DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

БЕОГРАДСКИ ДУХ
Goto page Previous  1, 2, 3, ... 27, 28, 29  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2485

PostPosted: 05 Sep 2008 00:13    Post subject: Reply with quote

Hatori Hanzo wrote:
Питање за Критичара али и остале, поготову старије момке... Која су по вама места у граду која су макар мало или мало више задржала дух старог Београда кога ви памтите, за који кажете да се изгубио?



Ово је пост једног нашег заједничког другара који је велики ЗВЕЗДАШ , који чита форум али не пише. Зато је искористио прилику да напише нешто преко мог ника.
Иначе другар је рођен, одрастао је и живео на Славији све док није изграђена она Милошевићева банка. Покојни отац му је рођен и одрастао је на Чубури и био је познати београдски мангаш и боем '60 и '70. Ево текста:

" Ако се слажемо да су кафане биле један од носиоца и стубова београдског духа јер је из њих увек излазила слободоумна мисао која је понекад условљавала промене на много вишем нивоу - онда није тешко закључити да можда неко и намерно руши тај стуб како би увео неке "гламурозне" фирме и тако засенио класичну српску кафану.
Када се уђе у те њихове нове објекте не осећа се ништа од карактеристичног београдског духа , већ је све стерилно и празно. Ко уђе у Мек Доналдс или Коста Кафе не осећа никакву потребу да изрази слободоумну мисао као што би то урадио у некада чувеном "Београдском Бермудском троуглу" - Шуматовац (сада фенси ресторан) - Липа (сада Пица Хат) - Грмеч који је једини остао за сада на старом нивоу.
Ако мало погледамо у историју српске слободне мисли , видећемо да су многи носиоци београдског духа инспирацију тражили и налазили у кафани , осим политичара који су увек доживљавани за неки други (лошији) свет.
Дефиниција БЕОГРАДСКОГ ДУХА по мени би била : слободна, духовита мисао , поштовање доказаних вредности (интелектуалних , моралних, физичких - снага код мушкарца и лепота код жене) , неугрожавање слабијих од себе (интелектуално и физички), поштовање сваког поштеног рада, спремност да се помогне ономе коме је помоћ неопходна и обавезно исмејавање сваког вида зла, покварености, примитивизма и безобразлука.
Додуше, има и случаја да и наша уобичајена немарност погодује непријатељима београдског духа. На пример кафана "?" . Једва се успело да се избори да остане то што јесте , да би данас услуга и кухиња у њој били благо речено осредњи , уместо да баш она буде у сваком погледу један од примера опстанка правог БЕОГРАДСКОГ ДУХА."

Предпостављам да многи млађи не знају зашто се зове "Београдски Бермудски троугао". То је зато што су у њему пропали и нестали многи млади и талентовани београдски књижевници , новинари и уметници који су запоставили своју професију и одали се боемском животу.
Back to top
View user's profile Send private message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2485

PostPosted: 06 Sep 2008 18:57    Post subject: Reply with quote

Hatori Hanzo wrote:
Питање за Критичара али и остале, поготову старије момке... Која су по вама места у граду која су макар мало или мало више задржала дух старог Београда кога ви памтите, за који кажете да се изгубио?


Хатори, размишљaо, размишљaо и .... мрка капа.
Морам да признам да се данас ја у Београду не осећам као код куће.
Кад причамо о "београдском духу' или о "старом Београду" , постоји више раздобља јер се град мењао што је и нормално.
По циклусима би поделио на '70 и '80 , па онда на '50 и '60 , и на крају између два рата. Пре тога је стварно много далеко да би могли нешто да судимо и полемишемо. Вероватно да и данас кроз Београд провејава неки дух али није ни близу нити изражен, нити специфичан, нити позитиван колико је био раније.
Ја бих волео да овде у дискусији полемишемо како је раније изгледао тај БЕОГРАДСКИ ДУХ, које су му карактеристике, како и зашто се губио, шта је остало од њега и како га сачувати.

Ако се будем сетио још нечега где се осећа стари БЕОГРАДСКИ ДУХ написаћу ти, али ја га данас најбоље осећам на неким славама (код београдских породица које никада нису престајале да славе славу). И веровао или не на београдским пијацама. То није ни близу оног старог али си питао где се бар мало задржао тој дух. Од 1991. Београд се много променио и физички и духовно.
Где је више духа упоредите сами :

Некад

http://www.youtube.com/watch?v=52Ox2jXpoWE

Сада

http://www.youtube.com/watch?v=HOxbtgJKLgM

Exclamation
Back to top
View user's profile Send private message
CominCorect
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Jun 2003
Posts: 980
Location: кућица од чоколаде

PostPosted: 06 Sep 2008 21:20    Post subject: Reply with quote

ма ова два видеа не показују само разлике у духу Београда како га називате..ово је поремећај много ширих размера...
_________________
СЕВЕРНА АРМИЈА=РЕД+РАД+ДИСЦИПЛИНА
Back to top
View user's profile Send private message
УлтрасЛондон
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 4146

PostPosted: 07 Sep 2008 09:07    Post subject: Reply with quote

Најдужи период који сам провео ван Бгд-а био је онај пред пад с.милошевића, не због њега, него због неких приватних ствари који немају везе с Србијом. Најзад сам дошао око оног дербија кад се нападало на југ јна, Аца Радовић маркери.
Прве ноћи сам се нашао на вињаку с пар пријатеља у "Два бела голуба". Кафана је била празна, осим једног стола. За њим је седео видно пијан лик у оделу, радном не свечаном, џукачком, са две жене. По ономе што је баљезгао испоставило се да је неки буџа који чека да га уклоне с престола или су га баш уклонили, па троши оне паре које је до сад украо и кука. (изгледа да је кукао џабе)
Србија је прошла кроз ужасе, а једна од последица је и уништен тај дух Београда који је пркосио свему режимском, џукачком, малограђанском... Прави Београђанин не би неког погрдно називао сељаком, јер прави Беграђанин поштује сељака, већ џукцем, џибером, малограђанином,...
Сељак у Београду је "ћале" с пијаце, који да мало више сира или коју паприку.

Јасна је култура турбо-фолка и накарадности и лажних вредности, али оно што је лоше је реакција новијих генерација младих Беграђана на то. Уместо да наставе и преузму тамо где је генерација 80их стала (генерација која је лудовала 80их) они су преузели западноевропску и америчку накарадност и лажне вредности. Тако да имамо ликове који мисле да су најпаметнији на свету и "ин" јер су рецимо уз ЛДП. Б92 се од једног бунтовничког радија, са сјајним емисјама, вестима, вредностима, људима преторио у највеће говно које може да се тренутно замисли.
Тад је Б92 био алтернатива и нада. Колико нам је наде остало кад погледамо данашњи Б92? Алтернатива Пинку је Б92, благо нама!

Кад споменух генерацију која је била у тинејџ годинама 80их.
Између осталог једна од ствари која се памти тих 80их су журке код Јеле. Ја сам био клинац тад и нисам имао приступ, а ни појма, но старија сестра...
У Џорџа Вашингтона лик је правио често журке, пиће се плаћало, да би могао да их прави често. Долазила је права Бгд екипа. Јела не би пуштао сваког и не бих да помињем кога рецимо све није пустио. Иначе многима ће бити јасније кад кажем да је то она журка из филма "Муње" где су све старији. Стварно је тамо снимано.
Имао сам прилике да се нађем на тој журци пре пар година и посматрам све те људе. Роби Вилијамс је био самном (хехе како то звучи) и може да се и он присети. Ти ликови су сви одувани, прегазило их време, исфолирали се до краја (увек је било фолирања, а ови су сад баш отишли у крајност). Причају о Амстердаму који је годинама већ срање у односу на оно што је био и тако некако килаве... А млађи, мислим млађи од 25-30ак година, их и даље слушају расколачених очију (а овај сере како је фаца јер је дувао шит у Амстердаму 85 рецимо) и шљихтају им се. Ужас.
А колико сам само слушао сестру кад ми је причала о томе, где је заиста био правих људи и добре зајебанције.

Један од стубова тог београског духа била је и Маракана. Мало мање исток, много више запад и наравно Север. Колико је само београдске господе било на западу на свакој текми. Север је наравно био увек најзанимљивији, али и ако сам се пар пута и стицајем околности нашао на западу кад сам већ ишао на Север, никад није било досадно. Напротив. Била је милина слушати коментаре, повике, оштроумна добацивања на кеца. Запад је некако дисао са Звездом, док је Север био ритам срца. Север је данас и срце и душа Звезде, а запад више не дише.

Север није разочарао - кад је требало увек је урадио праву ствар, избацио одговарајућу паролу, рекао оно што неко не би смео. На Северу има људи који држе у животу тај прошли београдски дух. И зато и због прве реченице у овом пасусу, никад не би смео да одступи од тога. Велик је то терет, много већи него што људи мисле. Да би следио дух сојих предака, мораш да уставри следиш дух својих предходника, да не пукне нит.
Back to top
View user's profile Send private message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2485

PostPosted: 07 Sep 2008 12:56    Post subject: Reply with quote

Добар пост Лондонац.
Добро си рекао , ћале на пијаци је сељак али није примитивац. Дух Београда су уништили примитивци а не сељаци.
То ми је сада и појаснило откуд то да на пијаци данас можда највише осећам онај стари Београд.
Једноставно сељак је и даље ту, ту су и они стари Београђани који су навикли да се снабдевају и купују на Бајлоновој, Душановачкој, Палилулској, Каленићевој, Земунској, Цветковој,... пијаци.
Помодари и покондирене тикве иду у Меркатор, Идеу, Метро..

И стварно се на Маракани '80 много осећао БЕОГРАДСКИ ДУХ. На северу мангупарија и људи из угласвном радничких насеља. На западу деца из добрих кућа и старији Звездаши из града. Негде пред уједињeње у Делије на западу су основане групе "Вест Кулерс" и "Буржуазија". Данас је све измешано што можда и није тако лоше.
Back to top
View user's profile Send private message
Амбасадор
Ветеран


Joined: 09 Mar 2004
Posts: 1046
Location: Пимлико

PostPosted: 07 Sep 2008 13:58    Post subject: Reply with quote

Већ раније постављан и стари, али текст који свакако треба поново прочитати (нема на ћирилици):





SAGA O BEOGRADSKOM MANGUPU

Nokaut u “Limovcu”

Beogradski mangup je bio domaćinsko dete, onaj što kaže: Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi imaju čuku. Vole sport. ‘Oće i da se pobiju, i da ukradu ponekad. Al’ da ne boli. I nisu cinkaroši... Ali, takvih više nema.

Kad je, ono, Đole Majmun dolazio u “Braću Stamenković” na igranke, zavrti stolicu, sedne ispod bine. “Juniorsi” iz mesta moraju da sviraju KlifaRičardsa: The Džoung Ones. I to ne jednom. “Pazi sad, moramo za Đoleta triput uzastopce ovu stvar”, šapne gitarista novom pevaču - Preletu. Dušan Prelević se tek doselio s Crvenog krsta na Dorćol, pa još “pipka kraj”. Dorćolski mangup Đole zapali pljugu i dobaci: “Pevač, aj ponovo”. Peva mladi Prele četvrti put i misli: “Što je doš‘o, ovaj, da nas maltretira?” Tako su počele beogradske šezdesete. A Đole Majmun (61) skončao je pre neku nedelju, 3. novembra.

Iako je Dorćol odavno već “replika Novog Beograda”, što bi kazao Slavko Lebedinski, pojavile su se dve pristojne čitulje u “Politici”, na dan Đoletove sahrane, 5. novembra. Nije bilo detalja s “pevanjem i pucanjem” novobetonskih heroja, pa su zato, ponekom, onako ljudske, i zapale za oko. Reč je, dakle, o starodorćolcu Đorđu Ljiljku, zvanom Đole Majmun. Jedna čitulja od porodice, a druga od: Cinje, Švabe Papige, Vuleta, Buce Ludaka, Džambe, Galeta, Surlenka, Duleta Sline, Čvarka, Čere, Kuze, Tute, Šarančeta, Bojana Debelog, Džafa, Mirka Šašavog, Žike Fišeka, Brane Lešketa, Miška Barona, Ace Gibona, Buce Kumanudija, Dejana Debelog, Čokalije, Šobeta, Ace Mamude, Pincike, Đoleta Luna, Patkice i Nadice. Njegovih “vernih drugara celog života iz detinjstva, mladosti, i starosti”. I to je sve. Ali, bila velika sahrana. Na Novom groblju. Došli i potpisani i nepotpisani. Pričali tu, nad grobom, sat i po, dva. Neki se nisu videli ceo život. Posle otišli do kafane “Zlatar”, u Preradovićevoj. “E ako je poželeo ispraćaj, takav je bio”, priča njegov drugar iz ulice Milorad Kostić Cinja.

Neće baš svi da se sete “dorćolske legende”, kako ga je upamtio po čuvenju, šest godina mlađi Dorćolac Moka Slavnić. Iako pamte kako ih je tukao po gradu 1962, ‘63. i sledeće. A valjda hoće da ga zaborave i zato što se družio sa “svakojakim probisvetom”, kako voli da kaže njegov mlađi brat Jova. “Družio se i s Jusom, Ćentom, Ljubom Zemuncem, Nanetom, Dačom...”, nabraja Jova. “Tapi mu je bio drug iz kraja, gimnazije, s putovanja. Mnogi njegovi drugari su stradali od metka, alkohola ili nestali u belom svetu, kud koji.” Đole je voleo kafane. Posebno one na zlu glasu. A to, po Ivi Andriću, znači: dobro poznate i dobro posećivane. Upamtili su ga zato, beogradski novinari, ali ne samo zbog kafana...

“Znao sam ga s dve strane”, kaže Bogdan Tirnanić. “Prva je bila dorćolska. On je uživao priličan ugled među ovim, dorćolskim herojima ulice iako je bio mali, nizak rastom, i slabašan. Ali je znao da se tuče sa znatno kabastijim tipovima. Na drugoj strani, ja sam u Politici bio na raznim manjim ili većim funkcijama, a Đole Majmun, odnosno Ljiljak bio je pomoćni radnik u štampariji. Tako da sam mu bio prijatelj u lokalima na Bajloniju, i šef 100 m iznad, u Politici”.

Nije bio neki veliki radnik. I nikako nije hteo da ide preko reke, da radi. U Krnjaču, gde je danas štamparija: “‘De bre da idem u Krnjaču, ako može ovde da se radi oko Politike, u redu. Ma ko ih, bre,..., neću da idem u Pančevo.” Tako je govorio Đole.

Tirnanić pamti da se onomad, posle “Zmajka”, bifea na samoj Bajlonijevoj pijaci koji je radio do šest ujutro, odlazilo u bife “Limovac”, koji se otvarao u pet. “Ne znam da li još postoji taj ‘Limovac’”, kaže on, “više se ne bavim tim stvarima. Tu je usko jedno sopče. E, tu je jednom krupni jedan siledžija, pod uticajem probdevene noći, počeo da preti da će sve da nas sredi. Đole pozove gazdu: ‘Slušaj bato, donesi jedan sanduk piva.’ Svi su shvatili da on hoće da časti društvo tim pivom. Kad je stig’o sanduk, on se popeo na njega i nokautirao tog velikog tipa”.

Za Đoleta Majmuna je tu kod Bajlonija sve i počelo. Rodio se u Francuskoj 59. Ali je detinjstvo proveo u Pavla Papa, ispod pijace. Kad su se noću vraćali sa igranke, prolazili bi pored pijace. A tamo su imali sve. “Pekara nam u ulici. Uđemo u tri, četiri ujutro, uzmemo veknu leba”, priča Cinja, Đoletov drugar. “Sednemo na tezgu, izvadimo kajmak, mažemo na leba, jedemo. Seljak pita: Šta radite bre? Mi samo: Lezi dole, spavaj. On šta će, ne sme da ustane dole ispod tezge. Mi lepo doručkujemo, pa polagano idemo kući. Eto, ako je to bio kriminal... Ali to je bio naš kraj.” Kao i kad su sačekivali skele nasred reke, kad se bostan preko Dunava prevozio. “Pa kad zakotrljamo lubenice, a one samo lete. I u školu s njima.” U “Radoja Domanovića” u Cetinjskoj.

A Đole je uvek bio kolovođa, prvi u svemu. Zašto Majmun? Bio je brz, kao čigra, i sve ga je zanimalo.

Bio je državni reprezentativac u rvanju. To je bila najjača jugoslovenska reprezentacija u rvanju, od rata naovamo. Čitaković, Branko Martinović (prva olimpijska medalja u rvanju), pa Kepa Rudaković, Branko Simić, braća Milinković. Obišao Evropu sa njima. Pravo iz Prve beogradske. Studije na Pravnom batalio zbog rvanja. Onda, Trst. Prve farmerke u kraju je imao Đole. I prvo odelo. I najviše ploča, četrespetica koje je donosio sa putovanja. Bio je glavni organizator žureva. U “Tesli”, u “Euridici” u Molerovoj... I najbolji igrač rokenrola u gradu. Kad on igra sa Mirom Alapačom (majka njegove dece, Jovana i Sanje, prim. Z.L.) na Zvezdi na Kalemegdanu, napravi se krug oko njih. “On je baca, prevrće, iako je bila viša od njega, bili su odličan par”, mada Cinja spominje i Nadicu Đokanović, veliku ljubav Đoletovu. “I dok se zabavljao s njom, švercovao je sve i svašta... A njen otac je bio direktor Savezne uprave carina. To je bio Đole Majmun.”

Inače, uvek se družio sa starijom dorćolskom manguparijom. Oni su ga štitili. Služio im je da izaziva, u ono vreme čuvene face sa Savamale, Dušanovca, Bulbuldera, Zvezdare... “On ode da napravi sranje, uzme im devojku na igranci, potuče se s nekim, a posle se ovi umešaju. Retko kad je dobio batine. Bio je u stanju da skoči sam na pet ljudi, nikog se nije plašio”, seća se Jovan Ljiljak. U to vreme se pričalo da su stariji mangupi sa Dorćola i iz Sarajevske umeli da se tuku lancima i noževima. Prele kaže da je bilo gadno kad “odozgore siđu ovi iz Marinkove bare, e oni su nosili lance od bicikla”.

Ipak, svi se tih tuča prisećaju sa setom. Tapi je pričao da je sve bilo na “ferku” i kad se kaže “predaja” onda je predaja. I on je trenirao rvanje, ali u tučama je važio samo boks. Kad su se pojavili Buca Alkapone, Bubalo i Hopi Unjac, onda je ojačala Savamala. “Oni su se deklarisali kao najjači u gradu, ali smo ih mi jednog dana sabili. Razbili ih Đole, Prle i Boško Robija. To je bilo 1962, 1963”, tvrde uz čaj u “Grmeču” Cinja i Jova.

Majmun nije voleo došljake. Crnce, posebno. “Ma, svi smo mrzeli crnce. Odjedanput, Nesvrstani, jebiga, i: Dođite svi ovamo. Bilo ih kol’ko hoćeš. Crnci, Arapi”, seća se Prele šezdesetih. E, pa, i danas kruži priča da je Đole Majmun, tu u Kopitarovoj gradini, u parkiću, naterao jednog crnca da se popne na drvo. Prelević priča: “Pazi, nije to bilo zezanje šezdeset i neke. Crnac je tu imao devojku, šta li, guzio se nešto, nemam pojma. A Đokica Majmun mu kaže: Ajde ti, blago meni, na drvo. I ovaj šta će, penje se, da bere banane. Đole zapali pljugu, sedne pod drvo. Crnac pita: Je l’ mogu da siđem? Ne možeš još, viče mu Đole.”

Stigao je Đorđe Ljiljak i do zatvora. “Nije on bio neki kriminalac. U ono vreme nisi ni imao šta kome da otmeš. Nego, tako, italijanska tura, satovi... Zbog nedozvoljene trgovine zaradio devet meseci. To je taj jedan zatvor, ovo ostalo su prekršaji. Tuk’o se, pijančio, pravio nered, pa dobijao mesec, dva...” Jovan kaže da je poslednjih 15 godina Đole bio šećeraš, a voleo da popije. Četiri, pet dana pije, pa se onda odmara desetak dana... Svaki dan su braća Ljiljak išli u šetnju, sa još par drugara. Do nedelje, 31. septembra. U nedelju su bili zajedno na ručku kod majke. U nedelju se Đole napio. U utorak je Jovan došao da vidi majku. Majka ima 89 godina. Đole u krevetu, čita novine. “Apsolutno nije bilo govora o nekom umiranju. U sredu je umro. Otišao u NjC i umro.”

Danas više nema takvih mangupa.

- Nije mangup dripac, nisu to ova đubrad što se danas šetaju po gradu, kaže Dušan Prelević. - Mangup je domaćinsko dete, bre, što kaže: Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi su vaspitana deca, spremni za život, nisu pičke. Nisu cinkaroši. Imaju čuku, vole sport, malo ‘oće da se pobiju, i da ukradu nekad. Jer, kad nemaš moraš nešto i da digneš. Al’ da ne boli. Đole Majmun je bio taj. Im’o čuku, bio žilav, znao da se šiba. I uvek bio nadrkan što je prošla mladost.

Aj opet, pevač. The Young Ones.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.
Back to top
View user's profile Send private message
costanza
ДЕЛИЈА


Joined: 20 Oct 2006
Posts: 208
Location: Код Тетке у улици

PostPosted: 07 Sep 2008 19:29    Post subject: Reply with quote

како време пролази, схватам да се овај град мења, и да никада неће бити оно што је био ...

пролазим поред неке деце, видим причају о Наташи Беквалац, и неку као њену песму певају ... сетим се 80-неке, и како сам певао са другарима "на папиру мртво слово", са тада актуелног Чорбиног албума.. јесте да нисмо појма имали са 5 година о чему је реч .. али Чорбу слушам и данас ... ова деца не знам да ли ће слушати своје пинк идоле кад поодрасту

Дух Београда јако је приступачан и из домаћих филмова, нпр Национална класа или Специјално васпитање, где цела та атмосфера удара у гледаоца јако, непосредно ...

сем тога, доста се може покупити и из "београдских" група које су нам оставиле оно што више нећемо имати ... сем поменуте Рибље Чорбе, остаће нам ЕКВ, Идоли, Октобар, Бајага ... можемо волети или не неку од ових група, али у доста песама је интензивно унет дух оног времена, дух Београда, оно чега више практично нема


Драго ми је да је Преле већ споменут, па само да наставим ....

случајно сам наишао на Прелетову књигу "последњи круг у Монци" ... под обавезно узети ... ево једне приче, како се покојни Преле сећао у своје време ...


ПИКОЛИНО

Празничним данима, долазио би на средину нашег дворишта, вадио "Пиколино" из сакоа боје петролеја, и ненаметљиво спустио качкет поред стопала. Имао је предиван вибрато којим је бојио "Дона Клара", "Пастир Костја", "Све птичице из горе" ... Моја мајка би завила у фишек нешто ситниша и послала мене, шмркавца, да однесем старцу доле, у двориште. Није јој се свидело да ми баца попут милостиње. Давала му је често оно што ни сами често нисмо поседовали.

Тога јутра, новембра 1961, осванула је смртовница на којој је писало име, чин мајора предратне војске. Још су ми причали да је Шуца чика-Војкан био шампион у велтеру, доцније професор музике у једној београдској основној школи на Дорћолу.

Нестао је тихо, попут свог нестварног вибрата.
_________________
Фикретова тетка дошла по грамОфон ...
Back to top
View user's profile Send private message
Necro
ДЕЛИЈА


Joined: 12 May 2005
Posts: 203

PostPosted: 07 Sep 2008 21:10    Post subject: Reply with quote

Један леп пример сам синоћ видео у Ресавској улици.У времено тих урбаних кафића,тржних центара, "серглиша" итд било је изузетно лепо прочитати један натпис на продавници који је гласио овако:Sale није овде,овде је распродаја! Можда људи из те продавнице нису ни схватили колико је уствари та порука битна и говори о ситуацији у којој се налази наш град,земља,народ и језик.
Back to top
View user's profile Send private message
Che
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 314

PostPosted: 07 Sep 2008 21:20    Post subject: Reply with quote

Necro wrote:
Sale није овде,овде је распродаја!


Апсолутно фантастично.


Нарочито нама које млађи нараштаји овог града чудно гледају када изговоримо реч "распродаја", пошто ако нешто није "на акцији", онда им и није вредно помена.


У том стилу је био и сјајан графит са нацртаном стрелицом ка старинској радњи на којој је, ћирилицом, исписан био назив "Четкар".
Графит је гласио "Овај графит није достојан да стоји покрај једине радње у нашој улици која и даље чува наше писмо". А онда, ироније ради, потпис латиницом испод графита "Neki novi klinci.."
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2485

PostPosted: 07 Sep 2008 23:25    Post subject: Reply with quote

"Национална Класа"


http://www.youtube.com/watch?v=dWiAyEZcqfk

http://www.youtube.com/watch?v=18-1KB0LL9k

Влада Васиљевић "Београдски Фантом"

http://www.youtube.com/watch?v=TD9N4ROwGSM

Belgrade Phantom (Serbian: Beogradski Fantom) is a nickname of the guy who night after night repeatedly managed to run away in a white Porsche from the cops who were driving their Zastava’s in the late seventies. His real name was Vlada Vasiljevic, a small time crook apparently very good in stealing cars and with particular obsession with fancy and expensive sport cars such as Porsche. These stunts made him famous in at that time communisticaly boring Belgrade and the people would gather every night around Slavija square waiting for him to do his show and to escape Narodna Milicija one more time.
Very interesting story, because of the events, political and cultural implications, but also due to the fact that there are so many interpretations of this event on the internet that nobody can really tell all the details. I am particulary interested if the movie makers managed to dig up the real facts so we can get a bit closer to the truth.
Here’s what i managed to find while browsing through the internet.
The stolen car in question vary from Porsche 924 to some versions of 911, and on some places people claim that he had several models during those 10 nights he made circles around Slavija.
Some say that he stole the vehicle from Goran Bregovic, others that he stole it from the Danish ambassy, some say the the car had German license plates and that the original owner was Croatian tennis player Nikola Pilic.
Reason for doing this is also unclear: some say that he hated the communist regime and wanted to beat it in this symbolic way, others that he simply hated cops and wanted to make them look bad, and some even say that he did it because he was bored. Best version say that he did it for a girl and that he would pick one rose every night from the center of Slavija square, while he was running from the cops.
Vlada died few years after he went out of prison, in an old Russian Lada – stolen.
Back to top
View user's profile Send private message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2485

PostPosted: 07 Sep 2008 23:33    Post subject: Reply with quote

Критичар wrote:
"Национална Класа"


http://www.youtube.com/watch?v=dWiAyEZcqfk

http://www.youtube.com/watch?v=18-1KB0LL9k

Влада Васиљевић "Београдски Фантом"

http://www.youtube.com/watch?v=TD9N4ROwGSM

Belgrade Phantom (Serbian: Beogradski Fantom) is a nickname of the guy who night after night repeatedly managed to run away in a white Porsche from the cops who were driving their Zastava’s in the late seventies. His real name was Vlada Vasiljevic, a small time crook apparently very good in stealing cars and with particular obsession with fancy and expensive sport cars such as Porsche. These stunts made him famous in at that time communisticaly boring Belgrade and the people would gather every night around Slavija square waiting for him to do his show and to escape Narodna Milicija one more time.
Very interesting story, because of the events, political and cultural implications, but also due to the fact that there are so many interpretations of this event on the internet that nobody can really tell all the details. I am particulary interested if the movie makers managed to dig up the real facts so we can get a bit closer to the truth.
Here’s what i managed to find while browsing through the internet.
The stolen car in question vary from Porsche 924 to some versions of 911, and on some places people claim that he had several models during those 10 nights he made circles around Slavija.
Some say that he stole the vehicle from Goran Bregovic, others that he stole it from the Danish ambassy, some say the the car had German license plates and that the original owner was Croatian tennis player Nikola Pilic.
Reason for doing this is also unclear: some say that he hated the communist regime and wanted to beat it in this symbolic way, others that he simply hated cops and wanted to make them look bad, and some even say that he did it because he was bored. Best version say that he did it for a girl and that he would pick one rose every night from the center of Slavija square, while he was running from the cops.
Vlada died few years after he went out of prison, in an old Russian Lada – stolen.


Tokom kasnog proleća 1979. godine zabavljao je Beograd ludačkim noćnim jurnjavama po centru grada u različitim ukradenim Poršeima. Čudna verzija Robina Huda: otimao kola od bogatih kako bi zabavljao običan svet. Bio je zvezda čitavih nedelju dana koliko je njegov šou trajao. Ljudi su donosili stolice pored njegove noćne trase (Autokomanda, Slavija itd.) čekajući da se pojavi nakon ponoći u samom centru grada. Zvao se Vlada Vasiljevic (Vasa-Opel, Vasa-Ključ...). Nije nikada uhvaćen na delu, znači tokom vožnje, nego je ocinkaren. Kada je napravljena autobuska zaseda 'zakucao' se u bus, ali je kao znalac otvorio vrata PRE sudara - da ne bi ostala zablokirana - pa se onda izgubio u masi i pobegao na nogama. Pušten je ranije iz zatvora - zbog primernog vladanja a skončao je onako kako je i živeo - za volanom...
Back to top
View user's profile Send private message
2963
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 16 Aug 2006
Posts: 39

PostPosted: 08 Sep 2008 02:07    Post subject: Reply with quote

Вероватно најбољи домаћи послератни кратки роман. "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића прича о београдском (душановачком) боксeру Љуби Шампиону (званом и 'Љуба Врапче'), покрила је више територија него што је то случај и код много отворено амбициознијих и развиканијих књига: у исто време роман о емиграцији, носталгији, политички роман, књига о одрастању и урбаности, о боксу...
На свега стотинак страница Михаиловић је кроз уста свог лика, неумивеним и директним говорним језиком, какав нема паралеле у нашој књижевности, испричао трагедију главног јунака и читавог једног времена, а својим прештедљивим, "невидљивим" стилом, у ходу иновирао читав домаћи роман те у конзеквенци и нашу посератну литературу.
Природно, убрзо је од текста направљена драма чије је извођење у ЈДП-у 1968. и ускоро, забрана с, дословно, највишег мјеста, била једна од најпознатијих култур-политичких контраверзи у СФРЈ.

На једном форуму сам нашао један занимљив коментар на овај роман:

Можда би било интересантно рећи да је један од ликова ове књиге Бора звани "Главоња" још увек жив. Душановац и поред зграда које су замениле кућерке и данас чува свој дух.Правих "Душановчана" је све мање, али их има и даље,а рађају се и нове генерације.
Заједничка дворишта, некадашња интелигенција. Дух Душановца осликава поражени Београд и Београђане којима је одузето све од стране "победника", који су натрпани у нахерене кућерке, рабатне зграде и којима је могло бити одузето све осим њиховог духа. Генерације које се рађају, расту, живе и умиру заједно, улице у којима се још увек чува дух старог Београда. Људи бритких језика, оштрог ума, сналажљиви, али ипак изгубљени у свом овом безнађу!

http://www.geocities.com/draganakonstantinovic/scs/kadsucvetaletikve.html
Back to top
View user's profile Send private message
shomi
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Mar 2007
Posts: 951

PostPosted: 08 Sep 2008 04:57    Post subject: Reply with quote

одлична књига!
И да потврдим да је Бора главоња још жив Smile
_________________
На своју веру на своју земљу поносан сам ја,
за један град на балкану и клуб у њему живим ја...
Back to top
View user's profile Send private message
Филип
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 18 Feb 2008
Posts: 85

PostPosted: 08 Sep 2008 16:13    Post subject: Reply with quote

Quote:
Које су личности најпрепознатљивији носиоци тог београдског духа ?


Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Драган Николић, Оља Иваницки, Раша Попов, Светлана Велмар Јанковић, Оливер Мандић, Оливера Катарина, Драган Живковић Тозовац, Миша Блам, Душан Гојковић, Слађана Милошевић, Милорад Павић, Мира Адања Полак, Светлана Бојковић, Бата Живојиновић, Милена Дравић, Мики Манојловић, Сека Саблић, Бора Тодоровић, Момо Капор, Мира Ступица, Предраг Ејдус, Слободан Шијан, Душан Ковачевић, Матија Бећковић, Дуда Ивковић, Дуци Симоновић, Мока Славнић, Драган Капичић, Богдан Тирнанић, Томислав Петернек, Мића Орловић, Данка Нововић, Мирјана Бобић Мојсиловић и наравно Џеј Laughing .

Покојни,нек' им је вечна слава и хвала - Љуба Тадић, Рајко Митић, Тома Здравковић, Паја Вујисић Чутура, Данило Бата Стојковић, Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Душан Радовић, Мира Траиловић, Душан Прелевић, Зоран Радмиловић, Александар Саша Петровић, Слободан Алигрудић.

Од Новије гарде Smile - Зоран Цвијановић, Срђан Тодоровић, Аница Добра, Мирјана Јоковић, Никола Ђуричко, Небојша Глоговац, Бранка Катић, Инспректор Блажа icon_jump , јес' да су партизани ал' ајде, Ђуле Ван Гог, Цане Партибрејкерс.



Намерно сам издвојио Драгана Николића јер ме је након одгледаног документарца "Кнежевина Србија" оставио без текста.Начин на који је водио емисију из срца,са пуно емоција, једноставно човек је патриота,а притом је стари Cool.

Такође,Све ово су познате личности које су оставиле траг за собом и које су прави представници београдског духа.
Било би лепо да неко ко зна напише нешто о "aнонимним" београђанима.
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Пијанац
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 06 Feb 2003
Posts: 456
Location: Сењак, Београд

PostPosted: 08 Sep 2008 21:03    Post subject: Reply with quote

Филип wrote:
Драган Живковић Тозовац

Предраг Живковић Тозовац

Филип wrote:
Драган Капичић

Не може Капичић никако бити носиоц београдског духа. Он је био један од првих јавних личности који су потписали петицију за независност Црне горе. То му наравно не смета да и дан данас живи у стану преко пута Саборне цркве и да врши одговорну функцију у Србији. Такав човек је по мени љига, а никако мангуп и шмекер.

Немојмо даље о овоме, наставите тему, одлична је.
_________________
Зора свиће, ја испијам пиће... icon_beer

Ћале ти у ђубретарима...
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, ... 27, 28, 29  Next

View previous topic :: View next topic
Page 2 of 29

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop