DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Светска економија
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
RUSOFIL
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 15 May 2005
Posts: 566

PostPosted: 11 May 2012 15:16    Post subject: Reply with quote

Сјајно! Јако смо се лепо сложили око Кине и САД. Најпростији резиме-Кинеска хиперпродукција и стварање вишка вредности тражи нова тржишта, Кина сама постаје велики, можда и највећи потрошач роба, а и услуга у свим могућим сферама и на свим нивоима. Кина никако није "вазал", то није била ни пре 10 година и у великој мери је један од стубова на којима се темељи америчка економија, заснована на потрошњи.

Наставићемо даље. Може и о гробарима домаће економије у наредних неколико страница.
Back to top
View user's profile Send private message
УлтрасЛондон
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 4253

PostPosted: 11 May 2012 18:38    Post subject: Reply with quote

Ја нисам. Very Happy Ја и даље тврдим да је Кина исто толико Амаричка ко што је Грчка или Вајоминг. А да ме ове економске приче подсећају на социологе који знају све о навијачима. Razz

Питајте и Миљу Вујановић и метеоролога..
_________________
Корњаче су споре, ал' достижне
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 709

PostPosted: 15 May 2012 21:02    Post subject: Reply with quote

Ух бре, где ћеш нас са њима поредити...

Што се тиче наше економије, ја бих рекао једну ствар са којом можете и не морате да се сложите, а тако је и тако ће бити, и иза те тврдње ћу да стојим увек. Какав год нам економски план био за будућност, све док не повратимо примат на домаћем тржишту финансија НИКАДА СЕ НЕЋЕМО ОПОРАВИТИ!
Све док наше новчане токове у проценту од преко 90% држе странци, они управљају целом нашом привредом!
Као неки нормалан проценат бих навео све до 15%, како је у развијеним земљама, а ми то не можемо достићи још дуго.
Продаје се и једна од ретких преосталих домаћих банака (Комерцијална), најављују приватизацију као нешто спектакуларно, долазак Дојче банке која ће овде једино у свету да ради са физичким лицима, мааа само су чекали тржиште Србије да отворе нове могућности, а мени се диже коса на глави док читам вести.
Све је то само маска, јер њима се свакако исплати да купе Комерцијалну, како због тога што ће то бити за јако мали новац, тако и јер оно што је дозвољено страним банкама код нас није нигде у свету, а то је пљачка како народа,тако и предузећа и државе, а која их у свему томе штити.
(притом не улазим у то да су нам сва привредна постројења отишла у пм, тј немамо их, да су нам институције на нивоу од пре 100 година, да велики део тржишта држе и тајкуни и монополисти, да нам министарства економије и финансија воде приучени људи, али финансијски новчани токови су предуслов да се све ово покрене или отклони).

Иначе, пошто нисам баш у времену па ето не стигох ни ово опширније да образложим, не би било лоше да напишеш своје виђење економије за неки од периода од 1900 до 2000, или уопште неки резиме за цео тај век по декадама, па ћемо га кад будем имао више времена детаљније објаснити, мислим да би доста људи посебно занимао период за време тита, пошто су ту мишљења јако подељена (не на форуму, већ уопште овако), а што се тиче последњих 10 година, све постоји на ова 2 линка која сам већ постављао и не верујем да имам било шта да додам:

http://www.srbijadanas.info/lik-i-delo-grobara-srpske-ekonomije-i-drzave-2000-2011/

http://www.srbijadanas.info/lik-i-delo-grobara-srpske-ekonomije-i-drzave-deo-drugi-2000-2011/
Back to top
View user's profile Send private message
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 29 May 2012 17:42    Post subject: Reply with quote

Девизни курс „вечита тема“

Тренутна вредност динара не одговара снази домаће економије нити подстиче извоз, без којег је немогућ привредни опоравак.
Динар је напросто прецењен, а девизне резерве се користи за очување курса на неком пристојном нивоу- ако уопште постоји тај термин у нашој ситуацији- прецењен динар неминовно подстиче увоз јер је увозна роба јефтинија, и ствара се зависност од увоза.Повећање увоза прати повећање спољног дуга, што води у пут који се зове Банкрот.
Прецењени девизни курс убија извоз, производњу, запосленост, и апсолутна кочница привредног развоја.
Можда је и корисније да се курс доведе у реално стање колико год то износило чак и 160 дин за један евро и да се изврши девалвација, него да се беспотребно троше девизне резерве на стабилизацију курса.
Србија је у 2011. извезла робе за 11 470 милиона (у односу на 10 069 милиона у 2010. години) , увезла за 16 823 милиона (у односу на 14 837 милиона у 2010. години), уз суфицит од 5 353 милиона ( у односу на 4 768 милиона у 2010. години).
Податке сам узео из платног биланса НБС за 2010/2011 годину.

Задњи део текста тј, подаци о увозу и извозу су подаци НПЛ. Неће се он љутити Very Happy
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 29 May 2012 17:55    Post subject: Reply with quote

Моја вечита бољка државне субвенције приватницима поготово страним, али и домаћи политичко-партијски.

Државним парама се финансирају приватни пројекти инвеститора, и сва зарада одлази у приватне џепове.Ја колико се сећам напустили смо социјализам одавно, приватни капитал и сопствено улагање приватног инвеститора је основа капитализма. Искуства многих земаља у свету показују да инострани инвеститори остају док могу да користе добијене стимулације, а када оне „пресуше“ траже нове (веће) повластице, а ако то не добију напуштају земљу (што се десило Мађарској)
Одобравање великих државних субвенција инвеститорима представља само један у низу погрешних потеза које повлачи актуелна власт, а који воде даљем урушавању привреде Србије и обарању живорног стандарда (већ увелико) осиромашених њених грађана. Очигледно је где смо са оваквим експертима и њиховом политиком стигли, а није тешко предвидети шта нас очекује уколико од њих и даље буду зависила нашу судбину.
Навешћу пример Фармаком МБ компаније суви пример како се користи државни и „народни новац“ за сопствено богаћење али то су ипак „успешни бизнисмени“.Фармаком МБ поседује у Србији око 14 рудника.За поједине руднике у чије пословање сам упознат, држава финансира производњу, од стране Фармакома се врши класична експлоатација, где се сво злато и руде одвозе преко границе на даљу прераду.То је оно државним парама стварамо сопствено богатство.
Наша владајућа такозвана елита се после 2000. године није посветила изградњи адекватне институционалне инфраструктуре за тржишну привреду, успостављању владавине права и стварању оптималних услова за конкуренцију и дугорочно одржив привредни раст, него је прихватила погрешан неолиберални економски програм, у коме је све препуштено на милост слободног тржишта, а држава је маргинализована и потиснута из привредне сфере. Због тога, сада наша владајућа такозвана елита и није у могућности да иностране инвеститоре привлачи конкурентним брзо растућим тржиштем, добро уређеном институционалном инфраструктуром и пословним амбијентом, образованом и креативном радном снагом, него то чини накарадним ангажовањем државе кроз исплате субвенција из буџета.
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 30 May 2012 18:57    Post subject: Reply with quote

Србији прети “експлозија” јавног дуга

Србија би већ у овој години могла да упадне у кризу јавног дуга, уколико не буду предузете одговарајуће мере, јер се раст дуга не зауставља и на крају године биће већи од 55 одсто бруто домаћег производа (БДП), упозорио је данас фискални савет.


Истовремено, буџетски деФицит се повећава и на крају 2012. године, прећи ће ниво од шест одсто БДП-а, навели су чланови фискалног савета на представљању свог “Предлога мера Фискалне консолидације 2012-2016. године”.
У том случају, до краја године ће за Финансирање буџетског деФицита и отплату главнице претходног дуга, бити потребно да се обезбеди 2,5 милијарди евра нових задуживања.

Председник фискалног савета Павле Петровић нагласио је да ће, да би се избегла криза јавног дуга, нова влада одмах морати да спроведе оштре мере за смањивање буџетског деФицита, у овој и у наредној години, као и мере за враћање јавног дуга у прихватљиве оквире.

У случају да се те мере не спроведу, Србији прети “експлозија” јавног дуга и буџетског деФицита, што подразумева “експлозију” инФлације и курса динара, масовна отпуштања, пад плата и пензија, упозорили су чланови фискалног савета.

Краткорочне мере подразумевају замрзавање пензија и плата, пореску реФорму, која укључује повећање ПДВ-а на 22 одсто, као и додатно резање расхода пошто је неопходно да се у 2012. и 2013. години остваре уштеде од милијарду евра, и додатних 1,1 до 1,2 милијарде евра у периоду од 2014. до 2016. године, рекао је Петровић.

Он је прецизирао да би плате и пензије требало да буду замрзнуте од октобра ове године и током наредне године, чиме би била остварена уштеда од 200 до 300 милиона евра.

Пореска реФорма, која би донела уштеду од 300 милиона евра, подразумева смањење пореског оптерећења рада, са 65 на 54 динара на исплаћених 100 динара од јануара 2013. године, као и повећање ПДВ-а на 22 одсто од јула или повећање тог пореза на 20 одсто и смањење плата и пензија за пет до шест одсто, што је, према речима Петровића, економски боље решење, али је питање да ли је политички оствариво.

Међу краткорочним мерама је и додатно резање расхода за 400 милиона евра, и оно подразумева враћање модела Фискалне децентрализације на старо, пре измена закона, затим смањење субвенција, које су издашне и неселективне, као и укидање или спајање појединих агенција и ванбуџетских Фондова, рекао је он.

Како је нагласио Петровић, јасно је да потребна уштеда од милијарду евра није могућа без замрзавања плата и пензија и пореске реФорме, као и да је на кратак рок потребно знатно веће прилагођавање расхода него прихода.

Уз ове мере, јавни дуг “закочио” би се у 2013. години и почео би да пада тако да би се у 2016. години спустио на око 48 одсто БДП-а, а испод законског ограничења од 45 одсто пао би 2017. или 2018. године, додао је он.

Средњорочне реФорме, које би требало спровести од 2014. до 2016. године, подразумевају смањење буџетског деФицита са три одсто БДП-а у 2013. години на нула одсто у 2016. и значе реФорму пензијског система, плата и запослености, јавних и друштвених предузећа, система субвенција, прецизирао је Петровић.

Говорећи о дилеми да ли би овакав програм штедње “угушио” привредни раст, он је истакао да је снажно обарање Фискалног деФицита најбоља политика за већи привредни раст јер би тиме био повећан кредибилитет земље да је у стању да одржи макроекономску стабилност, а камате за задуживање привреде и становништва биле би ниже.

Упитан да ли је Србији потребан наставак аранжмана са ММф-ом, Петровић је навео да то није неопходно ако би влада успела да и без те Финансијске институције спроведе ове мере, али да би са ММф-ом то било много лакше, посебно имајући у виду да фонд у очима страних инвеститора представља гаранцију да ће мере стварно и бити спроведене.

Према његовим речима, ове мере условиле би привремено погоршање животног стандарда грађана, али је њихова примена неизбежна јер би у случају одлагања дошло, не само до замрзавања, већ и до обарања плата и пензија, као што је то био случај у Румунији или Летонији.

Уз мере штедње, 2014. или 2015. године били би надокнађени сви губици, а до 2016. године били би зназно премашени сви негативни еФекти, додао је Петровић.

Предлог мера консолидације фискалног савета укључује и мере социјалне заштите, пошто би материјално условљена помоћ домаћинствима и минималне пензије били изузети од замрзавања, и био би основан фонд за једнократну помоћ угроженим слојевима., навео је он.

Петровић је навео да је овај програм мера послат изабраном председнику Србије и свим парламентарним странкама.
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 709

PostPosted: 08 Jun 2012 10:30    Post subject: Reply with quote

Quote:
Ekonomisti: Iznuđena odluka NBS

Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da poveća referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10 odsto je iznuđena u okviru borbe protiv rastuće inflacije, ali dugoročno nije dobra za privredu, jer će poskupeti kredite i pojačati recesione trendove, ocenili su danas za Tanjug ekonomski stručnjaci


Ништа ново, што већ нисмо писали да ће да ураде. Ништа друго нисам ни очекивао од наших "стручњака", полако ће и остале предуслове своје немерљиве глупости да испуњавају.
Осврнуо бих се још на Владину поруку о девизном курсу, коју у потпуности подржавам, јер је ово "брањење" курса силним продавањем девизних резерви само замазивање очију јавности, како не би на време видели какво је право стање у Србији. Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји, а на ћуприји ће у овом случају Србија много више платити.
Ја као што сам говорио и пре избора, не видим нигде излаз из овог стања, јер ми као привредна јединица не постојимо! Предузеће је одавно у стечају, и полако на издисају. Све ово што се одржава вештачким путем је го к***ц. Они чекају неку нову будалу за мазање да на њу пребаце кривицу.
А будала ће увек бити...док посла неће.
Треба продати још ону беду што нам је остала, шта ће нам и то, кад и за оно претходно нисмо били способни...
Гледајте ви мене слободно и као параноика и смејте се и африканцима, а ја се нећу смејати док говорим да смо ми на њиховом нивоу. Има тамо доста сиромашних, али се код њих макар нешто производи, извози, функционише,ма ради се. А код нас?
У Србију међу шљивама се увози пшеница!? Да ли је потребно било шта да се напише поред тога? Да ли је потребно познавати е од економије да вам после једне реченице све буде јасно?
Очигледно смо или превише слепи или превише глупи!
Молите се Богу да доживимо грчки сценарио, јер ако доживимо српски, тешко ћемо се извући!
Back to top
View user's profile Send private message
ana
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 579
Location: Red&White Caffe

PostPosted: 14 Jun 2012 02:35    Post subject: Reply with quote

http://3.bp.blogspot.com/-1845CAegCc8/TzU4QlAFfaI/AAAAAAAAADE/b2gSEZ3cGDI/s1600/boycott+euro+2012.jpg
_________________

Свануло је изнад цркве Св. Марка...
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
ana
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 579
Location: Red&White Caffe

PostPosted: 31 Aug 2012 17:30    Post subject: Reply with quote

Када су капиталисти ушли у посао са лечењем људи почеле су да се умножавају болести. Када су ушли у посао са пољопривредом и почели да сељацима дају кредите очекујући тако зараду од што већег приноса, свакако да нису себи могли дозволити да их нека природна сила у томе омете.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=266&cl=24
_________________

Свануло је изнад цркве Св. Марка...
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Немања
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 05 May 2009
Posts: 49

PostPosted: 03 Sep 2012 07:55    Post subject: Reply with quote

http://www.youtube.com/watch?v=nK9_8769Gdg&feature=player_embedded#!

Немојте да вас мрзи да одвојите 30мин.
_________________
На целом свету ми је све,да живим не могу без ње и зато певам цео дан Звезда...
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 709

PostPosted: 27 Dec 2013 11:24    Post subject: Reply with quote

Ko bude vise zainteresovan za temu ekonomije, predlazem dve knjige od mog velikog prijatelja Caslava Kuzmanovica, koji je inace i ekonomski savetnik crkvenih,kulturnih i naucnih ustanova kao sto su Srpska pravoslavna crkva, Srpsko nacionalno vece KiM, Kulturna mreza "Projekt Rastko" i drugih, redovni analiticar Fonda strateske kulture u Moskvi (srbfondsk.ru) , veliki covek i odlican ekonomista sa ogromnim radnim iskustvom.


Srpska ekonomija za pocetnike
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1394466_10202123069948661_1837811436_n.jpg

Svetska ekonomija za pocetnike
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/q71/s720x720/1393401_10202123068588627_1765860899_n.jpg

Knjige su napisane tako da ih mogu citati i ljudi koji nisu imali nikakvog dodira sa ekonomijom,kao i oni koji se time bave citav zivot.
Pune su raznih nepoznatih informacija,zanimiljivosti,kritika itd.
Ako neko bude zainteresovan da kupi jednu ili obe knjige,moze mi se javiti u inbox.

P.S. Nisam hteo u konvertoru da prebacujem na cirilicu posto nemam ch,dz,sh itd, pa bi bilo teze za citanje (a na ovom racunaru izgleda da u opcijama keybord nema mogucnosti za druge tastature)
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 709

PostPosted: 04 Mar 2014 08:21    Post subject: Reply with quote

Veliki kineski udar na američke financije: rješavanjem dolarskih deviznih rezervi FED prisiljen na otkup vladinog duga

Dok međunarodna zajednica i cjelokupna svjetska javnost iz minute u minutu prati što se događa u prvom redu u Ukrajini i Venezueli, potom Siriji, Iranu i drugim kriznim žarištima, na Dalekom Istoku se u isto vrijeme na tržištu kapitala odvija jednako nemilosrdan rat s možda gorim posljedicama po gubitnika, što bi u ovom slučaju bila vlada Sjedinjenih Američkih Država.

Svi se sjećamo američke proračunske krize u listopadu 2013. i kada je kineski analitičar Liu Chang za državnu agenciju Xinhua izjavio "kako bi, bez obzira na crne prognoze o neminovnoj krizi koja će cijeli svijet povući u recesiju, američki tehnički bankrot na globalnoj razini mogao dovesti do de-amerikanizacije, što bi za većinu svjetskih zemalja bilo povijesno dostignuće". (Analiza: U jeku američke krize iz Kine se poziva na "de-amerikanizaciju svijeta")

Kada je zbog mogućnosti tehničkog bankrota predsjednik Obama 17. listopada napokon potpisao zakon o podizanju razine američkog duga i okončan je djelomični zastoj rada savezne vlade, istog trenutka kada je američki predsjednik potpisao dvostranački ugovor između Republikanaca i Demokrata kojim se izbjegao tehnički bankrot, američki dug se u tom trenutku uvećava za 328 milijardi dolara.

Prema podacima američkog ministarstva financija javni dug je tada iznosio 17,075 bilijuna dolara, a uvećanje javnog duga za 328 mlrd$ je najveće podizanje godišnje stope zaduživanja u povijesti, čime se premašilo ono iz 2011. kada se vlada u odnosu na prethodni proračun dodatno zadužila za 238 milijardi dolara.

Nezaustavljiv porast vanjskog duga je bio znak da su američko gospodarstvo i financije u kolapsu. Pogledamo li danas internetsku stranicu USDebtClock.org, na kojoj se može vidjeti trenutno stanje duga, prihoda i rashoda u svim sektorima, vidjet ćemo da nije riječ o zlonamjernom blaćenju američkog gospodarstva i državnih financija, nego da svi oni koji su na bilo koji način vezani za SAD doista imaju razloga za paniku. U trenutku kada je 01. ožujka 2014. pisan ovaj tekst, s tendencijom nezaustavljivog rasta američki dug je iznosio točno 17 383 704 104 000 dolara. (Ključne teme za razumijevanje aktualne krize u SAD-u: Obamacare, Tea Party, posljedice prekida rada Vlade, surovi kapitalizam i ekonomski fašizam)

Iako je izgledalo da je u Americi usvajanjem privremenog proračuna za fiskalnu 2014. godinu problem riješen, službeni Peking se šturom najavom "kako je došlo vrijeme da se gospodarski i financijski u najvećoj mogućoj mjeri, ako ne i u potpunosti, odvoji od SAD-a" putem medija nije oglasio kako bi nekoga zaplašio, nego je jasno obznanio svoje najozbiljnije namjere. Nakon toga se krenulo s još agresivnijom kampanjom jačanja yuana na svjetskim tržištima kapitala, potpisivanjem bilateralnih ugovora s brojnim zemljama o trgovinskoj razmjeni u nacionalnim valutama, te ubrzanom kupovinom zlata koja je premašila sve rekorde, što znači da Kina želi da yuan ima pokriće u zlatu i američki dolar je Kinezima postao suvišan. To je dokazano i tijekom prosinca 2013. kada Kineska središnja banka počela rješavati američkih državnih obveznica, što je francuski financijski portal Le Contrarien popratio naslovom "Pozor – De-amerikanizacija je u tijeku!".

Tada je zamjenik guvernera središnje banke NR Kine, Yi Gang, priopćio "kako Kina nema više nikakve koristi od američkih državnih obveznica, niti dolarskih deviznih rezervi" i na tržište državnih obveznica je pušteno u prodaju 47,8 mlrd$ američkih vrijednosnih papira, što je 3,6% od ukupne količine duga kojeg je od američkog Ministarstva financija otkupila Kina. Možda će se nekome činiti malo, no taj je potez toliko šokirao Washington da su brojni analitičari u medijima i na Wall Streetusmirivali javnost riječima "kako je sve pod nadzorom i nema razloga za paniku". (Ekonomska analiza: valuta kao oružje - kineski yuan i gospodarski rast kao oružje Pekinga u "de-amerikanizaciji" svijeta)

Ne treba biti ekspert pa zaključiti da se nakon izbijanja krize 2008. stvari odvijaju dramatičnom brzinom i da Kina nerado gleda na gospodarski sustav naslijeđen nakon Drugog svjetskog rata kojeg su nam nametnuli Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond. To je svijet u kojem su vladali dolar kao valuta, a kao oružana sila –"US Army". Članak u kineskom dnevnom listu je izgleda jedino ozbiljno shvatila Hillary Clinton koja je izjavila "kako se svi saveznici moraju držati zajedno i ne dozvoliti Kini da ostvari svoje namjere".

Međutim, za upozorenja je očigledno bilo kasno. Od teoretske de-amerikanizacije se prešlo na onu u praksi. Charles Sannat za Le Contrarien piše "kako se ključni financijski fenomeni događaju neopaženo, sve dok se ne uoče njihove posljedice". Nakon početnog šoka zbog kineskih poteza i kada je izgledalo da je ipak sve u najboljem redu, FED (Američka središnja banke koja je to samo imenom op.a.) najavljuje kako će obustaviti otkup obveznica američkog Ministarstva financija i time izaziva nevjericu u State Departmentu. Analitičari tvrde kako je za ne povjerovati da se tako što uopće može dogoditi i da Bloomberg nije potvrdio vijest, bila bi predmetom špekulacije.

Kao što smo rekli, za vrijeme proračunske krize u listopadu Kina je službeno upozorila američku administraciju da će pokrenuti proces de-amerikanizacije svog gospodarstva i pokušati smanjiti količinu američkog duga kojeg posjeduje u obveznicama, te da će se odreći dolara kao valute u trgovinskoj razmjeni. Kina je najveći američki kreditor i u prosincu 2013. je imala 1 268 milijardi američkog duga. Kupovinom ogromnih količina zlata na tržištu Kina je tijekom cijele 2013. diktirala njegovu cijenu na tržištu, a od početka 2014. Peking svojim odlukama diže cijenu zlatu, što opet izravno utječe na razinu američkog duga.

U posljednjem tromjesečju je Kina potpisala najviše ugovora o trgovinskoj razmjeni u nacionalnog valuti i svaku je prigodu koristila da zaobiđe dolar, ali i da se riješi postojećih zaliha. Američkim dolarima je vlada u Pekingu kupila udjele u grupi PSA Peugeot Citroën, otkupila je tvornicu automobila Volvo za 1,5 mlrd$, a američku valutu ulaže i u jedan građevinski mega-projekt u Kaliforniji. Plan je jednostavan: što prije zamijeniti američke dolare za konkretnu, materijalnu imovinu.

Sve dosad učinjeno je ipak imalo parcijalan efekt i da bi se u potpunosti de-amerikanizirala Kina se mora riješiti ogromne količine američkih državnih obveznica. To ipak mora učiniti na način da ne destabilizira američko Ministarstvo financija i uzrokuje gospodarski slom najvećeg tržišta. S druge strane, za Washington to bi značilo jednako objavi rata i zbog geopolitičkog rizika kojeg bi taj potez prouzrokovao, nije izvjesno da će Kinezi krenuti u masovnu rasprodaju njihove kvote američkog duga. Kako god bilo, Kina je u rasprodaju američkih obveznica krenula u prosincu 2013. i izgleda da nema namjeru stati.

Sve gore navedeno upućuje da kratko priopćenje vlade u Pekingu od 19. veljače ove godine, koje je prošlo gotovo neopaženo, ne treba shvatiti olako. Isto kao i "slučajna" izjava analitičara Liu Changa o "de-amerikanizaciji" (kojoj su uslijedile konkretne mjere), tako je prije nekoliko dana vlada u Pekingu priopćila vijest koju je prenio samo Bloomberg i neki neovisni portali, a nakon čega bi mogle uslijediti puno oštrije mjere u potpunom oslobađanju kineskog gospodarstva od ovisnosti o Sjedinjenim Državama.

"Kina, najveći američki kreditor, značajno smanjuje količinu američkih državnih obveznica, što je najveće umanjenje u protekle dvije godine, a s druge strane Federal Reserve (FED) najavljuje umanjenje njihovog otkupa", piše Bloomberg.

Ovih nekoliko redaka najjasnije opisuje trenutnu situaciju. Kao što smo rekli, u prosincu Kina prodaje skoro 50 milijardi američkih obveznica, a u isto vrijeme FED najavljuje smanjenje izravnog otkupa američkog duga.

Situacija na tržištu obveznicama postaje eksplozivna jer nitko ne želi američke obveznice s 2,8% zarade na deset godina, dok druge zemlje plaćaju i do 10%

Iako analitičar i ekspert za tržišta kapitala Gwynn Guilford tvrdi "kako nema razloga za paniku", činjenice ne idu u prilog ovoj tezi. Svima je jasno da je masovna prodaja američkih državnih obveznica u Kini i najavljeno smanjenje otkupa američkog duga od strane FED-a situacija koja će uzrokovati potres na svjetskim tržištima obveznica.

Ukoliko ta praksa potraje, američka administracija takvo što naprosto neće moći tolerirati. Možda je ovo samo upozorenje vlasti u Pekingu i u tom slučaju bi trebalo značiti da će Kina otprilike zadržati razinu zatečenog duga. Međutim, ukoliko Kina mjesečno nastavi prodavati oko 50 milijardi američkih državnih obveznica, tada će ga morati apsorbirati globalno tržište, a to je nemoguće jer SAD svakog mjeseca izdaju milijarde dolara novih obveznica.

"Isključivo iz tog razloga je FED otkupljivao ogromne količine duga vlastite vlade. Na svjetskom tržištu nema dovoljno kupaca koji bi financirali američki dug. Mnogi ulagači tvrde da kada bi imali 10% zarade ne deset godina, onda bi se i usudili ulagati u američke državne obveznice, ali 2,8% nisu nikome primamljivi", piše Reseau International i ovdje treba usput spomenuti kako visinu kamata određuju rejting agencije, te nam sve postaje puno jasnije.

To opet znači da će, ako Kina nastavi s prodajom, FED morati iznova štampati novac i otkupljivati obveznice svoje vlade. Takav sustav bi bio neodrživ i predsjednica Vijeća guvernera Sustava federalnih rezervi Janet Louise Yellen će sigurno morati mijenjati kurs.

Ја сам пренео део текста који се односи на оно о чему смо расправљали на претходним странама,а о чему сам ја писао још пре 2 године и као што сам рекао и брату Критичару, време ће показати ко је био у праву. За сада све иде управо тим током и није далеко од онога што сам предвиђао...

Извор: http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/03/veliki-kineski-udar-na-americke-financiie-riesavaniem-dolarskih-deviznih-rezervi-fed-prisilien-na-otkup-vladinog-duga.html
Back to top
View user's profile Send private message
Mali Boki
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 03 Aug 2005
Posts: 406
Location: BGD

PostPosted: 06 Mar 2014 14:48    Post subject: Reply with quote

Брате НПЛ, види се да пливаш у економским водама. Из твог искуства и знања, колико је веродостојна ова прича? Јел су ти позната имена којим случајем ових људи, који се спомињу, јел имају кредибилитет њихове речи? Јел си разговарао са неким старијим, искуснијим, да не кажем паметнијим човеком из тих економских вода о овоме?
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 709

PostPosted: 10 Mar 2014 19:21    Post subject: Reply with quote

Брате Боки, тек сам стигао са пута, а чека ме за пар дана још један, па тако мало касним са одговорима, али не брини, на свако питање ће бити одговорено.

Из мог искуства и знања, прича је веродостојна, у супротном је не бих ни преносио.

Што се тиче споменутих људи,за неке сам чуо,за неке нисам,али мислим да у овом тексту они као они и нису толико важни. Занимљиво је то да је аутор текста један хрват, а да је сајт који је пренео текст руски (и финансира га Москва).

Што се тиче разговора са осталим људима, неколико пута сам кренуо да ти пишем испочетка,јер никако а да не спомињем ствари из приватног живота,а о којима ипак не бих јавно. Тако да ћу ти укратко рећи да се о оваквим и сличним стварима прича скоро свакодневно.

Када будем имао више времена, можда напишем један текст везан за моја искуства из моје фирме, а која имају доста везе са оваквим темама, с обзиром да сам неко дуже време јако активан на међународном тржишту, где сам имао прилике да многе ствари за које сам сумњао и потврдим својим личним примером.
Back to top
View user's profile Send private message
Mali Boki
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 03 Aug 2005
Posts: 406
Location: BGD

PostPosted: 10 Mar 2014 22:43    Post subject: Reply with quote

Хвала за одговор, иако је питање можда било глупо на неки начин, јер као што си рекао, не би га ни преносио да не мислиш да постоји реална основа. Ал сам га поставио и због себе, и због целе приче, јер...кењао сам и на другим темама, можда и смарам... али свака прича данас треба да има што веће утемељење на чињеницама и што већој стварности и искрености. Барем међу људима који су "блиски". По мени је много битна ова прича ако хоћеш да опстанеш, да и "мали и неук" човек буде упознат, колико толико, са неким оваквим причама од данас због сутра.
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next

View previous topic :: View next topic
Page 6 of 7

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop