www.DELIJE.net

Hatori Hanzo

Ево како годинама живи преко сто Срба избеглих од Шиптара, у контејнер насељу у Грачаници. Контејнери су попут оних радничких барака-кућица, мали и лимени...

Hatori Hanzo · Posted: 05 Mar 2008 21:04 Post subject:

З А Б О Р А В Љ Е Н И

У контејнерском насељу у Грачаници, без дрва, са минималцем и једним оброком дневно, живе Срби који су побегли са Косова на Косово

ГРАЧАНИЦА - Дечака из Ораховца упознао сам 2000. у Приштини. Плав, оштра погледа, сваки дан долази у Центар за мир и толеранцију да чује има ли вести...

- Где ти је отац? - питам.

- Шиптари су га узели! Узели су ми тату!

Ко зна где је тај дечак сада.

Ко зна где је сад мала Теодора, на чијем сам радном столу, тог лета, нашао окачену забелешку:

„Не смем да изађем у ходник.

Не сме да ми падне на памет да отворим врата.

Не смем да трчим за мамом кад хоће да отвори.

Морам да слушам мајку.

Морам да слушам Мају.“

И анекс великим словима:

„НИЈЕ МОЈА БРИГА ЗВОНИ ЛИ ЗВОНО НА ВРАТИМА ИЛИ НЕ.“

Од 17. марта 2004, ноћи дугих ножева, нема више Срба у Приштини.

Ево ме поново на Косову. Дуго најављивани дан Д је прошао. Није се десило ништа. „Где сте сада, посланици“, викало је 2.000 студената, витлало сат времена америчким и албанским заставама, и то је било све.

У „Гранду“ смо попили кафу и тражили по радњама на српском ципеле за Димитрија, фоторепортера.

Из Приштине идемо пут Грачанице.

Најтужније су сеобе оних Србаља, који су, бежећи од арнаутског ножа, побегли са Косова на Косово. Такозвана унутрашња емиграција.

Овога пута не идем у цркву, ни у кафану. Идем према контејнер насељу. Ту у осамдесет руских контејнера живе људи из Пећи, Ораховца, Косова Поља. Већ читаве четири године. Зими се смрзавају, а лети кувају у металним контејнерима.

Контејнери су поклон народа Русије.

У контејнеру их има петоро. Муж, она и троје деце.

Дошли су из Ораховца. После 17. марта.

Како сви станете у контејнер?

- Морамо, шта да радимо. Обећавају али, ево, две године ништа. Рекли су да ће да направе нешто, оно ништа. Живимо од минималца. Храну нам давају једном дневно, један оброк. Хлеб нам дају један ујутру - каже Јованка Недељковић. У Ораховац се нису враћали. Откад су побегли у контејнер.

Бакица иза контејнера чисти. Треба да дођу дрва. Овде је већ четири године.

- Пре месец дана муж ми умреја. Остала сам сама и ето. Нашу су кућу упалили, онда је изградили поново. Они су је опет запалили и ето тако - прича Ковиљка Смиљанић, седамдесет година. - Сад морам сама. Немам друге. Нећу да причам ништа. Ево, четири смо године овде са мужем и ником ништа.

Дечачић скакуће између контејнера. Каже да је у шестом разреду и да има друштва. Овде их, у контејнерима, има седам ђака. Каже да је добар ђак. Гледам га, а у грлу ме стисло.

- Хладно ми је - каже - а још ни дрва нисмо добили.

- Ја сам из Ораховца. Већ девет година сам овде. Тата је покушао да среди документа да бисмо добили кућу. Али ништа није могао. Рекли су му да треба неко од рат погинути да бисмо добили кућу. Живели смо прво у циганску кућу док тај Циганин није дошао. Сад смо овде у контејнерима. Врло је тешко учити овде. Ја сам у осмом разреду. Немам књиге, радне свеске...

- Ја сам Суботић Олгица. Протерано лице из Обилића. Овде сам од 2004. Живела сам са ћерком. Ћерка ми се удала. Моментално, ја сам сама. Ко није искусио овај живот, тај не зна шта је живот. Овде нам је и купатило, и спаваћа соба и кухиња, овде нам је све. У дванаест квадрата. Уназађени смо бар за један век. Нико нам не окреће главу, чак нас баталила и наша држава. Доскоро нас помагали. Понешто пошаље преко Црвеног крста. А долазили су икс пута у Грачаницу, ти наши министри, и Самарџић, и Вук Драшковић, Тадић... и сви редом су долазили и нико није дошао да провири, да види како ми живимо. Само да нас погледа, а не треба да разговара. Љути смо и на нашу државу. Мада, кажу да мисле на нас, нико не мисли на нас. Остављени смо, препуштени смо сами себи. Дрва још нисмо добили. Тешко је.

Димитрије није купио ципеле. Купио је јакну. Он у новој, ја у старој јакни враћамо се пут Србије.
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A

Фабрицио · Posted: 06 Mar 2008 18:47 Post subject:

Хатори,да немаш којим случајем филмове који су приказани у руском дому. Желео бих да их скинем и пустим неким тупавим еУропљанима из краја,да им покажем преко кога они хоће у европу пошто не вреди са њима разговарати а да не ради палица.

Hatori Hanzo · Posted: 07 Mar 2008 01:05 Post subject:

Немам али биће ДВД са концерта ускоро па ћеш моћи то да даш Еуропејцима, да виде и филм и концерт.
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A

Фабрицио · Posted: 07 Mar 2008 15:49 Post subject:

Ок,хвала пуно.