DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Први светски рат!
Goto page Previous  1, 2, 3
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 31 Mar 2015 12:56    Post subject: Reply with quote

Веома занимљив текст, верујем да многи никад нису чули за ово.

http://www.vaseljenska.com/vesti/zaboravili-grobove-heroja/
Back to top
View user's profile Send private message
MisaCZV_
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Nov 2007
Posts: 416
Location: Београд

PostPosted: 15 Sep 2015 12:55    Post subject: Reply with quote

На данашњи дан је пробијен Солунски фронт. Слава свим српским војницима.
Ако неко има неки занимљив текст нека постави.
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...
Back to top
View user's profile Send private message
MisaCZV_
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Nov 2007
Posts: 416
Location: Београд

PostPosted: 15 Sep 2015 19:48    Post subject: Reply with quote

https://youtu.be/ic6wQolheQQ

https://youtu.be/OSva1XWpqpc
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...
Back to top
View user's profile Send private message
MisaCZV_
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Nov 2007
Posts: 416
Location: Београд

PostPosted: 17 Sep 2015 12:21    Post subject: Reply with quote

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:567520-Dom-vojske-Bareljef-Arcibaldu-Rajsu

Лепа вест...
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 23 Nov 2015 01:01    Post subject: Reply with quote

Како је други Обилић ухватио бугарског официра

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kako-je-drugi-Obilic-uhvatio-bugarskog-oficira.sr.html

Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 01 Jul 2016 16:46    Post subject: Reply with quote

Српско чојство: Војвода Петар Бојовић

Ако су ваше мајке уцвељене; ако су ваше сестре обешчашћене; ако су ваше љубе осрамоћене; ако су ваши очеви осакаћени; ако су ваша браћа на крсту разапета;
ако су ваша деца као оне сиротице у гори што пиште и лелечу, немојте, кад све то будете видели, дозволити да вас мржња и освета у злочин одведу!
Немојте се светити њиховој нејачи, немојте искаљивати бес на њиховим женама, немојте убијати децу њихову, јер то није завет ваших дедова, нити се може једно зло другим злом да савлада!


http://www.magacinportal.org/2014/03/14/srpsko-cojstvo-vojvoda-petar-bojovic/

Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 14 Jan 2017 17:36    Post subject: Reply with quote

https://youtu.be/ZtSrFnfe3K4

Емисија са РТС-а посвећена Момчилу Гаврићу и Драгутину Матићу. Било би лепо када би било више оваквих емисија.
Back to top
View user's profile Send private message
andjelooo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 20 May 2009
Posts: 738
Location: Фонтана

PostPosted: 13 Oct 2017 14:18    Post subject: Reply with quote

Где је срце Арчибалда Рајса?

Срце Арчибалда Рајса, криминолога, публицисте и великог пријатеља српског народа сахрањено је по, његовој жељи, на Кајмакчалану. Рајсовог срца данас тамо нема, али постоје недоумице око тога куда је ишчезло.



http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=09&dd=17&nav_id=900639&version=amp
_________________
Замолио бих дежурне критичаре, негативце, напаљене клинце, доконе полемичаре, мудријаше, комедијаше и сличне да се уздрже од коментарисања
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 11 Nov 2017 17:44    Post subject: Reply with quote

У железничком вагону у Компијењу, код Париза, 11. новембра 1918. Немачка је капитулирала и у 11 часова, 11. дана, 11. месеца, потписала примирје са силама Антанте, победницима рата. На Западу се од 1919. тај датум обележава као "Дан сећања" или "Дан ветерана", а Србија га од пре неколико године слави као државни празник "Дан примирја".
Тај вагон је у Другом светском рату имао велику симболику. Хитлер је у њему натерао француске власти да потпишу капитулацију 1940. године, а касније га је пребацио у Берлин. Вагон је 1945. године завршио у немачкој покрајни Тирингији где су га Нацисти уништили.
Након рата, 1946. године, произвођач старог вагона компанија "Compagnie Internationale des Wagon-Lits" адаптирала је и донирала истоветну реплику вагона из 1918. и она данас стоји као главни експонат Меморијалног музеја у Компијењу.
На вагону су истакнуте заставе земаља победница у Првом светском рату. Међутим, након Другог светског рата, француске власти и државе Антанте су одбијале да на вагон окаче југословенску комунистичку заставу са звездом петокраком и то је тако трајало све до 2009. Њихово образложење је било просто—никаква Југославија није била победница у Првом светском рату и држава измешана између поражених и победника у том рату, на чијем челу су се од 1945. налазили поражени преобучени у комунистичке одоре, не заслужује да се њена застава нађе на тако значајном месту. Коначно, током спцијалне церемоније 2009. године српска застава је након 63 године враћена међу победничке у железнички вагон у Компијењу уз јасну поруку—победници у Великом рату су били Срби и нико други не заслужује да се кити победама плаћеним српском крвљу.
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 28 Apr 2018 06:48    Post subject: Reply with quote

"НАШЕ ЋЕ СЈЕНЕ ХОДАТИ ПО БЕЧУ,ЛУТАТИ ПО ДВОРУ,ПЛАШИТИ ГОСПОДУ"
Данас се навршава 100 година од смрти Гаврила Принцима у затвору Терзин.
СЛАВА МУ И ХВАЛА!
Back to top
View user's profile Send private message
Aleksa
ДЕЛИЈА


Joined: 26 Aug 2004
Posts: 167
Location: Извидница

PostPosted: 27 May 2019 10:17    Post subject: Reply with quote

Српски јунак умро` није!

https://www.youtube.com/watch?v=KPxO-1QRGJ8&list=PL6D817A4878007EFC&index=39
Back to top
View user's profile Send private message
Историчар
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 01 Sep 2019
Posts: 14

PostPosted: 19 Sep 2019 13:49    Post subject: Reply with quote

Данас се навршава 105 година од можда и најкрвавије и најжешће битке Првог светског рата.

------------------------------------------------------------------------------------------------


Битка на Мачковом камену 1914


Битка на Мачковом камену је четврта битка између србске и аустро-угарске војске у Првом светском рату. Сматра се једном од најжешћих и најкрвавијих битака Великог рата. Одиграла се од 19. септембра до 22. септембра 1914. године, на западу Шумадије, на планини Јагодња, недалеко Крупња и Лознице и представља део већег војног сукоба познати као Битка на Дрини.

Србска војска у овој бици на "платоу смрти" није победила, док је аустро-угарска војска била пиров победник. Обе стране су имале велике губитке, јер се битка одвијала на незгодном и тешком терену, где је било пуно кише и магле.

Главнину битке на Мачковом камену изнела је Дринска дивизија Треће србске армије, а остаће упамћена по легендарном комаданту 4. пука "Стефан Немања" из Ужица - Душану Пурићу, који је херојски погинуо последњег дана битке. Он је силно мотивисао своје борце да издрже битку.

После рата, ту на платоу Мачковог камена подигнута је спомен-костурница од камена 1931. године, а на улазу пише "Отаџбина палим херојима".


ПРЕТХОДНИЦА

Краљевина Србија је почетком 1904. године потписала трговински споразум са САД и преко луке Солун почела да извози своје производе у прекоморске земље. То је довело до великог економског успона Краљевине Србије, а што је засметало Бечком двору, који је гледао у Србији великог супарника пошто је Србија у то време имала највећу економску стопу раста у Европи, а истовремено велики број Срба је живео на окупираним територијама Хазбурговаца.



Војска краљевине Србије је ослободила своје поробљене територије (Рашка, Косово и Метохија и Стара Србија) од Турака у Првом Балканском рату, тако што су у јесен 1912. године јединице под командом војводе Петра Бојовића оствариле велике победе код Куманова, Прилепа и Битоља и тако дефинитивно истерале Османлије са Балкана... А годину дана после у лето 1913. године заштитили су Вардарску Македонију од Бугара у Другом Балканском рату. Тиме је српска национална револуција настављена, започета још почетком 19. века од Карађорђа и Милоша Обреновића.



У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић, Васо Чубриловић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.

Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.

Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над српским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др. Српска војска под командом генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године.


Србска војска, под командом генерала Степе Степановића је успела да истера аустро-угарске војнике из Мачве и Поцерине 22. августа 1914. године, чиме је територија Краљевине Србије, постала слободна. Касније је током Сремске офанзиве 6. септембра 1914. доживела један велики пораз у Бици на Легет пољу, код села Чеврнтије, недалеко Ср. Митровице.


УВОД

Аустро-Угарска је спремала нове нападе на Србију и то преко реке Дрине. Бечки двор је одморио и попунио своју 5. и 6. армију и прешли су у напад 6. септембра 1914. код Лознице.
Србска друга армија је успела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла Србску трећу армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину.



Србска прва армија под командом генерала Петра Бојовића противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник...


БИТКА

Србски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на аустроугарску одбрану на Мачкова камен ујутро 19. септембра 1914. али је због снажног отпора одбијен. Напади србске војске се настављају током дана уз губитке, али тек око 17 часова 5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18:30 часова, али највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада врши препад на србске трупе, али без успеха.

Ујутро Аустроугари изводе нов безуспешан напад са 6. и 7. брдском бригадом. Послеподне србска војска напада са 5. прекобројним пуком и Деветим пуком I и II позива да би заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут. Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију и уништавају блиском ватром истакнута митраљеска гнезда непријатеља. Сва три пука крећу поново у напад праћени артиљеријском ватром и око 19 часова јуришом освајају врх Мачковог камена (кота 923).

Држање Мачковог камена је увелико зависило од држања коте 940 (Кошутња стопа) удаљене око 1.500 метара. Командант Прве србске армије врши због тога прегруписавање снага ноћу 21/22. септембра за напад на коту 940.

Да би преотео Мачков камен, командант 16. аустро-угарског корпуса напада ујутру 21. септембра 1914. године са 1., 2., и 7. брдском бригадом. У трену кад су аустријске снаге потисле србске војнике са гребена око Мачковог камена, пристиже србски батаљон 4. пука I позива из Ужица. Врши се напад аустријске снаге у леви бок и уз подршку артиљерије (2. и 5. пољска батерија) их тера у повлачење.

Тиме србска војска поново овладава гребеном око Мачковог камена. Предвече су уследила још два напада аустријских снага и други напад успева да потисне Србе са североисточног дела Мачковог камена. У збрци долази до напуштања србских топова, али су они поново заузети по повлачењу аустријских снага противнападом 4. пешадијског пука I позива. Послуга топова се неколико пута помера напријед-натраг носећи са собом затвараче и нишанске справе при померању пешадије..

Падом ноћи аустријске снаге су ојачане са још два батаљона и уз подршку артиљерије крећу у напад после поноћи. И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове положаје, србске трупе су се одржале на својим положајима. У зору 22. септембра 1914. непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом (доведен из Скадра), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од Липничке главе (Липник) ка Црвењу.



После жестоких борби са наизмјеничним узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успевају да одбију србске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу гине командант 4. пука I позива потпуковник Душан Пурић.

После овога србски 4. пук Дринске дивизије почиње да одступа, а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.


ГУБИЦИ

Губици у овој бици износе:
* Србска војска - око 800 погинулих, 5.700 рањених и ван строја,
* Аустроугари - око 1.200 погинулих, остали губици непознати.


Забележено је више сведочења војника о овој бици, а неки међу њима су и одликовани Карађорђевом звездом. Један од погинулих је био књижевник Чедомир Павић (1882-1914). У бици на Мачковом камену учествовао је и принц Ђорђе Карађорђевић (син краља Петра I Карађорђевића) и своје сећање на то описао у својој аутобиографији.


ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Захвална отаџбина Србија је палим србским војницима подигла више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931. године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932. године. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци.



У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску.

2017. године први пут у Крупњу је покренут марш на Мачков камен, у знак сећања на јунаке србске војске, које организују локални србски родољуби.



Преузето са сајта kolubarskimars.rs
_________________
Америко проћићеш и горе због Косова и Крајине моје!
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 28 Apr 2020 18:23    Post subject: Reply with quote

Песма коју је Гаврило Принцип уклесао у зидине казамата у Терезину,где је на данашњи дан преминуо. Слава хероју!

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема…

И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
"Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи„.
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3

View previous topic :: View next topic
Page 3 of 3

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop