DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Удружење "Јефимија" (Туриза
Goto page Previous  1, 2, 3, 4  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> За спас Косова и Метохије
View previous topic :: View next topic  
Author Message
СКИДС
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 01 Jun 2005
Posts: 833

PostPosted: 07 Dec 2009 22:04    Post subject: Reply with quote

Клокот бању и дефинитивно држе шиптари, иако у самом селу Клокоту још увек има Срба, и то су чини ми се већинско становништво, али као и скоро свуда са тендецијом смањења броја наших људи, нажалост...
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 07 Dec 2009 22:09    Post subject: Reply with quote

СКИДС wrote:
Клокот бању и дефинитивно држе шиптари, иако у самом селу Клокоту још увек има Срба, и то су чини ми се већинско становништво, али као и скоро свуда са тендецијом смањења броја наших људи, нажалост...

ето још једна не брига наше државе...Зашто то није могло да остане у нашим рукама,ко је тај који је то дао шиптарима?
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
муња
Ветеран


Joined: 16 Jan 2005
Posts: 1076
Location: Делије припреме

PostPosted: 22 Jan 2010 09:45    Post subject: Reply with quote

Превоз на релацији Смедерево-Јагодина-Ниш-Бујановац-Гњилане-Витина
http://www.cuki-prevoz.page.tl/POCETNA-STRANICA.htm
_________________
Догодине у Призрену!

www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 03 Feb 2010 17:03    Post subject: Reply with quote

Ево занимљивог текста на ову тему

Природа и национални паркови

Природа

Флора и фауна

Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских масива Копаоника, Проклетија и Шар-планине. Они су испресецани кланцима и широким долинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима.

Међусобна географска одељеност Метохије и Косова условила је и разлику у биљном и животињском свету, тако да је за Метохију карактеристичан утицај Медитерана, па је то регија са највише примера медитеранске флоре и фауне у целој Србији, док се Косово по томе не разликује од остатка Србије. У основи клима је континентална и планинско континентална, На подручју Метохије са медитеранским утицајима који доспевају долином Белог Дрима.

Биљке: питоми кестен (Castanea sativa), приморска смрдљика (Pistachia terebinthus), руј (Cotinus cogigria), макљен (Acer monospesulanum), црни јасен (Fraxinus ornus), храст сладун, цер (Quercion frainetto – ceris), буква (Fagus moesiaca), смрча (Picea excelsa), јела (Abies alba), борова муника (Pinus heldreichii), молике (Pinus peuce), клека (Juniperus nana), боровнице (Vaccinum myrtyllus), чувени су нарциси из Сиринића

Сисари: срна (Capreolus capreolus), дивља свиња (Sus scrofa), јазавац (Meles meles), вук (Canis lupus), медвед (Ursus arctos), шарени твор (Vormela peregusna), видра (Lutra lutra),

У категорију „рањивих врста“ на простору Метохије спадају: дивокоза (Rupicarpa rupicarpa), јелен (Cervus elaphus) , балкански рис (Lynx lynx martinoi) који је ограничен само на делове Албаније, сев. Грчке и Македоније и најугроженија је подврста риса, орао крсташ (Aquila heliaca), Белонокта ветрушка (Falco naumanni).

Ендемити

Простор Косова и Метохије је уточиште многим ендемичним и реликтним врстама биљака. Посебно је занимљиво то да су овде нашле уточиште како биљке глацијалног и арктичког порекла, тако и терцијарни ендемореликти. Прве насељавају хладније више крајеве, док су друге прилагођене на влажну и топлу климу и погодују јој топли медитерански утицаји. Што се тиче стеноендемита (врсте веома уског распрострањења које су просторно ограничене на неколико хектара или ари) присутне су:

Шар-планина: Achillea aleixsandri-regis, Bornmuelleria dieckii, Cerastium neoskardicum, Шар-планински шафран (Crocus scardicus), (Dianthus scardicus), Дерфлерова петопрста (Potentilla dorfleri)

Проклетије: Centaurea jurasini, Centranthus slavnicii, Draba bertisacea, Edraianthus vesovicii, Pedicularis ernesti – mayer, Silene macrantha, Wulfenia blecicii…

Копаоник: Viola kopaonikensis — љубичица, Tulipa serbica — лала — Рогозна, Косовска Митровица.

Поред ових присутни су и бројни други ендемити ширег распрострањења (локални ендемити, еуендемити и субендемити).

Посебни значај имају природне састојине шума борова, Pinus heldraichii — муника, Pinus peuce – молика, Наталијина рамонда, македонски храст, које представљају терцијарне ендемореликте и ендемичне су за простор Балканског полуострва. Ове шуме су присутне на Проклетијама и Шари у вишим планинским подручјима.

Што се тиче животиња присутни су следећи ендемити: Мосорски гуштер (Lacerta mosorensis), Динарска волухарица (Dynaromys bogdanovi), Слепа кртица (Talpa ceca), Даждевњак (Salamandra atra), куна златица, куна белица, видра, дивља мачка, рис, медвед, дивокоза

Национални парк Шар-планина

На југу Србије, дуж границе са Македонијом, налази се Национални парк Шар-планина (39000 ха).

Шар планина има око 2000 биљних врста и 20 локалних ендемита (Наталијина рамонда, молика, муника, македонски храст). Са 147 врста лептира, Шар-планина је најбогатије подручје Европе, а са преко 200 врста птица (орао брадан, белоглави суп, сури орао, тетреб), она је стециште 60% орнитофауне бивше Југославије. Такође постоје ендемичне и реликтне врсте ситних глодара: динарска волухарица, куна златица, куна белица, видра, али и дивља мачка, рис, медвед и дивокоза. По овој планини је добила име једна од врста паса са срчаним и лојалним карактером, чувени илирски овчар: Шарпланинац.

Са бројним језерима и разноврсним облицима, Шар-планина је „природни музеј глацијалног рељефа под отвореним небом“.
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 07 Feb 2010 13:43    Post subject: Reply with quote

NORTHCITY.hotel je smešten u centru Kosovske Mitrovice. Sa višedecenijskim iskustvom u pružanju ugostiteljskih i hotelijerskih usluga, odavno je postao lider u ovoj oblasti u regionu. Hotel je svoju današnju reputaciju izgradio kvalitetom i jedinstvenoj tradiciji.

Svojim smeštajnim, restoranskim i drugim kapacitetima, a pre svega visoko profesionalnom osoblju, hotel se afirmisao u pružanju kvalitetnih usluga smeštaja, nacionalne i internacionalne kuhinje i svih vrsta pića. Smeštajni kapaciteti ispunjavaju sve uslove i gostima pružaju potpunu uslugu. Sobe su klimatizovane, sa tv aparatima, telefonom i internetom, mini barom, luksuznim kupatilom...

U sklopu hotela posluju restoran, rekreativni centar, tržni centar, par kafea, SONG klub sa 120 mesta idealn za svadbena slavlja, rođendane, proslave, etno šopovi itd...

Ponos ovog hotela su poklonička putovanja, poklonički obilasci manastira eparhije Raško-Prizrenske. Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Devič, Gračanica, Crna Reka, Banjska su samo neki od manastira čije Vam obilaske nudimo. Njihova neopisiva lepota i kulturno istorijska vrednost zaslužuju da ih što više očiju vide, mi smo vam na raspolaganju...

http://www.northcity.rs/
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 24 Feb 2010 13:54    Post subject: Reply with quote

На овореном сајму туризма овај хотел има и свој штанд,поред њега се налази штанд винарије из Велике Хоче на којем се може купити вини како из ове винице тако и из манастира Високи Дечано...Упут сам сввратио и до штанда туристичке организације Србије да попричам на тему туризма на Косову и Метохији зашто се Косово запоставља.Оно што сам од њих чуо јесте да су новац за израду новог зајта дали неки странци и тражили да је Косово избаци Shocked али су они ето некако успели да уз помоћ министартава за спољне послове успели да одрже Косово па се ето налазе сад свега три Манастира.Рекли су ми да им пошаљем све што имам у вези Косова па ће они то ставити као на сајт...Тако да молим све који имају било шта у вези ове поменуте тема да поставе ове или да ми шаљу на мејл srbinpravoslavac@yahoo.com.Такође сам узео неку публикацију везано за винарије у Србији у којој нема Велике Хоче и Ораховац..Ево сајта па га критикујте слобоно овде...
http://www.serbia-tourism.org/
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
medjed
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Jan 2006
Posts: 516
Location: svilajnac

PostPosted: 24 Feb 2010 22:43    Post subject: m Reply with quote

Поздравио сам се са Хочавинарима данас на сајму!
Сигуран сам да ће се прославити! Штанд им је на одличном месту!
Знају људи за ту регију али не знају где хочанско вино могу купити!
Послао сам мејл господи из тур. орг. на info@serbia.travel
Back to top
View user's profile Send private message Send e-mail
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 26 Feb 2010 11:58    Post subject: Reply with quote

Још једна информација са сајма туризма.Причао сам за многима у вези ове теме туризма на Косову и сви су ме скоро бледо гледали и као да нисам нормалан.А највећи утисак и разочарење је оставио на мене човек који је покренуо кацију Србија од Срца.То су вам они слини билборди,видео спотови и сл на који се промовише Србија,али иначе ту нема Косова и Метохије.У разговору са њим схватио сам да су слике његове,мада сам ја мислио да скупља од других, и да Косово и Метохију не може да презентује на тај начин пошто тамо није слободно да се иде.Он се као не боји али не може да позове људе да иду тамо и посете те светиње и природу када није безбедно.Покушао сам да га убедим и позовем да оде и сам се увери како ставри стоје стоје доле али сам увек добио одговор како он сада за то није спреман.... Rolling Eyes
Милим да би било добро да се на сваком од тих билборда напише Косово је Србија и сл да укажемо и ми само да желимо да видино Косово ако ништа друго макар и на сликама...
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 04 Mar 2010 15:47    Post subject: Reply with quote

Срби на Косову и Метохији могу покушају да искористе своје потенцијале и покрену такозвани сеоски туризам
Мажда некоме и помогне да покрене свој бизнис.Како сам чуо и министратво за Косово и Метохију ће дати неки кредит за то а доста о томе има и на сајту http://www.merr.gov.rs/sektori/indexturizam.php?lang=cir

http://www.kim.gov.rs/Saopstenja/1027/Repromaterijal+za+prolecnu+setvu.shtml


МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА
СЕКТОР ТУРИСТИЧКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ
Ево једне иде Србима на Косову па нека виде да покушају...Верујем да би имали посећеност.Чак и ако држава не уради нешто могли би ми да направимо неки фонд и помогнемо онима који би покренули сеоски туризам....На тај начин би људи могли да раде....

ПРУЖАЊЕ УСЛУГА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ
У ДОМАЋОЈ РАДИНОСТИ

У укупној смештајној понуди Србије, услуге смештаја и исхране у домаћој радиности, по капацитетима и броју ноћења, заузимају значајно место.
Услуге смештаја и исхране у домаћој радиности, као специфичан вид угоститељских услуга, пртежно су везане за подручја – туристичка места која су посећена сезонски. Потребе за смештајем великог броја туриста у кратком временском периоду не могу задовољити угоститељски капацитети професионалних угоститеља, па је домаћа радиност користан вид супституисања ових капацитета.
Закон о туризму је нормативно – правно уредио ову област:
Услуге смештаја и исхране у домаћој радиности су угоститељске услуге:
• смештаја и изнајмљивања туристима кућа, станова, апартмана и соба за одмор;
• припремање и услуживања хране туристима;

Ове услуге могу пружати физичка лица у просторијама чији су власници до највише 30 лежајева, а могу пружати услуге исхране само туристима којима пружају услуге смештаја. Прописани услови су да:
• физичко лице као и куће, станови, апартмани и собе морajу испуњавати прописане здраствене услове и редовно обављати здравствене прегледе у складу са посебним законом којим се уређује област заштите од заразних болести (надзор у погледу испуњења ових услова врши Министарство здравља преко санитарних инспектора)
• куће, станови, апартмани и собе морају бити категорисане (у погледу овог и осталих сегмената у овој области надзор врши туристичка инспекција).
• физичко лице мора да има закључен уговор са локалном туристичком организацијом, туристичком агенцијом или са привредним субјектом регистрованим за обављање угоститељске делатности, преко којих врши изнајмљивање. Овај уговор се доставља локалној самоуправи ради евидентирања.

Поступак категоризације
Захтев за одређивање категорије куће, стана, апартмана и собе подноси физичко лице надлежном органу јединице локалне самоуправе.
Категорију куће, стана, апартмана и собе, одређује решењем надлежни орган јединице локалне самоуправе, као поверени посао, са важношћу од пет година.

Орган јединице локалне самоуправе води регистар категорисаних кућа, станова, апартмана и соба. У овом регистру евидентирају се и уговори које физичка лица закључују са организацијама, туристичким агенцијама и привредним субјектима преко којих врше изнајмљивање.

Кућа, стан, апартман или соба могу бити разврстани у четири категорије о чему се добија адекватна ознака (по облику, изгледу и садржају прописаном Правилником о разврставању, минималним условима и категоризацији угоститељских објеката) и то: прва категорија – четири звездице, друга категирија – три звездице, треће категорија – две звездице и четврта категорија – једна звездица. Кућа, стан, апартман или соба разврстани у прву категорију морају задовољити највише стандарде и критеријуме, док разврстане у четврту категорију задовољавају минималне услове.

Кућа, стан, апартман или соба са 4 звездице мора имати засебан улаз, паркиралиште, телефон или могућност коришћења телефона, тв пријамник, собе могу имати само два лежаја и купатило у саставу собе, обезбеђено чишћење једанпут дневно, мењање постељине сваки други дан, а пешкира сваки дан и др.

Кућа, стан, апартман или соба са 3 звездице може имати улаз који користе и власници, не мора имати паркиралиште, мора имати радио пријамник и тв пријамник, собе могу имати највише три кревета и заједничко купатило на сваких 6 кревета, обезбеђено чишћење свака три дана, мењање постељиње сваких седам дана, а пешкира сваких други дан и др.

Кућа, стан, апартман или соба са 2 звездице не морају имати телефон, тв пријамник, а собе могу имати највише три кревета и заједничко купатило на сваких 10 кревета, обезбеђено чишћење сваких седам дана, мењање постељиње сваких седам дана, а пешкира сваки трећи дан и др.

Кућа, стан, апартман или соба категорисане са 1 звездицом не морају имати телефон, тв пријамник, а могу имати собе са највише 4 кревета и заједничко купатило на сваких 16 кревета, чисте се једном недељно, постељина се мења једном недељно, а пешкири се мењају сваки трећи дан и др.

Свака соба без обзира на категорију-звездице мора бити опремљена стандардним креветима, мадрацима, чаршавима, ћебадима, јастуцима, орманима, полицама за одлагање одеће, и др. Уколико се гостима нуди самостално припремање хране - кухиња је опремљена судопером, термичким уређајем, фрижидером, посуђем, а трпезарија столом и столицама и др.

Обавезе лица која пружају услуге смештаја и исхране у домаћој радиности

Физичка лица која пружају ове услуге дужна су да :

1. у свакој кући, стану и апартману и соби истакну прописану ознаку категорије одређену актом
надлежног органа;
2. одржавају просторије и опрему и пружају услуге према прописаним стандардима за
категорију
куће, стана, апартмана и собе која им је одређена актом надлежног органа;
3. видно истакну цене услуга које пружају и износ боравишне таксе и придржавају се тих цена;
4. утврде нормативе хране ако пружају услуге исхране и придржавају се тих норматива;
5. воде евиденцију гостију.

Туристичка инспекција врши контролу пружања услуга смештаја и исхране у домаћој радиности током целе године, а појачано у току туристичких сезона. Резултат ових контрола је повећан број категорисаних лежајева чиме делатност смештаја у домаћој радиности улази у легалне токове. Према подацима локалних самоуправа од 2007. године до 30.09.2009. године број категорисаних лежајева повећан је са 16.185 на 27.990 што представља укупно повећање од 72,94 %.
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 13 Mar 2010 13:24    Post subject: Reply with quote

Може ли неко ко зна да напише кад има која свечаност на Косову и Метохији која може да се посети.Чуо сам да је на пример канон св Краљу Четвртком у Дечанима али још нешто друго.На пример сеоске славе и остало
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Robbie Williams
Ветеран


Joined: 09 Jul 2003
Posts: 1496
Location: Маки, Нови Бановци

PostPosted: 14 Mar 2010 16:07    Post subject: Reply with quote

Слава Велике Хоче је Михољдан, 12. октобар. Саветујем сваког ко може да планира на време и посети В. Хочу тог дана јер је много добро
_________________
МАЊАЧА КЕЖУАЛС
http://www.youtube.com/watch?v=Ssezbxt4APk
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 18 Mar 2010 11:21    Post subject: Reply with quote

KOSOVO I METOHIJA U TURISTIČKOJ PONUDI

19. novembar 2009.

Od 700 turističkih agencija u Srbiji, samo mali broj se bavi receptivnim turizmom, odnosno nudi aranžmane za boravak stranaca u našoj zemlji. Ponuda je iz godine u godinu sve bogatija i zanimljivija. Piše Jelena Gligorić.

Turističke agencije uveliko promovišu novogodišnju ponudu, kako za inostranstvo, tako i za destinacije u Srbiji. Najveće interesovanje je za planine, etno sela i salaše, jer domaćini tradicionalno nude vrlo bogat program za praznične dane. Istovremeno, sve veći broj stranaca u Srbiji, svojim interesovanjem podstiče turističke poslenike da tokom cele godine nude imaju ponudu koja će im predstaviti lepote i znamenitosti naše zemlje. Najviše upita je za specijalizovane ture do najznačajnijih spomenika koji su na listi UNESCO ali i drugih kulturnih, prirodnih i duhovnih vrednosti Srbije i Balkana, među kojima su i posebno zanimljivi turisticki programi koji uključuju Kosovo i Metohiju. Obilazak srpskih svetinja u ovom delu Srbije je deo ture koja prolazi kroz nekoliko zemalja, bivših jugoslovenskih republika.

U gotovo hiljadu godina dugoj istoriji Srbije, koju je osnovao Stefan Nemanja, od kraja 12. veka Kosovo je deo Srbije, njeno religijsko sedište, postojbina kulture i izvor srpske tradicije. Na području Kosova i Metohije evidentirano je oko 1500 spomenika srpskog kulturnog nasleđa, više crkava i manastira, nego u bilo kom drugom delu Srbije. Kosovo je srce srednjovekovne Srbije, koja se u četrnaestom veku, u doba Vizantijskog carstva u Evropi, prostirala od Dunava do Korintskog zaliva, od Trakije do obale Jadranskog mora. U tom periodu, primivši hrišćanstvo, srpski vladari i plemstvo grade mnoštvo manastira, kraljevskih dvorova i svetinja u gradovima, dolinama i na planinama južne Srbije i Kosova.

Na prostoru Kosova i Metohije 130 manastira i crkava nalazi se pod zaštitom države i imaju status spomenika kulture. Od 1999. godine do 2004. uništeno je 60 srpskih svetinja, a samo marta 2004. u talasu albanskog nasilja zapaljeno je i oštećeno još 25 crkava i manastira koji datiraju još iz srednjeg veka. Međunarodne institucije koje brinu o kulturnom nasleđu su reagovale, pa su pre tri godine na Listu svetske kulturne baštine upisani Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška. Na Listi UNESCO već se nalaze srpski manastiri Studenica, Ras sa Sopoćanima i Dečani koji je na Kosovu. Ovaj manastir je sredinom 14. veka sagradio kralj Stefan Dečanski za svoju grobnicu, a poznat je po riznici koja, uz onu u Hilandaru, na Svetoj Gori, predstavlja najbogatiju riznicu u celom srpstvu. Tu se čuva oko 60 ikona urađenih u periodu od 14. do 17. veka, mnogo knjiga, starih rukopisa i crkvenih predmeta od neprocenjive vrednosti.

ImagePećka patrijaršija je jedan od najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika srpskog srednjovekovlja, sedište najpre srpske arhiepiskopije , potom i patrijaršije. Od 13. veka do danas ona je za srpski narod značajno mesto duhovnosti u kome su se sabirala vredna umetnička i književna dela. To je riznica ikona, rukopisa, zlatarskih radova i veza. Pećku patrijaršiju čine četiri crkve iz 13. i 14. veka povezane u harmoničnu arhitektonsku celinu, a koje su kroz vekove doživele mnogo rušenja, stradanja i obnavljanja. Na sreću, sačuvani su živopisi koji su sam vrh vizantijske umetnosti i slikarstva 13. veka u Evropi.

ImageTrag zlih vremena nosi i Gračanica, zadužbina srpskog kralja Milutina iz roda Nemanjića, sagrađena 1321. godine o čemu svedoči osnivačka povelja koja je u celini sačuvana. Gračanica pleni smelom, poletnom arhitekturom – na gotovo kvadratnoj osnovi vrhunski graditelji onog vremena sagradili su crkvu sa pet kupola od kojih je centralna visoka skoro 20 metara. Živopis ovog manastira koji je u blizini Prištine svojevrsna je enciklopedija slika u službi tumačenja teološkog učenja i hrišćanske dogme.




ImagePo želji kralja Milutina, početkom 14. veka je, na ostacima bazilike iz 11.veka, sagrađena i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. To je bila prva petokupolna crkva u Srbiji koja predstavlja vrhunac vizantijskog graditeljstva. Mnoge freske prikazuju religiozne motive, a u priprati su portreti dinastije Nemanjića. Ova crkva je za vladavine Turaka bila pretvorena u džamiju, a freske su bile prekrivene malterom. Otkrivene su i restaurirane tek polovinom prošlog veka kada je otkriven i kaligrafski zapis nepoznatog posetioca, kao izraz divljenja crkvi: «Zenica oka mog gnezdo je lepoti tvojoj». U martu 2004. godine albanski ekstremisti su spalili unutrašnjost Bogorodice Ljeviške, ali njen značaj za kulturno nasleđe nije uništen – dve godine kasnije i ovaj kosovski biser kulture postao je deo svetske baštine.
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 20 Mar 2010 06:53    Post subject: Reply with quote

Завичај се брани присуством

Аутор: Ј. Т.

Радмила Тодић-Вулићевић не воли да је представљају као писца, иако је објавила неколико књига успомена и сећања о Приштини, збирке поезије и прича за децу, монодраму. За себе каже да је „неко ко је овде“, мислећи на Косово и Метохију, јер дубоко верује и личним примером показује да се „завичај брани присуством и љубављу“.

Рођена је у Урошевцу, готово цео живот провела је у Приштини, а стицајем косовско-метохијских (не)прилика сада живи између Грачанице у којој ради и Ниша, где је њена породица. Разговор за Данас вођен је уочи Видовдана у порти најпознатије и по многима најлепше задужбине краља Милутина.

- Читав свој живот провела у Приштини. Од друге године сам ту одрастала, учила школе, формирала породицу и до неких зрелих година, до нужног одласка била сам ту. Све је моје ту. Увек нам је било тешко, увек смо живели у страху. И мене су као дете родитељи сачекивали испред школе, као што сам ја чекала своју децу и страшно се бринула. Људи су одлазили, а ја сам се питала зашто би моја деца била жртве и да трпе кад сви одоше. Потом бих се „посвађала“ сама са собом: ако сви одемо, коме ћемо оставити Грачаницу, Дечане, Пећку патријаршију... Не, не можемо. Стално сам била у неком унутрашњем сукобу и непрекидном осећању да ће се догодити нешто страшно. Због тога сам почела да интензивно записујем то наше трајање и опстајање. Објавила сам неколико књига - прича Радмила Тодић-Вулићевић.

Напомње да је књигу „Приштина, Приштевци и време“ која говори о грађанском животу и приштинским знаменитостима, сакупљеним од старијих људи и из литературе, „с пуно ентузијазма привела крају 1998“.

- Кад су ми из Матице српске јавили да је рукопис на паусу, спреман за штампање и да ће га послати за Призрен, казала сам: Немојте, овде је страшно. Нама ће се овде нешто догодити, рукопис ће сигурно изгорети, нека остане код вас. Тада сам већ очекујући то страшно време почела да водим дневник који је био у ствари то наше чекање страхота које су се онда и догодиле. Онога дана када је Приштина најстрашније бомбардована, из Новог Сада из Матице српске стигла је вест да је књига изашла из штампе - присећа се саговорница Данаса.

Објашњава да је у Ниш са децом отишла привремемо „док не престане бомбардовање“, а да је њен супруг остао у Приштини. У дневник је записивала „све о њиховим одлажењима и враћањима“, а посебно јој је драго што су они који су их прочитали осетили да у њима нема мржње.

- Људе сам увек делила на добре и лоше, а не по вери и националности. Свих ових година стално сам овде различитим поводима, било за Видовдан, било у потрази за правдом јер нам је стан у Приштини још окупиран, било због тога што нисам желела да одустанем од борбе за истином. Долазила сам и одлазила на различите стране, свуда где сам могла да кажем оно што је наше трпљење, страдање, истина и наш губитак. Стицајем околности запослила сам се овде у Грачаници и сада радим у Општини Приштина - каже Радмила Тодић која је, иначе, по образовању економиста.

Истиче да „ово што се сада догађа на Косову и Метохији није први пут и да је једини одговор на „страдање и окупацију којима нема краја, трајно, јако и доследно трпљење и стрпљење“.

Захвалност оцу

Саговорница Данаса каже да књиге потписује са оба презимена - родитељско Тодић користи зато што није имала браћу и из захвалности оцу. Сарадник је Српског биографског друштва Матице српске у Новом Саду. Објавила је споменар приштинске гимназије „Мали одмор“, збирку песема „Ноћим у облаку“, етнографску збирку Лазаричке песме у селу Заскок кдо Урошевца, „Приштина, Приштевци и време“, „Косово и Метохија, имање и немање“, „Поздрав са Косова и Метохије“, књигу за децу „Мене воли један пас“, монодраму „Митра косовачка“, која је емитована на Радио Приштини.
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 24 Mar 2010 16:44    Post subject: Reply with quote

Видовданске игре у Ропутову
http://vidovdan-ropotovo.com/index_files/Page610.htm
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 04 Apr 2010 20:42    Post subject: Reply with quote

http://umetnostbiznisa.net/02-srdjan-petrovic-vinica.htm
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> За спас Косова и Метохије All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, 4  Next

View previous topic :: View next topic
Page 3 of 4

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop