| View previous topic :: View next topic |
| Author |
Message |
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
 Posted: 06 May 2007 08:51 Post subject: Ђурђевдан |
 |
|
|
| Quote: | Данас је Ђурђевдан, један од највише слављених празника код Срба. Кићење капија и улазних врата вјенчићима од пољског цијећа само је једна од светковина којих је на дан светог Ђорђа, који је убио аждаху, више него на било који други прољећни празник.
Ђурђевдан обилује светковинама и обредима из древних, претхришћанских времена поготово у сточарским предјелима. У тим крајевима су и до данас уз Ђурђевдан сачувани обичаји који свједоче о светковини општег буђења у природи – обредна прва мужа оваца, жртвовање јагњета, ритуално купање, ђурђевдански уранци крај кладенаца или чесама као природних светилишта, дјевојачко плетење вијенца уз пригодно ´вјенчево пјевање´ (´O Ђурђеву уранак се спрема, ништа љепше од прољећа нема!´).
Велики празник Ђурђевдан је и од такозване диобне важности, јер узима се као завршетак зимљој половини године, односно почиње љетња половина године – ђурђевданско полугође када се пале и ´мангупске фуруне´ (почиње топло вријеме). На Ђурђевданак (хајдучки састанак) и Митровданак (хајдучки растанак) некада се и држави плаћао данак – два пута годишње – за Ђурђевдан и Митровдан. Марва се на Ђурђевдан шибала врбовим и дреновим прућем ради здравља и напретка стада и крда. У неким крајевима стока се кадила тамјаном, а у мравињак су закопавали сточни колач (сточни поскур), грумен соли и живо кокошје јаје да преноће, не би ли се стока патила (множила) као мрави (колико мрава – толико брава).
Ђурђевдан прате и други народни обичаји, вјеровања и гатања. Прије сунца мушкарци су се купали у потоку, ријеци или воденичном јазу, а жене у води, захваченој крај воденичног витла и зачињеној разним биљем. Купали су се да се од њих ´свако зло и неваљаштина отресе и отпадне´. Прије зоре млади одлазе у шуму и беру пољско цвијеће од којег дјевојке, помијешавши га са цвијећем из своје баште, плету вијенце, уплићу у њих и шибље и црвене вунене конце – против урока. Кад вијенце исплету – са момцима коло заплету. ПОтом вијенце каче на капије и улазна врата и бацају их на кућно слеме и остале зграде у дворишту. |
| Quote: | 6. мај по новом календару, 23. април по старом
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе дан светог великомученика и победоносца Георгија - празник који је у народу познат као Ђурђевдан.
Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба. То је, према народној песми, била и крсна слава Краљевића Марка.
Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима. Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана.
Свети Георгије, Ђурђе или Ђорђе, како га Срби зову, на иконама се приказује у ратничкој опреми на коњу, како дугим копљем пробада аждају. Мало даље од Светог Георгија приказана је женска прилика у господском руху.
Георгије је најпре био римски велможа, али је почео да исповеда хришћанство када је видео како цар Диоклецијан прогони хришћане. Због тога га је цар најпре осудио на страшне муке, а потом је и погубљен заједно са царицом Александром.
Аждаја симболизује многобожачку силу, чији су владари прогонили хришћане. Свети Георгије је тој аждаји задао одлучујући ударач јер је убрзо цар Константин учинио крај прогонима и Миланским едиктом 313. године хришћанство прогласио за званичну цркву у Римском царству |
| Quote: | СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЂОРЂЕ -ЂУРЂЕВДАН. - Овај празник празнује се 23. априла по старом или 6. маја по новом календару. Свети Ђорђе је живео у III веку после Христа и страдао за време цара
Диоклецијана.
Овај празник се сматра као граница између зиме и лета. Некада су тога дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. Зато се и каже: "Ђурђевданак - хајдучки састанак". Некада су тога дана погађане нове и отпуштане старе
слуге.
После Божића, Ђурђевдан је празник са највише народних обичаја. Већина ових обичаја односе се на здравље, плодност и млечност стоке, здравље укућана, на удају и женидбу младих из куће итд. Ево неких од многобројних обичаја:
Увече уочи Ђурђевдана неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини стога да би година и дом били берићетни: "Да буде здравља, плода и рода у дому. пољу. тору и обору". Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
Уочи Ђурђевдана оплету се венчићи од ђурђевског цвећа: ђурђевка, млечике и другог и њима се иските улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину дана, до следећег Ђурђевдана. Обично се по довршењу плетења венаца развије коло у тихој вечери и месечини.
Понегде на Ђурђевдан рано пре "оре народ одлази у природу заједнички на ђурђевдански уранак. За уранак се изабере неко згодно место у шуми. на про-планку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће. Песма, игра и весеље трају често и до подне. У таквим приликама обавезно се пече јагње на ражњу, а они који су за то задужени оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да кад остали дођу, ражањ се већ увелико окреће.
Некада су се у ђурђевданским данима одржавали мајалоси, слично уранцима. Још половином прошлог века у Београду је владар са свечаном свитом одлазио у Топчидер на мајалос (мајалук).
На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем да буду напредни као врба, ките здравцем - да буду здрави као здравац, копривом - да коприва опече болест са њих и селеном - да им душа мирише као селен.
Уочи Ђурђевдана баке наберу разног цвећа и трава: здравац, дрен, грабеж, чуваркућу и то све ставе у лонац напуњен водом, иа томе додају прво обојено ускршње јаје и то ставе под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви редом умивају водом: деца - да буду здра-ва као дрен, девојке - да се момци грабе за њих, старији - да буду здрави, домаћин - да му кућа буде добро чувана итд. већ сваки према својим потребама и жељама.
Да би краве давале што више млека, деци се негде на Ђурђевдан први пут да варено млеко, па док она пију млеко, сипа им се вода за врат. Са овчим млеком ово се обавезно увек чинило.
Петак пре Ђурђевдана зове се Биљани петак. Тога дана жене одлазе у поље и беру разно лековито биље, које ће им требати преко године. Обично старије жене показују млађима које се биљке беру, за шта која служи и од чега лечи. Најчешће се ово брање биља прати пес-мом.
Многи до Ђурђевдана не одбијају јагњад од сисе и тога дана закољу прво јагње у години.
Уочи Ђурђевдана многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама - да би се сачували од града, а слично оним крстовима од бадњака на Божић.
До Биљаног петка уочи Ђурђевдана не ваља кукурек брати нити доносити у кућу - јер ће кокошке слабо да носе јаја. Али га зато берачице на Биљани петак прво ископају, јер је он главни лек "за затрављи-вање" болесне стоке.
Многи до Ђурђевдана не једу ништа што је постало у тој години: ни младу живину, ни младу стоку, ни млеко. По неки праве изузетак, па млеко једу неварено- онако како је помужено.
Да би пшеница добро родила, на Ђурђевдан пре изласка сунца пусти се стока да је мало запасе; а ако је она бујна, то је обавезно да би се пшеница задржала у бујању.
Понегде се младеж на Ђурђевдан пре изласка сунца купа у реци или код куће - да их шуга не би напала у току године.
На Ђурђевдан зором пуца се из пушака преко стаја, обора, свињаца и торова или преко стоке на паши
- да би стока била здрава као тресак пушке.
Негде уз пуцњаву говоре: "Колико се ова пушка надалеко чула, толико далеко од моје стоке били вуци и хајдуци."
Тога дана, или уочи тога дана, стока се протерује кроз обруч од каце - да се свије око куће.
Врачара, кад кога мрзи, прикраде му се уочи Ђурђевдана и затвори му врата споља резом - па ће се томе кућа затрти и опустети. Народ се брани од ове враџбине тиме што се око стаје или тора поспе пепео. Приликом посипања пепепа говори се: "Када чињарице покупиле пепео. онда мојој стоци наудиле."
Неке жене ноћу уочи Ђурђевдана сасвим голе узјашу на вратило од разбоја и са лонцем помија "одјашу" у туђу стају или тор да туђој стоци тобоже одузму млеко. Од ове враџбине народ се брани на овај начин: Запали се уочи празника остатак божићне свеће и ђурђевданска свећа и између њих се протера стока.
Понегде верују да се стока може опчинити и одузети јој млеко ако се три пута око ње оптрчи. Против овога људи се бране на тај начин што стоци намажу катраном папке или између папака.
Неки опет да би стоку сачували од чини, узму гру-мен соли па га добро завежу у пешкирчиће пре Ђурђевдана, три пута га пропусте кроз воденички бадањ, па то на Ђурђевдан дају стоци.
Неки, да их ноге не би болеле преко године, на Ђурђевдан обувају се на секири.
Нека села, да би се сачувала од града - туче - леда, изаберу неколико јаких и брзих младића, који око села обнесу пиле излежено пре Благовести. На месту где почиње и где се заврши круг обношења, испече се јагње или више јагњади, ако је потребно, па сви заједнички то поједу уз пуцњаву на ону страну одакле обично наилазе градоносни облаци.
Изгледа да је овај обичај претходио уобичајеним ђурђевданским уранцима.
Негде верују да ће онај ко на Ђурђевдан спава, патити од главобоље током те године.
У неким крајевима на Ђурђевдан роваше јагањце, то јест, исецају им парче увета. Исечену парчад ставе у млеко, па све скупа закопају у већи мравињак – за здравље и напредак стоке.
Ако на Ђурђевдан ујутро пада киша, верује се да ће лето бити сушно.
|
СРЕЋАН ВAM ДАНАШЊИ ПРАЗНИК ЂУРЂЕВДАН, УРАНАК И ХАЈДУЧКИ САСТАНАК!
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
 |
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
| Posted: 06 May 2007 08:54 Post subject: |
|
|
|
П.С.СРЕЋНА МИ СЛАВА,ТИТУЛА,И РОЂЕНДАН 
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
|
нешо подгориц
ДЕЛИЈА
Joined: 03 Feb 2006
Posts: 240
Location: Подгорица
|
| Posted: 06 May 2007 12:51 Post subject: |
|
|
|
Па Дејане, нема сумље ово је твој дан 
Нека је срећно и теби и свима који славе ову славу !
_________________
Правда за Уроша ! |
|
| Back to top |
|
|
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
| Posted: 06 May 2007 13:22 Post subject: |
|
|
|
Хвала брате,хвала.Ајде дођите на печење,колаче,пиво.... да прославимо то на прави начин
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
|
Гојко
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 13 Dec 2005
Posts: 380
Location: где звездо играш ти...
|
| Posted: 06 May 2007 20:37 Post subject: |
|
|
|
Срећна Слава свима који је славе 
_________________
ЖИВИШ |
|
| Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
|
|
FAQ
Search
Memberlist
Usergroups
Register
Profile
Log in to check your private messages
Log in
