www.DELIJE.net

[Критичар]

"Александар Стефановић Стефке - ЗАУВЕК СА НАМА
Делије, 19. априла се навршава 20 година од погибије нашег друга са трибине - Стефкета. Пред вечити дерби 22.03.1992. године у навијачком сукобу Стефке је тешко повредјен и након 28 дана преминуо је у болници. На данашњи дан желимо да се сетимо њега , и у 20-том минуту паролом и заставом са његовом сликом желимо да покажемо да је он и даље са нама на Северу, и да у мислима и срцима Делија и даље живи!"


Ово су само неке од умрлица којима су се огласиле делије после овог трагичног догадјаја 1992. :

[Критичар]

[Критичар]

24.04.1991. Црвена Звезда - Бајерн 2:2
Наш Брат Стефке други са лева на десно, загледан у Север...
(ако неко од модератора може да смањи слику у неку прегледнију димензију, хвала !)

http://www.dodaj.rs/f/2b/Wq/4eElxAUi/0111.jpg

[/img]

[red devils]

На путу за Цирих '90,Стефке седи са качкетом у тамној мајци,у средини.



стефке је становао на звездари лиону .на утакмице је долазио са екипом из тог краја коју су сачињавали славиша,његуш ,стојке ,чапко ,симона ,....
био је тих ненаметљив момак који се није експонирао и себе стављао у први план али је био на сваком ризиничном месту и догађају .пуно смо смо изгубили његовим одласком .сахрањен је на централном гробљу уз присуство многобројних делија .

[Критичар]

Стефке је за север дао оно највредније што се може дати - дао је свој живот. Све нас је задужио и ово данас је само један корак да покушамо да му се одужимо, иако никада нећемо успети. Урадиће се и графит са његовим ликом на северу, који је требао већ одавно да се уради, јер је то Стефке заслужио пре свих, али се чекао пригодан тренутак.
Стефкетова смрт се догодила можда у најтеже време. Рат се стишавао у Хрватској, али се распламсавао у Босни. Увелико се причало о уводјењу санкција, а земљом је харала инфлација. Цео народ је био у конфузији. Звезда се није квалификовала у финале Купа Шампиона, иако су сви били сигурни да ћемо и ми заиграти коначно на том Вемблију. Мислим да је утакмица са Сампдоријом у Софији од 01/04/1992 последња утакмица да је Црвена Звезда била такмичарски велики светски клуб и да од тог тренутка фудбал у Србији почиње да стагнира.
Са ратишта у Београд стижу вести о погинулим и рањеним другарима. Многи су на фронту, али има и оних који су рањени још претходне године и неизвестан је исход њихових рана. У таквој ситуацији стиже вест о Стефкетовој смрти.
Многи то прихватају са неверицом, први пут да се смрт навијача догодила у нашем граду. Цело то стање је довело до тога да Стефкету до данашњег дана није указана почаст какву је он заслужио.
Али "када храброст победи смрт, време губи смисао" !
Шта бих могао да напишем о Стефкету, јер сигурно многе младје интересује какав је он био ?
Најједноставније, могу да кажем да је био баш онакав какав би требао да буде свако од нас - ПРАВИ ДЕЛИЈА !!!
Ненаметљив, али увек ту када је потребно, тих али изражено ведрог духа,... Буквално не могу да се сетим иједног проблема да је направио, да је нешто гундјао, оговарао, увек је све одлуке прихватао као своје, никада се ничему није противио. Најпростије речено, човек и друг на кога увек и у свакој ситуацији може да се ослони, без шансе да те изневери, што је најбоље доказао и последњи догадјај по коме га памтимо !
Делије, иако га велика већина вас не познаје зато што сте младји, сетите се понекад једног непознатог друга са трибине, сетите се једне ЉУДИНЕ која је својим животом исписала славне странице историје наше трибине, сетите се , запалите свећу и помолите се за његову душу ...

[ТСЦЗ]

http://www.youtube.com/watch?v=v1RpkzI-rSE
_________________
Где ти играш,ту смо ми!!!

[Критичар]

[ciricdejancira]

СТЕФАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР-СТЕФКЕ
Рођен у Београду 9.8.1967 године- Преминуо 18.4.1992 године

Наш Брат Стефке је до седмог разреда ишао у школу Марија Бурсаћ на Звездари а 7 и 8 разред у школи Јелена Ћетковић исто тако на Звездари.Средњу геодетску школу је завршио на Лиону.Волео је много да чита тако да је прочитао на стотине књига а на самом споменику је исклесана и књига у знак те велике његове љубави према разним књижевним делима.Био је ненаметљив и скроман,прибран и смирен, великог срца а надасве много дружељубив.Поред својих великих људских особина Стефке је био изразито висок 1,90 са преко стотинак килограма те је и на тај начин био увек спреман свакоме да помогне а Богами ретко ко је таквој људини и могао на црту да стане.После тог несрећног ударца примљен је на Ургентни центар и тамо му је извршена операција.Прогноза и мишљење лекара су била таква да му треба највећа снага да се пробуди из коме то јест из смрти да се врати у живот.Они нису могли да прогнозирају које би поседице биле након буђења а биле би сигурно.Дал би то биле менталне последице,инвалидске природе или неке друге то нико мије могао да прогнозира.После неких 10-15 дана коме Стефке је почео по мало да осећа додир и све је одавало утисак да ће се пробудити из коме.Осамнестог априла 1992 године ујутру око 3-4 сата је звонио телефон на који се јавио Стефкетов Отац са вешћу из Ургентног центра да је СТЕФАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР преминуо.Био је то највећи могући ударац за породицу СТЕФАНОВИЋ који је могао да се деси.Отац,Мајка и осам година млађи Брат Пеђа су изгубили свог сина и Брата а тешко да може речима да се опише како је њима било.Стефке је сахрањен на централном гробљу парцела 13 а судбина је тако хтела делом и због велике сикирације да после две године премине и Отац који је сахрањен поред њега.Мајка буквално сваки дан мисли и плаче због њега читавих 20 година а да ли би требало да пишем колико је то тешко пало и његовом млађем Брату Пеђи којег је волео више од свега.Све у свему врло тужно и потресно али овим обележавањем двадесетогодишњице Стефкетове смрти на овако леп начин,надајмо се да смо унели у породицу СТЕФАНОВИЋ барем мало ведрог расположења и осмеха?СТЕФКЕ СА НАМА СИ, У НАШИМ СРЦИМА ЉУДИНО!!!
_________________
RED STAR HOOLIGANS

[Генералштаб]

Нема шта,из начина на који пишете сви ви који сте били другови са њим,врло лако може да се закључи какав је то човек био!На генерацијама које сада ходају севером,и које ће тек ходати,је да никада не дозволе да овакав човек падне у заборав!Већина људи са наше трибине се није ни родила када је он изгубио живот,али и ова генерација и свака наредна би увек требала да има свест о томе да таквог човека север никада не сме заборавити!
ДОК ИМА НАС,И ОН ЋЕ БИТИ ТУ!СТЕФКЕ-ЗАУВЕК ДЕО СЕВЕРА!

[Pedja Lion]

Пре двадесет година изгубио сам свог идола,своју икону.То је човек који је волео и реч волео је мала за то што је он осећао према СЕВЕРУ И ЗВЕЗДИ.Двадесет година моје срце је мртво БЕЗ МОГ БРАТА.Да пишем о својим осећањима нема тих речи.Оно што желим је ДА СЕ ЗАХВАЛИМ СВИМ ДЕЛИЈАМА КОЈЕ СУ УЧЕСТВОВАЛЕ У ДАВАЊУ ПОЧАСТИ МОМ СТЕФКЕТУ.Много се захваљујем брату Ћири.Верујте ако је неко био те суботе поносан и тужан то сам био ја.ХВАЛА још једном СВИМА КОЈИ СУ У ТОМЕ УЧЕСТВОВАЛИ И ОНИМА КОЈИ СУ ГА ЗНАЛИ И МЛАДИМА КОЈИ НИСУ,АЛИ СУ ИПАК ПРИХВАТИЛИ ДА ДАЈУ ПОЧАСТ СВОМЕ ДЕЛИЈИ.ХВАЛА ВАМ БРАЋО,ШТО СТЕ НА ТРЕНУТАК ОПЕТ ИСПУНИЛИ МОЈЕ СРЦЕ БАР НА ТРЕН!


У МОМ СРЦУ ОН И ДАЉЕ ЖИВИ! НЕКА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА БРАТЕ МОЈ ЈЕДИНИ!

[Brane1965]

Стефке живи у нама! Лијепо је видјети да млађи нараштаји не заборављају своју старију браћу, која само физички више нису ту !