www.DELIJE.net

[КОСМЕТ]

Против терористичка акција у селу Рачак 15.01.1999 године.Акција која је од једне од најбоље икада изведених противтерористичких акција ,услед лажи такозваних мировних посматрача постала синоним за злочин и непосредан повод за бомбардовање СР Југославије 1999 године.

[КОСМЕТ]

Догађаји који су довели до саме полицијске акције у овом реону као и цео ток акције можете погледати у документарцу ртс" Рачак Лажи и истина"


http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/51097/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA+-+%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8+%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html

Поред овога филма постоји и феноменална књига "Рачак потпуна истина"
аутора Зејнела Зејнелија новинара Ртс-а и Богољуба Јањићијевића бившег начелника Суп-а у Урошевцу.

Такође у књизи ратног репортера Миша Вујовића "Масакрирање истине"једно цело поглавље је посвељено ракринкавању лажи о акцији у Рачку

[КОСМЕТ]

Vokerova svetska laž

Мишо Вујовић

PET godina posle navodnog masakra albanskih civila na Kosmetu, dr Helena Ranta, šef finskog tima forenzičara koji je ispitivao žrtve, otkrila je da su u selu Račak vođene žestoke borbe između albanskih terorista i vojnopolicijskih snaga.
Ovo zakasnelo priznanje samo je potvrdilo da je masakr u Račku pažljivo režirana predstava američkog penzionisanog generala Vilijema Vokera i njegovog posmatračkog tima, koja je poslužila za stvaranje medijske slike o zločinima srpske vojske i policije nad nedužnim albanskim stanovništvom.
Usledila je globalna osuda, a kosovske “Markale”, kako su događaj u Račku nazvali nezavisni analitičari, poslužio je kao medijska uvertira za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.

U Vokerovu verziju Račka, prvi su posumnjali snimatelji “Asošijeted presa”, i novinari “Monda” i “Figaroa”, čijim tragom su krenuli i “Gardijan”, “Tajms”, “Korjera de la Sera”, “Liberasion”, “Republika” “Di Velt”, “Bi-Bi-Si”, kanadski “Bi-Bi-Si Radio”... i drugi.
Istina curi i sa albanske strane. Našim Tači, u intervjuu BBC od 24. marta 2000. godine, kaže “da je jedna jedinca OVK bila aktivna u Račku i da su mnogi pripadnici OVK junački poginuli u borbama sa jugoslovenskim snagama”.
Da u Račku nisu stradali civili svedoče i čitulje poginulim borcima OVK u albanskim glasilima na Kosmetu.
Na internetu se može naći izjava Medlin Olbrajt, data BBS, “da su bile potrebne pripreme za incident u Račku i da je on podgrevan kako bi se održao pritisak na evropske saveznike radi vojne intervencije”.
Vili Vimer, potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS, jedan od retkih evropskih zvaničnika, koji nije naseo na “tv masakr”:
“S gnušanjem odbacujem manipulacije koje se vrše snimcima, a koje imaju za nameru da isprovociraju NATO intervenciju na Kosovu. Sve upućuje na stvaranje određene reakcije, tako da kada vidimo određene slike dobijemo želju da automatski izdamo naređenje našim vojnicima da krenu u akciju. Veoma sam uznemiren ovim sramnim manipulacijama našim osećanjem humanosti”, izjavio je Vimer nemačkoj privatnoj televiziji NTV, naglašavajući da veoma dobro zna “odgovornost” Srba, ali da zna još bolje odgovornost albanskih terorista koji su, kako je rekao “bitno doprineli da OEBS ne bude sposoban u izvršenju svojih obaveza u poslednjih nekoliko meseci”.

UPORIŠTE OVK
Nedeljnik “Nin” u specijalnom dodatku “Slučaj Račak - zločin i kazna” objavljuje svedočenje bivšeg policajca, koji osim detaljnog opisa okršaja i konstatacije da je Račak bio jedno od uporišta OVK, navodi niz detalja nepoznatih javnosti.
“Oslobodilačka vojska Kosova organizovano deluje od polovine 1998. godine. U Račku su bili pripadnici 121. brigade OVK “Agim Celej - Coli”, odnosno bataljona “Sadik Šalja”. Tu je bio štab nerodimske Operativne zone, u kući Mustafe Mehmetija. Iz sela su stalno izvođene terorističke akcije, ubijani su policajci, kidnapovani Romi i Albanci koji nisu sarađivali sa OVK.
Od oktobra 1998. godine do 15. januara 1999. godine, pripadnici terorističke OVK na području Račka ubili su policajce Sinišu Mihajlovića, Nazmija Alurija, Svetislava Pešića, Sašu Jankovića, Ranka Đorđevića, zatim civile Miftara Resenija i Envera Gašija, u novembru 1998. zapalili su kuću DŽemalja Batićija iz Račka.
Neposredan povod za akciju srpskih snaga bezbednosti, bilo je ubistvo policajca Svetislava Pešića. Na njegovo vozilo pucano je iz zasede 10. januara.
“Celo selo bilo je opasano rovovima 9dva do tri kilometra) i bunkerima. Nije nam, međutim, bilo poznato da iza njih, u pravcu Jezeračkih planina, postoji još jedan niz rovova. To smo otkrili, nažalost, kasnije u toku borbi.
O planiranoj akciji smo obavestili posmatrače Evropske unije, koji su sa petnaestak džipova došli na brdašce kraj puta koji od magistrale vodi ka Račku. Tu su bili TV ekipe Asošijedad presa i rojtersa.
Selo je bilo pred nama i pod nama. Nije bilo civila. Bila je zima, a samo se iz odžaka jedne kuće izvijao dim. To je kuća u kojoj se nalazio štab OVK. Tu smo kasnije našli raznu opremu, dokumente, spiskove pripadnika bataljona “Sadik Šalja”, kompjuter...
RODOVSKA BITKA
Zapucali smo na njih. Počela je bitka. Teroristi su pokušavali da se preko rovova u kojima smo bili mi probiju ka Jezeračkim planinama. Otuda im je dolazila neka pomoć. Pucalo se na sve strane. Oko 16 časova pucnjava je prestala. Mi nismo napuštali rovove. Vojska i policija koje su krenule sa donje strane sela došle su do nas. Iza njih su stigli posmatrači EU i TV ekipe.
Artiljerija nije upotrebljena, ni jedna kuća nije srušena. Ovi koji su dolazili odozdo, našli su u selu samo jednog starca. Deo vojske i policije ostao je u selu. Trebalo je da ne dozvole pristup teroristima kako bi ujutru bio obavljen uviđaj. Ne znam zašto, ali oni su se povukli tokom noći. Mislim da su ih napali teroristi iz pravca Jezeračkih planina i neko im je odobrio povlačenje”.
Tako, za NIN, svedoči jedan od neposrednih učesnika akcije.

DOLAZAK VOKERA
“SUTRADAN, 16. januara u selo dolazi Vilijem Voker, pronalazi četrdesetak leševa grupisanih na dva tri mesta. Borba se vodila na frontu dva-tri kilometra dužine i ubijenih terorista bilo je na sve strane. Mislim da ih je bilo više nego što su ih oni tamo prikazali. Možda nisu imali dovoljno civilne odeće da ih preobuku.
Onda smo mi ponovo, 17. januara, krenuli u napad na selo. Hteli smo da dođemo do leševa da dokažemo da niko nije poginuo van borbe. Ovoga puta bilo je mnogo teže, jer su teroristi bili mnogo oprezniji. Gađali su nas iz ručnih bacača i minobacača. Imali smo jednog mrtvog i jednog ranjenog. Tek kada smo mi zauzeli selo, u njega su mogli da uđu istražni organi na koje su tog jutra teroristi pucali. Krenuli smo ka Jezeračkim planinama, ali smo tada naišli i na onaj drugi red rovova za koje nismo znali. Nismo mogli da ih zauzmemo.
Leševi su bili u džamiji. U selu opet nije bilo civila. Prevezli smo tela poginulih terorista u Prištinu, na sudsku medicinu. Pogledajte izveštaj Helen Rante, ne njene izjave na konferenciji za štampu, nego njen obimni izveštaj. Nećete tamo naći da je u Račku izvršen masakr. To je bila najčistija antiteroristička akcija. Nadam se da ćemo jednog dana dobiti izveštaje posmatrača Evropske unije. U njima isto mora da piše”, uveren je bivši pripadnik policijskih snaga.

UTISCI NOVINARA
PO verziji koju je napravio “Hjumen rajts voč” (HRNJ), na osnovu izjava albanskih svedoka tvrdi se da je policija jednostavno upala u selo i zarobila civile. Iako u izveštaju “Hjumen rajts voča” piše da je “ostalo donekle nejasno kako su policijske snage na brdu iznad Račka ubile 23 muškarca” ova organizacija, pozivajući se na dokaze koje su na licu mesta pronašli i novinari i posmatrači OEBS-a, tvrdi da je “većina njih pogođena iz blizine i da nisu pružali otpor, a neki su od njih očigledno pogođeni dok su pokušavali da pobegnu”. Pozivajući se na novinare koji su 16. januara zajedno sa Vokerom bili na licu mesta HRNJ navodi sledeće:
“Na mnogim od 23 tela bili su vidljivi tragovi mučenja, poput čupanja noktiju. NJihova odeća je bila krvava, što se protivi izjavama vlade da su vojnici OVK preobukli žrtve u civilnu odeću pošto su ubijeni. Svi su nosili gumene čizme uobičajne za kosovske seljake a ne vojničke čizme. Moguće je da su neki od tih ljudi tog jutra branili selo, a da su u kuću Osmanija u koju se skrilo 25 muškaraca otišli kada su policajci ušli u selo. Međutim, jasno je da nisu pružali otpor”, stoji u izveštaju HRNJ, a verovatno i u Haškoj optužnici.
Osim navoda o mučenju, čupanju nokata, ubijanja sa leđa, koje pobijaju nalazi tima sudskih patologa, a koje nije osporila ni Helen Ranta i kontradiktornosti da su “možda branili selo, a nisu pružali otpor”, HRNJ u rekonstrukciji događaja, konstatuje da 15. januara u 6,50 došlo do razmene vatre između srpskih snaga i pripadnika OVK. Postavlja se pitanje odkuda OVK među nenaoružanim civilima? Vrhunac optužbi HRNJ je da su specijalne jedinice i VJ “neselektivno napale civile, mučile zarobljenike i izvršile masovnu ekzekuciju i da su imali naređenje da pobiju sve stanovnike starije od 15 godina”.
“Hjuman rajts voč” je jedna od “najvećih humanitarnih organizacija sa sedištem u SAD, čiji su “istražitelji” prikupili većinu dokaza za Miloševićevu kosovsku optužnicu.

IZMIŠLJENI RAZGOVORI
VideĆi da je Vokerova verzija na klimavim nogama, “Vašington post” u senzacinalističkom tonu, potež za “tajnim adutima”, pozivajući se na zapadne izvore koji su snimili telefonske razgovore u kojima stoji a je iz Beograda, 15. januara naređeno “da vojska i policija krenu u opsežnu akciju”.
Autor članka DŽefri Smit, zapleten u mrežu kontradiktornosti, prvo navodi da je Račak jako uporište gerilaca, kako naziva terorističku OVK, da bi zatim konstatovao da “na mestu gde su se nalazila tela ubijenih nije bilo pripadnika OVK”. Tvrdnju da Srbi žele da prikriju “zločin” list potkrepljuje podatkom “da su srpske snage odnele leševe na autopisiju”. Autor naravno ne pominje da je teroristička OVK otvaranjem vatre na sve načine pokušavala da spreči da tela poginulih budu transportovana na Institut za sudsku medicinu u Prištini.

LAŽ U ŠOLJICI KAFE
U utrkivanju dokazivanja Vokerovih tvrdnji najdalje je otišao Preston Mendehala, dopisnik MSNBC, koji u izveštaju pod naslovom “Račak: selo nepotrebne sramote”, sa lica mesta piše “kako su stradali mirni seljaci:
“Račak, Jugoslavija 20. januar - Oni koji su pobegli, učinili su to brzo. Dokazi su se mogli naći u sredu: poluispijene šolje kafe u baštama kafea, dečje igračke u napuštenom dvorištu seoske kuće, Prošlog petka ovo selo potpalo je pod intenzivnu vatru srpskih snaga bezbednosti koje se bore protiv kosovskih separatista. Pet dana i 45 tela kasnije, ime Račak postalo je sinonim za masakr...”
Koliko je izveštaj autentičan najbolje svedoče Mendehalina zapažanja, o ostavljenim šoljama kafe u baštama kafea i dečije igračke u dvorištu kuće. Podsetimo da se napad odigrao u ranim jutarnjim satima na nekoliko stepeni ispod nule.

Pitanja Šefu posmatraČke misijeUtvrđeno je da je šef misije OEBS-a na Kosmetu, Vilijem Voker, naredio svojim “posmatračima” da ne preduzimaju ništa dok lično ne stigne na lice mesta. Pošto se komunikacija odvijala radio vezom i satelitskim telefonima, ne zna se gde se Voker nalazio za vreme sukoba u Račku, s obzirom da nije bio u svom sedištu u Prištini.
Kako je Voker pre odlaska na teren znao da se u Račku desilo nešto strašno i da zbog rizika od odmazde ne treba na lice mesta da vodi srpske novinare i pravosudne organe?
Zašto je Voker svojim ljudima na terenu zabranio i davanje bilo kakvih izjava?
Zašto su Šiptari nazvali Račak - “Vštati Vokeri” - Vokerovo selo? Ko je bio misteriozni “šetač” u šifraniku radio veze terorističke OVK?
Zašto je Vilijem Voker tokom cele “misije” veoma malo ili nikako komunicirao sa srpskom stranom?
Ko je bio američki čovek za vezu sa OVK?
Ko je Hašima Tačija, zvanog Zmija, gurnuo u krilo Madlen Olbrajt?
Ako je OVK objavila da je u Račku stradalo 45 ljudi, gde su imena još 6 poginulih?
Ko je sa teroristima OVK bio u rovovima iznad Račka?
Ko su 4 muška leša nad kojima nije bio izvršen obred obrezivanja, “identifikovana” kada su svi leševi već bili isporučeni rodbini?
Od kada albanke nose crninu, ulaze u džamiju da bi oplakale svoje bližnje u prisustvu TV kamera?
Zašto je Helena Ranta prvo odala priznanje jugoslovenskim patolozima, a zatim ne osporavajući njihove nalaze, pribegla “ličnim stavovima” i “metodu neodređenosti”?
Zašto poznati finski sudski patolog dr Pentila, koji se nalazio u timu, nije bio šef Finskog tima sudskih veštaka, već stomatolog Helena Ranta?
Zašto su na Institutu za sudsku medicinu u Prištini, tokom cele obdukcije boravili ljudi iz Finske ambasada u Beogradu i u dosta velikom grču mobilnim telefonima direktno prenosili nalaze, a istovremeno je od naših traženo da se ništa ne objavljuje?
Kakvu je ulogu u Prištini prilikom ličnog Rantinog obraćanja novinarima imao nemački ambasador u Beogradu vilfred Gruber?
Zašto je Helena Ranta izjavila da mora da se konsultuje sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Finske?

[КОСМЕТ]

Noćna mora zapada

PET godina posle navodnog masakra albanskih civila na Kosmetu, dr Helena Ranta, šef finskog tima forenzičara koji je ispitivao žrtve, otkrila je da su u selu Račak vođene žestoke borbe između albanskih terorista i vojnopolicijskih snaga.
Ovo zakasnelo priznanje samo je potvrdilo da je masakr u Račku pažljivo režirana predstava američkog penzionisanog generala Vilijema Vokera i njegovog posmatračkog tima, koja je poslužila za stvaranje medijske slike o zločinima srpske vojske i policije nad nedužnim albanskim stanovništvom.
Usledila je globalna osuda, a kosovske “Markale”, kako su događaj u Račku nazvali nezavisni analitičari, poslužio je kao medijska uvertira za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.


A kako su slučaj videli izveštači koji nisu naseli na Vokerovu verziju?
Novinar “Monda” Kristof Šatelo, u izveštaju sa lica mesta, naveo je da je, nakon odlaska policije i ekipe Asošijeted presa iz Račka, u selo ušla posmatračka misija OEBS-a sa tri oklopna vozila. Posmatrači su u prvom trenutku našli jednog mrtvog i nekoliko povređenih.
U izjavi za kanadski Bi-Bi-Si njuz, godinu dana kasnije, Šatelo je rekao da je u Račak stigao oko 16 časova, gde je zatekao srpske policijske snage koje čestitaju jedni drugima, uz konstataciju da je operacija bila teška, efikasna i čista.
U saopštenju policije stajalo je da “je policija opkolila selo Račak, s namerom da uhvati članove terorističke grupe, koji su nekoliko dana ranije ubili tri i ranili jednog policajca”. Po njegovim rečima, u 15 časova istog dana objavljen je izveštaj da je u borbi ubijeno 15 Albanaca i da je zarobljena veća količina oružja.
Policija je objavila da je tog dana oko 17,30 časova napustila Račak pod sporadičnom vatrom iz pešadijskog naoružanja, koju su pripadnici OVK otvarali sa obližnjeg uzvišenja, na kome su ostali zahvaljujući velikoj strmini i blatu. Šatelo je oko 18 časova ponovo boravio u selu gde se susreo sa verifikatorima koji nisu izgledali suviše zabrinuto. Konstatovali su da tog trenutka nisu u mogućnosti da utvrde broj žrtava stradalih u “borbama tog dana”.

MINOBACAČI I MITRALJEZI
Istog dana Sendi Blajt, portparol posmatračke misije, izjavljuje da su u reonu Štimlja vođene borbe i da su prestale oko 16 časova.
Policija je izdala saopštenje u kome je pisalo da su, osim likvidacije terorista, snage bezbednosti zarobile u selu Račak dva mitraljeza, više minobacača, četrdesetak automatskih pušaka, municiju...
Albanski izvori su u prvom mahu javili o jednom a kasnije o šest poginulih.
Dejan Mladenović, snimatelj “Asošijeted Presa” izjavio je autoru ovih redova da je akcija bila čista kao suza. On je od samog početka pratio borbu, o čemu je snimljen i film koji je u Francukoj izazvao lavinu sumnji i osudu Vilijema Vokera.
“Oko 10 časova pre podne ušli smo u selo Račak u blindiranom policijskom vozilu, selo je bilo gotovo pusto. Samo iz dve kuće izvijao se dim. Kretali smo se pod vatrom. Glavne borbe su vođene, što se vidi i na snimcima u šumi iznad sela. Pripadnici OVK koji su tog jutra pokušali da napuste selo naleteli su na policiju u rovovima”, kaže Mladenović, koji je akciju snimao sa jednog uzvišenja, a zatim i po ulicama zaklanjajući se iza blindiranog policijskog vozila.

SELO BEZ CIVILA
Francuski “Mond” piše da u Račku civilnog stanovništva gotovo da nije bilo, pošto je pobeglo tokom srpske ofanzive prošle godine, uz nekoliko izuzetaka nisu se vratili”. To su na Kosmetu znali svi osim Vilijema Vokera, koji je očito imao već spreman scenario masakra, tako da je neki kosmetski Račak bio neizbežan.
“Berliner cajtung”, godinu dana kasnije, piše da se novinar “Monda” Šatelo uveče 15. januara, vratio u hotel u Prištinu, prenevši kolegama da se ništa u Račku značajnije nije dogodilo. Dan kasnije, kada je Voker sa probranom ekipom novinara otišao u Račak, Šatelo je ostao u hotelu ne shvatajući zašto OEBS izveštava o jednom mrtvom.
Kada su počele da stižu cifre Šatelo je bio zatečen. Jednostavno nije mogao “da shvati tu misteriju”. On se zapitao - ako je to bilo masovno pogubljenje zašto srpske snage nisu uklonile tragove, jer ih u tome niko nije mogao sprečiti. Šatelo otkriva da su srpski policajci ušli u potpuno pusto selo i da nisu mogli da izvrše navodni masakr.
“Policija je napredovala sve vreme praćena vatrom OVK čiji su se pripadnici povukli u šumu iznad sela. Razmena vatre trajala je sve vreme intervencije sa većim ili manjim intenzitetom. Prave borbe bile su u stvari u šumi”, piše “Mond” uz konstataciju da je Račak bio jako uporište separatista.
Pitajući se ironično “nije li masakr iz Račka bio suviše perfektan”, novinar “Monda” sa lica mesta javno je postavio još nekoliko pitanja:
Kako su policajci mogli sakupiti toliki broj muškaraca i voditi ih mirno na streljanje kada su bili pod kišom metaka?
Kako je jarak na kraju sela mogao da izmakne pažnji lokalnih stanovnika i posmatračima OEBS-a koji su ne dugo po odlasku policije ušli u selo, razgovarali sa meštanima i tražili ranjene?
Zašto je tako malo čaura nađeno oko leševa u rovu?
Zašto je bilo tako malo tragova krvi?
Nije li sve inscenirano da bi se uzbudila svetska javnost?
Nije li odluka vlasti SRJ da otkažu gostoprimstvo šefu misije OEBS potvrda da su sigurni u ono što tvrde?
Ako se uz sve ovo uzme u obzir činjenica koju niko ne osporava, da je proteklo najmanje 15 časova od kada je policija napustila selo do trenutka kada je umarširao Voker i da je za to vreme OVK imao kontrolu nad selom, potpuno obesmišljuju Vokerove navode o masakru.

SLAB MAMAC
RENO Žirar, novinar “Figaroa”, u prvom trenutku je zagrizao Vokerov mamac, ali ga ipak do kraja nije progutao. Žirar je po otkriću tela napisao da je reč o masakru, ali je onda osetio “da nešto nije u redu”.
Tri dana kasnije “Figaro” je sa lica mesta objavio novi članak.” Kosovo: sumnja nad masakrom”, u kome se zapitao “da li je američki ambasador Vilijam Voker pokazao neopravdanu žurbu kada je javno optužio srpske snage bezbednosti da su hladnokrvno streljali oko četrdeset seljaka u Račku.”
Hronologija “Figaroa” u potpunosti se poklapa sa “Mondom” i filmom TV AP sa lica mesta koji daje potpuno drugu sliku o događajima.
Žirar postavlja suštinsko pitanje: Da li je tokom noći OVK mogla sakupiti tela Albanaca, koji su zaista ubijeni srpskim mecima, i prirediti scenu hladnokrvnog masakra?
U prilog ovoj tezi “Figaro” navodi podatak da su dan nakon događaja novinari u Račku, u jarku u kome je izvršen navodni masakr, videli veoma malo čaura, i ovaj podatak govori da je Voker imao već pripremljen teren i da je išao ciljno, ne izlažući novinare opasnostima da vide nešto što se u scenario neće uklopiti. Na kraju izveštaja novinar Figaroa se zapitao:
“Da li je OVK iz vojnog poraza tražio preokret u političku pobedu”? Odgovor na ovo pitanje dala je NATO alijansa nekoliko meseci kasnije.

SERVIRANA VERZIJA
Uz manjak čaura dopisnik sa lica mesta britanskog “Gardijana” zapazio je veoma neprirodan položaj tela žrtava.
Holandska novinska agencija ANP, u izveštaju iz Prištine, navodi da postoje svedoci koji su videli stvari koje se ne poklapaju sa “zvaničnom verzijom” misije OEBS i tvrdnjama albanskih separatista. Ukazujući na razlike između svedočenja stranih novinara očevidaca i nalaza misije OEBS-a koji se uglavnom pozivaju na svedočenja lokalnih Albanaca, holandska agencija navodi da su novinari posvedočili da je selo bilo prazno u trenutku kada je policija započela akciju, jer je većina stanovnika napustila selo još u avgustu prošle godine.
“Liberasion” takođe izražava sumnju u serviranu verziju Račka. Ovaj list je preneo reči francuskog ambasadora u SRJ i drugog čoveka misije OEBS, Gabrijela Kelera, koji je mnogo oprezniji od Vokera:
“Treba razmotriti mnoge hipoteze”, upozorio je Keler.
Londonski “Gardijan” sumnjajući u zvaničnu verziju, objavio je izjave zvaničnika Verifikacione misije koji su iz razumljivih razloga želeli da ostanu anonimni, da su ubeđeni kako su neka od tela ubijenih u Račku tu naknadno donesena.
Verifikatori, navodi Gardijan, su ispitali 15 tela u Račku, i zaključili da su neka od njih pomerena. Reporter Gardijana citira izjavu britanskog člana verifikacione misije, Nela Strečana, koji je rekao da je bio zvanično pozvan u Račak, pre akcije, što predstavlja prvo javno priznanje da su verifikatori bili propisno informisani o akciji srpskih snaga. Strečan je izjavio da mu je lokalni Albanac, koji je bio povređen rekao da je tu bilo 20 tela.

U KORIST TERORISTA
VideĆi da slučaj Račak može imati nesagledive posledice nemački “Frankfurter rundšau”, 21. 1. 1999. godine, upozorava:
“Ništa ne bi bilo tako fatalno kao zloupotreba NATO u korist terorista na Kosmetu”.
Da je Voker masakrirao istinu konstatuje grčka “Eksusija”: “Voker vidi ono čega nema, a slep je za ono što se stvarno događa. Tako u Račku nije video albanske teroriste. Po njemu su napad na ekipu veštaka, koji su pokušali da izvrše uviđaj i u kom je poginuo jedan i ranjena dva policajca izvršili nenaoružani seljaci”.
Nemački nedeljnik “Cajt” piše da se radi o orkestriranoj kampanji, dok časopis “Konkret” pod naslovom “Račak noćna mora Zapada” na konkretan način opovrgava Vokerovu verziju masakra, osuđujući medijsku zloupotrebu neproverenih i neistraženih činjenica, ukazujući na sve češće korišćenje medijskih inscenacija kao oružja.
“Cilj je pre svega da se šokira javno mnjenje, izazove intervencija, da se kazne “ratni huškači”, “ultra-nacionalistički drznici” i “ratni zločinci” kako Srbe predstavljaju novinari nemačkih listova, posebno desničarski “Špigl”. Parolu o masakru pokrenuo je Vilijem Voker, on je prvi svetu obznanio tobožnje činjenice o masakru, a zatim o ubijanju mrtvih”, navodi Konkret, kritikujući kancelara Šredera što spremnost za vojno angažovanje pravda lažnim i montiranim izveštajem o masakru u Račku.
Ni londonski “Tajms” nije poverovao u Vokerovu verziju, navodeći da je OVK, pucala sa brda oko Račka pokušavajući da ukloni dokaze pre dolaska Luiz Arbur, ne znajući da je ona vraćena sa granice.
“Za nedoumice Zapada znatno je kriva OVK. Separatiste ne interesuje nikakvo rešenje sa statusom Kosova kao pokrajine. OVK zauzima prostor koji su snage bezbednosti napustile i potiskuje umerene elemente Ibrahima Rugove i izaziva srpske napade, cinično iščekujući reakciju”, piše Tajms.

LAŽ U ŠOLJICI KAFE
U utrkivanju dokazivanja Vokerovih tvrdnji najdalje je otišao Preston Mendehala, dopisnik MSNBC, koji u izveštaju pod naslovom “Račak: selo nepotrebne sramote”, sa lica mesta piše “kako su stradali mirni seljaci:
“Račak, Jugoslavija 20. januar - Oni koji su pobegli, učinili su to brzo. Dokazi su se mogli naći u sredu: poluispijene šolje kafe u baštama kafea, dečje igračke u napuštenom dvorištu seoske kuće, Prošlog petka ovo selo potpalo je pod intenzivnu vatru srpskih snaga bezbednosti koje se bore protiv kosovskih separatista. Pet dana i 45 tela kasnije, ime Račak postalo je sinonim za masakr...”
Koliko je izveštaj autentičan najbolje svedoče Mendehalina zapažanja, o ostavljenim šoljama kafe u baštama kafea i dečije igračke u dvorištu kuće. Podsetimo da se napad odigrao u ranim jutarnjim satima na nekoliko stepeni ispod nule.
NASTAVLJA SE

[КОСМЕТ]

БИТКА ЗА ЛЕШЕВЕ

Даница Маринковић, истражни судија из Приштине, једна је од најупућенијих у случај Рачак.
“Већ у самом старту било ми је помало чудно понашање Вокеровог помоћника енглеског генерала Џона Древинкиевича. Он је настојао да нас спречи да изађемо на лице места. Ипак заједно са замеником Окружног јавног тужилаштва Исметом Шуфтом, инспектором СУП-а Урошевац Драганом Дабићем и криминалистичким техничаром Сашом Божићем, уз обезбеђење групе полицајаца из полицијске станице Штимље кренула сам на увиђај.
Када смо стигли у село Рачак зауставили смо се у близини џамије, било је негде око 14 часова, 15. 1. 1999. године. Чим смо се зауставили терористи су почели да пуцају. Полицајци из наше пратње су проценили да није безбедно да наставимо према месту где је требало да вршимо увиђај”, прича Даница Маринковић вадећи службену белешку у којој је набројан ратни плен полиције приликом рашчишћавања терена.
“На лицу места сам обавештена да су припадници МУП РС пронашли оружје, делове војничке опреме, санитетски материјал, храну америчке производње... Све што је пронађено уредно је фотографисано. У записнику стоји следеће: Бровинг калибра 12,7 мм, Бровинг са постољем кал. 7.9 мм 2 комада, аутоматске пушке 7,62 мм - 36 комада, 2 снајперске пушке, пет ручних бацача - кинеске производње, 12 мина са пуњењем за ручни бацач, 22 ручне бомбе, 7282 метка различитих калибара, 3 ручне радио станице, санитетску опрему и војничке униформе на којима су биле ознаке ОВК”
Да ли ово постоји у сеоским домаћинствима игде у свету?
Претње британског генерала
“Тог дана нисмо успели да извршимо увиђај. Покушали смо следећег дана у 11 часова, у истом саставу. Уредно смо обавестили представнике ОЕБС-а. Британски генерал Древинкиевич, тражио је да са судским вештаком др Славишом Добричанином кренем на лице места, у њиховој пратњи и да присуствујем увиђају. Наравно ја сам то одбила уз објашњење - ко по одредбама Закона о кривичном поступку врши увиђај и да место увиђаја мора обезбеђивати полиција. Рекла сам да он као посматрач може да гледа али не да уместо нас обавља истражне радње. Древинкиевич је затим предложио да полиција може да крене али без униформе и оружја. Образлажући да су тамо сељаци гневни и наоружани, те да ће чим виде полицију отворити ватру. Питала сам га откуд сељацима оружје? Уместо одговора, напао ме, уз претњу да ћу ја бити крива уколико дође до новог “крвопролића” и да ће се он лично у том случају потрудити да ме изведе пред Хашки трибунал. Ни тог дана нисмо успели да извршимо увиђај. Касније се испоставило да су ОЕБС-ови посматрачи и терористи ОВК били одлично синхронизовани.

ЧЕКАЈУЋИ ЛУИЗ АРБУР
Тек следећег дана 18. 1. 1999. године стигли смо на лице места, у пратњи 3 посматрача ОЕБС-а, два Американца Гила Гилберсона, Еда Солевена и Италијана Фантини Ђованија са њима је била преводилац за енглески, Албанка Арта Рамај.
Тела се нису налазила тамо где их је Вокер пронашао, била су поређана у локалној џамији. Нашли смо 40 лешева, 39 мушкараца и једне жене. Након што су сви лешеви пописани, фотографисани и снимљени видео камером у присуству посматрача ОЕБС-а, утоварени су у камион и пребачени на Институт за судску медицину у Приштини.
Терористи су и на камион отворили ватру када је полазио из Рачка. Очито је постојала наредба да се спречи транспорт лешева како се даљом истрагом и обдукцијом не би утврдила истина и демаскирала прича о наводном масакру над цивилима.
Ми смо након тога наставили увиђај, обишли смо ровове изнад села, на околним брдима. Пронашли смо лопате и крампове. Ровови су били препуни чаура 7,62 мм кинеске производње. На врху брда званог “Вис” пронађен је бункер покривен дрвеном грађом и земљом, а унутар бункера шпорет на дрва. Поред самог бункера митраљеско гнездо било је заштићено џаковима са песком. Испред гнезда у журби је заборављено постоље за противавионски митраљез и велики број чаура 12,7 мм.
Нашли смо око бункера шаторско крило, цивилну и војну одећу, ћебад, јоргане, крампове. Око митраљеског гнезда пронашли смо чауре од пушкомитраљеза ПКТ. Дужином ровова нашли смо велики број џакова пуњених песком и туцаним каменом. У дворишту једне куће налетели смо на мину ручног бацача. Пронашли смо кућу у којој је био смештен штаб. У тој кући смо пронашли књигу са евиденцијом о дежурствима, писаћу машину, униформе, ранчеве са ручним бомбама, 7 оквира муниције 7,62 мм (сваки оквир 10 метака) плус 63 метка истог калибра, 3 бомбе кинеске производње, оружје ручне израде.
Нашли смо и кухињу са великим казаном, магацин са храном са већом количином сувих оброка америчке производње, у амбару смештеном уз целу дужину зида било је неколико тона брашна, пронађена је и пекара, затим неколико десетина боксова цигарета “партнера” и “дрине”...
Да је акција била осмишљена, говори и податак да је тадашњи главни тужилац Хашког трибунала, Луиз Арбур, покушала готово илегално да преко Скопља уђе на Космет. Био је план да је Вокер лично одведе у Рачак. Она је требало да верификује верификаторов масакр”, убеђена је Даница Маринковић.

ЛЕШЕВИ У ЏАМИЈИ
Шта о свему каже најупућенији, професор судске медицине др Славиша Добричанин, који је од самог почетка радио на случају.
“Ми смо наишли на зграду у којој је био штаб те УЧК јединице. Ту су нађене карте, системи веза, документација, то Даница Маринковић, истражни судија, зна боље од мене, али смо приметили трпезарију, кухињу, са много хране у магацину. Значи да је то била јединица врло озбиљна која је ту радила дуго времена, више месеци, а можда и година.
Од села, са једне и друге стране, шири се ров, који се горе у виду потковице окреће и завршава се у другом крају села.
У џамији смо нашли, у круг, уредно поређаних 40 лешева, у комплетној одећи, са покривеним лицима. Нека су лица била покривена албанском заставом. Ту на лицу места извршен је веома груб преглед неколико лешева да би се, ипак, добио увид у то да ли је заиста постојало нешто што личи на егзекуцију. Преглед је упутио да се ради о жртвама из ратног сукоба без икаквих других дејстава.

ГРАНАТАМА НА КАМИОН
Дат је налог истражног судије да се лешеви пребаце на Институт за судску медицину.
“Кад смо ми кренули из џамије, почела је жестока паљба и експлозија мина око џамије. УЧК је напала камион са лешевима и џамију, у намери да униште и камион и лешеве. Ваљда је то јединствен случај да смо се борили да добијемо лешеве. Кад је почела паљба доле око џамије, камион је успео да се извуче из тог окружења, и да крене према Приштини. Затим су почели да пуцају на нас са свих страна. Склонили смо се иза неких кућа. Ту су били посматрачи ОСЕЦ-а. Они су наравно, кад су чули пуцњеве, одмах побегли и склонили се у заветрину. Нису ни имали намеру да буду са нама и да нам пруже евентуалну заштиту. Ту су нас нашли полицајци. Међу њима је руководилац обезбеђења био Миро Векић, који ће ту, сутрадан, на истом месту да погине од снајпера. Он је погинуо, дакле, 19. јануара, и тада су рањена још два полицајца.
Пребацили смо лешеве на Институт. Унели смо лешеве у присуству ОСЦ-а посматрача. ту је био неки Отман, други секретар Амбасаде Финске, био је Мајкл Патерсон, који је после тога постао њихов администратор за правосуђе.

ПАТОЛОЗИ СА ТРИ СТРАНЕ
Ми смо у присуству те двојице, затим истражног судије, комплетног југословенског тима који је одмах формиран, тужиоца, представника полиције, снимајући видео камерама и фотоапаратима лешеве, убацили у капелу КБЦ у истој тој згради где је и Институт за судску медицину. Врата капеле смо запечатили и закључали. И нисмо дирали лешеве до сутрадан, док нисмо добили писмену наредбу истражног судије шта треба урадити. То је, иначе, уобичајена пракса.
Белоруси су дошли пре тога због Клечке и Волујка, где су такође нађени лешеви. Они су изразили жељу да нам помогну у том делу посла. Кад се Рачак десио ми смо их задржали да буду са нама и у Рачку. Њих су овластили Министарство правде и истражни судија да у својству посматрача присуствују обдукцији. Имали су право да дају мишљења, сугестије, и налоге шта треба урадити током прегледа. На крају требало је да потпишу са нама заједнички извештај о уређеној обдукцији.
Добили смо налог судије да се ради обдукција, али истовремено је дошао сигнал од Финаца да сачекамо док они не стигну, па да сви заједно радимо, или да они раде, а ми да посматрамо обдукцију. Промене на лешевима, лежање у џамији три дана, нису нам дозвољавали да чекамо. Њима смо рекли да крећемо са послом, а ако они имају интереса, нека се прикључе истог дана или када буду дошли у Југославију. Они су се заиста укључили у рад после три дана, 22. јануара.

ШПИЈУНИ У САЛИ ЗА ОБДУКЦИЈУ
Ми смо без Финаца урадили 16 обдукција, а 24 смо урадили са њима заједно. Када смо завршили тих 24 леша са Финцима у мешовитој екипи тако што је на пример на једном лешу радио наш патолог, а ми смо сви остали били посматрачи и Финци и Белоруси, а онда је на другом лешу радио Финац, а ми смо сви опет били посматрачи. Када завршимо обдукцију сви заједно усаглашавамо наше ставове, закључке и мишљења. Нисмо се растајали док до детаља не ускладимо мишљења и налазе. Тако је било за свих 24 леша.
Онда смо се вратили на првих 16 лешева које смо ми сами урадили. Извршили смо реобдукцију, а Финци су посматрали и на крају смо се опет за тих 16 лешева усаглашавали и донели смо заједнички закључак. Тако да ни једне једине примедбе у вези рада на 24 леша, које смо обрадили сви скупа, ни на 16 лешева које смо радили без њих, није било.
Кад је посао завршен, направили смо нацрт једног заједничког закључка. Они нису то смели да потпишу. Хелена Ранта је била та која је заједно са министром за људска права Финске, Лахелмом, била присутна, непрекидно, у сали. Ту је био присутан и други секретар финске амбасаде, непрекидно, Отман, а долазили су и други - долазио је секретар немачке амбасаде. Немци су били председавајући у Европској унији. Када је посао завршен, сели смо, написали закључке: свих 40 су лешеви људи настрадалих у сукобу, у ратном сукобу. Настрадали су од ватреног оружја, на њих је пуцано из даљине, осим једног случаја где смо нашли неке, али несигурне карактеристике устрељеног из релативне близине, са 70-80 сантиметара удаљености.
Нашли смо да су на њима, углавном код свих, делови одеће црне боје што јесте била карактеристична боја за оне који нису били униформисани, а припадали су овој терористичкој организацији. Нашли смо на великом броју њих делове војничке опреме - цокуле, опасаче, фишеклије... Нашли смо, што је врло карактеристично, код свих по два до три пара панталона, по два до три џемпера, што говори у прилог томе да су они били у рову, а да нису изведени из својих кућа и стрељани у селу. То је била значајна чињеница. Нису се пресвлачили. Отвори на одећи потпуно су се уклапали у отворе на телу. Ми смо то врло детаљно радили. То је било тако да су та детаљисања некада била и мало претеривање.

УБИЈЕНИ У БОРБИ
Све улазне ране су биле од ватреног оружја. Понављам не искључујем могућност да уколико су неки били у униформама, те униформе су само скинуте. Никаквих других повреда није било, нити накнадних дејстава. Чак није било трагова ни о посмртном упуцавању, као што се касније говорило. Ни једна једина повреда ватреним оружјем није нанета после смрти, убијени су у рату и у борби.”
НАСТАВЉА СЕ

[КОСМЕТ]

ЛАЖ У СЛУЖБИ ТОМАХАВКА

НИШ - Бројне манипулације и лажи америчког генерала Вилијема Вокера и шефа тима финских патолога Хелене Ранте, стоматолога по професији, значајно су искривиле слику о догађајима у овом селу, који су потом послужили као директни повод за бомбардовање Југославије. Хелена Ранта и даље наставља са контрадикторним и непрецизним изјавама чиме у потпуности дезавуише извештаје патолога из Финске, Србије и Белорусије који се готово у потпуности слажу.
- Ми, патолози, у потпуности смо сагласни са тиме да су у Рачку вођене борбе и да тамо није било никаквог масакра - објаснио је професор др Вујадин Оташевић, члан нашег експертског тима патолога који је обавио преглед лешева у Рачку. - Ни у једном случају нисмо открили повреде које би биле нанете изблиза тупим или оштрим предметом, нити су било коме чупани нокти и вађене очи, као што је то Вокер тврдио. Тачно је да смо у два случаја имали готово потпуно одвојене главе од тела, али смо се сви сложили да је до тога дошло због уједа животиња, а не због људи.
Професор Оташевић је јуче потврдио да се прекретница у случају Рачак догодила 17. марта, знатно по окончању рада експерата, када су у Приштини Вилијем Вокер и Хелена Ранта, уз присуство немачког амбасадора и представнике финске амбасаде одржали конференцију за штампу на којој је Ранта отворено рекла да саопштава своје, а не мишљење експертског тима на чијем је челу била. Она је тада саопштила да је у “Рачку почињен злочин против човечности”.
- Овом скупу није било дозвољено да присуствују наши стручњаци патолози и одатле је све кренуло - рекао је др Оташевић. - Ја сам тада био у канцеларији председника Привременог већа Косова и Метохије Зорана Анђелковића и оштро сам протестовао због тога. Он је од некога у Београду затражио објашњење, али му је речено да се ми у тај скуп не мешамо. Не знам с ким је Анђелковић разговарао, али сам сигуран да је то био неко из самог врха - Милошевић или Шаиновић. Манипулација је одатле кренула. О Рачку су говорили Вокер и Ранта, а не стручњаци.
Публициста и новинар Ђорђе Јевтић, који је заједно са професором др Славишом Добричанином, шефом тима наших патолога који су радили у Приштини, припремио посебну књигу о “Случају Рачак” нагласио је да се права истина о броју погинулих у Рачку заправо и даље не зна.
- Вокер је најпре тврдио да у Рачку има 45 лешева, патолози су на преглед добили 40 лешева, а моје информације из полиције говоре о томе да су у Рачку погинула 184 албанска борца - нагласио је Јевтић. - То наравно отвара питање о томе где се налазе остали лешеви и да ли су се међу њима, осим етничких Албанаца налазили и неки други борци који су на ове просторе стигли из других земаља.
З. АРАЦКИ

ВЕЛИКА ГРЕШКА
Др Вујадин Оташевић је нагласио да је у случају Рачак велика грешка начињена тиме што је из Београда лансирана прича о томе да су лешеви погинулих албанских бораца били пресвлачени.
Не знам коме је таква глупост пала на памет, али знам да смо сви били страшно љути због тога - рекао је др Оташевић. - Ране од метака тачно су одговарале онима које су биле на телу. Ову лаж искористио је Вокер и страним новинарима тиме доказивао своју верзију о масакру кога није ни било.

ДЕО ОБДУКЦИЈСКОГ НАЛАЗА
БЕЗ БИТНИХ РАЗЛИКА
ДИЛЕМЕ - колико су сагласни извештаји наших и финских форензичара у “случају Рачак” идентични - нема. Ексклузивни документ до којег су “Новости” дошле јасно указује да је уочено неколико неподударности у извештајима обдукција југословенских и белоруских стручњака у односу на финске форензичаре.
Објављујемо неподударности које се тичу следећих случајева:
РА - 3 - 7024Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја је према финском извештају било 20 од којих су 18 описане као пробојне, а у извештају југословенских форензичара било је 19 рана са четири шрапнела у телу и једном тангенцијалном раном.
РА-4-7017Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја је у финском извештају било 9-10 и све су биле пробојне, а у извештају југословенских стручњака 12. Разлика у тумачењу узрока смрти у овом случају је према Финцима “повреде лобање и мозга”. Смрскани унутрашњи органи (срце и јетра), а по нашем извештају “уништење срца”.
РА-5-7020Ф: Разлика у броју рана 9-10 у финском извештају од којих су 8-9 биле пробојне, а у југословенском извештају 8 (на овом лешу установљено је осам рана од метака, од којих је једна била тангенцијална? (зрно пронађено у телу). Разлика у тумачењу узрока смрти по Финцима “оштећење лобање, мозга, повреде органа грудног коша и абдомена”, а у југословенском извештају записано је “уништење можданог ткива”.
РА-15-7031Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: Три у финском извештају (све три пробојне), а у југословенском 4 (на лешу су установљене четири ране од ватреног оружја, а у једној је пронађено зрно).
РА-17-7030Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: 16-17 у финском извештају (од којих је било 13 пробојних), а у југословенском плус - минус 14 (“на лешу је пронађено 14 рана од ватреног оружја, од којих су код две у телу пронађена зрна, а једна је тангенцијална”). Разлика у тумачењу узрока смрти: “повреда грудног коша (срца)” у финском извештају, а у југословенском “уништење срца”.
РА-19-7038ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: пет у финском (од којих су две биле пробојне), а у југословенском три (“на лешу су пронађене три ране од ватреног оружја, од којих је код једне у телу пронађен комад зрна”).
Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење лобање (мозга и повреде мокраћног мехура и црева” у финском, а у југословенском извештају “уништење мозга”.
РА-20-7037ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: шест у финском извештају (све су биле пробојне), а у југословенском пет (“на лешу је установљено пет рана од ватреног оружја”).
Разлика у тумачењу узрока смрти: “повреда десне кариотидне артерије и повреда абдомена” у финском, а у југословенском “повреде вратне артерије”.
РА-25-7008ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: пет у финском извештају (од којих су четири биле пробојне), а у југословенском шест (“на лешу је установљено шест рана од ватреног оружја, од којих су две биле тангенцијалне, а код једне је зрно пронађено у телу”).
Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење вратних пршљенова и цервикалне коштане сржи, повреде органа торакалне и абдоминалне дупље” у финском, а у југословенском “повреда срца, плућа и јетре”.
РА-32-7007ф: Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење лобање и мозга, повреде унутрашњих органа грудног коша” у финском и “уништење срца” у југословенском извештају.
РА-33-7009ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: 8-9 у финском извештају од којих су 7-8 биле пробојне, а према извештају југословенских стручњака било је 7б рана, на лешу је установљено седам рана од ватреног оружја, а код једне је? Зрно пронађено у телу. Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење лобање и мозга, смртоносне повреде органа торакалне и абдоминалне дупље у финском и “уништење срца” у југословенском извештају.
РА-34-7039ф: Ова обдукција представља једну од оних које су југословенски и белоруски стручњаци извршили пре доласка финских форензичара. Фински стручњаци су је верификовали. У њиховом извештају се наводи да је са улазне ране у десном горњем делу врата узет узорак и да је кожа зашивена. Микроскопским прегледом узорака, утврђено је да он садржи црну зрнасту материју. У југословенском извештају се наводи да се “искључује могућност да је пуцано из непосредне близине”. На основу којих клиничких аргумената би могло било шта друго да се закључи, осим да је основана претпоставка да је пуцано с оружјем прислоњеним уз жртву (релативно непосредна близина), што не потврђују фотографије снимљене на месту злочина? Оригинал нејасан!
РА-38-7014ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: у финском извештају жртва је имала 5 рана од којих су четири биле пробојне, а у југословенском 4. На лешу су пронађене четири ране од ватреног оружја, од којих је код једне пронађено зрно у телу. л
С. Р. МиросављевиЋ

ХЕЛЕНИН САЛТО
БЕОГРАД - Изјава Хелене Рант представља заокрет за 180 степени у односу на оно што је некад говорила. Али боље што се и сада огласила, него да је ћутала, каже за “Новости” професор др Славиша Добричанин, шеф екипе патолога која је вршила обдукцију убијених, јануара 1999. године у Рачку. Оно што смо ми одмах рекли о случају Рачак, представља сада некакво откриће финских патолога, додаје Добричанин.

Бивши шеф Верификационе мисије на Косову Вилијем Вокер и у недавном интервјуу и даље тврди да није било никаквих знакова и да су убијени албански сељаци. Шта сте ви утврдили?
- То је још једна од безочних Вокерових лажи. Била је велика борба и трагови окршаја су били свуд на терену. Податак да су код 37 од 40 пронађених лешева откривени трагови барута на рукама, значи да су пуцали из оружја. Они су били обучени у цивилну црну одећу. Били су то наоружани територијалци. Неки су имали видљиве ознаке ОВК, други су носили део војне опреме, цокуле, каиш опасач...

На главама убијених нађене албанске капе и “ћулафи” у лежећем положају, иако се зна да у случају пуцња и пада на земљу са глава падају и капе.
Да ли је тачна Вокерова тврдња да су у Рачку пронађене само чауре испаљене из пушке АК47, коју су наводно носили српски полицајци?
И то није тачно. На попришту смо нашли чауре сиве боје за муницију кинеске производње, коју су користили искључиво албански терористи. Али, судска екипа је нашла на месту окршаја и много кинеских пушака муниције и ископаних ровова, али то је Вокер прећутао.

ПЕТ НЕВИЂЕНИХ ЛЕШЕВА
- Ми смо открили и идентификовали 40 убијених у Рачку. Не знам, откуда се касније помиње број од 45 погинулих. Изгледа да неко намерно није хтео да се открије идентитет те петорице. Није искључено да су они били неки инструктори Вокера, или плаћеници других служби и организација. Сумњу изазива и то што код четворице од 40 нађених тела нису нађени знаци обрезивања полног уда, што је својствено албанским муслиманима. То говори да они можда нису Албанци.

[Ултра` Пг]

ЊЕМАЧКИ ФОТОГРАФ, СНИМАТЕЉ НАВОДНОГ МАСАКРА СРБА НАД АЛБАНЦИМА У РАЧКУ, ИЗНЕО ЈЕ ДАНАС НА ТВ СЕВЕРНЕ ЊЕМАЧКЕ ИСТИНУ

Немачки фотограф који је на лицу места фотографисао погинуле УЧК војнике изјавио је данас Севернонемачкој ТВ да је истина о „масакру“ у Рugova, који је послужио за бомбардовњје Србије односно тада још Југославије, била манипулисана! Као посматрач УН-а је снимао погинуле албанце у Рачку који су проглашени немачкој јавности као масакриране жртве цивила од стране срба. Данас је тај директни сведок дао немачкој телевизији интервју у којем су показане и оне фотографије које до tада нису показиване наиме погинулих са ознакама УЧК, муницијом и личним оружјем. Из његове фотодокументације проистиче јасно, што је он и потврдио, да се није радило о цивилним жртвама, како су то тада објавиле све Немачке а и велики број светских телевизија. Уз показани материјал је јасно изјавио да се радило о погинулим у борбама а никако у масакру погинулих жртава!Доказао је манипулацију његових слика која се радила од званичника Немачке владе а понајвише од министра шарпинга да би се придобило расположење народа за пристајање на рат и бомбардовање односно одобравање НАТО учешће у бомбардовању Југославије. Јавно је оптужио Шарпинга да је манипулисано истином како би се окривили Срби. Да ли је то прорадила савест фотографа или је то нека врста заокрета политике северноатлантске алијансе показаће се следећих дана и недеља!

Izvor informacije: (NDR3-Schleswig-Holstein Magacin, 15.01.2012-19.30h)

http://dijaspora.wordpress.com/2012/01/15/%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0/

[FilipBg]

Има ли нешто више о томе, пошто ту видим само слике___

http://www.youtube.com/watch?v=4Se5lcMAYU0&feature=youtu.be
И јел гледао неко овај документарац, да каже ваља ли, има ли у бољем квалитету???

[cazzo_FCRS_forever]

http://www.youtube.com/watch?v=D2qB6P0_ryA&feature=player_embedded
_________________
"Kuda ideš Crna Goro kada crnogorčiš pse, a dukljanizuješ Crnogorcе"