DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

СРБИ У БЈРМ
Goto page 1, 2, 3 ... 11, 12, 13  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
СКИДС
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 01 Jun 2005
Posts: 833

PostPosted: 03 Feb 2009 19:01    Post subject: СРБИ У БЈРМ Reply with quote

Отварам ову тему да би поменули и нашу браћу која живе у овој некада српској земљи. Нико их нигде не помиње па се надам да ће мо овде успети заједнички да прикупимо што више података о животу, броју људи и осталим стварима које су повезане са Србима на тој територији.
Добио сам податак да се тамо налази око 17.000 људи који се изјашњавају као Срби и то је да кажем скоро и једина информација коју имам, што мислим да је срамотно, па би волео да сазнам још нешто више о тој старој српској земљи...
Питања која ми падају на памет су следећа, па ако неко зна нешто конкретно нек слободно одговара и пише... Дакле:

Тачан број Срба доле?
Број српских цркава и манастира и где се све налазе?
Организована друштва и клубови?
Актуелни проблеми?
Градови и села у којима има наших људи?

Мислим да постоје макар два члана овог форума који су одоздо па од њих некако очекујем и највише информација, што наравно не треба да спречава и било кога другог ко има било какву информацију која може да помогне...
Back to top
View user's profile Send private message
Барски
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 04 Oct 2005
Posts: 90

PostPosted: 03 Feb 2009 19:28    Post subject: Reply with quote

Полазећи од историјског наслеђа македонске
Самуилове дрзаве, као и од историјског
заједниства македонског народа са Албанцима,
Турцима и припадницима етницких мањина и од
заједницке борбе за слободу..."

Овом реченицом помиње преамбула Устава Републике Македоније, који је усвојен 1991. године у скопском Собрању. У наставку овог конститутивног акта нове македонске самосталне дрзаве, цлан 78. налазе и образовање посебног Савета за међунационалне односе који сацињавају Македонци, Албанци, Турци, Власи, Роми, али не и Срби. И када говори о самој дрзави Македонији, овај Устав као дрзавотворне народе помиње најбројније зитеље ове републике, Македонце, Албанце, Турке, и најмалобројније Роме и Египцхане, али не и Србе.

Тиме је Македонија званицно одредила нови статус Србима у овој републици, којим су сведени на маргиналну етницку групу.

Статистицки годисњак Краљевине Југославије после пописа 1931. године регистровао је у Вардарској бановини 1.046.039 становника православне вере. Први попис у ФНРЈ 1948. године је, међутим, у Македонији забелезио присуство само 29.721 Срба и 2.348 Црногораца; по попису из 1981. године било је 44.468 Срба, односно 3.920 Црногораца, као и Југословена 14.000. Последњи попис становниства 1991. године регистровао је 44.000 Срба и 10.000 Југословена, и око 2.000 Црногораца.

По мисљењу адвоката Гојка Војводицха, ранијег председника Удрузења Срба и Црногораца, у Македонији има око 300.000 људи српског порекла. Поцетком осамдесетих, по његовој процени, у овој републици су Срби цинили цак 14 одсто становниства. Званицно, међутим, тај број није никада потврђен. Добар део Срба је асимилован а неки су прогласени Македонцима.

Неки Срби да би избегли покрставање писали су се као Југословени. Срба највисе има у Скопљу - 21.342, Куманову - 11.697, Ђевђелији - 1.287, Тетову - 1192, Неготину - 1.085 и Титовом Велесу - 1.084, док Гојко Војводицх тврди да у Куманову и Скопској Црној Гори има најмање дупло висе српског зивља.

У новијој историји простор Вардарске Македоније био је велико попристе битака против турских, бугарских и немацких освајаца, против којих су се борили и Срби и Македонци. За македонске националисте новијег датума, ти Срби су били само освајаци македонске земље.

Када је, наиме, дрзавним декретом 1968. године створена Македонска православна црква, сви српски манастири и цркве су присвојени и препустени зубу времена. Манастир Матка је, на пример, претворен у туристицки камп. Богородицина црква у селу Сусице је опљацкана, док је црква Свети Никола у селу Љуботен сацувана као руина. Скрнавецхи туђу веру и туђу историју, македонски националисти су стварали своју веру и своју историју.

Многи скопски националисти и функционери су "казњавали" српски зиваљ тако сто су их и фактицки дрзали у економској изолацији. У селима Цуцер, Горњане, Бањане, Куцевисте, Мирковце, Бродац, Побозје, Глуво, Умин Долу, Доње Коњаре, Ново Село, Старо Нагорицино, Цекерце нема индустријских објеката, а тиме ни посла. Срби су у потрази за бољим зивотом напустали своја огњиста. Сколе су им опустеле, јер је у овим српским селима и деце све мање. Током 1992. у тим сколама било је само 1.545 ђака и 112 уцитељ а. Да парадокс буде вецхи, у неким сколама, као на пример у селу Цекерце, уцитељ је Македонац и цлан националистицке странке ВМРО.

Македонски премијер Никола Кљусев имао је обицај да казе (1991) како је Македонија једина република у којој сви народи и националне мањине имају своја права и слободе. И Албанци, и Турци, и Роми, и Грци, и Срби. Премијер је, међутим, прецхуткивао цињеницу да је било забрањивано Србима било какво политицко организовање. У Македонији су јос 1991. своје странке и организације имали Турци - Демократски савез, Роми- Партија за еманципацију, Власи - Демократски савез, Албанци - ПДП и НДП, Египцхани - Савез Египцхана, па цак и босански муслимани - СДА за Македонију. Србима је само дозвољено да у оквиру свог удрузења негују фоклорну традицију.

У време референдума о самосталној македонској дрзави, у јесен 1991. године, гласање у српским селима је изврсено под строгом контролом полиције. А у село Цекирце је досла и екипа инспектора СДБ из Куманова. Због исписивања српских симбола по асфалту и носења српске заставе у полицији су батине добили Ненад Димковицх и Зивко Гурмесевицх ("Интервју", 1992).

Македонски Срби углавном зиве у Скопској Црној Гори. Срби, дакле, представљају националну мањину, са свим политицким правима. А она подразумевају право на сопствени језик, веру, информисаност, културни и традиционални зивот. Србима у Македонији је мало од тога омогуцхено.

Формално Срби имају сва права, а фактицки она су им ускрацхена. Срби су 1993. имали и неколико основних скола наводно на српском језику, у којима наставу дрзе дрзавни уцитељи. Они то, међутим, цине на македонском језику и са македонским удзбеницима. Срби у Македонији имају српске православне цркве. Она у Куцевисту је, на пример, подигнута јос у XИВ веку, али дрзава Македонија не дозвољава да се у њој дрзи верска слузба.

Током 1993. године, Срби су македонском Собрању упутили и неколико предлога за покретање српских и цхирилицних гласила, пре свега, новина на српском језику, али македонска власт је одговорила да за то нема пара, мада финансира сиптарске и бугарске листове. И напокон, Македонци у 1993. Србима нису дали ни дозволу за рад Кола српских сестара и Културно-просветног друства Свети Сава - рекао је Бозидар Деспотовицх представницима хуманитарне организције за људска права "Хелсинки Воц" када су у лето 1993. дола зили у Скопље. Тек у зиму 1994, Срби су добили своју емисију "Видик" у оквиру ТВ програма.

Антисрпска кампања покренута у Македонији приликом распада СФРЈ, настављена је и касније. Србима је било забрањено да се окупљају на јавним местима и политицки делују.

Удрузење Срба и Црногораца у Македонији окупља насе људе од марта 1992. године када је и основано у Куманову. Задатак му је да брине о културном и националном идентитету насег народа на том подруцју. Због тога је председник Бранка Кувес из Одбора за образовање званицно затразила од Скопља да 1993. у јесен отвори у Скопској Црној Гори сколу на српском језику. Таква скола је постојала раније у Куцевисту у цркви Свети Сава (Бугари и Македонци су је русили два пута у два светска рата, а уцитељи Спасоје Пи рковицх и Ана Милицх, као и прота Атанасије Петровицх су убијени).

После рата скола је опет прорадила, али на македонском језику. Када је одборник Миле Дуранцицх 1946. тразио да се настава изводи на српском, убијен је заједно са Петком Видиницхем и Заретом Ђаковицхем. У време друге Југославије, Срби су самодоприносима у Скопској Црној Гори подизали сколе, амбуланте, водовод и градили путеве. Радили су у градској индустрији, а зивели од сеоске пољопривреде.

Министарство за образовање Македоније је септембра 1993. писмено известило српско Удрузење да цхе отворити наставу на српском језику у селу Куцевисте, ако у разреду буде висе од 15 ђака. Ако то заиста буде испуњено, Срби би могли да тразе и отварање разреда на српском у некој средњој сколи у Скопљу. Ово је велики успех Удрузења Срба и Црногораца у Македонији, које има своје одборе у Скопљу, Куманову, Јосифову, Гостивару, Вуцидолу, Скопском Пољу, Тетову, Демир Капији и Кавадарцима.

Демократска партија Срба у Македонији основана је крајем 1991. у Куманову, али јој је дозвола за рад издата тек марта 1992. године.

Македонска влада је августа 1993. године понудила Демократској партији Срба из Скопља да, у присуству Герда Аренса, представника КЕБС-а, потписе Договорни записник. Тим документом македонска влада обецхава Србима у Македонији да у року од 18 месеци реси статус српске мањине, застити њена права, обезбеди обавезно образовање и несметано информисање на српском језику. Срби се заузврат обавезују да цхе изацхи на предстојецхе изборе и да цхе уцествовати у попису становниства 1994. године, који цхе бити под контролом међународне јавности. Овај документ је потписао др Боро Ристицх, председник Српске демократске странке. На Скупстини ДПС у Куманову, међутим, делегати су осудили тај потез др Боре Ристицха, јер је олако пристао на македонска обецхања и искљуцили су га из странке. За новог пред-седника је изабран Драгиса Милетицх. Такву одлуку је подрзао и Небојса Томовицх, председник Удрузења Срба и Црногораца у Македонији. На том скупу је одлуцено да српски симболи буду грб са цетири оцила, химна "Бозе прав де" а застава српска тробојка. Др Бора Ристицх је, међутим, формирао своју српску заједницу.

Одлуцено је да после отварања српске сколе у Куцевисту од македонских власти треба тразити и богослузење на српском језику, пре свега у Куцевисту и Скопљу, а затим ицхи на уставно ресење полозаја српског народа у Македонији и његово присуство у Савету за међунационалне односе. Слицне закљуцке донео је и Изврсни одбор Удрузења Срба и Црногораца који је званицно октобра 1993. поднео два амандмана на Устав Македоније у којима се трази статус народа за српски зиваљ у Македонији и уцесцхе њихових пред ставника у дрзавним институцијама.

Библиотека | Садрзај | Словенија

Цопyригхт © 1994 Грециц, Лопусина, ИП "Принцип"
Цопyригхт © 1996 Сербиан Унитy Цонгресс

Још неколико линкова који говоре о Србима у Македонији
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=65

Линк говори о србима у македонији и србима у румунији
http://www.skdprosvjeta.com/news.php?id=329
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 03 Feb 2009 23:59    Post subject: Reply with quote

Зебрњак

Положај спомен обележја Зебрњак поред Куманова у Македонији

Спомен-костурница на брду Зебрњаку је било монументално и тријумфално спомен обележје подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током Кумановксе битке у Првом балканском рату 1912. године. Српска војска је победила турску војску и тиме означила почетак ослобођења Југоисточне Европе од Отоманске империје. Спомен-обележје је најзначајније остварење београдског архитекте Момира Коруновића и био је најмонументалнији војни меморијал на просторима средишњег Балкана. Споменик је подигнут 1937. године на локалитету самог бојишта - брду Зебрњак код Куманова у тада Вардарској бановини у Краљевини Југославији, а данас Републици Македонији. Војним снагама од око 90.000 војника командовао је краљевски престолонаследник Александар I Карађорђевић. Овом битком је одлучен Први балкански рат. Нанет је тежак, пресудан пораз турској војсци, после чега је уследио завршни изгон Отоманске империје с југа Балкана. У спомен-костурници, почивају посмртни остаци 678 погинулих српских војника, у част и славу српским војницима јунацима Кумановске битке. Победом у Кумановској бици Српска војска одредила је исход Првог балканског рата и тиме остварила вишевековну тежњу српског народа за ослобођење Косова и Метохије од отоманске власти. Данас се споменик налази у руинираном стању, јер га је бугарски окупатор порушио током Другог свтеског рата.

Изградња спомен обележја
Још 1922. године група српских ратних ветерана формирала је одбор са циљем подизања споменика ратницима палим 23. и 24. октобра 1912. године у Кумановској бици - оружаном сукобу који је одлучио исход Првог балканског рата.

Споменик је свечано освећен 31. октобра 1937. године, на 25. годишњицу победе у Кумановској бици. Изграђен је на брду Зебрњак, највишој тачки кумановског војишта. Приликом освећења у костурницу су положени посмртни остаци око четири стотине страдалих припадника Српске војске који су до тада били чувани у оближњем средњовековном манастиру светог Ђорђа, задужбини српског краља Стефана Уроша II Милутина, у Старом Нагоричину (Македонија).

Споменик на Зебрњаку грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона. Имао је облик куле-обелиска висине 48,5 метара. Био је то убедљиво највиши споменик не само на територији Краљевине Југославије, већ и читавог Балканског полуострва. Складних пропорција, са витком кулом, овај меморијал могао је да се види из велике даљине, чак и ноћу, јер је из његовог кубета избијала светлост три петро-макс лампе. Било је то симболично, вечито кандило мртвих чије су кости ту почивале. На свим плановима споменика уочљив је вертикализам у структури грађевине. Дефинитиван пројекат представља спој масивног подножја у облику тврђаве, витког стабла са јајастом ``капом`` на врху које се не сужава нагоре и новог елемента - троугаоне основе. Таквом основом аутор је, без икакве сумње, остварио изражени скулпторални ефекат у укупном изгледу витке, али снажне грађевине. Тај врхунски спор архитектуре и скулптуре без узора у нашој архитектури представља ремек-дело Момира Коруновића.

У приземљу споменика биле су просторије које су служиле као костурнице изгинулих српских ратника. Над њима се налазио простор, подељен у девет одаја, у коме је била смештена музеолошка поставка. Изнад подножја споменика, на осамнаестом метру од земље, налазила се меморијална капела до које се стизало отвореном спиралном рампом. На сваком углу спиралне стазе проширене кружним заравнима стајали су на постољима оригинални топови коришћени у Кумановској бици. Гвозденим степеницама пело се у простор изнад капеле у коме су биле постављене дрвене храстове мердевине које су спајале пет спратова високе куле са бетонским галеријама. На самом врху куле, под самом кровном конструкцијом, налазиле су се поменуте светиљке које су ноћу осветљавале околину. На врху читаве грађевине налазио се крст, док је њен највиши спрат био украшен хералдичким знамењима Краљевине Србије.
Фреско-декорацију у капели и костурници израдио је угледни српски сликар тога времена Живорад Настасијевић који је са Коруновићем сарађивао и раније, приликом подизања споменика српским ратницима страдалим у бици на Дрини ујесен 1914. године који се налази на локалитету ``Мачков камен`` на планини Јагодњи код Крупња.

Рушење споменика

Монументални споменик на брду Зебрњак код Куманова порушен је на самом почетку Другог светског рата од стране припадника организације ВМРО и бугарских окупационих снага. Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд 1985. године реализовали су пројекат заштите објекта на Зебрњаку у затеченом стању. Ипак, овај грандиозни меморијал у стању је виталне угрожености остао до наших дана када су Министарство рада и социјалне политике и Амбасада Републике Србије у Републици Македонији предузеле почетне кораке у заштити овог изузетног споменика културе тиме што су обезбедиле сталног чувара.
Стручна и свеобухватна заштита Коруновићевог ремек-дела обавеза је припадника савремене генерације. Оригиналне скице Споменика на брду Зебрњак чувају се у породичној заоставштини потомака Момира Коруновића.



Да почнемо од историје..Па да видимо до каквог закључка ћемо доћи.
Back to top
View user's profile Send private message
cabron
Ветеран


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 1558
Location: КРАЉЕВИНА СРБИЈА, la Morlacchia

PostPosted: 04 Feb 2009 07:56    Post subject: Reply with quote

одлична тема која може много тога да нам каже о нама самима, дозволили само да стара србија буде ван србије...можда би било занимљиво да се овде укуључе наши људи који живе доле, да кажу неку конкретну ствар о животу данас, знам да их има, барем сам видео постове неког момка из куманова, па ево позивам све Србе из повардарја да се јаве и напишу нешто више о укуној ситуацији.
што се споменика тиче само ћу рећи да су неки од најважнијих споменика, и места из наше нове историје и борбе за ослобођење из Великог рата управо на територији БЈРМ или ти Старе Србије
_________________
ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!!
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 04 Feb 2009 10:15    Post subject: Reply with quote

Ево један Србски манастир из Куманово кој је трајао до рата са Шиптарима нажалост.И сада само на Славље Мале Богородице се иде организовано јер скоро да сада су све шиптари у Матејче.

Манастир Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице Матејче или Матејић (Матејич) се налази на обронцима Скопске Црне Горе, 13km удаљен од Куманова код истоименог села у коме према попису из 2002.године живи 3012 Албанаца, 325 Срба и 17 Македонаца. Подигнут је још у XI веку о чему сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина (1057—1059, док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина (1282—1321) из 1300.године.Средином XIV века је цар Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) започео, а његов син Урош (1355—1371) и супруга Јелена су завршили обнову манастира око 1357.године,после чега је он постао задужбина цара Уроша. Са манастирске цркве је у XVIII веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. Манастирска црква је обновљена 1934. или 1926. године, мада има великих замерки на начин на који је то изведено. Међутим црква је претрпела оштећења од стране албанских терориста током побуне против републике Македоније 2001. године,када је његова непосредна околина минирана ,а сама манастирска црква је коришћена као главни штаб терориста и складиште за муницију.Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну црквицу која је порушена током рестаурације у првој половини XX века, као и по чињеници да се у њој налази једна од фресака лоза Немањића и приказ лозе византијских царева, иако има тумачења да је у питању лоза старозаветног Јесеја. Манастир је познат и по томе што је у њему живео и стварао српски композитор духовне музике са краја XV века Исаија Србин,као и дијак из средине истог века Владислав Граматик.

Изглед манастирске цркве

Манастирска црква у Матејчу има основу уписаног крста са пет кубета, са четири мања у угловима и великим у средини које је својом дванаестостраношћу јединствен пример у склопу тзв. вардарске стилске групе,а по својој архитектури подсећа на оне у Старом Нагоричану и Нерезима.Дугачка је 23.5m и спада међу веће грађевине,а њену издужену основу поред четири основна стуба,држе још по два стуба на источном и западном делу цркве.Два додатна стуба на западу са још два нижа одвајају средишњи део цркве и са главним улазом формирају припрату.

Сама црква је грађевински тако изведена да је њен средишњи део најосветљенији међу грађевинама вардарског стила.Живопис у самој манастирској цркви припада сликарству прве половине XIV века и изведен је непосредно после Душанове смрти.Одликује га висок реализам са занимљивом скалом боја и више живости него што се обично среће на фрескама,као и драматичношћу приказа из ондашњег жиовота.

Поред главног улаза на западу,црква је имала и два бочна улаза на северу и југу који су касније зазидани.На бочним странама се изнад простора за врата налазе прозори у два реда,док се на западном калкану изнад припрате налази један окулус.Грађена је обичним притесаним каменом и са њене спољне стране нема нарочитог улепшавања фасаде или шарања опекама који се могу наћи код других споменика.Кубета су међутим израђена од опека,а сама црквена апсида је украшена нишама.

Првобитна црквица

Првобитно се на месту манастирске цркве налазила омања црквица око које се највероватније временом развио манастир и око које је подигнута,највероватније у XIII веку,манастирска црква која је опстала до данас.Поред овог случаја,оваквих примера за подизање нове веће цркве око првобитне мање има и у Јерменији у Мзхету.

Првобитна црквица је била мала једнобродна грађевина чији је северозападни угао претворен у североисточни централни стуб нове цркве.Имала је правоугаону основу са спљоштеним југозападним теменом из које се отварала полукружна апсида са прозором смештеним на њеној средини.По својој површини,првобитна црквица је заузимала око 1/3 површине главног простора између средишње куполе и олтарске апсиде.

Прошлост манастира

Није познато када је подигнута првобитна црквица,али се на основу најстаријих грчких натписа из доба Исака Комнина, може сместити у прву половину XI века,иако се најстарији помен манастира налази у хрисовуљи краља Милутина из 1300.године.Средином XIV века је Милутинов унук Стефан Душан отпочео са обновом манастира коју су око 1357.године довршили његов син Урош и супруга Јелена.Манастир је у наредном веку постао значајан културни центар(Исаија Србин), који се одликовао својом преписивачком делатношћу(Владислав Граматик).

После доласка Османлија,почео је да пропада,а његовом зарушавању допринело је и скидање оловног крова у XVIII веку да би се њиме покрила Ески џамија у Куманову.После Кумановске битке 1912.године и првог балканског рата, ушао је у састав Краљевине Србије односно Краљевине СХС после првог светског рата.Између два светска рата,извршна је реконструкција манастира током које је из његове унутрашњости склоњена првобитна црквица.После другог светског рата, на манастирској цркви су поново изведени конзерваторско-рестаураторске радови 1953. и 1960. године.

Манастирска црква је страдала 2001.године од стране албанских терориста који су током своје краткотрајне побуне држали контролу над самим селом и његовом околином. Сам простор некадашњег манастира је коришћен као штаб и центар за обуку, а манастирска црква као складиште муниције.Албански терористи су на тај начин покушали да светост и углед манастира искористе као штит од дејства безбедносних снага републике Македоније.


Ово је би копи пејст кад нађем времена више пишем нешто о живот Србима овде.Поздрав
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 04 Feb 2009 10:34    Post subject: Reply with quote

Манастир светог Ђорђа у Старом Нагоричану

Манастир светог Ђорђа у Старом Нагоричану се налази недалеко од села Старо Нагоричане, 13 km источно од Куманова у Македонији. Подигао га је на основи раније цркве из 1071.године краљ Србије Милутин (1282-1321) у периоду од 1313. до 1318.године, као једну од многобројних својих задужбина,посветивши је светом Ђорђу. Манастирска црква има основу издуженог уписаног крста, пошто је оригинална грађевина била издужена базилика, са 5(1+4) куполе. Приликом градње,стари облик рађен од тесаног камена је заравњен на половини данашње висине, после чега је на тој основи подигнута нова црква од опеке и камена, што се може видети и на олтарској апсиди која је у оригиналу била полукружне основе на којој се уздиже нова петострана. Према неким истраживачима,цркву су радили исти мајстори који су за Милутина на старој основи подигли нову Богородицу Љевишку. Посебну драж манастирске цркве чине и престоне иконе које су рађене специфичном ал фреско техником директно на малтеру, што је чини јединственом међу српским црквама. Сама црква је покривена каменим плочама и данас је добро очувана, а њен оригинални живопис спада најбоље рађене у тзв. вардарском стилу. У манастирској цркви је сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман (1322—1330).

Карактеристике манастирске цркве

Манастирска црква је са спољне стране украшена шарањем опекама, а по богатству орнаментике истичу се два троделна прозора на јужном и северном темену уписаног крста, као и дводелни прозор на нартексу изнад улаза чији стубић је изувијан у чвор. Изнад улазних врата налази се у великом каменом надвратнику уклесан Милутинов ктиторски натпис, а његови монограми красе капителе два стуба смештена у западном делу цркве. Сам иконостас је урађен од камена и чине га четири стубића са капителима и архитравом.
Back to top
View user's profile Send private message
СКИДС
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 01 Jun 2005
Posts: 833

PostPosted: 04 Feb 2009 10:56    Post subject: Reply with quote

Одлични су ови текстови што су их барски и фрикинг оставили овде и доста тога сам научио али би желео и да неко од наших одоздо напише и неку своју реч, како он то доживљава на свокој кожи и који су актуелни проблеми.
Занима ме и који су све манастири наши активни доле, колико су велика братства и сестринства, као и да ли се у црквама богослужи на српском језику, пошто видим да је то дуго било забрањено....
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 04 Feb 2009 18:50    Post subject: Reply with quote

Брате ја сам одавде као што можеш да видиш реако сам да су ово само копирани текстови и да ћу поставити текст кад будем имао времена да га припремим и постирам овде.Причао сам са једног нашег друга сад и спремићемо текст за Србе одавде после рата како се одвивала ситуација да буде шта компетентнији и разбрљив да схватите.А за то дали се прича на Србском језику у нашим манастирима овде мислим да то нема не да је сад забрањено већ тада кад је било забрањено па су људи морали на македонски да држе литургију па сад нагађам да је то тако преносено од генерацију на генерацију и тако и остало јер овде 95% Срби причају на македонски језик тако да неверујем нисам 100% сигуран али мислам да то нема..Распитаћу се ипак око неких детаља па писаћу полако полако..
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 14 Feb 2009 03:10    Post subject: Reply with quote

СРБИ У МАКЕДОНИЈУ!

Прва званична организација Срба у Македонији основана је 1991 године.
Било је то Удружење Срба и Црногораца у Македонији са седиштем у Куманово.Имало је гранке у Скопљу и још неколика села,углавном у околини Куманова и Скопске Црне Горе.Ово удружење је касније прерасло у странку,која се је звала УСЗМ (Уједињена Србска Заједница у Македонији).Почетком 2000 године дошло је до сукоба и разједињења ,па је тако основана још једна странка ДПСМ (Демократска партија Срба у Македонији).УСЗМ је затим неколико пута мењала имена,организацију,међутим није успела да изгради свој идентитет.Тако су пре ванредних избора 2008 године појавила под именом Српска Радикална Странка у Македонији,као органак Шешељеве СРС,са пропагандним матријалом на којем је доминирао Воислав Шешељ.Прошли су доста неславно, ако се неварам у Куманову су освоили око 160 гласова,у скопљу око 30 гласова.
Друга српска странка (ДПСМ) је имала више среће,или знања свеједно.Већ трећи мандат заредом има једног посланика у собрању,тоје њен председник Иван Стоиљковић из Куманово.Тренутно је у коалицији са владајућом десничарском ВМРО-ДПМНЕ(шта ја мислим да то никада не би требало да се деси.Јер Вмро је признало Косово шта би урадила и свака друга политичка партија будимо реални би исто урадило али Вмро исто тако је и Анти Грчко настроено више ка Бугарској страни.Зато се види да је само коалиција за свој интерес лични.).ДПСМ има неколико људи запослени у министарствима на нижим положајима,неколико градоначелника у селима и више директорских места у јавним предузећима.
Поред овога нека од права које Срби у Македонији имају су : Срби су записани приликом промене устава 2001 године као коститутиван народ у БЈРМ.Постоји такозвана позитивна дискриминација,што значи да имају одређену квоту и предност у зависности у којем броју су се изјаснили као Срби,приликом уписа на факултетима и запошљавању јавној администрацији.Због лакшег уписа на факултет и неки Македонци који нису успели да се упишу касније се изјасне као Срби и лакше ги приме.Населена места и градови где се 20 % изјашњава као Срби , уводи се двојазичност, и поред македонског,службен је и Србски језик.Сви натписи,на саобраћајним знацима,општинама и свему осталом поред македонским исписано је и Србском језиком у неколико школа се учи на Србском језику.У Куманово то је основна школа ВУК КАРАЏИЋ.Неке од манифестација и прослава које се одржавају су углавном у град Куманово.Сваке године 24 октобра на споменику Зебрњак одржава се парастос изгинулим Србским ратницима 1912г.Од 1991год. сваке године на дан дочека Православне нове године или Србска нова година у ресторану одржава се ,,Србско Вече" уз присуство 500-600 лица у ресторану кристал , уз присуство естрадних уметника из Србије,Србског амбасадора у Македонијии других гостију.Међутим и то је пукло свађом и поделбом сада у задњих 8-9 година одржавају се две прославе , од два организатора.Једна је у ресторану ,,Кристал" , а друга у ресторану ,,Грација".Обе се зову ,,Србско Вече" , a oрганизују се истовремено сваког 13 Јануара.
2001 године донацијом ОБСЕД и општине Куманово отворен је ,,Србски клуб",замишљен као место у којем ће се окупљати Срби(и сви који воле Србију),да бу се дружили и координовали своје активност.У почетку је све било у реду,просторија је била велика,веома лепо урађена.По зидовима су биле слике из историје Србије , слике Србских хероја из давних времена , па све до Караџића и Младића.Нажалост све је упропастио човек који је био задужен да руководи овим клубом,човек којем је србија цело време у устима,међутим на делу је било нешто сасвим друго.Успео је овај клуб практично да присвоји,клуб који је био предвиђен само за чланове претворио је у најобичнију биртију где долазе само пијанци и курве.Он ради и дан данас међутим више нема великог натписа над вратима ,,Србски клуб",не вијори се више Србска застава и слике са зидова су нестале.ДПСМ сваке године организује турнир у малом фудбалу,који се зове ВИДОВДАН, утакмице се играју на отвореном,а присуствује од 1000 до 2000 гледалаца.Финале је на дан Видовдан.У паузу између утакмица са разгласа се пуштају Србске националне песме.Пехар победнику додељује нека истакнута личност из Србије,некад то је Србски амбасадор у Македонији,некад неко други.
Иначе после признавања Космета од стране македонске владе ДПСМ је у препуном дому културе у Куманово организовао протестни скуп под називом - КОСОВО ЈЕ СРБИЈА.Што се тиче тачног броја Срба на овим просторима то је немогуће утврдити.Великом броју фамилија у задњих 80тих почетком 90тих презимена мењана по неколико пута од Србских у Македонски и обрнуто све је превише замршено.Навратићу се на 1991-92годину у том периоду 80-90% од Православног становништва је било просрпски орјентисано,без обзира на презимена.Данас Куманово броји 130.000 становништва заједно са шиптарима ( којих има доста мислим да негде око 20 000),и нажалост више није тако.Тај проценат је много мањи , поготово међу младима од 15-20 година.Чак и неки који носе Србска презимена , а таквих није мало,приликом пописа се изјашњавају као Македонци,без било какве присиле, једноставно најчешће кажу нешто у стилу - ма шта је то важно , ми живимо овде у Македонији - Македонци смо(што је веома бедно кад погледаш од страну јер данас је такав свет да ти неко диктира мишљење да немаш понос према нечему што ти је свето и дар од бога).Много тога је допринела и ова Македонска влада која је анти Грчки орјентисана па заједно у кош стављају и Србе као "Грчких пријатељи".Да не будем погрешно протумачен има и даље велики број људи који су Срби и који поштују то а има исто тако и неки Македонци просрбско орјентисани или Србомани их зову такви , међутим то није тако истакнуто као раније нема више тај жар и радикализам.Сви гледају како да дођу до пара,неког бизниса или посла,многи се боре за голо преживљавање(на шта је свет сведен да не поверујеш).


Нажалост реална ситуација Срба у Македонији.
Back to top
View user's profile Send private message
Podgorica FxCxRxSx
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 12 Jun 2004
Posts: 527
Location: Црна Гора

PostPosted: 14 Feb 2009 11:04    Post subject: Reply with quote

Мене интересује, ако неко зна да ми каже колико је активних `македонских` манастира, и колико има активних манастира СПЦ?
_________________
http://www.crnagorazakosmet.org
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
СКИДС
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 01 Jun 2005
Posts: 833

PostPosted: 14 Feb 2009 13:43    Post subject: Reply with quote

Право питање, то и мене исто занима.
Хвала брату Фрикингу на опширном одговору и надам се да, сад кад постоји ова тема, да ће нас редовно обавештавати о свим догађајима повезаним са Србадијом у Старој Србији.
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 14 Feb 2009 14:57    Post subject: Reply with quote

Podgorica FxCxRxSx wrote:
Мене интересује, ако неко зна да ми каже колико је активних `македонских` манастира, и колико има активних манастира СПЦ?

Ваљда сам добро разумео питање колико Македонски манастира и цркви а колико активни Србски.

Одговор на прво питање:

Македонска Православна Црква има 13 епархии од коих 7 у Македонији и 6 у дијаспори.Са епархијама у овом моменту управљају 10 епископи на кои им помагају над 500 активних свештеника.МПЦ има негде око 500 парохии , са више од 2000 цркве и манастира.Са осамостојување , Македонска Православна Црква има и основано Средњу Богословску школу и Богословски Факултет у Скопљу.

Друго питање :
То колико има Србских црква и манастира активних на овим просторима је немогуће утврдити јер овде у овој земљи је све измешано и немогу да саставе крај са крајем чак и нешто што није Македонско стављају под Македонском све што је остало у овој земљи по њином је Македонско такву политику воде.Па чак су успели и овдашњим Србима да немтну мислење да су то Македонци као што сам написао у претходном тексту.Ето толико а у колико нађем неке подетаљне информације поставићу их.
Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 20 May 2009 10:35    Post subject: Reply with quote

Back to top
View user's profile Send private message
Фрикинг
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Nov 2006
Posts: 304

PostPosted: 11 Jun 2009 04:16    Post subject: Reply with quote

Куманово : Шутановац положио венац на споменик српским војницима

Министар одбране Драган Шутановац посетио, је на крају посете Македонији, спомен костурницу Зебрњак и положио венац на место где су сахрањени српски војници погинули у борби против Турака у Кумановској бици, у Првом балканском рату 1912. године. Шутановац је изразио очекивање да ће тај споменик, који је бугарски окупатор срушио 1942. године, бити обновљен.

10. јун 2009. 19:03 (Извор : Бета)
Back to top
View user's profile Send private message
СевернаСтран
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 04 Dec 2008
Posts: 63
Location: тамо далеко

PostPosted: 25 Jul 2009 14:12    Post subject: Reply with quote

Желим да вам претставим општину Старо Нагоричано која је општина са бројном српском мањином у Републици Македонији.

Општина Старо Нагоричано (мк. Старо Нагоричане) је једна од 6 општина Североисточне области у Републици Македонији. Седиште општине је истоимено село Старо Нагоричано.

Општина Старо Нагоричано заједно са Општином Чучер-Сандево је општина са бројном српском мањином у Републици Македонији.

Општина Старо Нагоричано налази се у северном делу Македоније и погранична је са Србијом на северу. Са других страна налазе друге општине Македоније:
* исток - Општина Ранковце
* југ - Општина Кратово
* запад - Општина Куманово

Рељеф: Општина Старо Нагоричано налази се у сливу реке Пчиње, у подручју Родопских планина. Западна половина општине је долинска, док је источна планинска - планина Перен.

Клима у општини је умереноконтинентална.

Воде: Најважнији водоток у општини је река Пчиња која тече у западној половини, од границе са Србијом, ка југу, док се у крајњем југоисточном делу тече и кратким делом тока Крива Река.

Општина Старо Нагоричано имала је по последњем попису из 2002. г. 4.840 ст., од чега у седишту општине 555 ст (12%). Општина је слабо насељена, посебно сеоско подручје.

Национални састав по попису из 2002. г. био је:
Број Постотак
Укупно 4.840 100%
Македонци 3.906 80,7%
Срби 926 19,1%
остали 8 0,2%

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%BE
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page 1, 2, 3 ... 11, 12, 13  Next

View previous topic :: View next topic
Page 1 of 13

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop