/story/226566/Crnogorci+skandirali+%22Ubij%2C+zakolji%2C+da+Srbin+ne+postoji%22.html

Ако неко од наше браће из Српске Црне Горе има више детаља о чему се ради???

Ја сам нашао само овај снимак, али ту нисам приметио да су ово певали.
http://www.youtube.com/watch?v=vFd35usKLsY
Просто ми невероватно изгледа да је тако нешто могуће Shocked Shocked Shocked


Прва ствар је да је одлучено да се утакмица игра на Цетињу.
Ово у Подгорици не би могло да се деси дефинитно. Убијеђен сам да би их њихови(читај Варвари који прате Црну Гору) избацили са трибине. Додуше, мислим да не стоје на истој трибина(нисам сигуран) кад игра Црна Гора, ал` свеједно. Они, који су то пјевали, су стајали иза заставе Никшић. Нисам толико упућен, али баш дјелују као да су ту убачени. Увјерен сам, тј сигуран сам да велика већина оних који се изјашњавају као Црногорци никад не би запјевала тако нешто. Наспрам њих је било 30ак људи који су пошли да бодре Србију- ипак се играло на Цетињу, мала хала, улаз бесплатан. Овдје се увелико труде да заваде народ(те застава, те грб, те језик, те химна), да га подјеле на Србе и Црногорце, и да тако владају 100 година(као што се да видјети одлично им иде). Сумњиво је да су изабрали баш Цетиње, велики "црногорски" град, да се игра тамо утакмица. Притом, то се све дешава на женској кошарци. Надам се да ће се јавити један наш који пише на овом форуму, који је био на утакмици, да каже шта је тачно било.
Back to top
View user's profile Send private message
disciplina
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 11 Jun 2011
Posts: 80

PostPosted: 15 Jun 2012 08:38    Post subject: Reply with quote

EJ MOJI SRBI!!! Koliko smo mi prokleto pleme pa to je strasno. Dok jedni pokusavaju da sacuvaju Srpske Zemlje,Bratstvo,Veru i Istoriju Zlatnu... drugi nahranjeni nekom vestackom mrznjom prema svom narodu...prema svom Bratu... sve to unistavaju i nabijaju Brata na noz. Primer-SASA PEJANOVIC.. VECNA MU SLAVA!! Malo nam je problema sa siptarima,ustasama,balijama... Ma jok,nama smetaju Bosanci, Crno Gorci,Srbijanci,jos malo pa Vojvodjani... Probudi se SRBINE!!! Izvinjavam se na latinici
Back to top
View user's profile Send private message
Драгутин Мати
ДЕЛИЈА


Joined: 06 Dec 2011
Posts: 207

PostPosted: 15 Jun 2012 09:53    Post subject: Reply with quote

Овако,био сам на Цетињу прије два дана са својих 20 другара из Подгорице и Даниловград да бодримо Србију. Већ на улазу у Цетиње сачекало нас је мурије као да нас је било бар 300.Начелник нам је рекао да не смијемо да провоцирамо јер ћемо добити батине и од њих,а и од "навијача".Каже:"Момци били сте свуђе,али ка на Цетиње ниђе није."
иако смо на Цетиње стигли 2 сата прије почетка утакмице,у халу смо ушли тек 5 минута прије почетка.Док смо чекали испред хале,већ тада је почело скандирање "Србе на врбе" и звиждање нашим кошаркашицама.
Кад смо ушли унутра,смјестили су нас у један ћошак,а мурије око нас је било бар два пута више него нас. Спремили су се добро и чекали су најмању нашу варницу да нас практично изломе,а да имају разлог за то.
Преко пута нас се налазила група од око 100 назови навијача,већином из Никшића,а са њима су били и ве овјековечени србомрсци Цетињани.
Да не дужим много,скандирали су нам све најгоре што може пасти човјеку на ум и псовали нас цијело вријеме.Наравно,то су могли да раде зато што су нас добро чувале ове Милове слуге.
Србе на врбе,убиј Србина,убиј закољи да Србин не постоји,Ристо сотоно(Ристо је било име митрополита Амфилохија прије него се замонашио) и што нас је највише погодило у току нашег пјевања пјесме "Ој Косово,Косово",они су одговорили са "Косово је сусјед Србије." Наравно,пола меча су скакали и пјевали "Ко не скаче Србијанац је",у чему им се као и у осталим скандирањима придруживала цијела хала а не само појединци како кажу медији из Цг.
После свега,надам се да ће им гостопримство бити узвраћено 30. јуна у реваншу,а ми Срби из Цг жељно очекујемо август мјесец и дуеле мушких кошаркашких репрезентација Србије и Црне Горе у квалификацијама за Европско првенство,који ће се играти у Београду и искрено се надам,у Подгорици а не на Цетињу.
_________________
‎"Од Главе Зете,до града Спужа..."
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page 1, 2, 3 ... 14, 15, 16  Next

View previous topic :: View next topic
Page 1 of 16

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop