| View previous topic :: View next topic |
| Author |
Message |
Никола Д/С
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 24 Jun 2006
Posts: 503
|
|
| Back to top |
|
 |
Деки РС
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 16 Aug 2010
Posts: 604
|
 Posted: 20 Aug 2010 11:25 Post subject: |
 |
|
|
| 90 % наше дјеце користи интернет , а како и сами знате на скоро свим сајтовима текстови су исписани латиницом .. Тако се дјеца привикавају на латиницу , писањем по разним сајтовима од којих највише на фејсбуку .. Ћирилицу користе искључиво у школи , а како сам ја упознат у неким школама је обавезно учење и писање латинице .. Мућнимо мало главом , ни једно дјете у Хрватској нит пише , нит чита , нит учи ћирилицу .. !!! |
|
| Back to top |
|
|
veinar90
ДЕЛИЈА
Joined: 08 Nov 2007
Posts: 179
|
| Posted: 20 Aug 2010 15:05 Post subject: |
|
|
|
| Деки РС wrote: | | 90 % наше дјеце користи интернет , а како и сами знате на скоро свим сајтовима текстови су исписани латиницом .. Тако се дјеца привикавају на латиницу , писањем по разним сајтовима од којих највише на фејсбуку .. Ћирилицу користе искључиво у школи , а како сам ја упознат у неким школама је обавезно учење и писање латинице .. Мућнимо мало главом , ни једно дјете у Хрватској нит пише , нит чита , нит учи ћирилицу .. !!! |
латиницу је добро знати због страних језика (Енглески),али свакако да је ћирилица наше,лепше писмо и надам се да ће оваквих примера бити све више. |
|
| Back to top |
|
|
су-кру
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 02 Oct 2005
Posts: 542
Location: Северна трибина стадиона "Рајко Митић"
|
| Posted: 23 Sep 2010 20:52 Post subject: |
|
|
|
| Quote: | „BORBA“ ZA ĆIRILICU – DRUGA STRANA MEDALJE
Autor: Rodoljub Šabić
Post „Borba" za ćirilicu koji sam objavio pre 20-tak dana uz prilično žučnu „razmenu" argumenata na samom blogu, priuštio mi je još i popriličan broj pisama, napisanih na istu temu ali vrlo različitih po tonu i sadržini od kojih jedno, koje mi je uputio naš sugrađanin Lj.J., u pozitivnom smislu vrlo provokativno zaista zaslužuje pažnju. U pismu u kome načelno podržava moju reakciju povodom slučaja zamenika tužioca koji „ne zna" latinicu, implicitno stavlja pod znak pitanja moju doslednost zbog toga što u nekim „obrnutim" slučajevima nisam reagovao. Delove pisma u kojima neke od tih slučajeva navodi eksplicitno, citiram:
„1. Slučaj "TV Studio B". Ova televizija emituje (po mojoj slobodnoj proceni, a to je lako proveriti) oko 90 % svog programa na latinici, dok su im SVE emisije vesti, bez izuzetka, na istom pismu. Kako god da pristupite toj činjenici, tu nešto ozbiljno nije u redu. Narečena televizija je, bar formalno, pod upravom Grada Beograda i javni je servis za informisanje njegovih građana. Bar polovina građana Beograda u srpskom jeziku pretežno koristi ćirilicu. O jezičkoj i kulturnoj tradiciji Beograda i Beograđana da ne govorimo: pogledajte obrazovne, državne i kulturne institucije, zadužbine, razne natpise, knjige, novine, dokumente, imena na grobljima i kućnim vratima ... Po kojem god hoćete osnovu - jezičkom, kulturnom, državnom, obrazovnom, tradicionalnom, istorijskom, demokratskom ..., bar polovina programa i emisija vesti na ovoj televiziji bi MORALA da bude na ćirilici.
2. Slučaj Narodne Kancelarije Predsednika Republike. Pisao sam NKPR (i ne samo ja) putem interneta, na srpskom jeziku i ćirilici, i dobio odgovor da ne mogu da pročitaju moje pismo, uz preporuku da ga napišem na latinici i pošaljem ponovo. Službeni jezik i pismo u Srbiji su, član 10 Ustava Srbije, srpski jezik i ćirilica. NKPR ne prima elektronsku poštu na službenom jeziku i pismu! Ja sam im potom napisao pismo na engleskom jeziku, da bi me iz NKPR pozvali telefonom i rekli mi da su teškoće s primanjem pošte na ćirilici privremene. Lagali su, žao mi je što moram da upotrebim tu reč, ali ona je jedino istinita. Jer, pisali su im i drugi, i celu godinu posle mene, i dobijali su isti odgovor.
3. Potrošački proizvodi. Opšte je poznato da je na praktično svim potrošačkim proizvodima u Srbiji latinica. Na pakovanjima za brašno, šećer, mlečne proizvode, slatkiše, sredstva za higijenu, deterdžente, automobilske delove, nameštaj .... nepotrebno je navoditi. Neka od pakovanja imaju dve, tri ili četiri identične strane - po dizajnu i tekstu, i sve su na latinici i u tom slučaju. Gde je pravo građana Srbije (bar polovine) da naziv, deklaraciju, garancije za proizode koje svakodnevno koriste pročitaju na svom jeziku i PISMU? Nije to pitanje samo demokratskih prava, nego i dečjih prava (deca prvih razreda osnovne škole mnogo bolje vladaju ćirilicom), prava starih osoba (mnogi se slabo služe latinicom, jer su se školovali isključivo na ćirilici), slaboumnih (koji nikada ne savladaju drugo pismo, latinicu). Šta ako je u tekstu upozorenje da je proizvod opasan po zdravlje, a postoji samo na latinici? Ko to tako slobodno može da ignoriše mogućnost da se dete ili neka odrasla osoba otruje, ispeče, probode ... zato što upozorenje nije na jeziku i pismu koje PRVO uče u školi, koji su zvanični po Ustavu, koji su u njihovoj jezičkoj, kulturnoj. porodičnoj, državnoj, nacionalnoj, verskoj tradiciji i identitetu!"
Lj.J.-u sam svoju (ne)doslednost pokušao da objasnim tako što sam podsetio na to da su predmet mojih javnih istupanja ljudska prava koja su u nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti a da su pitanja diskriminacije, u različitim vidovima, u nadležnosti drugih za to posebno predviđenih državnih organa te da ni u konkretnom slučaju motiv za moje reagovanje nije bila diskriminacija već iracionalnost, postupanja jednog državnog organa po zahtevu za slobodan pristup informacijama.
Naravno, nenadležnost ne bi bila opravdanje da se, ako se može, baš ništa ne preduzme. Zato sam, odmah pošto sam pročitao pismo obavio telefonski razgovor sa šefom Kabineta predsednika Republike i dobio uveravanje da će nevedeni problemi u elektronskoj komunikaciji, u najkraćem roku biti otklonjeni. Sreo sam se i razgovarao i sa Sašom Jankovićem, Zaštitnikom građana. Rekao mi je da mu se Lj.J. već obraćao povodom „Studia B" pa ga je, imajući u vidu da je reč o „gradskoj kući" a da se istim povodom Lj.J. već bio obratio gradskom zaštitniku građana, uputio da istraje na rešavanju problema na gradskom nivou ali je izrazio spremnost da sa Lj.J., razgovara o drugim problemima. Koliko znam do toga je i došlo, a Zaštitnik građana će reagovati, i uputiti širem krugu organa vlasti odgovarajuće upozorenje.
Kakvi će efekti biti? Tek ćemo videti, razume se. Ali, nezavisno od toga valjalo bi kada bi „strane" mogle da se slože oko bar dve stvari. Prvo, oko toga da član 10. Ustava Republike Srbije (po kome su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilino pismo a službena upotreba drugih jezika i pisama se uređuje zakonom) jeste nezaobilazan ali nije jedini, jer postoji i član 199. (po kome svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom ili drugim državnim organom kad se rešava o njegovom pravu ili obavezi) a postoje, i odredbe pojedinih zakona donetih u skladu sa članom 10. Ustava. I drugo, da je za rešavanje problema u vezi s korišćenjem i diskriminacijom pisma potrebno manje predrasuda, netrpeljivosti i isključivosti a mnogo više dobre volje. I da doprinos, i rešavanju ali i stvaranju i uvećavanju tih problema, mogu da daju svi - građani, novinari, mediji, NVO, političke stranke... A to da je najveća odgovornost onih iz vlasti - organa i ljudi, valjda je već nesporno. |
http://blog.b92.net/text/16101/%E2%80%9EBORBA%E2%80%9C-ZA-CIRILICU-%E2%80%93-DRUGA-STRANA-MEDALJE/
Вреди прочитати, прича иде у добром правцу само на крају се као и увек све своди на власт ...
_________________
Свакоме коме је до српске земље добиће је!
ПУНА УСТА! |
|
| Back to top |
|
|
Четник
Ветеран
Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393
|
|
| Back to top |
|
|
Влада Делија
ДЕЛИЈА
Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА
|
| Posted: 26 Nov 2010 21:26 Post subject: |
|
|
|
| То је дебело офуцана фраза свих државника, када нема излаза онда кажу "Нисмо ми надлежни", нисте нисте али зато имате по 10 агенција, сектора онда по 150 сарадника, саветника и нико од њих није надлежан, шта ли раде само да ми је знати... |
|
| Back to top |
|
|
увек_уз_тебе
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 03 Aug 2005
Posts: 274
Location: Београд
|
| Posted: 15 Jan 2011 11:35 Post subject: |
|
|
|
| Quote: |
Друштво
ДO ЋИРИЛИЦЕ У ПАСОШУ УЗ ПОМОЋ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА
Успео сам по праву које имају припадници мањина, па је испало да сам ја припадник српске националне мањине у Србији, каже Владислав Грујић
Захтев Владислава Грујића из Београда МУП-у Србије, наизглед је био једноставан: желео је да му у пасошу лични подаци буду уписани ћирилицом, по Уставу, службеним писмом Републике Србије. Али морало је да прође две године дописивања са државним органима, чекања на одговоре и тумачења слова закона, да би захтев Владислава Грујића био делимични испуњен и да би он добио пасош у којем су му име и презиме уписани ћирилицом. Све то остварио је захваљујући праву које је закон предвидео за припаднике националних мањина.
– Крајем 2008. године обратио сам се Управи за управне послове МУП-а Србије и затражио да ми лични подаци у пасошу буду уписани ћириличним писмом. После неколико месеци добио сам одговор у којем се наводи да се по Закону о путним исправама подаци уписују латиницом, а да је за припаднике националних мањина омогућен упис имена и презимена према језику и правопису припадника мањине, на лични захтев. Сам Закон о путним исправама, међутим, није доследан, јер се у једном члану каже да се подаци уписују латиницом, а у другом да се име и презиме уносе онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених. Мени, као и свима осталима, на новом обрасцу извода, име и презиме уписани су ћирилицом – каже Грујић.
Није хтео да одустане од своје замисли, па се обратио Министарству за људска и мањинска права и канцеларији заштитника грађана. Од Министарства одговор није добио, док је из канцеларије републичког омбудсмана стигао допис. Заменик заштитника грађана, Горан Башић га је обавестио да из Закона о путним исправама, који омогућава упис имена и презимена на писму националних мањина, произилази да сви грађани имају право на упис личног имена у изворном облику, према језику, писму и правопису свог матерњег језика. Грујић је обавештен и да се Канцеларија обратила МУП-у, као и да су од њих добили обавештење да апликација која се користи за обраду биометријских личних докумената технички дозвољава да се подаци о имену и презимену упишу на српском језику, ћириличним писмом, уколико странка истакне захтев да жели да јој лично име буде тако уписано.
– С потребним документима и писмом које сам добио од заштитника грађана, предао сам захтев за издавање пасоша средином октобра прошле године. У Полицијској управи Вождовац службеница је била изненађена. Рекла ми је да први пут види тако нешто, али је после неколико обављених телефонских разговора, примила документа. После неколико покушаја, апликација је прихватила српску ћирилицу и ја сам после 10 дана добио пасош и делимично остварио свој захтев – рекао је Грујић.
Он је додао да је тражио и да латинични препис иза имена буде Vladislav Gruyich, како би што већи број страних службеника могао то да изговори приближно његовом изворном облику, али да то није било могуће, а машина је аутоматски пребацила лично име у латиницу без дијакритичких знакова, па је тако остало Vladislav Grujic.
– Шта ће било ком царинику значити што у мом пасошу пише на латиници Грујић и Вождовац? Њему је то подједнако страно и нечитљиво колико и наша ћирилица, па зашто онда ти подаци не би били исписани нашим службеним писмом. Такође, у рубрици у којој пише држављанство уписано је само: српско. Да ли ће даље од Хрватске било који цариник разумети чије ја држављанство имам, јер тај податак није исписан на енглеском или на француском, на пример – истиче Грујић.
Он додаје и да је група више од 20 грађана, на челу са професором Љубомиром Грујићем, поднела у марту прошле године захтев Уставном суду за оцену уставности Закона о путним исправама. Наводи и случај самог професора Грујића, који је такође тражио да му лично име буде уписано ћирилицом.
– Он је у захтеву навео да би поред ћириличког писма, желео да му име и презиме буду уписани по правописним правилима енглеског језика, дакле, Lyubomir Gruyitch, а добио је пасош само са тим латиничним пресловљавањем. Знам још случајева људи којима захтев да им име и презиме буду исписани ћирилицом није испуњен. Ја сам то право остварио, али по праву које имају припадници националних мањина, па је, на неки начни, испало да сам ја припадник српске националне мањине у земљи Србији – каже Грујић.
Јелена Чалија
објављено: 14.01.2011.
|
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/163500.sr.html
Уместо да се ово подразумева, да је сасвим нормално да се у званичном документу наше државе користи ћирилично писмо, Г-дин Грујић је само захваљујући својој упорности издејствовао да његово име и презиме буду написани ћирилицом.
_________________
Само за тебе, увек уз тебе а њих ко јебе |
|
| Back to top |
|
|
Гојко
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 13 Dec 2005
Posts: 380
Location: где звездо играш ти...
|
| Posted: 01 Feb 2011 08:12 Post subject: |
|
|
|
http://www.pravopas.com/
| Quote: | Нови медији и развој мобилне телефоније донели су нам фантастичне могућности брзе и интензивне комуникацијe. Проблем је у томе што данас мало ко приликом писања смс порука, мејлова, блогова или четовања води рачуна о правопису, па се навикавамо да говоримо и пишемо неправилно. Све више и брже пишемо и куцамо поруке, а све смо неписменији.
Политикин Правопас је зато решио да нас на забаван начин подсети на неке од основа правописа и граматике српског језика и испита наше познавање опште културе.
Правопас највише воли да се дружи са децом, али то не значи да су питања и задаци које је припремио лаки. Напротив! Ова игра је намењена свима који говоре, пишу и читају српски језик, колико год година имали и где год живели. |
Користан сајт, где уз забаву можете проверити своје знање, али и научити нешто ново. Вреди одвојити мало времена свакако, ако већ држимо до свог писма, онда морамо познавати и правопис 
_________________
ЖИВИШ |
|
| Back to top |
|
|
Ђомла Београд
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 12 Jul 2009
Posts: 326
|
| Posted: 01 Feb 2011 10:07 Post subject: |
|
|
|
| кад бих мого да дам овај сајт свим клинкама и овим интернет хулиганима који глуме велике Србе,само да проверим колико (не)знају свој језик |
|
| Back to top |
|
|
Православље
Ветеран
Joined: 31 Dec 2007
Posts: 1021
Location: Београд
|
| Posted: 01 Feb 2011 16:41 Post subject: |
|
|
|
Ћирилица се враћа на велика врата 
_________________
Јован (1:1) У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. |
|
| Back to top |
|
|
млади делија
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 07 May 2007
Posts: 895
Location: Лазаревац
|
| Posted: 14 Feb 2011 11:41 Post subject: |
|
|
|
Још један сјајан текст, на данашњи дан:
| Quote: | Дан Sv. Valentina i Ћирилица
14. фебруар је до скора био један уобичајен датум у Србији и српском народу. Људи који су имали своје винограде, излазили су да их симболично орежу и обележе Светог Трифуна, свог заштитника. Тако је било, али времена се мењају.
Данас је 14. фебруар прерастао у један „значајан датум - дан заљубљених“, када се млади широм земље окупљају на музичким концертима, или у њима омиљеним кафићима, да се провеселе и обележе овај дан. Случајно или намерно, 15. фебруар је нерадан дан, па га могу искористити за одмор од провода.
Тешко је установити како је и када Dan Sv. Valentina прешао нашу границу и постао прилика за показивање љубави према вољеној особи. Уселио се тихо и донео радост трговцима цвећа, слаткиша и ситних поклона, постао озбиљна конкуренција Дану жена. Задовољни су и угоститељи, концертне сале биће пуне, па ће и извођачи популарне музике такође бити задовољни. Не треба наглашавати да су и певачи углавном са Запада. Не иде прослава Sv. Valentina са Мирославом Илићем или Лепом Бреном. Потребно је да све буде на нивоу и у складу са цивилизацијским нормама, које је неко и негде поставио, а наше је само да следимо добро уходане путеве културне политике. Све је морало ићи својим унапред смишљеним током.
Тако је уведен паралелан систем вредновања у српском културном бићу, један дуализам личности, па је све могуће. Постепено је мењан духовни идентитет. Почело је средином прошлог века, насиљем према првом реду одбране српског националног бића, насиљем према једином српском писму – ћирилици. Смишљен је хибридни српско-хрватски језик и равноправност ћирилице и латинице. Толико су били равноправни да је данас остало два посто ћириличних натписа на јавним местима у Београду. Када је нестало Југославије, нестао је и српско-хрватски језик, али је остала латиница свеприсутна, а уз њу иде, између осталог и прослава Sv. Valentina, као још једног западног симбола.
Да смо били јаки у ћирилици и пружили отпор својим, хиљадама година старим, писмом, не би могао тако лако да продире страни утицај у ткиво српског духовног бића. Као што не иду Мирослав и Брена за Dan Sv. Valentina, још мање би ишла ћирилица. За неке је то однос напредног, Европског, и са друге стране заосталог, балканског менталитета.
Ко познаје историју, зна, да је та иста католичка црква чије свеце почињу да славе неки што се називају Србима, прогласила ћирилицу „ђавољим изумом“, а Методија јеретиком. Не може се бити Србин, а користити у Србији хрватско писмо и промовисати хрватску културу. То је култура оних који више мрзе Србе, више него што воле сами себе.
Обележавати католичке свеце и писати латиницом, а причати да си Србин и славити крсну славу, исто је као и крстити се шаком, са пет прстију, а причати да си православан.
Да смо као народ држали се своје свете и мученичке ћирилице, научили би у школама о страдању Светог Петра Зимоњића, митрополита у Сарајеву 1941, јер се успротивио усташкој забрани ћирилице, и одбио да замени печате на ћирилици. Онда би лакше уочили сваки покушај промовисања западне културе и обичаја, и препознали шта се ради.
На жалост и после толико времена, српска елита не придаје значај одбрани ћирилице, и не схвата да управо бранећи своје писмо подижемо кинески зид свим могућим утицајима који долазе, и прете да покидају српско духовно биће. Још важи молба Светог владике Николаја – „Не, ако Бога знате, господо србска, ако сте и учени, будите паметни“.
Као и увек проблем је код нас самих. Чак и патриотски сајтови типа Печата и Новoг стандарда излазе на хрватској латиници, а интелектуалци као Ломпар, Јарчевић и Радић, баве се утврђивањем ко је, када и за кога, саставио латиницу којом се служе Хрвати (а од 1954. све више и Срби). Још кад додају и тезу да одбацивањем латинице, губимо и везе са неким преосталим Србима католицима и мухамеданцима, којих све заједно има за један аутобус, човек се упита у ком времену та господа живе? И док ми расправимо о свим тим питањима, стиже лагано и Sv. Valentin, за кога још нема одговора. Не одговара ни СПЦ на сва питања која поред овог, свакодневно стижу. Као да је народ, по ко зна који пут, остављен да се сам избори са свим недаћама.
Проћи ће и дан заљубљених, али долазе нова изненађења, за која треба имати спреман одговор. На жалост, учена господа србска још се бави оним што је давно доказано, а савремени век доноси промене и изазове огромном брзином. Како се може опстати на овој балканској ветрометини? Један од сигурних одговора мора бити, а сви интелектуалци и људи од угледа треба да прихвате, једном за свагда: Ћирилица је наша последња одбрана, јер када је нестане, врло брзо ишчезнуће и Срби са тих простора.
Подигнимо ћирилицу као прави кинески зид и брану свим утицајима којима смо изложени. Са њом су нам реалне шансе да се одбранимо и будемо достојни наших предака.
Подпредседник Удружења Ћирилица
Миша Којић |
_________________
http://www.youtube.com/watch?v=8nGXys1B3mM |
|
| Back to top |
|
|
Четник
Ветеран
Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393
|
| Posted: 14 Feb 2011 17:19 Post subject: |
|
|
|
Забрањене ћирилица и шљивовица
Студија Богдана Трифуновића о животу у окупираном Чачку 1915–1918.
Главна улица и седиште полиције у Чачку за време окупације Фото архива Градске библиотеке у Чачку
Чачак – Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици, без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића пронађене су и заплењене две ћириличне књиге. Службено писмо у овом месту било је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском – „Гемеиндеамт“ и „Поглаварство општине“ – а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар.
Ови пабирци из тек објављене студије историчара Богдана Трифуновића „Живот под окупацијом“ сведоче по којим је правилима живела читава окупирана Србија између два новембра, 1915. и 1918. године.
– Желео сам да осветлим једно кратко поглавље у трајању Србије и Чачанског округа, током којег је велика историја напросто прогутала малог човека. Да утврдим како се тих година преживљавало у селу и граду, од чега боловало или умирало. Зато сам међу изворе уврстио и мемоаре српских аутора али и аустроугарских официра, директних актера окупационог режима у Србији – каже за „Политику“ Богдан Трифуновић, иначе радник Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку и докторанд Института „АртесЛибералес“ Универзитета у Варшави.
Чачак је напуштен 1. новембра 1915. године у 16 сати без борбе и испаљеног метка са српске стране. Команда војске одредила је др Венцеслава Стејскала, мајора српске војске чешког порекла, да према Женевској конвенцији преда чачанску болницу окупационој сили што је он и учинио, и то у униформи српског официра, коју је одбијао да скине све време окупације иако је враћен у болницу, на посао.
Сутрадан, 2. новембра, команда места аустроугарске војске наредила је свим власницима да отворе дућане и кафане. Чачански хотел „Крен“ стављен је на располагање официрима окупатора и преименован у „ВирибусУнитис“ (Сједињене снаге), а командант је тражио тројицу талаца који животом гарантују да се војсци ништа неће догодити од стране становника. Одређени су прота Сретен Михаиловић, трговац гвожђаријом Наум Трифуновић и неки Ристић.
Тако су почели први дани окупације о којима ће Исидора Секулић касније у „Записима“ рећи: „Кад један народ буде прегажен и смрвљен, настане нешто као преисторијско доба... Научили смо да све не значи ништа“.
Зло и наопако за сваку кућу био је улазак швапских таљига у авлију, у које су војници трпали све што затекну, а нарочито је упамћен цуксфирер Вајс из чачанске жандармерије, јер је непогрешиво налазио скривено оружје, бакар и храну.
Већ прве окупационе јесени, аустроугарски официр и књижевник Шандор Фридрих Розенфелд бележи у Чачку да је „разговарао са неколико истакнутих мештана и био запањен колико људи мало знају о ратном стању“. Рекли су му да Руси марширају преко Марне у Софију и да су већ ушли у Београд.
Сви војници који су погинули у чачанском крају или умрли у Градској болници сахрањивани су на истом гробљу преко пута, са централним спомеником и натписом „Ес старб еин једер фур сеин Ватерланд“ („Умро је сваки за своју отаџбину“).
А цивили нису могли да преболе колеру, дифтерију, маларију и глад.
У недостатку робе и новца, развила се трампа, иако забрањена. За килограм масти сељаци су тражили и добијали пет килограма шећера. Званични курс био је једна круна = два динара, килограм шећера коштао је 14 круна, док је власт објавила обавезан рад за сву децу старију од 12 година и казне од 50 до 100 круна за сваки незасејан хектар.
Од шљива су прављени пекмез и ракија, али ни једно ни друго није допало српских сељака. Печење ракије 1918. године организовано је тако да су све каце за шљиве скупљане на једном месту у општинама и ту су их сељаци пунили, довлачећи шљиву. Лиферанти су пекли ракију, окупатор је узимао свој део а сељаци ништа.
Власници шљивика добијали су годишње само 50 литара љуте за своје потребе, док је у крчмама била забрањена продаја националног аперитива. Уместо ракије, гост је могао добити једну или две чашице коњака а крчмари су онда, шта би друго, бојили ракију и продавали је као коњак.
Чачански препродавци крили су вреће са храном, ни мање ни више, већ у соби председника Преког суда, знајући да ту нико неће тражити шверцоване намирнице. Зато су председниковом посилном, војнику Шеферу из Чешке, свакодневно давали по тањир јела.
Велики рат био је погубан по становништво Србије. Ево чачанских бројки. Варош је 1910. године имала 5.671 становника, а 1916. године само 4.156 душа. У Чачанском округу (срезови Чачак, Краљево, Гуча, Ивањица, Ушће, Рашка) за тих шест година број становника смањен је са 138.911 на 114.783.
Последњи воз са аустроугарском војском напустио је Чачак 25. октобра 1918. године. Иако је окупатор све време одузимао оружје од народа, кад је војска Монархије одлазила, по селима око Чачка трештало је као о Божићу.
Гвозден Оташевић
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Zabranjene-cirilica-i-sljivovica.sr.html
_________________
 |
|
| Back to top |
|
|
zokriogi
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 16 May 2008
Posts: 525
Location: kosutnjak
|
|
| Back to top |
|
|
дулињо
ДЕЛИЈА
Joined: 21 Apr 2010
Posts: 117
Location: Белгрејд
|
|
| Back to top |
|
|
увек_уз_тебе
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 03 Aug 2005
Posts: 274
Location: Београд
|
| Posted: 12 Mar 2011 20:20 Post subject: |
|
|
|
| Quote: |
Ћирилица важи у Београду, али не и у Чачку
Удружење „Српска ћирилица” добило потврде суда и полиције у престоници да ће се држати ћириличног писма
Покушај Аца Ђенадића из Чачка да у државне органе свог града врати ћирилицу, није прошао у тишини. Иако је овај занатлија, после саобраћајног прекршаја, осуђен на пет дана затвора, јер је захтевао да му се сва решења доставе на Уставом гарантованој ћирилици, можда ће из овог дуела изаћи и као победник.
– У случају тог човека, реч је о противуставном понашању полиције и суда. Ово није први пут да они којима је посао да нас уче поштовању закона, поступају скандалозно и бахато – каже за „Политику” инжењер Зоран Јовановић из Београда, председник Извршног одбора Удружења грађана за заштиту српског писма „Српска ћирилица”, у престоници.
Упорни чланови Удружења успели су да од полиције и суда у главном граду добију званичне потврде да ће те две важне државне адресе поштовати ћирилицу и Устав Србије.
Наиме, Први општински суд у Београду, 24. новембра 2003. године, обавестио је професора Љубишу Јовановића (председника „Српске ћирилице”) да је, у вези недоследности Суда око употребе ћириличног писма „Суд одмах предузео мере набавке нових потврда на српској ћирилици, а залихе старих са задовољством ставио ван оптицаја”.
Две године касније, СУП у Београду обавестио је Зорана Јовановића да је решење о његовом саобраћајном прекршају „пребачено” на ћирилично писмо. „До пропуста је дошло услед техничких недостатака на компјутеру. Захваљујемо на сарадњи.”, поручила је полиција.
– То је било на крају велике, необичне кампање. Наиме, у једном раздобљу пре тога чланови „Српске ћирилице” и наши пријатељи намерно су правили саобраћајне прекршаје у Београду, али смо решења обарали на суду јер је поступак вођен на латиници. Онда се полицији смучило и почела је да пише ћирилицом – вели Зоран Јовановић.
Сада Ђенадићу преостаје да тај изум из престонице примени и у свом граду. У овом тренутку, ћирилица је добродошла у Београду, али у Чачку – јок.
– Ми смо захвални суду и полицији у Београду што су написали и потписали оне потврде, али је потребно да се запослени у тим службама придржавају и уставног писма. А да то, нажалост, није тако, показује најновији подухват оних који су „креативно” изменили регистарске таблице на возилима. Не само да нису поштовали Устав, него су направили папазјанију користећи сва слова која постоје у различитим латиничним абецедама, употребивши хрватску, енглеску и немачку абецеду.
Зоран Јовановић даље наглашава:
– Они и не знају да су то различита писма. Ако је то рађено „због Европе”, немачком полицајцу је свеједно да ли пише „ћ” или „ć”, оба знака су му страна. Али, нашим „креативцима” то није познато. Дакле, пошто је неукима дата шанса да се играју озбиљних игара које могу имати озбиљне последице, једини лек за њих је да ћирилица законски не буде само у службеној употреби, већ и у јавној! Тако би свако био у обавези да је стално користи а неукима и злонамернима би се одузела шанса да погреше.
Г. Оташевић
|
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/170161.sr.html
_________________
Само за тебе, увек уз тебе а њих ко јебе |
|
| Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
|
|
FAQ
Search
Memberlist
Usergroups
Register
Profile
Log in to check your private messages
Log in
