DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Примери оних који не желе да оду!
Goto page Previous  1, 2, 3  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> За спас Косова и Метохије
View previous topic :: View next topic  
Author Message
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ
Ветеран


Joined: 11 Dec 2006
Posts: 1798

PostPosted: 06 Jul 2013 21:11    Post subject: Reply with quote

Мати Февронија: Народ одлази, ја вапим - останите!
Милена Марковић | 06. јул 2013.

Игуманија Пећке патријаршије, о непознатим догађајима (5): Кад су дошли да носе своје мртве, занемела сам. Ми живе светињу не напуштамо па шта Бог да



НИ у најцрњим бригама нисам могла да помислим да ће наш народ у Метохији погодити таква судбина, да ће га пожелети земља, светиња. Кућа његова. Да ће му остати њива пуста од стопа, испод којих му извукоше читаве векове. А, ево, за несрећу, тако је.

Година, 1999. Јун...

- Пуна порта, као око. Дошли људи да се поздраве са манастиром. Све живо јеца. Молим их, не идите. Кажу, вратићемо се. Док се ово смири, ето нас. На капији, доле, говорим поново: останите овде, док се не смири. Плачем. Али вести, које стижу, све црња од црње, убрзале су наш растанак. Никад горег зла. Одлази војска. Читаве колоне. За њом народ. Војска нам оставља лекове. Шта ће нам лекови, кад ви не остајете. Сестринство скамењено. Мати, шта ће с нама бити, нека од њих је упитала... Шта буде са мном и с вама ће, ето, то ће бити.

- Одлучила сам да останемо. Захвална Богу и нашој цркви, што ми се срце није збунило и уплашило. Сад, кад помислим... Да смо кренуле у тај несрећни збег, не бих издржала ни до Ђураковца. Ма, ни до капије.

Патријаршија, место поклоњења, у првим данима егзодуса српском народу је постала уточиште и лечилиште. За сваку рану.

- Није било сата, а да неко овде не потражи спас. Није било оног ко није дошао, а да није донео вест о страдању. Своје породице, рођака, комшија. Једни кажу: војска Албанаца убија и пали редом све што је српско. Гори цела Метохија. Митрополит (Амфилохије) и владика (Атанасије) иду у Бело Поље. Спасавају живе. Сахрањују мртве. Читају опела. Марицу Мирић, убијену и унакажену девојку сахранили смо на патријаршијском гробљу. Били су то дани налик паклу.

2002. Јануар...

- Година и по прошла, народ се не враћа на своје. И нема где. Долази у Патријаршију, а одатле кријући се до својих некадашњих кућа. Враћа се огорчен. Ја их поново застајкујем. Имате кућу, Патријаршија је кућа свију нас.

- За Божић нам дошао патријарх (Павле), служио литургију. Причам му како сам пред онај рат пошла у манастир и како ми је мајка рекла: жива цркву не напуштај. А он ће: знаш ли колико пута си то испричала? Хтедох да кажем, мислила сам да те питам, докле ће ово зло да траје? Онда сам се сетила да је као епископ једном говорио: изгледа ми да је већ записaно да Косово и Метохија не буду српски. Тако сам заћутала.



Пролеће, 2004. Март...

- Седамнаестог, поподне, крену хајка на нас. Из шума према манастиру. Из града, према капији. Одозго, с пута, бацају камење, вичу. Свашта вичу... А све младо, снажно. Италијани били оштри. Не дају им да приђу. Добро су нас чували. И сачували... Увече зову из Патријаршије у Београду. И тамо су у бригама. Кажем им, не брините, тешкоће су нас ојачале и све борбе на нашем духовном утврђењу. После, када се зло стишало, прионуле смо да се утврди зид око манастира. Дозида. Подигне капија на скретању с пута. Ударе шиљци на бетонску ограду. Али Албанци се буне. Не дају да се ограђујемо. Попустили су кад су их притисли ови из међународне управе.

Зима, 2008, фебруар...

- Ударили Албанци у Пећи, у прославу. Добили државу. Харитина и ја, после неколико дана, идемо у посету нашем Деди (патријарху Павлу на ВМА). Затекли смо га са Молитвеником на прсима. Свега је био свестан, али шта је могао у својој болести и старости.

Лето, 2008, август...

- Некаква туга, отуд са капије. Седморо, осморо људи - иде. Носе крст. Ја боље погледам, није нов. Мати, каже овај што га носи, ми селимо нашег сина из пећког гробља. Сахранићемо га тамо где смо ми. У миру да почива. Па, оставили бисмо крст у патријаршијском гробљу, ако може. Може, једва говорим, мучим се да не заплачем. После нешто мислим, можда је овај крст, што остављају, знак да ће се једном вратити. Они, или неко њихов.

Ове године, ових дана јулских, у Патријаршији...

- Опет ме питају: Шта ће са нама сада бити? Ја опет исто: Откуд ја знам. Знам само да цркву живе не напуштамо. Ни земљу, Косово наше. А неће ни Бог нас напустити.

ТРЕБА НАМ НАДА
ДА ли ћу дочекати дан да се савлада ова трагедија? Да се у Пећ врате Срби који су овде од давнина живели? Вазда је било тешкоћа, али је било и више наде. Ја се молим, верујем и надам да ће се и ове невоље превазићи.

ДА СЕ СРБИ
ПОКАЈУ И ВРАТЕ

СВЕТИ владика Николај је рекао: ако се Срби покају и врате својој цркви, једна мала група може да промени свет. Али онај "куси" не да. Врти и окреће на своју страну.

КРАЈ
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be
Back to top
View user's profile Send private message
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ
Ветеран


Joined: 11 Dec 2006
Posts: 1798

PostPosted: 15 Aug 2013 22:21    Post subject: Reply with quote

Повратници у Брестовику: Овде умемо да живимо
Д. Зечевић | 15. август 2013.
У Брестовику код Пећи, међу повратницима је и шесточлана породица Дашић. Обрађују осам хектара земље. Егзистенција за четворо малишана


Породица Дашић

САМО овде умем да живим. А живот ти је тамо где се осећаш да си свој на своме. Где рађаш и подижеш децу.


Миодраг Дашић (53), из Брестовика надомак Пећи, каже да нигде другде осим у свом селу не уме да живи и да се неколико година, колико је са супругом Слађаном (35) провео у расељништву, осећао као да нема будућности. Али од када су се крајем 2004. године вратили у родни Брестовик, испод Проклетија, каже да живи пуним плућима. Поносни што су опремили кућу, коју им је као и осталим повратницима саградила Влада Италије, Дашићи су још поноснији што у њој одгајају четворо малишана, четрнаестогодишњег Бранка, две године млађу Марту, Марију ( 8 ) и Миљана (6)...

- Много тога нам недостаје, пре свега слобода кретања, али у основном не оскудевамо. Уосталом, нисмо срећнији били ни у Новом Саду, Крушевцу, Крагујевцу и осталим местима у расељништву, где смо мењали смештај сваких пар месеци... Тамо нам је све било доступно, али нисмо имали новца, док смо овде радом обезбедили пристојне услове за живот.

Дашићи обрађују осам хектара под кукурузом и пшеницом, чувају краве, свиње, а пернату живину кажу више и не броје, баш као ни засаде разноврсног воћа и грожђа


- Волео бих да измислим неку игрицу за компјутер, да зарадим велики новац и направим да наше село буде велико и лепо - прича шестогодишњи плавокоси дечак. Његова сестра Марта, одлична ученица каже да би она прво обновила сеоску цркву коју су оскрнавили Албанци... Мали Дашићи маштају о будућности. Задовољни су животом у Брестовику, јер и они схватају да су своји на своме. Троје старијих помаже родитељима у башти и око живине, а у слободно време су пред компјутером. Највише смета то што немају фиксни телефон и "стабилну конекцију". Ова деца су иначе веома озбиљна и свесна околности у којима живе.
- Волела бих да будем новинар, да извештавам о животу Срба са Косова и како они тешко живе - прича гледајући нас одлучно и право у очи дванаестогодишња Марта. Она каже да у Брестовику има шесторо основаца који иду организованим превозом у српску школу у Гораждевцу и још толико млађе деце. Очекују се ускоро и две бебе.

У селу у коме је живело 1.500 сада има свега педесетак Срба. Али Милош Димитријевић, председник српске општине Пећ, нада се да ће их бити више. Овде као и осталим повратничким селима Сиги и Љевоши, неколико десетина породица углавном се баве пољопривредом, али сви примају неку помоћ из Србије било да је реч о социјалној помоћи, минималним примањима, дечјем додатку. Међутим, кажу, недостају им виталне установе, попут дома здравља, поште... установа које су у неколико километара удаљеној Пећи, узурпирали Албанци...



СИГУРНИЈЕ СЕЛО
У Брестовику је за повратнике током 2004. и 2005. године средствима италијанске владе саграђено осамдесет кућа, а настањена је свега половина. Представници села позивају и остале расељене да се врате. Кажу да се сада осећају прилично сигурнијим него првих година по доласку. Али признају да им и даље имања узурпирају и шуму краду Албанаци удаљених око километар и по од села. - Када би нас било више и село би било сигурније – кажу.


ПОКЛОН ПОВРАТНИЦИМА

- Ово је девета година од повратка Срба у ова села и због тога морамо помоћи деци која овде живе - рекао је Александар Вулин, директор Канцеларије за КиМ, приликом посете Брестовику. Он је као поклон СО Крушевац уручио четири комплета бурми за будуће младе брачне парове.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:449101-Povratnici-u-Brestoviku-Ovde-umemo-da-zivimo#.Ug0pM8zA40g.facebook
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be
Back to top
View user's profile Send private message
Драгутин Мати
ДЕЛИЈА


Joined: 06 Dec 2011
Posts: 207

PostPosted: 30 Sep 2013 11:43    Post subject: Reply with quote

Потресна прича о породици Петровић из села Граце,на Косову и Метохији који су преживјели злочин какав се никад и нигдје у свијету није догодио. Ипак,они и дан данас живе на свом вјековном огњишту.


Зашто смо заборавили злочин какав се, осим нама, никада и нигде у свету није десио?


Септембра 1988. Године, породица Петровић претрпела је злочин почињен над њиховим упокојеним бебама. Двојица близанаца, умрлих убрзо по рођењу сахрањени су 5. И 6. јула у селу Граце, општина Вучитрн. На Крстовдан, деда Станко открива оскрнављене гробове својих унучића. На Крстовдан, 25 година касније, екипа Новинара.Де посетила је родитеље страдалих беба и о том злочину причала са њима.

На наше велико изненађење сазнали смо да смо једина новинарска екипа која их је икада посетила поводом тог догађаја за све ове године. Њихово сећање је, наравно, још увек врло живо. На сам помен разлога зашто смо дошли мајка Драгица прекрива рукама лице и почиње да плаче.

Отац ових близанаца, Радојко, говори нам о томе како је све изгледало. „Када сам сазнао да ми је жена родила близанце није било срећнијег човека на свету од мене. Међутим, једно дете је умрло 12 сати а друго 24 сата после рођења. Из болнице у Косовској Митровици њихова тела смо пренели кући а одатле је поворка кренула до вечне куће наших новорођенчади. Сахрањени су по свим српским обичајима“ присећа се Радојко.

Мајка Драгица кроз сузе прича о догађају „близанци су превремено рођени. Доктори су мислили да ће друго дете преживети али пошто су били близанци, ни оно није могло да преживи“.

С обзиром да деца нису била крштена, нису могла да буду сахрањена на православном гробљу. Њима је место за гробницу, на свом породичном имању, уступио мештанин коме је раније умрло дете па је из истог разлога као и ови близанци било сахрањено на том месту.

„Све је било по реду“ каже Радојко не знајући шта би био мотив скрнављења „нисмо били никоме дужни осим Богу за добробит и останак Срба на Косову и Метохији. Убрзо после сахране десило се зло које се не памти у свету. Децу су нам шиптарски зликовци извадили из гробница, ни криве ни дужне. Изгледа да смо били криви само што смо Срби и што смо на свом огњишту“. Радојко верује да су Шиптари – ириденте, имали јачу подршку „јер су готово све Србе протерали са Косова и Метохије а остало је још да гробнице „почисте“ и да у потпуности ослободе територију“. Његов отац, деда Станко, први је открио да су гробићи раскопани.

Драгица се присећа Крстовдана те године „око њиховог гроба је било неког грања и дрвећа. Свекар је дошао кући, мени ништа није хтео да каже да се не бих потресла, а мојој свекрви каже „жено, видео сам неке пелене на трњу“. Моја свекрва је одговорила да то не може да буде јер су деца закопана. Међутим свекар је био упоран и тако су њих двоје отишли на гробље. Кад су стигли тамо имали су шта и да виде. Пелене у којима је беба била замотана биле су бачене на трње. Његова глава је била метнута на неки штап а кости разбацане свуда наоколо“ прича Драгица кроз плач.

„То народ није могао да уради“ каже Радојко. „То је неко ко нема Бога, ко нема веру… а можда није ни човек. Испоставило се да су то урадили Албанци, по нечијем налогу. Нису могли то сами да смисле и ураде“.

Иако је случај пријављен најближој полицијској станици они се тек сутрадан појављују на месту до тада невиђеног вандализма. Злочин су починила петорица малих шиптара, узраста од 11 до 15 година, раскопали су гробиће, извадили телешце једног од близанаца, разбили му главицу и покидали ручице и ножице од тела. Остатке мртве бебе разбацивали су наоколо насумично по шипражју током овог демонизованог чина. Сандук напуњен земљом, поново су затрпали, на брзину. У извештају полиције, тадашњег Комитета нити медија не помиње се у каквом стању и положају се налазила главица раскомадане бебе.

Чудно је што су шиптарчићи то радили током дана! Мајка Драгица описује тренутак дешавања, по својим сазнањима, и наводи чак и сведока који се ту нашао. „Неки старији Черкез је ту чувао краве и рекао им „децо, немојте то да радите, па то никада није било и никада неће бити да се мртви раскопавају“. Они су му рекли „ћути стари, шта ти знаш“ а он им је само рекао „кад дође полиција ја ћу да кажем да сте ви то урадили“. Они су наставили, неком кашиком су раскопали гроб и све што су нашли разбацали су наоколо. Дошла је полиција а са њима и главни вештаци који су су утврдили како се све одиграло. Онда су сви схватили да се десила велика трагедија. Читаво село је дошло на њихов гроб, деца из школе су дошла, из целе општине су долазили“.

Већ током вршења увиђаја на гробљу су се окупили мушкарци, жене, деца – Срби. Да одају пошту овим малим посмртним мученицима али и да поделе жалост уцвељене српске породице. Повређене и понижене како никада ниједна на свету није била. Народ се на гробљу окупио и сутрадан а онда су се протести наставили у центру села. Ношени су транспренти (у оно време „пароле“) и, између осталог, узвикивало се „Косово је Србија“, „Хоћемо слободу“, „Емигранти напоље“. У име омладине села Граце говорила је Љиљана Михајловић и тада рекла: „Остаћемо на нашим огњиштима да бранимо оно за шта су се наши дедови борили. Хоћемо само да и ми имамо миран сан и безбедан живот. Нису нас мајке рађале да би нас сепаратисти силовали, пребијали, псовали, боли ножевима и за то добијали смешно мале казне„.

Изречено тада било је, у ствари, понављање вапаја Срба са Косова и Метохије. Вапаја који се и данас чује.

Починиоци су убрзо откривени, петорица Шиптара: Ш.К. (15), М. К. (11), Г. Х. (12), А. И. (11) и Н. Ж. (13). Сазнало се и за двоје суседа Шиптара који су од првог дана знали (а можда и видели недело) а да нису никоме пријавили. То су Б.Б (16) и домаћица и мајка Климаку Бедрија сви су из оближњег села Доње Становце.

„Пронађени су захваљујући здруженом одреду полиције из Прокупља и народу. Албанцима и некима из нашег села који су радили у полицији тих година. Случај је расветљен, приведени су и одржано је суђење. Међутим, суђење је тек формално одржано“ присећа се Радојко. Позив за суђење је путовао 7 дана да би га Радојко из своје Општине добио у 19 сати увече за рочиште заказано за сутра у 9 пре подне. Он то тумачи намером општинске администрације да спрече било какве протесте, медије или дизање било какве „буке“ око тог случаја. Једва је успео да издејствује да суђењу присуствује и његов отац, деда Радојко. Њих двојица су били једини над којима је полиција тада извршила претрес. „Тадашњи судија, Драгиша Морганић, дозволио је да се суђење одвија на шиптарском језику. Колико ја знам суђење се увек одвија на језику већине а не мањине, Албанци су у то време били мањина. Био сам упоран и захтевао да се суђење одржи на српском језику јер то није само моје суђење, то нису само моја деца иако сам ја њихов родитељ. То је губитак селу два становника, школи два ученика, држави два војника“. Радосав се сећа да то није било пружање било какве надокнаде душевном болу његовој породици већ напротив. Страдање и понижење се ту настављају. „Председник Суда, Драгиша Морганић, нипошто није дозвољавао било какву измену предвиђеног начина суђења али ни одлагање или продужење суђења. Све је обављеном у једном дану. Тројица су осуђена на кућни притвор а двојица на казну од 6 месеци затвора у КП дому, као малолетници. То време је брзо прошло и они су се вратили кући као народни хероји“.

После неколико година Драгица је остала у другом стању. Редовно је ишла на лекарске прегледе у Косовску Митровицу да би јој пред порођај сваки пут Срби доктори препоручили да порођај обави ван територије Косова и Метохије. У то време у болницама су радили и Шиптари па је код свих постојала бојазан да би њој посебно могли да науде.

Овде се намеће недоумица. Постоји освета од када постоји и људски род али шта је то и како би се уопште могло звати да се жртви од крвника понавља злочин само зато што је једном већ била жртва? Чак не од злочинца лично већ уопште, од неког припадника његовог народа?

Следеће порођаје Драгица је имала у Болничком центру у Крагујевцу.

„То се могло десити у било ком селу. Ко се није родио није могао ни да умре“ каже Радојко. „Са нама су трагедију делили сви, сва деца из школе су дошла. То није била само наша трагедија“. Нису се са злочинцима сретали после тога и верују, а и како су сазнали од људи из своје околине, починиоци су се крили и избегавали сусрет са њима. Данас, после 15 година „начин облачења се променио, они су се променили, одрасли су. Не би могао да их препознам и када би их срео“ каже Радојко.


Петровићи на окупу. Фотографија из породичног албума.

Породица Петровић и данас проживљава одређено страдање. Током истраге и извесно време после окончања судског поступка Петровићи су могли да обилазе гробиће својих близанаца али, у страху од Шиптара, већ годинама не смеју то да чине. „Тамо идем само очима“ каже Радојко. „Иако је то у нашем селу, наше сеоско гробље, ја тамо не смем да идем. Само погледом и враћам се у мислима. Знам. Ту су ми деца закопана.То се ни једној нацији није десило осим Србину. Доказано. Чак су им и српска мртва деца непријатељи. Они су ту, из суседног села. Порасли су у људе и живе животом који нису заслужили, нити су осуђени за злочин који су починили“.

Догађај који је уследио Петровићи сматрају Божијим промислом. „Организатор, односно најстарији од шиптарске деце која су тај злочин починила, доживео је несрећу у непосредној близини. Играо се баш као што је то радио пре извршења злодела“. Мање пластичне флаше, напуњене водом и повезане канапом, представљале су импровизане нунчаке којима је опонашао сцене из борилачких филмова. У једном тренутку бацио их је високо изнад своје главе а како се налазио испод далековода флаше су се обмотале око жица, вода се просула и направила спој. Под високим напоном вода је шиптара полила и истог тренутка, како Радосав сведочи, спржила му обе ноге. „Иако су на суђењу говорили да не знају српски, тог момента је почео да кука на српском тражећи помоћ. Знао је да у оближњој њиви Срби беру кукуруз. Када је почео да запомаже пришао му је баш мој рођак, пружио му помоћ и одвезао га у болницу у Приштини. Нисмо хтели да злопамтимо. Ми смо народ који може да живи са свим осталим народима око себе“.

Рат, опасност коју је донело повлачење српске војске из овог дела Србије као и окупација Косова и Метохије многе је нагнала у бег. У лето 1999. године и Петровићи одлазе у Крагујевац покушавајући да започну нови живот. Упркос свему Драгица је била најупорнија у својој породици да се врате у Граце и да остану на свом огњишту где су изградили кућу у којој и данас живе. Свим мајкама поручује „да буду храбре, да рађају децу и да се ничега не плаше, као што сам ја рађала. Желим да свачија деца буду здрава и весела и да се што више Срби множе на Косову“. Драгица додаје да је скрнављење гробића била велика трагедија и да неће заборавити ни један детаљ док је жива. „Имам и другу децу, још четворо њих и сву радост су ми дали али њихово место не може да се попуни“.

Током Видовданских свечаности 2004. године Епархија рашко-призренска доделила је “српској мајци, Драгици Петровић орден Мајке девет Југовића“.

http://www.youtube.com/watch?v=v7RVaP3qgTc

http://srbinaokup.info/?p=17345
_________________
‎"Од Главе Зете,до града Спужа..."
Back to top
View user's profile Send private message
Барт
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 08 Nov 2013
Posts: 38
Location: Београд

PostPosted: 06 Sep 2014 01:48    Post subject: Reply with quote

https://www.youtube.com/watch?v=syiYhEA470Y
_________________
http://www.fondacijadelije.org/
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Барт
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 08 Nov 2013
Posts: 38
Location: Београд

PostPosted: 28 Sep 2014 02:34    Post subject: Reply with quote

Српске повратничке куће у селу Љевоша код Пећи, сателитски снимак

_________________
http://www.fondacijadelije.org/
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 19 Dec 2015 01:09    Post subject: Reply with quote

Бака Перса иде у затвор јер је истерала албанске краве са свог имања!

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:581901-%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B0-%D0%B8%D0%B4%D0%B5-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%98%D0%B5%D1%80-%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0

Back to top
View user's profile Send private message
MisaCZV_
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Nov 2007
Posts: 416
Location: Београд

PostPosted: 07 Jan 2016 09:17    Post subject: Reply with quote

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sam-za-bozic-iako-je-ostao-bez-porodice-marko-ne-dozvoljava-da-se-njegovo-ognjiste/cg8r0qv

Дирљива прича, обавезно прочитати текст...
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...
Back to top
View user's profile Send private message
MisaCZV_
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Nov 2007
Posts: 416
Location: Београд

PostPosted: 12 Jan 2016 14:01    Post subject: Reply with quote

MisaCZV_ wrote:
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sam-za-bozic-iako-je-ostao-bez-porodice-marko-ne-dozvoljava-da-se-njegovo-ognjiste/cg8r0qv

Дирљива прича, обавезно прочитати текст...


http://redstarbelgrade.info/rsb/zvezdastvo/8921-marko-vucinic-sa-kosova-gost-crvene-zvezde.html

Леп гест...
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...
Back to top
View user's profile Send private message
СтефанЈ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 05 Dec 2007
Posts: 862

PostPosted: 24 Apr 2016 11:12    Post subject: Reply with quote

http://www.politika.rs/scc/clanak/353605/Pogledi/Jos-jedna-tuga-u-tuznoj-Pristini
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 24 May 2016 16:52    Post subject: Reply with quote

Шталу ми испразнише, али кућу неће!

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:606773-%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83-%D0%BC%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5

Back to top
View user's profile Send private message
Четник
Ветеран


Joined: 13 Feb 2007
Posts: 1393

PostPosted: 25 May 2016 14:54    Post subject: Reply with quote

Kosh wrote:
Шталу ми испразнише, али кућу неће!

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:606773-%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83-%D0%BC%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5


Да помогнемо јадном човеку Милосаву Белошевићу са Косова из села Црколеж коме су из штале преко ноћи украли свих осам крава којима од којих је живео и хранио четворо мале деце.
Да дамо колико ко може.

Милосав Белошевић, село Црколез на КиМи, број текућег рачуна у Поштанској штедионици: 200-26649749-18 Ко жели и може да помогне.
_________________
Back to top
View user's profile Send private message
СтефанЈ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 05 Dec 2007
Posts: 862

PostPosted: 12 Jun 2016 11:53    Post subject: Reply with quote

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:609778-Oziveo-srpsku-svetinju-u-kojoj-se-molio-kao-dete

Иначе, препорука свима да посете ову цркву у јужном делу Косовске Митровице. Није проблем да се прошета до тамо или оде таксијем. Само немојте у било каквим обележјима како не би стварали проблем самом свештенику и његовој породици.
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 12 Feb 2017 18:40    Post subject: Reply with quote

ОШ „Браћа Аксић“ у Липљану: Јачи од прогона и погрома

http://www.in4s.net/os-braca-aksic-u-lipljanu-jaci-od-progona-pogroma/

Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 13 Mar 2017 14:00    Post subject: Reply with quote

Срби у Милошеву: Као да не постојимо

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:654655-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D1%83-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%9A%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%BE

Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 15 Apr 2017 07:56    Post subject: Reply with quote

Са повратницима у Косметско село Љубожда: Нада тиња међу рушевинама

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:660463-%D0%A1%D0%90-%D0%9F%D0%9E%D0%92%D0%A0%D0%90%D0%A2%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9C%D0%90-%D0%A3-%D0%9A%D0%9E%D0%A1%D0%9C%D0%95%D0%A2%D0%A1%D0%9A%D0%9E-%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%9E-%D0%89%D0%A3%D0%91%D0%9E%D0%96%D0%94%D0%90-%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0

Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> За спас Косова и Метохије All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3  Next

View previous topic :: View next topic
Page 2 of 3

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop