www.DELIJE.net

[Snake]

Ето брате Четник то што је написао брат из Ораховца је у ствари и стање ствари у Кеменици и многим другим срединама где живе Срби,то је чак и добро јер има и много горих ситуација!Знам да си ме замолио преко пп да ти напишем какав је живот у Каменици али ја просто нисам могао кад се сетим кроз које смо срање прошли и пролазимо,мука ми је од свега а не желим да ико сажаљева,ЗА МЕНЕ ЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА ШТО САМ РОЂЕН НА КОСОВУ а не штета!

Ценим то што радиш ти и остали на форуму,показали сте шта значи бити прави патриота!

[Четник]

[Snake]

Хвала на подршци брате, ево написаћу у блиској будућности нешто о животу у Каменици! Велики поздрав!

[Четник]

Dragi prijatelji,

Dr Ivan je posetio svoj rodni grad i poslao mi ovaj mail i zamolio ga da ga forwardujem onima kojima mislim da ce biti interesantno da procitaju.




Dragi Urosevcani!
Ne znam kako da zapocnem ovu pricu, jer sam se jako
rastuzio. Naime,bio sam u Urosevcu prekjuce. Vodio sam
dvoje stranaca; jednu Amerikanku i jednog Norvezanina.
Oni su zaduzeni za ljudska prava na Kosovu. Hteli su
da na licu mesta provere ono sto sam im pricao o nasem
gradu. Dosli su da me pokupe u K.Mitrovici. Prvo smo,
naravno, prosli pored Babusa. Svratili smo do groblja
na kojem je sahranjen moj deda, koji je umro pre 22
godine. Prizor je stravican. Svi spomenici su poruseni
i groblje je bukvalno sravnjeno sa zemljom. Dedin
prelep spomenik je polomljen u paramparcad. Trava je
spaljena, a na groblje ne sme da se udje zbog
opasnosti od postojanja mina.
Nastavili smo ka gradu. Usli smo u grad pored savnih
cevi i izasli na glavnu ulicu kod sportske hale i
naseg groblja. Tamo gde je prehrambena skola, sada je
napravljena jos jedna velika skola iza. Inace, svuda
su bile njihove, americke, NATO i zastave EU, a na
panoima je okaceno; URIME PAVERSIA sto znaci srecna
nezavisnost. N ekonomskoj skoli se vijorila ogromna
americka zastava a na skoli Peko Tepavcevic, ogromna
albanska zastava. Svuda u glavnoj ulici gde su bile
srpske kuce, sada su ogromne zgrade, kafici ili
restorani. Sva ona prelepa srpka dvorista su nestala.
Grad izgleda uzasno.
Nasa mucenicka Crkva stoji u centru i prkosno
odoleva, iako su vidljivi tragovi spaljivanja i
miniranja. Tri puta od 1999 su pokusali da je sruse.
Unutar ckve su spaljne sve ikone osim dve. Pogadjajte
koje??? Ikona Svetog Jovana i ikona Svetog Urosa. Dva
svetitelja kojima je crkva i posvecena. Nekim cudom
nisu izgorele i kao da blistaju i porucuju, da imamo
vere i nade, jer nas Gospod nije napustio. Ovo je po
meni cudo, jer su dusmani sve ostalo zapalili i
oskrnavili unutar crkve.
Sa pomesanim osecanjem tuge, ali i radosto zbog znaka
Bozijeg prisustva, nastavljamo ka Nerodimlju. Selo je
sravnjeno sa zemljom, a sva suma po brdima iznad sela
je posecena. U centru sela miniran Dusanov bor, star
650 godina. Prvo su probali da ga poseku, pa kada nisu
uspeli, minirali ga. Stara Crkva iz 13-og veka je
sravnjena sa zemljom, a ne mestu crkve sada bacaju
djubre. Groblje se uopste i ne vidi gde je bilo.
STRAVICNA SLIKA. U centru sela, Siptar napravio
ogroman riblji restoran pored Nerodimke.
Najstarija srpska osnovna skola na Kosovu koja se
nalazila u Nerodimlju, razvaljena.
Vracamo se ugrad. Idemo da posetimo dvoje Srba u
uluci Ivo lola Ribar. Nekad je cela ulica bila cisto
srpska. Cuva ih grcki KFOR. Kada shvataju da sam
Srbin, pocinju da placu. Pita me baba; gde su nasi
Srbi, mucenici, gde je nas Urosevac???
Sda moram da prekinem, pa vam nastavak saljem
kasnije.
Ivan
nastavak price!

Znaci, baba me je pitala: "gde ste, moji srbi, gde ste
moji mucenici? gde je nas urosevac?" Poceli su oboje
da placu i jako su me rastuzili. Pricali su nam sta im
se sve dogodilo u poslednjih nekoliko godina, kako
zive kao zatvorenici u svojoj sopstvenoj kuci, kako ne
smeju nigde iz dvorista da mrdnu - sve srpske kuce u
njihovoj ulici su spaljene, osim kuce prvog komsije
koja je okupirana od strane nekog UCKe iz kosara kod
stimlja, i nije ne sme da se usudi da ga izbaci.
Inace, njihova imena su radoslav i koviljka veljkovic.
odatle smo krenuli sa grckim vojnicima do grckog kampa
koji se nalazi nekih 5km od urosevca prema skoplju. u
grckom kampu se, inace, nalaze dve sestre nikolic -
sani (santipa) i lili sa njihovom majkom koja je
slovenka. majka ima preko 80 godina, sani 60ak i
arhitekta je po struci, a lili je inzenjer hemije, ima
vise od 55 godina i od rodjenja je paralizovana.
njihova prica je stravicna. dok sam ziveo u urosevcu,
nisam cak ni znao da postoje. njihova kuca je bila u
centru grada, blizu pijace, izlazila je na glavnu
ulicu - preko puta picerije verona (sa fontanom), malo
pre goranceta kad se ide prema gradu od mikelja. nisam
znao, ali su mi one objasnile da je tu bilo ogromno
dvoriste na preko 25 ari. imali su predivnu bastu i
part, u kuci biblioteku od preko 1800 knjiga na pet
svetskih jezika. imale su ikonu staru Bogorodice staru
450 godina koju je njihova majka donela iz slovenije.
kad je vecina srba napustila grad 17. juna 1999, one
su resile da ostanu, uverene da ih niko nece dirati,
jer nikada u zivotu se nikome nisu zamerile - niti one
niti njeni roditelji (s obzirom da im je majka
slovenka a otac cincar), a i uvek su ziveli mirno i
povuceno. nazalost, demonska oluja nije ni njih
postedela. nekoliko puta su im upadali u kucu, odneli
sve vredne stvari, naravno ne knjige, jer - sta ce
UCKovcima knjige???! kada su im u julu '99 poslednji
put upali u kucu i videli da one jos nisu otisle,
razbesneli su se i tesko pretukli i povredili i
njihovu staru majku, i santipu, a sto je najstrasnije
- i paralizovanu od rodjenja lili, kojoj su slomili
tri rebra, grudnu kost, donju vilicu. staroj majci su
slomili jednu nogu i ruku, a santipu su tako prebili
da je sva bila crna. spasili su ih grcki pripadnici
kfor kada su slucajno naisli. od tada, kfor je
napravio bunker u njihovom dvoristu i cuvao ih je sve
do 18. marta 2004. njihova kuca je postala centar za
preostalih 25 srba koji su ostali u urosevcu. svi
sastanci su tu odrzavani. lili prica engleski, pa je
ocigledno nekom zasmetalo to sto je svedocila istinu o
mucenickom stradanju srba iz urosevackog kraja. zato
je, izgleda, americki kfor 18. marta nasilno izbacio
njih tri iz kuce, navodno da bi ih evakuisao od gomile
albanaca koja je krenula da im zapali kucu. one su se
branile, i pokusavale da se odupru amerikancima, sto
im nije uspelo. amerikanci su ih izneli na rukama, i
dok su ih izvodili, doleteo je kamen iz gomile i
slomio na tri mesta lilinu paralizovanu nogu. odveli
su ih u grcki kamp, i 5 dana odbijali da odvedu lili u
specijalnu bolnicu u bondstilu "da se ne bi zamerili
albancima", kako ona kaze. kuca im je do temelja
spaljena, sve je unisteno, nisu uspele cak da uzmu
nijednu fotografiju, zbog cega najvise pate. trenutno
su u njihovom dvoristu izgradjene tri zgrade - potpuno
bespravno. one su i dalje u grckom kampu i zahtevaju
da se vrate.
naravno, nikom ne pada napamet da srusi te bespravno
podignute zgrade. njih tri nemaju nikog svog na ovom
svetu, a stara majka slovenka je trenutno pod velikim
stresom i place bez prestanka zato sto je cula da
slovenija podrzava nezavisno kosovo. amerikanka, dzuli
koja je slusala njihovu pricu, nije prestala da place.
ostao sam bez reci jer me je njihova sudbina jako
pogodila. gledajuci lili, to nevino stvorenje koje
nikad nije ustalo iz invalidskih kolica, a toliko je
propatila.. njeno lice je bukvalno lice andjela.
odavno nisam video tako lepo i produhovljeno lice...
_________________

[GL]

За Брата Четника, реко сам да ћу ти послати списак људи којима је потребна помоћ, међутим изгледа да сам тај списак негде изгубио. Незнам да ли би ти одговарало да тај списак узмем од људи који раде у унхцр-у.

[Organizator skupa]

S.K.I.D.S може ли ова прича о словенки да се некако нађе у неком од словеначких медија?
_________________
Подигни се Мати мила, да нам будеш што си била!

[Четник]

[СКИДС]

Словеначки медији су толико преокупирани тиме да се додворавају шиптарима да мислим да заради мира у кући су спремни и на своје неке људе да забораве, а камоли на нас, тако да ову причу нећеш наћи нигде у словеначким медијима, нажалост!

[Четник]

ŽIVOT U KAVEZU
Devojčica Jovana Radovanović, koja s porodicom živi pod šiptarskom opsadom u Orahovcu, želi da se dopisuje sa decom iz Srbije i sveta

ORAHOVAC - Jovana Radovanović iz Orahovca na Kosovu je stidljiva i lepa smeđokosa devojčica koja ne voli mnogo da priča. Sve što joj je na duši zapisuje. Zrelija je od svojih vršnjaka van Kosova i ima samo jednu želju - da stekne prijatelje i u Srbiji.

- Da se sa nekim dopisujem... Eto, lepo je da znaš da neko tamo misli i na tebe - kaže Jovana, koja je u izjavi za Kurir i Glas javnosti navela i svoju i-mejl adresu (jovanakosovka@live.com) nadajući se da će deca iz Srbije, ali i sveta, poželeti da joj pišu.

Ova desetogodišnja devojčica, koja u Orahovcu živi sa ocem, majkom i dve mlađe sestre Anđelom i Slobodankom, jedan je od najboljih đaka u svojoj školi. I danas kada pogleda kroz prozor svoje sobe na albanski deo grada, seća se 17. marta 2004. godine, kada su albanske horde krenule ka njima vičući „UČK, UČK“, noseći albanske zastave, motke, kamenje, cigle... Koliko se i posle četiri godine taj događaj urezao u njeno sećanje, najbolje govori njen školski zadatak na temu „Događaj koji neću zaboraviti“. U sastavu je napisala:

„Krečili smo kuću i sve je bilo u haosu. Gledala sam TV i videla da se nešto dešava na Kosovu. Rekla sam roditeljima. Mama je plakala i čvrsto grlila mene i sestre. Kosovo je gorelo. Kroz prozor sam videla Albance kako idu ka nama vičući. Helikopteri su nadletali Orahovac. Sklupčala sam se na patos u svojoj sobi, zažmurila i u sebi ponavljala molitvu ‘Oče naš‘. Mama je upalila kandilo. Najduža noć u mom životu. Reči ne mogu da prepričaju kako je tada kucalo nevino dečje srce.“

Jovanina mama Lela kaže da ne može da se opiše kako je to biti srpska majka na Kosovu.

- Strah kada su deca na ulici, u školi... Kod doktora idemo u Mitrovicu, tri sata putujemo kroz šiptarska mesta bez pratnje - priča ona.

Lela je svoju srednju ćerku Anđelu rodila u kući, baš u vreme prvog najžešćeg napada OVK na Srbe u Orahovcu 1998. godine. U bolnicu nije smela jer je neki dan pre toga njena komšinica koja je odvezena na porođaj u bolnicu u centar Orahovac - kidnapovana.

ROĐENJA I RATOVI

Srbi u Orahovcu od 1999. godine rođenja dece, smrti i godišnjice pamte ne po datumima tih događaja već po ratovima, napadima Albanca, smenama vojnika Kfora... Njih oko 400, koliko ih trenutno tamo živi, devet godina nije nogom kročilo u albanski deo Orahovca, a nevidljiva granica postavljena je kod takozvane Rankove kafane. Kako sami kažu, ukupan prostor slobodne teritorije na kojoj mogu kako-tako da se bezbedno kreću iznosi 250 metra. Toliko, izračunali su, iznosi ukupan zbir dužina svih ulica sa srpskim življem u Orahovcu.
_________________

[Четник]

Помоћ за Липљан
За набавку КОМБИ ВОЗИЛА
за потребе основне школе „Браћа Аксић“.

Добродошла је свака помоћ свих добронамерних Срба и Србкиња а на добробит ових напаћених малишана.

У продужетку можете прочитати апел (ЈПГ) директора школе, госп. Југослава Црвенковића.

Апел директора школе (ЈПГ)


Сви који желе да помогну уплате могу вршити коришћењем следећих података:

назнака :
« ZA LIPLJAN »

Volksbank Geest Dollern
Germany

BIC: GENODEF1APE

IBAN: DE50 2006 9782 0073 8620 00


http://www.youtube.com/watch?v=SrqAUm_Vq_U
_________________

[Четник]

Писмо прво

Помаже Бог драги моји, ја сам Јована Радовановић, ученица сам петог разреда и одлична сам ученица. Имам 10 година још мало па ћу 11.

Живим на Косову са родитељима и са још две сестре које су млађе од мене.

Место у коме ја живим зове се Ораховац , то је једина енклава у Метохијском делу.

Ораховац је подељени град, у већем делу града живе Албанци и имају све услове за нормалан живот, а док ми Срби живимо у једном делићу који износи свега 300 метара слободне територије . Да добро сте прочитали само 300 метара слободне територије. То је тај српски део и ми ту живимо. Често нестаје струја па се дешава да ја и моје сестре пишемо домаће задатке уз свећу. Када нема струје ја често измислим неку нову игру или причу и тако нам прође брже време. На улицу несмемо да излазимо јер прети опасност од злих људи који се шетају српским делом. У центру српског дела налази се црква УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. Ја се ту са мојим сестрама и радитељима молим да ГОСПОД спаси сав српски народ на Косову и Метохији и широм света. Литургију служи отац Веља Стојковић. После службе отац Веља увек сврати људе на кафу и на по чашицу домаће ракије, тако се сви скупе, причају и поделе своје бриге. Црква је ограђена бодљикавом жицом тако је то поставио Кфор због безбедности. Испред цркве је постављен велики тенк, ту даноноћно стоји Кфор и тако чува цркву. Живот на Косову је много тежак, али ипак живи се уз Божију помоћ. Најтеже је што немамо слободу кретања , ми деца то највише осећамо. Моје је детињство покошено и ускраћено. Тако је код сваког детета на Косову, ми не мислимо оно о чему треба деца да мисле , да се играмо и да се бавимо детињим бригама. То деца са Косова а нарочито из Ораховца одавно не чине. Ми мислимо о другим стварима. Свако дете размишља као одрасла особа, тако нас је живот учио. Често када нам дођу гости из Србије, причају са нама о свему и свачему и сами примете наше понашање и диве нам се. Ја се тада много лепо осећам јер на тренутак уз причу и песму заборавим ко сам ја и где живим, и тада сам много срећна, али то кратко траје јер нам гости брзо оду. Онда сам ја много тужна и кад крене аутобус ја подигнем обе руке и из свег срца и снаге им машем и тако аутобус оде а ми останемо са истом тугом и истим болом и са истом жељом за слободу. И тако свих ових година...

За сада толико о мени писаћу неком другом приликом о нечему другоме пуно поздрава од Јоване Радовановић из Ораховца. Остајте ми смиром Божијим, З ' Богом .



Јована са сестрицама Слободанком и Анђелом
_________________

[Четник]

Ево данас се вратих из Ораховца где сам био у посети како Јовани тако и неким другим људима који живе у том делу метохије.Материјала за причу имам доста али немам сада времана.Поједини са овог форума су такође били у Ораховцу и имали су прилику да упознају Јовану.Посто она све што је мучи и боли преноси на папир одлучио дам да јој отворим блог на који ће моћи да пише како живи.
Ево линк ка блогу
http://jovanakosovka.blog.co.yu

Ја бошто баш не умем да пишем ја вам преносим слику како она живи.
Довољно је погледати слике и све ће бити јасно

http://picasaweb.google.com/slikekim/Orahovac
_________________

[Четник]

Ево неколико информавија о самом Ораховцу.
http://rapidshare.com/files/111364711/orahovac.pdf
http://rapidshare.com/files/111365482/interno_raseljeni.pdf.html
http://rapidshare.com/files/111366428/__SPISAK__KIDNAPOVANIH__LICA__SRPSKE__NACIONALNOSTI__IZ__OP_TINE__ORAHOVAC.pdf
http://rapidshare.com/files/111366429/SPISAK__UBIJENIH__SRBA__IZ__OP_TINE__ORAHOVAC.pdf
http://rapidshare.com/files/111366430/Spisak_uhap_enih_Srba_iz_op_tine_Orahovac__.pdf
_________________

[Четник]

Ко је прочитао блог мале Јоване могао је да се увери како живе деца у том делу Косова и Метохије.Али такво стање је свуда.Деца имају највећи проблем око путовања излазака,упознавња нових људи.Пошто Јована није једино дете у Ораховцу које се сусреће са тим проблемом већ их има више одлучио сам да им на неки начин покажемо да нису сами и заборављени и да неко овде мисли на њих и да их воли.Видео сам код Јоване кад сам био да се неко дописује са њом јер је видео текст на нашем форуму што ме је јако обрадовало.Ако има неко још ко би се дописива са децом из Ораховца нека ми се јави на пп како би му дао податке.Размишљам како отворити или неки форум или неки чет где би се они могли упознавати или дописивати.Једини пороблем јесте што не смем,ради безбедности те деце да дајем јавно њихова имене као ни мејлове.(ето како они живе)
_________________

[Четник]