View previous topic :: View next topic |
Author |
Message |
RUSOFIL ДЕЛИЈА сениор
Joined: 15 May 2005 Posts: 571
|
Posted: 06 Feb 2007 08:28 Post subject: Српска књижевност |
|
|
|
Покренуто је много тема ради упознавања са нашим наслеђем и ради дизања националне свести. Ипак, чини ми се да смо неправедно изоставили можда и најбитнији сегмент, нашу прелепу и богату књижевност. Увек испуњена високим осећањима, оцртава менталитет нашег народа, велича родољубље и учи нас да размишљамо како ваља. Сигуран сам да одговоре на најтежа актуелна питања можемо наћи у речима Српских писаца и песника. Стога, послушајмо мудре речи Српских великана пера и чистог срца.
За почетак једна песма Владислава Петковића Диса. Имам утисак да неодољиво оцртава тренутно стање у Српском друштву...
НАШИ ДАНИ
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова
Остала нам још прашина на хартији,
К'о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
(1910) |
|
Back to top |
|
|
crazy_north ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Dec 2005 Posts: 857 Location: Штек
|
Posted: 06 Feb 2007 08:51 Post subject: Re: Српска књижевност |
|
|
|
RUSOFIL wrote: | Имам утисак да неодољиво оцртава тренутно стање у Српском друштву...
|
Као да је писана пре 2 дана |
|
Back to top |
|
|
икс ДЕЛИЈА сениор
Joined: 13 Jan 2004 Posts: 506
|
Posted: 06 Feb 2007 09:22 Post subject: |
|
|
|
надам се да је песма за ову тему. Иначе у питању је дело које је на мене оставило најјачи утисак...
Отаџбина
И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, —
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”
Ђура Јакшић |
|
Back to top |
|
|
RUSOFIL ДЕЛИЈА сениор
Joined: 15 May 2005 Posts: 571
|
Posted: 06 Feb 2007 09:32 Post subject: |
|
|
|
Судбина великог броја Срба...
Алекса Шантић
Остајте овдје
Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.
За ову земљу они беху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат'те се њојзи у наручја света;
Живите зато да можете мријети
На њемом пољу гдје вас слава срета!
Овде вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји кршеви и голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братски руку стеже —
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света.
Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије, —
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није... |
|
Back to top |
|
|
RUSOFIL ДЕЛИЈА сениор
Joined: 15 May 2005 Posts: 571
|
Posted: 06 Feb 2007 09:43 Post subject: |
|
|
|
X wrote: | надам се да је песма за ову тему. Иначе у питању је дело које је на мене оставило најјачи утисак... |
Наравно, Ђура Јакшић, велики родољуб и песник. Невероватно је како његова дела остају снажна и актуелна као и тада. Романтик, изузетно критичан и храбар да својом речју удари на све душмане Српског рода. Ево још једног његовог дела, историја се понавља, зар не?
Ђура Јакшић
Јевропи
Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.
И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
„Па изгините!”
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!” |
|
Back to top |
|
|
радован Стара гарда
Joined: 07 Apr 2003 Posts: 2043 Location: Нећу да ти кажем ћелави!!!
|
Posted: 06 Feb 2007 10:58 Post subject: |
|
|
|
Русофил бураз дај неке романтике, може затребати.....нашо сам неку малу, глупља него што сам мислио, па 'оћу да је ложим да сам пјесник |
|
Back to top |
|
|
дел бој ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 16 Jun 2006 Posts: 20 Location: Београд
|
Posted: 06 Feb 2007 11:06 Post subject: |
|
|
|
Боље му дај неке твоје поруке љубавне и оне супер стартове, код таквих то најбоље пали |
|
Back to top |
|
|
радован Стара гарда
Joined: 07 Apr 2003 Posts: 2043 Location: Нећу да ти кажем ћелави!!!
|
Posted: 06 Feb 2007 11:10 Post subject: |
|
|
|
е зајебао сам се што сам ипак озбиљну тему окрену на зајбанцију...па ето нека обришу модератори....нећемо да приватизујемо топик.... |
|
Back to top |
|
|
симбе ДЕЛИЈА
Joined: 21 Mar 2005 Posts: 143 Location: Нови Сад, Србија
|
Posted: 06 Feb 2007 12:06 Post subject: |
|
|
|
брате икс свака част за песму, најежио сам се кад сам је прочитао, додуше читао сам је 100 пута али сваки пут на мене тако делује.
Мени је остала у глави једна песма коју сам научио напамет још у основној школи и контам да је никад нећу заборавити.Једини проблем је што је не знам целу нити могу да се сетим ко је написао па ако неко препозна песму нека се јави.Иде овако:
...
Данас нама кажу деци овог века
да смо недостојни историје наше
да нас је понела западњачка река
и дам нам се душе опасности плаше
Лажу мила земљо, лажу
јер знај да си мати
јер пре нас ни поља ни кршеви голи
не могоше ником вечну љубав дати
И данас кад дође до последњег боја
неозарен старог ореола сјајем
живот даћу отаџбино моја
знајући шта дајем и зашто га дајем
...
Увек кад се сетим ове песме свашта ми прође кроз главу... _________________ И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем. |
|
Back to top |
|
|
RUSOFIL ДЕЛИЈА сениор
Joined: 15 May 2005 Posts: 571
|
Posted: 06 Feb 2007 12:15 Post subject: |
|
|
|
Дађе вама Русофил бесплатне часове. Радоване, ево за почетак један класик...
Песма жени
Ти си мој тренутак и мој сен
и сјајна моја реч у шуму
мој корак и блудња
и само си лепота колико си тајна
и само истина колико си жудња.
Остај недостижна, нема и далека
јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна, као младост.
Нека твоја сен и ехо буду све што сећа.
Срце има повест у сузи што лева,
у великом болу љубав своју мету.
Истина је само што душа проснева.
Пољубац је сусрет најлепши на свету.
Од мог привиђења ти си цела ткана,
твој плашт сунчани од мог сна испреден.
Ти беше мисао моја очарана,
симбол свих таштина, поразан и леден.
А ти не постојиш, нит' си постојала.
Рођена у мојој тишини и чами,
на Сунцу мог срца ти си само сјала
јер све што љубимо - створили смо сами.
Јован Дучић |
|
Back to top |
|
|
RUSOFIL ДЕЛИЈА сениор
Joined: 15 May 2005 Posts: 571
|
Posted: 06 Feb 2007 12:21 Post subject: |
|
|
|
simbe wrote: | Мени је остала у глави једна песма коју сам научио напамет још у основној школи и контам да је никад нећу заборавити. |
Изволи...
На Гази-Местану
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем
Милан Ракић |
|
Back to top |
|
|
Irriducibili ДЕЛИЈА
Joined: 18 Oct 2002 Posts: 121
|
Posted: 06 Feb 2007 12:42 Post subject: |
|
|
|
Косово Поље
Краду ми памћење,
Скраћују ми прошлост,
Отимају векове,
Џамијају цркве,
Арају азбуку,
Чекићају гробове,
Издиру темељ,
Размећу колевку.
Куд да чергам с Високим Дечанима?
Где да предигнем Пећаршију?
Узимају ми оно
Што никоме нисам узео,
Моје лавре и престонице,
Не знам шта је моје,
Ни где ми је граница,
Народ ми је у најму и расејању,
Пале ми тапије
И затиру постојанство.
Зар да опет затрапим Свете Архангеле?
Да ми помунаре поново Љевишку?
Очни живац су ми одавно растурили,
Сад ми и бели штап отимају,
жртвено поље са крвавом травом
Не смем да кажем да је моје.
Не дају ми да уђем у кућу
Кажу да сам ја продао,
Земљу коју сам од неба купио
Неко им је обећао.
Ко им је обећао
Тај их је слагао,
Што им не обећа
Оно што је његово?
Зашто јуришају на мене удружени
Кивни што сам их познао.
Матија Бећковић,1987. _________________ Смрт демократској окупацији - слобода раси и нацији! |
|
Back to top |
|
|
Никола Д/С ДЕЛИЈА сениор
Joined: 24 Jun 2006 Posts: 503
|
Posted: 06 Feb 2007 13:03 Post subject: |
|
|
|
Плава гробница
Стојте, галије царске! Спутајте крме
моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе
ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан
хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до
брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не ружи вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж цили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута
Стојте, галије царске! На гробу браће
моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
огромна и страсна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небесног свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек
утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ
црну
побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Као вручим кључем крв пенуша њина
У деци што кликцћу под окриљем славе.
Јер, тамо далеко, поприште се жари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне
посте
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
Милутин Бојић _________________ Хвала господо што ме убеђујете да је моја међа код Мердара и Руднице али мој поглед је упрт у Скадар, Проклетије, Јуник ... |
|
Back to top |
|
|
cheeky-бн-делије ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 26 Aug 2006 Posts: 77 Location: Бијељина, РС
|
Posted: 06 Feb 2007 13:06 Post subject: |
|
|
|
Моја отаџбина
Не плачем само с болом свога срца
рад' земље ове убоге и голе;
мене све ране мога рода боле,
и моја душа с њим пати и грца...
Овдје у болу срца истрзана
ја носим клетве свих патња и мука,
и крв што капа са душманских рука,
то је крв моја из мојијех рана...
У мени цвиле душе милиона...
Мој сваки уздах, свака суза бона,
њиховим болом вапије и иште...
И свуда гдје је српска душа која,
тамо је мени отаџбина моја -
мој дом и моје рођено одњиште...
А ко има времена да чита препоручујем "Време смрти" Добрица Ћосић
A немате онда бар нађита времена за "Књига о Милутину" Данко Поповић _________________ Да се на заборави , ради ђедова! |
|
Back to top |
|
|
Randall Stevens ДЕЛИЈА
Joined: 23 Feb 2006 Posts: 203 Location: The Shawshank Prison (1947-1966)
|
Posted: 06 Feb 2007 13:07 Post subject: |
|
|
|
Плава гробница
Стојте, галије царске!
Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну,
где шкољке сан уморан xвата,
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих,
Лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства
И гробница тужна
За огромног мрца,
к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест,
хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута.
Стојте, галије царске!
На гробу браће моје
Завите црним трубе.
Стражари
У свечаном ,опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа,
K'о пена што пролази морем
И умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
Oгромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ недра земље и небеског свода.
Стојте, галије царске!
Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим,
Kлизите у ноћ црну побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер, тамо далеко, поприште се жари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске!
У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
(Милутин Бојић) _________________ штогод ткаш,везуј конце за небо... |
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|