www.DELIJE.net

[BodoniuS]

БАЊАЛУКА - Данас се навршава годишњица страдања више од 2.300 мештана Дракулића, Мотика, Шарговца и рудника Раковац, које су усташе зверски убиле 7. фебруара 1942. године.

Усташе су за само неколико сати у поменута три бањалучка села и руднику убиле 2.300 Срба, укључујући и 551 дете. Покољ је организовао усташки командант за такозвану "Хрватску Крајину" Виктор Гутић, а предводио га је жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, који је после тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван фра Дијаволо.

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње "Независне државе Хрватске", наводи се да је злочин у овим бањалучким селима био највећи покољ учињен у само једном дану. Злочин су починиле усташе Анте Павелића из такозваног "Тјелесног здруга" уз помоћ бањалучких усташа. Крвави усташки пир у овим селима почео је у четири часа ујутру и трајао је до поднева истог дана. Побијени су сви Срби који су се затекли у селу, осим Ленке Курузовић, која је са својих петоро деце успела да умакне усташком ножу. Мештани Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац побијени су без иједног испаљеног метка - секирама, ножевима, крамповима и "србомлатком".
_________________
Поново долази наша ера!

[Opao1389]

Сав сам се најежио од овога поста.


НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ!!!! НИКАДА!!!!
_________________
http://www.youtube.com/watch?v=WMqojHYdm9s
Ово су СРБИ!!!!

[НЦБ]

нек' им је вечна слава!

пс.крејзи норт..
_________________
НЕ ДАМО НАШУ ЗВЕЗДУ!

[BodoniuS]

Јбг, предпостављам да ће ова, као и остале сличне теме ускоро да се пребаце на дуго ишчекивани нови форум.
_________________
Поново долази наша ера!

[manicomio]

Небих да саботирам али направите посебан топик о страдањима Српског народа а не овако топик о овоме, ономе, лево, десно. На шта личи овај форум после 15 сличних тема?

СЛАВА ИМ!
_________________
За Србију све! Србију низашта!

[ZZZ]

http://www.suc.org/culture/library/Drakulici/
_________________
Не будимо националисти, не будимо шовинисти, будимо сви Срби

[Hatori Hanzo]

Вечна им слава...

П.С. Маникомио, зар је много једна тема за 2300 побијених Срба?! Замисли да нтрпамо све утакмице у један топик, а камоли ово...
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A

[Rudolf Archibald Rays]

Вјечнаја памјат, србским мученицима!
Треба свакодневно писати о страдањима србског народа кроз сву своју крваву историју. Ми смо, ионако већ постали заборавни народ, и не бих желео да нам се догоди слична судбина, као некада великим народима Инке и Маје...
_________________
БОГ НА НЕБУ, КРАЉ НА ЗЕМЉИ, ДОМАЋИН У КУЋИ!

[Kiza Lionac]

Срби су веровали Хрватима не знајући какве су то звери. Усташе никада нису користиле метке у убијању, да се не би чуло около. Причам о Козари. Срби су били жртве усташког ножа, и на крају 20 килограма српских очију један Усташа однео је на поклон Андрији Артуковићу. Немци и Гестапо су се чудили какве су то животиње... НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ.
_________________
С ТОБОМ НАША ПЕСМА УВЕК БИЋЕ ЗВЕЗДО НАПАДАЈ, КАДА ГУБИШ КАД ЈЕ ЛОШЕ СЕВЕР ТЕ... НЕ ОСТАВЉА!

[Негативац]

новине глас српске;

Уз 65. годишњицу усташког покоља Срба у околини Бање Луке
Новости - 06 Feb 2007 18:00:00

Ево, већ 65 љета прође откако је крволочна Павелића банда, војска такозване Независне државе Хрватске, баш на данашњи дан, поубијала и поклала српски народ у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац, одмотава клупко сјећања Новак Вукелић



РAТНЕ 1994. године у нашем листу писали смо о старини Новаку Вукелићу, већ у то доба једином живом рудару из рудника Раковац код Бање Луке, једног од страшних српских стратишта 7. фебруара 1942. године. И баш уочи тог датума ове године, када се поново сјећамо више од 2.300 жртава усташког покоља у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, у нашу редакцију је ушао висок, сијед, тек мало повијен човјек. У руци је носио већ поменути наш текст и - своја сјећања.

Стигао чича-Новак из свог села Бистрице код Бање Луке, да "оправда" овогодишњи изостанак на парастосу дракулићким жртвама.

- Питаће се људи гдје сам, шта је са мном - било је прво што је рекао чича-Новак.

Дошао би он на парастос, као што је долазио свих минулих љета, али - притисле године. Осамдесет четири је већ преко леђа претурио. A оне су тешке, претешке. Најтежа су му сјећања на онај крвави фебруарски дан, прије равно 65 година, који би радо да заборави. Aли, не може. Чини му се, што године даље одмичу, све су му ближи његови радни другови, рудари, комшије из сусједних села са којима је људовао, на сијела и прела ишао, дјевојке загледао. По васцијели дан њихове слике су му пред очима, мира не дају...

- Молим вас објавите ово моје свједочанство, само сам ја још остао. Нека буде свјетионик будућим генерацијама, не да мрзе и да се свете, него да знају зло да препознају. Опростити морамо, хришћани смо, заборавити не смијемо, мало нас је, нестаћемо... - завапио је старина Новак.

Каже да, ево, већ 65 љета прође од како је крволочна Павелића банда, војска такозване Независне државе Хрватске, баш на данашњи дан, поубијала и поклала српски народ у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац.

- Још сам једини ја у животу, од неколико оних који правим чудом Божјим преживјеше крвави злочиначки пир. A ево како је то било... Мој отац, Гавро, пензионер раковачког рудника, успио је да ме запосли у том руднику, како бих му помогао да прехрани нашу велику породицу - моја четири млађа брата и двије сестре. A било ми је тек седамнаест година...

Сјећам се да смо једног јутра, биће да је био 6. април 1941. године, угледали њемачке авионе како нападају Бању Луку. Побјегли смо у склониште. Борба је трајала неколико дана, затим су дошли Нијемци, а потом усташка власт и тешка искушења за српски народ. У дотадашње наше радне колеге и комшије, Хрвате, као да је ђаво ушао, почеше да нас, Србе, вријеђају и псују - присјећа се Новак Вукелић почетка Другог свјетског рата.

Једне прилике, наставио је, пришао му је његов "камарад" Јозо Баковић и почео да му псује цара Лазара, краљицу Марију и да ређа друге увреде. Једно вријеме је, каже, све то трпио, а када му вријеђања досадише, потегао је гвоздену шипку, која му се нашла при руци. Хтио је да га удари, али он утече, пријетећи да ће усташе доћи по њега...

- На повратку кући дочека ме на путу Aнто Жижак и поче да ме удара песницама, говорећи "Даћу ја теби Бога твог српског!" Био је старији од мене, нисам могао са њим да се тучем, па сам почео да плачем. Прискочили су ми у помоћ радници са којима сам се дружио, па је морао да одустане.

Други пут, опет, када сам ишао на посао срео сам усташу Марка Жижића, који ме упита "Е, Вукеља, шта си сад, јеси ли Србин?" Одговорио сам му да сам оно што сам и био, дакле Србин. Опсовао ми је, а онда се дограбисмо за прса, спремни на тучу, па "ком' обојци, ком' опанци". У тај час, однекле је наишао хрватски жандар и упитао ме шта је било. Све сам му објаснио, а на његово питање шта сам, одговорио сам што и Марку - Србин сам био, Србин и остао - одмотава се клупко сјећања старине Новака.

За дивно чудо, додао је, жандар је рекао "Па шта ћеш друго бити него Србин!" Потом га је питао куда је кренуо и када му је рекао да иде у рудник, на посао, запријетио је Марку да не смије више да га напада.

- Но, знао сам да се на томе неће завршити. Видећи да ми се о глави ради, одлучио сам - претвараћу се пред оцем да сам болестан и нећу ићи на посао - каже наш саговорник.

Баш тога петка, дакле 6. фебруара 1942, значи уочи крвавог усташког пира, у руднику је прочитан отказ са посла за Манојла Мацановића, Ћиру Јаворца и Стојка Трубајића, који су раније напустили посао, а затим и за Милана (Мићана) Нинковића, Ратка Тодића и Новака Вукелића. Милан Нинковић се жалио и уважено му је, па се вратио на посао 7. фебруара 1942. године. У зао час, јер је ликвидиран са осталима истог тог јутра.

- Ратко Тодић је убијен са својом породицом у Мотикама. Што се тиче мене, нисам отишао те кобне суботе по плату и тако остао жив. Преживјело је још неколико рудара, који те суботе нису отишли на посао. Међу њима је био и Симо Вуковић. Он је дошао да ради, али, на срећу, ушао је најприје у ковачницу, гдје му је ковач, Марко Мишковић, рекао да бјежи, јер убијају Србе. Симо је побјегао, тако да га усташе нису опазиле. Видио га је радник Назив Пајић, опсовао му српску мајку и рекао: "Е, нећеш утећи!", али је Симо, ипак, некако успио да побјегне... - пребире по ратним годинама Новак Вукелић.

Још нечег се сјетио: убијању је претходило прављење некаквих торова од високих храстових дирека по шумама, а код самог рудника ископана је велика јама. Нико није претпостављао да је све то направљено за ликвидацију Срба.

- Прије свега овога, једне прилике, идући са посла, на општини Сарачица видио сам велики плакат, на којем је писало: "Браћо, муслимани, доста смо робовали под српским јармом, данас смо васкрсли, зато данас удримо Србе. Ко Србина убије, награду добије. Србе треба мести жељезном метлом и нека се губе тридесет километара од наших градова". Размишљао сам колико има километара од града до града и закључио да Србима мјеста нигдје нема - дрхтавим гласом призива сјећања стари Новак.

Упамтио је још један догађај из тог времена... Када су усташе блокирале кућу Новака Шеве, у којој су становали неки рудари, пришао му је један усташа, са ножем на пушки, који је био премазан црвеном машћу и рекао "Види га какав је крвав!"

- Хтио је да вјерујем да је то Новина крв. Ново им је, истина, утекао, али усташе нађоше његову жену и дјецу и отјераше у логор. Памтим, такође, да је фебруарски покољ преживио Тривун Брковић. Видјевши како усташа сјекиром убија неког на њиви, ко је покушао да побјегне, склонио је своју породицу под амбар и затрпао снијегом. A снијега је те године било, још како, готово метар и по је нападао... Послије се и сам завукао код њих, тако да их усташе нису примијетиле. Кад су крвници завршили свој страшни посао, Тривун је са породицом нашао спас код честитог Хрвата, млинара Марка Липовца, у Буџаку - приповиједа даље Новак.

Он се присјетио да је, данас већ покојна Драгица (Пантелије) Стијаковић, видјела убиство свога оца и два брата. Пронашао ју је у крви Иван Гргић и успио да јој залијечи ране. Послије је живјела у Бистрици, гдје је била удата за Бошка Савановића. Готово исту судбину доживјела је и Љубица Малешевић, удата за Гојка Вучића, која, по свједочењу Новака Вукелића, живи у селу Мотике.

Тако је завршио своју мучну причу старина Новак и тихо напустио нашу редакцију, додавши, онако успут:

- Тешко се крећем, скочила ми недавно крава на леђа, па сам повриједио кичму...

Р. КУЛУНЏИЈA


ОСAМНAЕСТОРИЦA

- И, на крају, да кажем и ово. Прије покоља у Дракулићу и околним селима десила су се још нека убиства виђенијих Срба. Из нашег села, Бистрице, усташе су отјерале и поубијале Милана, Ратка, Драгана и Николу Марјанца. Симу Лолића су ухватили и затворили у неку шталу, али је стражар - који га је чувао - заспао, па се Симо попео на таван штале, скинуо цријеп, спустио на земљу и побјегао. Укупно, усташе су, колико ја знам, прије фебруарског покоља убиле 18 људи из Бистрице - каже наш саговорник.
_________________
За мене је Српство нешто највише што сам могао да добијем рођењем. Српство се носи у себи и не бих га дао ни за шта"

Др. Радован Караџић

[Мрли]

Слава јунацима....
_________________
"Да се ђедо карабином јави, кад завију вуци, знају вуци ал знају и турци!"

[odan_SEVERU]

СЛАВА ИМ...
_________________
ДЕЛИЈЕ СЕВЕР 1989

[Srbenda]

Slava im.
_________________
C C C C

Ubi nas bela kuga - ZATO SAD NA POSAO - Правите децу Срби !

СРБИЈА - РС - ЦГ

[ОртоДелија]

Нека им је вечна слава!
_________________
Кад одрастем бићу Критичар!!

[Милош Б.С.]

Слава им!