| View previous topic :: View next topic |
| Author |
Message |
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
 Posted: 06 Apr 2007 07:23 Post subject: Велики Петак и Васкрс |
 |
|
|
| Quote: | На овај дан, Господ Исус Христос је осуђен од људи.
Људи су судили и осудили Богочовека као преступника. Без кривице, разапета је на крсту најсмернија жртва љубави, за спасење света. Прикован рукама и ногама, са прободеним ребром и трновим венцем на глави у највећим мукама моли, не за себе, већ за греснике: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине..." .
Око њега разапета два разбојника. Испод крста Пресвета Богородица - Његова Мајка и свети апостол Јован Богослов.
Када се Сунце помрачило, Исус је повикао из свег гласа:
"Оче, у руке Твоје предајем дух свој."
На Велики петак, Црква и верујући празнују спомен Христовог страдања.
Најснажнији и најпотреснији догађај тога дана је целивање плаштанице коју свештеници полажу на посебно место које представља Христов гроб. У свечаној тишини хришћани на плаштаници целивају Христове ране и тако се они-грешни клањају Христовој жртви у љубави датој.
Тајна Великог петка је тајна Часног Крста и Жртве. |
| Quote: | Обичај је да се за Васкрс боје (фарбају) јаја.
Домаћице и деца шарају јаја трудећи се да свако јаје буде што лепше и другачије. Јаја се кувају на Велики четвртак или Велики петак у води у коју се дода мало освештане водице, коју је свештеник освештао у току Васкршњег поста. Јаја се шарају воском и боје у луковини или некој вештацкој боји.
На куваним јајима се исписују поруке: Христос васкрсе, Срећан Васкрс, прва слова имена оних којима су намењена...
У многим нашим крајевима, прво јаје које се спусти у воду чува се у кући до следеће године. Зову га различито: чуваркућа, чувар (чувар здравља, поља од леда), измамак...
Васкрс је празник који највише воле деца. Туцају се јајима и такмиче се чије је јаје најтврђе. Разбијено јаје се предаје победнику и он наставља даље да се такмичи.
"О васкрсенију се туку шареним и црвеним јајима, тј. ударају врховима јаје о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио.То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер неки пробију јаје одоздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Други дан васкрсенија (у понеђељник) ко не оде у цркву на јутрењу, онога (нпр. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију водом или да баце у воду; зато се казе онда: данас иду годишњаци у цркву (тј. они који иду само од године до године). Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица сретну на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече) и одговара се ваистину васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасују се и на здравље." (Српски рјечник: Вук Стефановић Караџић, Нолит, Београд, 1977.)
Почетак обичаја фарбања јаја за Васкрс, потиче из раних хришћанских времена када је Света Марија Магдалина, следбеница Исуса Христа, дошла у Рим. Изашавши пред цара Иберија, поклонила му је црвено фарбано јаје и поздравила га је рецима:
"Христос Васкрсе!"
Од тада и заувек у дане Христовог Васкрсења одговор је:
Ваистину васкрсе! |
И бијаху Га трском по глави и пљуваху на њега.
(Мк. 15,19)
Оче ! Опрости им; јер не знају шта чине !
(Лк. 23,34)
Пуно, пуно страшних и крвавих дана било је у историји света и човечанства. Дана када је народ, у паначином страху, страдо од елементарних непогода: поплава, земљотреса, олуја пожара... Дана када је племе устајало на племе, царство на царство, раса на расу, када је земља била у огњу братоубилачког рата...
Али... од свих дана у историји најстрашнији и најкрвавији јесте ВЕЛИКИ ПЕТАК; ДАН КАДА СУ ЉУДИ РАСПЕЛИ БОГА - И КАДА ЈЕ БОГ СПАСАО ЉУДЕ. Тога дана, сведоче јеванђелисти, ученици Онога кога распеше, земља се затресла, црквена завеса раздерала на двоје, а многа телеса устала из гробова. Све се узбунило против распећа Богочовека, само је злобно, пакосно срце људско остало спокојно и тражило извршење овог крвавог злочина. Распни Га, распни. (Мк. 15,14) урлала је маса, викали су они којима је добро чинио. А Он ? Он се тихо моли Оцу небеском: Оче ! Опрости им; јер не знају шта чине ! (Лк. 23.24). То је само Бог могао, и нико више ! Проповедање љубави према непријатељима сада је остварена и на крсту. То је најречитија, најблаженија и најсрдачија молитва, која је икада изречена устима човечијим. Јеврејски народ, пре двадесет векова, није препознао обећаног им Месију (Спаситеља) у лицу Исуса Христа, већ је свога Спаситеља осудио на смрт, извео на Голготу, брдо поред града Јерусалима, које је од тада синоним патње и страдања - где Га је распео на крст, између два разбојника - изговарајући, најстрашнију клетву којом је један народ проклео сам себе, говорећи: Крв његова на нас и на децу нашу. (Мт. 27,25). Тридесетак година касније ова клетва се испунила у свој својој језивости: римски императори Веспазијан и Тит, угушивши у крви јеруслимски устанак, разорили су град Јерусалим и Соломонов храм, да ни камен на камену није остао, а јеврејски народ је расејан по целом свету, где, до дана данашњег лута, преживљавајући много пута муке Голготског Страдалника. И тада су се испуниле Христове речи упућене женама мироносицама, које су Га, са сузама, пратиле на крсном путу: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, већ плачите за собом и за децом вашом ! (Лк. 23,2 . И у нашем српском роду, било је генерација које, Исуса Назарећанина, нису признавале за Бога, Спаситља свога; које су Га изнова изводиле на Голготу и распињале. Наравно, као и јеврејском народу, следила је казна: муке, патње и страдња, које су подносиле многе генерације. Тако и узроке ововремених, данашњих страдања и посртања, морамо тражити и у полувековном отуђењу од Бога и Цркве Његове - у времену када је била заборављена крсна слава, Свети Сава, венчања, крштења, исповести и причешћа.
Нека би дао Бог да, као што после Великог Петка (мука, страдања, смрти) долази радост Васкрсења (победа смрти), да и страдања недужног, напаћеног народа нашег престану, а у српским земљама да се зацари братство, праштање и љубав.
На Велики Петак, пре две хиљаде година, римски капетан, гледајући страдања, муке и крсну смрт Сина Божијег, видећи мучитеље Његове, као се утркују ко ће Га више увредити, узвикнуо је: Заиста, овај син Божији бијаше. (Мт. 27,54).
?Верујем Господе Исусе Христе, да си Ти допустио те муке на крсту да би нас спасао и препородио. На Твом мученичком лицу видимо како сија љубав. Много векова она зрачи умирујућу светлост усред светског мрака. Допусти да та светлост продре у наше душе, да оплемени наша срца и да осветли наш живот.
Господе клањамо се Твоме распећу у пуном сазнању наше немоћи и грешности.
И свом снагом наше вере, из дубине наше душе молимо Ти се: Опрости нам грехове наше, излиј Твоју свемоћну благодат на нас, утврди у срцима нашим веру, љубав, правду и милосрђе? - о. Јустин.
свештеник
Бранислав Чортановачки
Слава на стиховње на Велики петак, глас пети
Тебе, који се одеваш светлошћу као ризом, скинувши Јосиф са дрвета с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, благосрдни плач прихвати, и ридајући говораше: куку мени, нај-слађи Исусе, кога накратко сунце на Крсту обешеног видевши мраком се облагаше, и земља се са страхом колебаше, и цепаше се храмовна завеса; но ево, сад видим Тебе који мене ради вољно прими смрт. Како ћу Те погребати, Боже мој? Или каквом ћу Те пла-штаницом обавити? Којима ли ћу се рукама дотаћи неискваривог Твога тела? Или које ћу песме певати Твоме исходу, Штедри? Величам страдања Твоја, опевам и погребење Твоје са Васкрсе-њем, вичући: Господе, слава Теби.
"Који даде себе за грехе наше, да избави нас од садашњег света злога..."
(Галатима 1, 4)
Распеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа- Велики петак
Kао што му је Христос прорекао на Тајној вечери пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: "Распни га! Распни га!"
Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст.
На Голготи војници разапињу Христа, а Њему саједне и друге стране-два разбојника. Изнад главе Христове, на крст су прикуцали таблицу са натписом:"Исус Назарећанин, цар јудејски". Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, МаријаКлеопова, Марија Магдалина и Соломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу, други Га моли да га помене у царству Своме.
У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса на Јерусалимском храму, која је раздвајала светињу од светиње над светињама, поцепала се на двоје од горњег до доњег краја...
Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисама и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе.
Сваке гпдине на Велики петак, Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већизвојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт-Јагње Божије.
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
 |
Никола Д/С
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 24 Jun 2006
Posts: 503
|
| Posted: 06 Apr 2007 13:04 Post subject: |
|
|
|
Ускршња посланица патријарха Српског г.Павла
Патријарх српски Павле успротивио се у Ускршњој посланици "наметнутом мењању статуса Косова и Метохије", јер би то водило ка мењању читаве историје, културе и државности Србије.
"Не можемо а да се и овог Васкрса не осврнемо на Голготу и Велики Петак нашега Косова и Метохије, на помрачену савест свих оних који себи дају право да, газећи правни поредак у свету, хладнокрвно пресудују не само о наметнутом мењању статуса Косова и Метохије већ и о читавој нашој историји, култури и државности Србије", наводи се у Ускршњој посланици поглавара Српске православне цркве.
Он је оценио да на Косову и Метохији вековима траје Голгота српског народа и да то виде сви осим оних који су одабрали да буду слепи за гледање истине и глуви за слушајне правде, и да се све то дешава уз благослове оних који се куну у правду, слободу и дмеократију.
Поглавар СПЦ је, међутим, нагласио:
"Ми, деца духовна, због неправде не смемо клонути, нити се уплашити већ сав живот свој Христу Богу предати".
"Христ греха не учини, нити се нађе превара на устима Његовим, а ипак би осуђен и разапет, али зато и славимо васкрсе! Ако, не дај боже, српски народ на Косову и Метохији доживи још једно своје распеће страшније од свих претходних, останимо са Христом: не кунимо, зло не мислимо, молимо се и са Крста сведочимо љубав Божју према свима и свакоме", поручио је патријарх.
Славећи "васкрсење Христово са свим хришћанима света", радујемо се и веселимо и радосно кликнимо "Христос Васкресе", поручио је српски патријарх.
Он је истакао да је императив свих хришћана духовна борба за овај свет и превласт Добра у њему, и да Добро које је Богочовек донео и надаровао свету Ваксрсењем, неће бити надвладано.
_________________
Хвала господо што ме убеђујете да је моја међа код Мердара и Руднице али мој поглед је упрт у Скадар, Проклетије, Јуник ... |
|
| Back to top |
|
|
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
| Posted: 06 Apr 2007 14:07 Post subject: |
|
|
|
Велики Петак - Дан Христовог страдања и смрти
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
|
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
| Posted: 07 Apr 2007 09:12 Post subject: |
|
|
|
| Quote: | Пуноћа свега тога је управо овај велики дан, дан - суботњи. Кажу Свети оци, то пише и у књигама из којих пјевамо пјесме Богу, да се оно прво Божије стварање које је трајало шест дана (а пред Богом је дан као хиљада година, и хиљаде година као један дан и као један трен) завршило Божанским одмором. " Ушао је Господ у спокој свој, и створио је седми дан - Суботу, као дан свога одмора, у коме почину од свих дјела својих". Господ у Јовановом Јеванђељу каже да Од тада па до данас, Отац Његов дјела, и Он дјела непрекидно
Бог, не само што је створио свијет, него је присутан у свијету, и својим стваралачким присуством и чином усавршава свијет и дјела своје Свето дјело. То Његово дјело нарочито се открива у ове дане Велике четрдесетнице, гдје вршимо једну врсту рекапитулације свеукупне људске историје, и свих догађања Божанских, догађања Божанске историје и спасења, догађаје прије и послије Христа. Сви се они сабирају у ове Свете дане Великога четрдесетодневнога поста. Историја свијета и природе, историја човјека и његовог живота, историја Божијег дјејства и присуства у историји свијета и у историји човјека, све то добија своју пуноћу у овим Светим данима; у Тајној Вечери одржаној на Велики Четвртак, коју ми непрекидно понављамо у спомен Христов; у тајни Великог Петка, када је Господ сишао у Ад, присутан са Оцем и Духом, на престолу Небеском ( присутан међу нама и са нама тајном свога страдања и свога тијела); и у тајни Велике Суботе у којој се налазимо, и која није ништа друго, него пуноћа оне прве Суботе, пуноћа оног првог стварања.
Прво стварање се завршило суботњим даном, друго стварање Божанско се завршава овом суботом, када Господ, као што је починуо у она исконска времена од свих својих дјела, тако је починуо и од свога труда и напора, од свога страдања и подвига земаљскога, у овај суботњи дан. Тијело Његово је починуло у земљи, да би онда васкрсло, и силом васкрсења освештало небо и земљу, историју, природу свијета, природу људску, и све оно што се догађало и што се догађа са човјеком од искони до данашњега дана.
Велики дан је Велика Субота. Дан Христовог одмора. Он који није имао одмора, Он се одмара у гробу у овај Свети дан. Одмара се ради нас и нашега спасења. Својим одмором, Он силази у ад, Он је присутан међу нама, Он нам припрема пут за Царство Небеско, и припрема се за Васкрсење, и кроз њега припрема опште Васкрсење мртвих. Зато и читамо ових дана онај запис, чудесни запис пророка Божијег Језекиља, гдје се говори о костима које су расуте по свој земљи, како Дух Божији силази у те кости. Силаском Христовим у ад, Дух Свети је онај који кроз Христа Васкрслога обнавља и препрема опште Васкрсење мртвих.
"Велики је Господ, и чудесна су дјела Његова, и нема ријечи да опише чудеса Његова".
Богу нашему, који је починуо од дјела својих послије првога стварања, и који је починуо у овај суботњи дан од дјела свога Богочовјечанскога, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. |
| Quote: | Данас је Велика субота – дан који раздваја два догађаја са којима се ништа у историји свијета не може поредити.
Великој суботи предходи страдање Господа и Спаса нашег Исуса Христа који је као обећани избавитељ од робовања гријеху и смрти добровољно принео себе на крсну жртву. Велика субота је увод у остварену побједу над смрћу коју је Христос својим славним васкрсењем даровао људском роду као залог вјечнога живота.
Св. Јевањђеље свједочи да су Христа његови следбеници скинули са крста,, да тјело не би остало на крсту у суботу, јер велики празник би та субота'' и положили га у нов гроб усјечен у камену. Гроб је био близу мјеста распећа. Сутрадан су старјешине јеврејске тражиле од Понтија Пилата да осигура гроб војницима јер су се сјетили да је Христос говорио о свом васкресењу у трећи дан. Пилат је дозволио да војници чувају гроб у којем је положен Христос.
У вријеме Христовог боравка на земљи Јевреји су се о празнику Пасхе сабрали у Јерусалиму да би жртвовали јагње или јаре. Ово су Јевреји чинили као успомену на избављење из египатског ропства када су њихови првенци спасени крвљу којом су шкропили своје домове. Христос учествује у прослави Пасхе, али је Он укида онога тренутка када је сам испуни тако што је као јагње Божије принио себе да би искупио људски род од гријеха и смрти. Бог је човјека створио на расплодљивост а смрт је у свијет ушла послије гријеха. Грешник умире због свог гријеха, а његова смрт није мила Богу јер Он жели да се грешник обрати и да живи.
Човјекољубиви Бог походи народ свој и објављује му пут у живот. Христос је дошао да својим Јевањђељем спаси сваку душу. Проповједао је живима, а онда се спустио и до ада да би проповједао и умрлима од Адама, па до дана Његовог силаска у ад.
Закон који је дат у Старом завјету је омогућавао познавање гријеха, али није давао снагу да се он надвлада. Човјечанство је било уроњено у сјену смрти тј. смрт је владала човјечанством. Човјек се сам није могао избавити од смрти. Због тога је Бог обукао тијело и био послушан до смрти – смрти на крсту. Он је пристао да Његова смрт има изглед казне што је прописује закон јер је рођен под законом па га Бог учини мјесто нас грјехом тако да је казна за људски грјех пала на Њега и тако је умирући одузео гријеху сваку власт.
Недужан окуси смрт да би мртвима однио радосну вијест да ће им бити враћен живот. Христова смрт је била плодна попут зрна које је пало на плодно тло и дало стоструки род. Његова смрт је била жртва помирења јер нас је помирио са Богом по својој смрти.
Јеврејски првосвештеник је изговорио ријечи ''боље је да један страда за народ'' које су се оствариле Христовом смрћу јер је Христос заиста умро за народ тј. за цјелокупни род људски.
Једино је Христова смрт имала спасоносни учинак, јер је још за вријеме проповједи умрле васкрсавао тј. дозивао их у живот. Смрт је одступала пред Њим, који је васкрсење и живот. Пошто је поднио смрт Бог га је овјенчао славом као прворођеног из мртвих. Смрт је изгубила сву власт јер је васкрсли Христос обасјао оне који пребивају '' у тами и сјени смртној''. Тако су свједоци Васкрсења Христовог били и они који су пребивали у гробу. |
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
|
Dejan_fcrs
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 21 Apr 2005
Posts: 302
Location: БАР
|
| Posted: 07 Apr 2007 21:36 Post subject: |
|
|
|
| Quote: | Васкрс jе наjвећи празник у xришћанскоj години, jер тада Црква доживљава централни догађаj Xристове победе над смрћу. Tо jе дан радости вечне, jер тада jе Xристос доказао своjу Божанску моћ када jе сломио наjjаче оружjе у рукама Сатане, а то jе смрт. На таj велики дан испунило се очекивање и жеља свиx праведника и пророка од Адама до Jована Kрститеља, зато света Мати, Православна црква, пева на Ускрс овако: "Ово jе дан коjи створи Господ, радуjмо се и веселимо се у њему!" Васкрсењем свога тела из гроба Xристос jе крунисао све раниjе празнике, почев од Божића и Богоjављења, па све до Лазареве суботе, Цвети и Великог петка.
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.
Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Васкршње славље Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Туцање јајима На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама. У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље. |
_________________
"За наше гласове немате пара,отаџбину браниће ДЕЛИЈЕ из БАРА" |
|
| Back to top |
|
|
Никола Д/С
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 24 Jun 2006
Posts: 503
|
| Posted: 08 Apr 2007 14:03 Post subject: |
|
|
|
Прослава Васкрсења Христовог у манастиру Високи Дечани
У присуству више од две стотине верника са Косова и Метохије и других крајева Србије монаси манастира Високи Дечани свечано су јутрос прославили празник Васкрсења Господа Исуса Христа.
Игуман манастира Високи Дечани Викарни Епископ Липљански Теодосије са својим свештеномонасима на почетку Васкршње Свете Архијерејске Литургије
Велики ход у току васкршње Свете Архијерејске Литургије
Свечани ход са Плаштаницом
 Остале фотографије
_________________
Хвала господо што ме убеђујете да је моја међа код Мердара и Руднице али мој поглед је упрт у Скадар, Проклетије, Јуник ... |
|
| Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
|
|
FAQ
Search
Memberlist
Usergroups
Register
Profile
Log in to check your private messages
Log in
