www.DELIJE.net

[Vuk Mandusic]

Данас је у Чачку обележена двестогодишњица од битке на брду Љубићу, једне од главних битака у Другом српом устанку. У битци се прославио јунак Танаско Рајић који је положио живот за српске топове! Као српски националисти и родољуби обележавању годишњице присуствовале су и Делије!

ОД СТО РАНА, ОД СТО ЈАТАГАНА, ПАДЕ РАЈИЋ, ЈУНАК ОД МЕГДАНА!
https://www.youtube.com/watch?v=o1OdqR5Y5vg&feature=youtu.be


_________________
ако заспимо сад,ту под кулама
ко ће нас пробудити

[Vuk Mandusic]

Мало више о овом догађају. Битка на Љубићу је у ствари део једне много веће и шире битке,тачније битке на Чачку,која је вероватно била пресудна за успех Другог српског устанка. Ево шта о томе каже Народни музеј у Чачку.

Почетком 1815. године чачански крај је постао средиште припрема за нови устанак. Договор о поновном отпочињању рата са Турцима на скуповима народних старешина у Рудовцима и Вреоцима после доласка кнеза Милоша Обреновића у Црнућу претворен је у план по коме је Арсеније Лома требао да нападне Рудник, Лазар Мутап Чачак, а Петар Топаловић Крагујевац. Борбе су почеле пре Цвети спонтаним нападима на Турке у Јасеници, Докмиру и Коњуши. Када је Милош Обреновић изашао пред окупљени народ на сабору у Такову 23. априла 1815. године, Рудник је већ био ослобођен. Кнез је прихватио да стане на чело устанка и пред својом кућом у Црнући развио војводски барјак. Одавде су кренули позиви народу да се диже на оружје и затвара друмове Турцима.

Против Устаника кренула је из Београда војска под командом Имшир-паше. Ускоро су почели први сукоби са србима на путу ка побуњеној територији. Ратна дејства, која су предузимали устаници и Турци на територији Рудничке и Пожешке нахије, први с циљем да заузму Чачак, а други да се одрже у њему, претворила се у велику битку од 25. априла до 13. јуна 1815.

Почетни период битке на Чачку трајао је од 25. априла до 6. маја. Господар Јован Обреновић и војвода Лазар Мутап напали су чачански шанац, а кнез Милош Обреновић настојао је да онемогући пролазак турске војске из Београда. Срби су их дочекали на Липару и Рудовцима и на путу кроз Рудничку нахију задржали десет дана. Тако је пропала замисао о енергичној акцији против Турака.
Битка је решена на простору између брда Љубића и шанца у Чачку, у неколико узастопних бојева, између 6. маја и 10. јуна. Пошто су устаници сломили прве турске јурише на Љубић и стабилизовали фронт на Западној Морави, кнез Милош Обреновић је отишао у Ваљевску нахију. Својим присуством на северозападном фронту убрзао је пад Палежа и Ваљева. Када се, око 1. јуна, вратио са новим одредима устаника и два топа на Љубић, обновљене су борбе са Турцима, који су од уласка у Чачак били под блокадом. Одред под командом Кара-Мустафе, послан да дрђи под контролом јужни правац за повлачење, потучен је у Драгачеву. У оваквој ситуацији Имшир-паша је кренуо у одлучујући окршај са устаницима. У боју 6. јуна турска војска је обухватила са крила српске положаје у подножју брда и приморала устанике да се повуку на Љубић, али се и сама вратила у чачански шанац после погибије Имшир-паше. Овај моменат остао је на обе стране незапажен у току дана и борба је трајала до ноћи. На српској страни погинуо је крај својих топова војвода Танаско Рајић. И поред губитка артиљерије. Срби су се окупљали да дочекају нови напад. Турци, неспремни да организују нову команду, са страхом су гледали на Љубић и спремали се да напусте Чачак, који је остао без хране.

Период експлоатације битке започео је 10. јуна. Турци су изашли из Чачка и пошли у правцу Драгачева. Бочна колона се сукобила са устаницима на положају Плоче и продужила наступање, а главна придворичким друмом прошла до Ртара, ге су је зауставиле чете проте Јанка Михаиловића-Молера. Ускоро су пристигли и устаници са Љубића и потпуно уништили турску војску.
Битка на Чачку је завршена после више од месец и по дана борби, 13. јуна 1815. године потпуним поразом најбоље турске војске у Београдском пашалуку. Њени губитци су износили око 7.000 војника.
Везивање главне турске војске за фронт у чачанском крају погодовало је несметаном развоју устанка у суседним нахијама. На глас о кретању кнеза Милоша из Рудничке нахије, крагујевачки Турци, који су се дотле храбро држали, побегли су из вароши. У походу на неослобођене крајеве врло брзо ће бити заузети и остали већи градови. Долазак Хуршид-паше на Дрину и Марашли-али паше на Мораву онемогућиће заузимање последњих турских упоришта у Србији.

О (А)Танаску Рајићу - рођен је у месту Стругари 1754.год. у бројној породици Рајић којих и данас има у Страгарима, али како није имао директних потомака, и у нашој фамилији се о Танаску зна веома мало. Рођен је 11. фебруара 1754. године, на дан Св. Атанасија, због чега му је крштено име Атанасије, али је остао упамћен под именом Танаско. Један је од најистакнутијих вођа Другог српског устанка. Још у младости војевао је против Турака, а фебруара 1804. године учествовао је на збору у Орашцу, на којем је донета одлука о подизању буне против дахија. Истакао се јунаштвом и био одан Карађорђу, с којим се знао одраније, мада је с њим умео и да се посвађа,а био је и његов барјактар што је у то време била нарочита част. После слома устанка остао је у Србији. Прикључио се Милошу на самом почетку Другог српског устанка и био један од његових најважнијих заповедника, због чега је добио чин капетана. Херојски је погинуо у бици на Љубићу 6. јуна 1815. године, где је командовао српском артиљеријом. Савременици наводе да је све време битке остао код својих топова, а да се, кад су Турци опколили шанац, попео на један од њих и пуцао по непријатељу. Када је издахнуо, убивши велики број Турака, они су га у знак освете готово целог исекли. Његова јуначка смрт је била прекретница у боју у којем су Милошеви устаници успели да поразе турску војску, али је Танаскова смрт трасирала и даљи ток историје на путу стварања модерне Србије. Његово јунаштво је један од набољих примера шта значи жртва за отаџбину, за земљу, за слободу. Више и опширније на http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B . Такође, мање је познато да је Танаско Рајић 1805. године у Страгарима изградио барутану у којој се правио барут за Карађорђеве устанике, а још мање је познато да је Танаско направио и прву устаничку бомбу од барута, комада гвожђа и фитиља умотаног у ланену врећицу.

О прослави 200.год.боја - Чачак је одувек важио за место бунџија,кога је заобилазила свака власт,од обе династије у краљевини,преко Тита и Милошевића до ових данашњих издајника(кад кажем заобилазила ,мислим буквално,нису ни свраћали; Тито је само једном,јер му је било успут). Па тако, и код овог обележавања које је било у организацији државе, изостали су челни људи државе, ваљда да не би прошли као Николић и где год да се појави међу народом. Ако занемаримо Вулина и начелника генералштаба, програм је био одличан и веома емотиван,нарочито скеч са Миланом Цаци Михаиловићем и Софијом Јуричин; нажалост,на нету се ова кратка представа не може наћи осим овог краћег снимка - https://www.youtube.com/watch?v=3djU-FuAUhQ (3:09)
https://www.youtube.com/watch?v=Ms41Edgx4s0
_________________
ако заспимо сад,ту под кулама
ко ће нас пробудити