www.DELIJE.net

[bojan74]

[zvezda]

Другог фебруара 2013. године, после дуге болести, у 71. години живота, преминуо је Остоја, чувени београдски превозник клавира. Урбана београдска легенда и мистеризони човек са којим није баш пуно људи имао лични контакт али је скоро свако барем једном налетео на оглас негде у граду, аутобусу... Нек почива у миру и, ко што рече један његов пријатељ, нек му је лака црна земља кад већ клавири нису били!

п.с. Људи који су сарађивали са њим кажу да је био велемајстор свог посла и да је дневно умео више од 60 клавира да превезе са невероватном лакоћом и вештином.
_________________

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Бог да му душу прости! Чуо сам се са њим у неколико наврата када сам се носио мишљу да ваљам клавире али се нисмо сусретали. Али оглас му је заиста легендаран!
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[Крфљанин]

http://www.youtube.com/watch?v=2eBMYPt6Jg8



Има ли боље песме и музике од ове, која може да опише дух Београда из неког прошлог времена?
_________________
Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.

[andjelooo]

Урбане легенде – алеја упамћених


Многи од њих постају још за живота легенде у митологији Београда. Чак и ако нису најбољи у ономе чиме се баве, сигурно су међу најпознатијим суграђанима.

Број оних који су их познавали рапидно порасте када умру. Сви напрасно тврде да су их знали, да су се дружили с њима, попили коју више у њиховом друштву... Они су – урбане легенде.

О некима од њих писале су се репортаже, снимани филмови, а поједини су, сходно савременом добу, постајали звезде „Јутјуба” и „Фејсбука”.

Њихови животописи често су надграђени „поузданим казивањима из прве руке” која, идући од уста до уста по кафанама, аутобусима и улицама, достигну размере предања и бајки.

О овим личностима свашта се причало, о понекима и певало. То је, уосталом, случај са свим митолошким бићима.



http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Urbane-legende--aleja-upamcenih.sr.html
_________________
Замолио бих дежурне критичаре, негативце, напаљене клинце, доконе полемичаре, мудријаше, комедијаше и сличне да се уздрже од коментарисања

[andjelooo]

Шетња кроз антички Сингидунум :

http://www.tob.rs/download/sr_anticki_singidunum.pdf
_________________
Замолио бих дежурне критичаре, негативце, напаљене клинце, доконе полемичаре, мудријаше, комедијаше и сличне да се уздрже од коментарисања

[Нема предаје!!]

Београдске приче: Ко је Незнани јунак?



(Вечерње новости)

Готово стотину година прошло је од кад је убијен Незнани јунак, војник који је постао синоним за све жртве које је Србија положила у Првом светском рату.

После стравичног европског сукоба у другој деценији двадесетог века, када је погинуло више од десет милиона људи, многе европске престонице увеле су монументе незнаним херојима, који су били симбол свих страдалих током војних разарања. Тако, на пример, и Париз и Праг имају своје споменике у спомен погинулим војницима, а ондашња Краљевина СХС, а потоња Југославија, одлучила је да направи слично знамење.

О идентитету војника који је проглашен Незнаним јунаком многи су се распитивали, али нико није успео да одгонетне ко је заиста био овај човек.


Извештај комисије

Наш херој настрадао је од пројектила аустроугарске хаубице 1915. године, при врху Авале, где је првобитно био сахрањен. Судбина му ни мртвом није дала мира, па је прво био укопан у хумку коју је направио кратер гранате која га је и убила. Неколико година после рата, изнад њега стајала је само крстача, на којој су окупатори на немачком језику написали „овде почива непознати српски војник“.

Не улазећи у симболику коју је Иван Мештровић, аутор маузолеја хтео да постави када је правио овај споменик (а њоме ћемо се позабавити у посебном тексту), пробаћемо да се вратимо самом човеку који је сахрањен на овом месту и безбројним покушајима да се открије његов идентитет.

Протеклих година у штампи се чак појавио и напис да је Незнани јунак био муслиман, већ у традицији данашњих „добронамерних“ распиривача мржње, међутим, како нам је објаснио директор Института за савремену историју др Момчило Павловић, „чак и да је било тако, у време Првог светског рата ови људи су били Срби муслиманске вероисповести, и одане патриоте баш као и сви остали који су се одазвали позиву на мобилизацију“.

Гроб Незнаног јунака прво су обележили становници Белог Потока, а у порти њихове цркве и данас стоји крст са пирамидалног споменика који је некада био обележје страдања овог српског војника. Најинтересантнији податак налазимо у предратном листу „Време“, када сјајни новинар-репортер Анте Матекало прави причу са Авале. Он присуствује покушају званичне државне комисије да утврди прави идентитет Незнаног јунака, јер су они отворили гроб 23. новембра 1921. године.

- Није требало дуго копати – бележи Матекало. – Прво су се указали делови гранате. Хиљаде оваквих граната падало је на српску војску. Тежина – 10,3 килограма. Али, ова је лежала као јастук на гробу Незнанога. Глава се одмарала на челику.

На челу такозване Техничке комисије, која је обављала увиђај, био је извесни господин Андоновић. Он није нашао војничку амајлију под лобањом, „која је била ситна, као у дечака“, већ само расуту ратникову муницију. Амајлија је имала урезану идентификацију војника, за случај да страда, међутим трећепозивци, који су скупљени на брзину, нису је имали.

Посебно потресан део истраге Техничке комисије био је у тренутку када су схватили да је цео леви део грудног коша несрећног војника разнесен гранатом. Један од Белопоточана, који је присуствовао овом тужном чину, чак није крио своје запрепашћење када је гласно рекао: Овом војнику непријатељ није могао срце да сахрани!

То је била истина. Оно је остало расуто негде на Авали.


Шака пуна метака

Комисија је педантно претражила сваки део умрлог војника, али није могла да утврди његов идентитет. Костур је, забележили су, био танак и ситнији, као у дечака. Прсти су држали муницију којом се наша војска снабдевала од 1908. године. Опасач је обавијао струк којег више није било, а каишеви (упртачи) падали су преко десног рамена. На дну гробнице налазиле су се цокуле, а оне нису могле да буду ничије него српске…

Тешке цокуле које је често носила наша војска у време Великог рата, како су тада звали Први светски рат, не знајући да ће имати још крвавијег „наследника“ у Другом, претварале су ноге у живе ране. Понекад су везиване, баш као и у случају Незнаног јунака – телеграфском жицом. Ратне 1915. године било је и таквих веза, будући да су се војници сналазили како су знали и умели. Управо зато, када је Комисија пронашла цокуле, више није било никаве дилеме да је ратник сахрањен у кратеру од гранате – српски војник.

Код несрећника који је ту сахрањен, у тренутку када Техничка комисија прави извештај, остао је новчаник, уплетен у његов костур. У њему су пронађена три сребрна српска дводинарца, са ликом краља Петра и један грош. У новчанику су пронашли и парче хартије, због којег су настала многа нагађања, јер је то, наводно, било писмо које је требало да буде упућено најближим рођацима Незнанога. Ипак, на крају је господин Андоновић, после свих стручних анализа, закључио да је немогуће са њега разазнати било коју реч, а хартија је чак форматом подсећала на једну од новчаница тога доба.

Селидба посмртних остатака Незнаног јунака на сам врх Авале, где данас почива у маузолеју, обављена је 1938. године. Тада је окончана изградња црног споменика.

Остало је забележено да овај „посао“ није „прошао глатко“ у јавности, а да се бард српског театра Бранислав Нушић бурно противио идеји да Незнани почива на Авали, тако далеко од самих Београђана, који би ваљало да му одају дужну почаст.

Нушић је у ондашњој штампи писао како се на „Авалу склањају само добростојећи људи који имају аутомобиле, одводећи тамо љубавнице…“, али је краљ Александар чврсто одлучио да споменик буде „или тамо или нигде“.

На крају, тако је и било. Са врха Авале и данас на Београд и његове становнике „гледа“ херој без срца.


Нагађања

Између два рата често су се јављали они који су „сигурно“ знали ко је Незнани јунак. У старом, добром, српском маниру, једни су тврдили да је херој њихов пријатељ Бора из Београда, док су други били сигурни како се ради о Тодору из Битоља… И све тако, сви су били жељни да га некако присвоје, и да макар мало буде њихов…


„Нушићевска“ иронија

Краљ Александар био је непопустљив у спровођењу идеје да споменик Незнаном јунаку буде на Авали. Иако се Нушић бурно супротстављао тој идеји, краљ је био неумољив.

Истовремено, велики писац је инсистирао да се споменик постави у центру града, на Тргу републике, у близини данашњег „Стакленца“.

Ето типичне београдске ироније: на том месту данас стоји споменик подигнут управо њему – Браниславу Нушићу.

http://srbin.info/2013/07/beogradske-price-ko-je-neznani-junak/

[Bandini]

Да би се саградио тај споменик Незнаном јунаку на месту на ком је краљ инсистирао, морали су динамитом да се дигну у ваздух остаци неких прастарих грађевина који су били историјски споменик и доказ о постојању старе цивилизације на овим просторима! Ако пронађем линк где сам то прочитао ставићу.

[cabron]

ако пронађеш линк стави, али није то баш тако...посебно јер краљ није имао моћ неког аутократе, али волео би да видим шта се каже у том тексту
_________________
ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!!

[Robbie Williams]

Ту се налазио стари град Жрнов
_________________
МАЊАЧА КЕЖУАЛС
http://www.youtube.com/watch?v=Ssezbxt4APk

[Bandini]

Текст који сам ја читао је стављао акценат на старост грађевине, њену археолошку вредност и повезаност са Келтима. Сада сам нашао овај који целу тему третира доста опширније. Да је краљ Александар 1. био масон у француској ложи, то и није нека тајна, а занимљиво је и да много пута када су западњаци желели да нас понизе и да нам покажу да нисмо више оно што смо били (ту мислим на последњих 7000год.), они су то радили на Видовдан, дан једног од нашин највећих Богова. Од Франца Фердинанда у Сарајеву који се мало зајебао, до пре два месеца кад су је оно требало да нам дозволе приступ на листу чекања за ЕУ. Било је још ствари којих сад, у секунди, не могу да се сетим. Иначе, на текст и сајт налећем први пут. Има и неки филм на крају текста.

http://serbiasos.blogspot.it/2012/10/planina-avala-srednjovekovni-utvreni.html

[andjelooo]

Мени је лично јако занимљиво све везано за Жрнов , вероватно зато што се ретко шта и где о њему може прочитати .
Зато и треба о њему писати у одговарајућој теми , нпр. Историја Срба , Српска историја и слично , јер прича о Жрнову никако не припада у Београдски дух .

[cabron]

[NemanjaDS]

Као што рекосте, није за ову тему, ал' да се надовежем на причу о Жрнову и Незнаном јунаку. Из данашњих Новости:

[andjelooo]

Неко време већ у Новостима излази рубрика Београдске приче .
Некад има а некад и нема много везе са Београдским духом али у сваком случају јако занимљива рубрика .


http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:448829-Beogradske-price-Ponos-predratne-avijacije

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:448827-Beogradske-price-Nica-bila-bolja-od-Ade

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:448826-Beogradske-price-Nostalgija-za-cirom

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:448825-Beogradske-price-Dva-milenijuma-propasti-Tasa

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:447736-Beogradske-price-Staro-pismo-prognano-iz-Knez-Mihailove

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:447735-Beogradske-price-Vojvode-izmesale-latinicu-i-cirilicu

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:447732-Beogradske-price-Olupina-umesto-kraljice

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:447728-Beogradske-price-Kardinalovo-momacko-vece

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:447725-Beogradske-price-Aleksandrov-cekic-udario-po-Zrnovu
_________________
Замолио бих дежурне критичаре, негативце, напаљене клинце, доконе полемичаре, мудријаше, комедијаше и сличне да се уздрже од коментарисања