DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Светска економија
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 18 Feb 2012 13:53    Post subject: Reply with quote

Сад сам се и ја мало спетљао можда се нисмо разумели, ја сам мислио на покриће које има штампани новац, тј оне емисије новца које улазе у привреду и јавни сектор, нисам мислио на девизне резерве...
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 18 Feb 2012 21:44    Post subject: Reply with quote

Мислим да схватам шта хоћеш отприлике да питаш, али ја бих то поставио овако, јер мислим да све има везе.

Девизне резерве НБС се састоје од:

- девиза које се чувају на рачунима код других централних банака (нпр. Deutsche Bundesbank – централна банка Немачке, FED –централна банка САД...), као и код најбољих и најсигурнијих банака у свету. Ове девизе се чувају у виду депозита и на та средства стране банке плаћају камату, која увећава девизне резерве;
- девиза које су уложене у државне обвезнице најразвијенијих земаља у свету , као што су: Немачка, Америка, Велика Британија, Канада итд. И на ове девизе се остварује приход у виду камата, које увећавају девизне резерве;
- злата, Србија у злату држи мањи део девизних резерви. Количина злата у девизним резервама се повећава откупом златних полуга из домаће производње;
- готовине у страној валути , која се чува у Трезору НБС, а која се може исплатити банкама зa потребе становништва, као што су девизна штедња, мењачки послови и сл.;
- специјалних права вучења и резервне позиције код Међународног монетарног фонда (ММФ) . Специјална права вучења, која је креирао ММФ, имају улогу светског новца и служе за плаћања у међународним финансијским трансакцијама. Резервна позиција у ММФ-у односи се на средства која свака земља чланица уплаћује приликом учлањења, а могу се повући и користити у случају потребе. Такође, чланство у ММФ-у омогућава земљама да позајмљују и додатне суме новца под условима које одређује ММФ.

Е онда долазимо до питања да ли постоји неки тачно утврђен оптимални ниво девизних резерви. Не постоји, али се њихова висина може мерити у односу на:

- обим просечног месечног увоза земље који се може финансирати из тих девизних резерви

Према последњим подацима, ниво девизних резерви НБС је скоро пет пута виши од просечног месечног увоза робе и услуга Србије, што значи да је ниво девизних резерви довољно висок;
- обим новчане масе Србије коју чине динарска готовина у оптицају и динарски депозити по виђењу привреде и грађана код банака

Ниво девизних резерви је, према последњим подацима, 3,6 пута виши од новчане масе, што значи да, када би се сви динари у земљи претворили у девизе, ниво девизних резерви би и даље био веома висок;

- обим краткорочног дуга земље

Девизне резерве НБС су пет пута више од краткорочног дуга земље, што значи да у потпуности обезбеђују уредно извршавање краткорочних обавеза земље према иностраним кредиторима.

Значи да бисмо дошли до одговора да ли они праве новац из чистог ваздуха или неког покрића морамо да разумемо ове неке појмове и да узмемо у обзир све факторе.
Е сада, ово на крају су краткорочни дугови, али ајде да кажем да је то ту негде када се узму у обзир и дугорочни. У случају вишка новца у оптицају долази до инфлације. Такође се и курс брани често продајом девизних резерви на финанскијском тржишту (што је јако лоше, јер је динар прецењен чак и у овом износу, али о томе други пут). Е сад наш спољни дуг је око 14 милијарди. Девизне резерве су нам око 11 милијарди. Златне резерве су око 13,14 тона итд.
САД имају спољни дуг у износу од 1 682 билиона. Девизне резерве су око 133 000 милиона. А златне резерве 8 133 тоне.
То за емисију новца која улази у привреду и јавни сектор не знам где могу да нађем податке (ако си нашао за Србију пошаљи линк), али са овим подацима које сам изнео и мало математике мислим да ћемо лако доћи до закључка да ли штампају новац за који имају или немају покриће.
Иначе везано за ту тему, питање је опет колико је тачан износ њихових златних резерви. Ако бих ти ја поставио питање где се држе наше златне резерве, вероватно не би знао, тј могао би да нагађаш. Највећа је вероватноћа негде у подрумима НБС. Америка своје држи у згради ФЕД. Е сада пошто јавност нема увид у то они могу да кажу било коју цифру. Ствар је у томе што се у Америци у ФЕД не држи само њихово злато већ и злато многих земаља (па чак можда део златних резерви и Србије). Немачка јавност нпр сумњају да се чак 90% њихових златних резерви налази у САД. Да ли онда мислите да је тих 8 133 тона које наводе њихово?
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 19 Feb 2012 03:28    Post subject: Reply with quote

Влада Делија wrote:


Почео сам да читам и једну књигу од Професора др Јована Б Душанића "Доларска алхемија и казино економија", који потврђује оно о чему сам писао, тј да је ипак тачно то да штампају новац и емитују га без покрића. Копираћу одломак који се односи на то, пошто је апсурдно да постављам овде целу књигу. Као што је и започео књигу са цитатом Шумпетера наћи ћемо многе одговоре управо у историји.
„Нико се не може надати да ће
разумети економске појаве неке епохе,
укључујући и садашњу, ко адекватно не
влада историјским чињеницама и
адекватном дозом историјског смисла
или онога што можемо назвати
историјским искуством.“
Ј. А. Шумпетер: Историја економске анализе
Иначе не знам да ли си читао Историју економске анализе. Ја имам први и други део хрватског издања те књиге и могу ти рећи да сам са њом почео да учим економију, јер су ми то биле прве економске књиге које ћу прочитати (то ме је саветовао један добар пријатељ, одличан економиста који ми их је и поклонио). Ово пишем због људи који ће се можда одлучити да постану наше колеге, па ако нема ко да их саветује.


Из Другог светског рата САД су изашле као хегемонистичка сила на војном, политичком и економском пољу и биле у стању да одлучујуће утичу на креирање светског устројства према сопственим интересима.
Такву хегемонистичку позицију САД су одмах употребиле за изградњу послератне архитектуре новог економскогпоретка (који ће одговарати њеним хегемонистичкиминтересима), а у чије темеље је уграђена „конструкциона грешка чије последице су данас очигледне. Други светскират је још трајао, а под доминантним утицајем САДстворени су темељи послератног уређења међународнихекономских односа. На конференцији у америчком местуБретон Вудсу(BrettonWoods) 1944. године, донета је одлука о оснивању Међународног монетарног фонда (ММФ) и Међународне банке за обнову и развој (садашње Светске банке). Америчка национална новчана јединица – долар постао је светски новац, а Америчка централна банка,односно Систем федералних резерви (Federal ReserveSystem),5 гарантовала је конвертибилност долара у злато (35 долара за једну унцу – око 31 грама - злата). Квоте земаља чланица ММФ-а исказиване су у доларима и уплаћиване у доларима или злату. У исто време паритети националних валута исказивани су у злату или доларима.6
Проблем се не би појавио да су САД емитовале долар у обиму за које су имали покриће у злату. Али они нису могли да одоле искушењу да (зло)употребе могућност која им се пружила, те да увоз реалних ресурса (материјалних добара) из других земаља покривају доларима емитованим без адекватног покрића. Када француски председник Де Гол покушава, крајем 60-их година прошлог века, да француске државне резерве из долара конвертује у злато испоставља се да је само око 5% емитованих долара покривено златним резервама. Убрзо после тога САД (1971.године) једнострано укидају конвертибилност долара за злато. Папир је заменио злато, односно долар одштампан на папиру (без реалног покрића) и даље је опстао као светски новац, јер су то САД, због своје економске,политичке и војне моћи, могле да наметну осталима.
Тако смо дошли у ситуацију у којој се чинило да су САД напокон успели да пронађу чаробну формулу за вишевековне безуспешне покушаје алхемичара да створе богатство ни из чега. Американци су сада могли једноставним „штампањем“ долара да долазе до огромних реалних материјалних добара из целога света.
Непосредно после Другог светског рата САД су ову могућност користили у мањој мери, али како „апетит долази у току јела“ нису могли одолети искушењу да се остварују огромни профити „ни из чега“. Да би повећавани апетити могли бити задовољени САД су (користећи своју политичку, војну и економску силу) предузимале активне мере како би шириле зону коришћења америчког долара, било:
(1) преко нових територије или
(2) преко нових актива трговања.
Такво ширење јесте и један од главних разлога процеса који називамо глобализација.
Back to top
View user's profile Send private message
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 20 Feb 2012 10:18    Post subject: Reply with quote

НПЛ wrote:
Влада Делија wrote:


Почео сам да читам и једну књигу од Професора др Јована Б Душанића "Доларска алхемија и казино економија", који потврђује оно о чему сам писао, тј да је ипак тачно то да штампају новац и емитују га без покрића. Копираћу одломак који се односи на то, пошто је апсурдно да постављам овде целу књигу. Као што је и започео књигу са цитатом Шумпетера наћи ћемо многе одговоре управо у историји.
„Нико се не може надати да ће
разумети економске појаве неке епохе,
укључујући и садашњу, ко адекватно не
влада историјским чињеницама и
адекватном дозом историјског смисла
или онога што можемо назвати
историјским искуством.“
Ј. А. Шумпетер: Историја економске анализе
Иначе не знам да ли си читао Историју економске анализе. Ја имам први и други део хрватског издања те књиге и могу ти рећи да сам са њом почео да учим економију, јер су ми то биле прве економске књиге које ћу прочитати (то ме је саветовао један добар пријатељ, одличан економиста који ми их је и поклонио). Ово пишем због људи који ће се можда одлучити да постану наше колеге, па ако нема ко да их саветује.


Из Другог светског рата САД су изашле као хегемонистичка сила на војном, политичком и економском пољу и биле у стању да одлучујуће утичу на креирање светског устројства према сопственим интересима.
Такву хегемонистичку позицију САД су одмах употребиле за изградњу послератне архитектуре новог економскогпоретка (који ће одговарати њеним хегемонистичкиминтересима), а у чије темеље је уграђена „конструкциона грешка чије последице су данас очигледне. Други светскират је још трајао, а под доминантним утицајем САДстворени су темељи послератног уређења међународнихекономских односа. На конференцији у америчком местуБретон Вудсу(BrettonWoods) 1944. године, донета је одлука о оснивању Међународног монетарног фонда (ММФ) и Међународне банке за обнову и развој (садашње Светске банке). Америчка национална новчана јединица – долар постао је светски новац, а Америчка централна банка,односно Систем федералних резерви (Federal ReserveSystem),5 гарантовала је конвертибилност долара у злато (35 долара за једну унцу – око 31 грама - злата). Квоте земаља чланица ММФ-а исказиване су у доларима и уплаћиване у доларима или злату. У исто време паритети националних валута исказивани су у злату или доларима.6
Проблем се не би појавио да су САД емитовале долар у обиму за које су имали покриће у злату. Али они нису могли да одоле искушењу да (зло)употребе могућност која им се пружила, те да увоз реалних ресурса (материјалних добара) из других земаља покривају доларима емитованим без адекватног покрића. Када француски председник Де Гол покушава, крајем 60-их година прошлог века, да француске државне резерве из долара конвертује у злато испоставља се да је само око 5% емитованих долара покривено златним резервама. Убрзо после тога САД (1971.године) једнострано укидају конвертибилност долара за злато. Папир је заменио злато, односно долар одштампан на папиру (без реалног покрића) и даље је опстао као светски новац, јер су то САД, због своје економске,политичке и војне моћи, могле да наметну осталима.
Тако смо дошли у ситуацију у којој се чинило да су САД напокон успели да пронађу чаробну формулу за вишевековне безуспешне покушаје алхемичара да створе богатство ни из чега. Американци су сада могли једноставним „штампањем“ долара да долазе до огромних реалних материјалних добара из целога света.
Непосредно после Другог светског рата САД су ову могућност користили у мањој мери, али како „апетит долази у току јела“ нису могли одолети искушењу да се остварују огромни профити „ни из чега“. Да би повећавани апетити могли бити задовољени САД су (користећи своју политичку, војну и економску силу) предузимале активне мере како би шириле зону коришћења америчког долара, било:
(1) преко нових територије или
(2) преко нових актива трговања.
Такво ширење јесте и један од главних разлога процеса који називамо глобализација.

Да то је то.Иначе Шумпетер је један од заиста виђенијих економиста и чије сам текстове и радове доста читао ту књигу чини ми се да нисам прочитао али кад имам времена потрудићу се да је набавим и прочитам.
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 21 Feb 2012 12:25    Post subject: Reply with quote

http://www.srbijadanas.info/lik-i-delo-grobara-srpske-ekonomije-i-drzave-2000-2011/

http://www.srbijadanas.info/lik-i-delo-grobara-srpske-ekonomije-i-drzave-deo-drugi-2000-2011/
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 22 Feb 2012 06:44    Post subject: Reply with quote

Мислим да ће вам сада бити још јасније оно о чему сам писао на прошлој страни. Само почните пажљивије да читате вести и видећете како се краде из дана у дан.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/308146/Banke-u-januaru-iznele-iz-Srbije-vise-od-pola-milijarde-evra

Још и комерцијална да оде у потпуности и одлични смо!
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 23 Feb 2012 07:46    Post subject: Reply with quote

Многи се питају где је излаз Србије у овој кризи. Са стране ове уније које нам се нуде, као и да ови престану да краду итд. ево једног лепог начина који је написао један колега. Наравно хипотетички посматрано,овај модел примењују поштени људи.

Према последњим подацима из новембра 2011, стопа запослености у Србији креће се око нивоа од 35 одсто. То је проценат становништва старијег од 15 година које има какав-такав посао. У том показатељу је садржана сва драма домаће економије и све што је о њеном стању потребно знати. Ова стопа одсликава безнађе и беспуће домаће економске политике.
Поређења ради, просечна стопа запослености у Европској унији износи око 64 одсто, с тим да ни у једној земљи ЕУ та стопа, бар до 2011. године, није мања од 55 одсто.
Пад стопе запослености у Србији је деценијски тренд и није узрокован светском економском кризом, већ пре свега промашеном економском политиком. Ову чињеницу држава негира и пред њом стоји немоћна и парализована.
У последњих једанаест година Србија је исцрпла све рецепте из неолибералног арсенала. Приватизован је највећи део привреде – то није помогло.
Странцима је продато готово све што су желели да купе, по ценама по којима су то желели – ни то није помогло. Странцима се сада плаћа и за свако отворено радно место – ни то не помаже.
Србија је либерализовала увоз до бесмисла, снизила и готово укинула пореске стопе на добит – ни то није помогло.
Финансијски простор је препуштен страним банкама, као чуду знања и врлине – ни то није помогло.
Држава, привреда и грађани су се енормно задужили, огроман новац је ушао у Србију – ни то није помогло.
Чланови партија, њихови рођаци и пријатељи су нашли ухлебљење у државним и парадржавним институцијама, или у државним предузећима. Дошло је до масовног отварања непотребних административних радних места – стопа запослености и даље пада.
У оквирима владајуће економске парадигме, излаза као да нема. Не види се начин на који се било какав инвестициони циклус може покренути, не види се ко може бити генератор привредног раста. Економски систем који континуирано подстиче увоз, трговину, задуживање и потрошњу, мора завршити баш тамо где је Србија данас.
Држава Србија се необјашњиво наивно, усред рецесије, законски обавезала да ће јавни дуг држати на нивоу од 45 одсто БДП-а. Овакво ограничење је неодрживо и њиме је Србија осуђена на нову, дубоку рецесију.
Буџет се морао ставити под контролу и то није спорно, али је понуђено решење спорно. Буџет (у нешто поједностављеној подели) има две компоненте. Једна је трошковна и односи се на финансирање државе, њених функција и служби. Лавовски део буџета иде и на попуњавање празне касе пензионог фонда. Ове трошковне компоненте буџета се морају ограничити и самерити према економској моћи друштва. Њих је имало смисла везати (процентуално) за висину БДП-а.
Други, мањи део буџета је развојни, инвестициони, и никаквог разлога за његово нормативно ограничавање није било – поготово не у рецесији, поготово не у држави у којој су сви сегменти инфраструктуре (електропривреда, водовод и канализације, канали за наводњавање, путеви, пруге итд.) недопустиво запуштени и траже хитна улагања.
Србија ће и у 2012. години, по тренутним прогнозама, бити на самој ивици рецесије, са стопом раста око нуле. Ако се истраје на ограничавању буџета од 45 одсто БДП-а, то ће значити да од озбиљнијих инвестиција у инфраструктуру нема ништа. Стопа запослености ће или падати, или стагнирати, а Србија ће само дубље тонути у кал, а можда и у анархију.
Препрека државном инвестирању није везана само за буџетско ограничење или условљавање Међународног монетарног фонда (ММФ). Да би држава инвестирала потребан је новац, али новца нема. Доток кредита из иностранства је практично затворен.
Банке су углавном незаинтересоване за финансирање привреде, поготово дугорочно и инвестиционо. Уз то, и висина камата дестимулише било какво дугорочно улагање. Банке најрађе позајмљују новац грађанима у виду кеш кредита, улажу у хартије од вредности Народне банке (НБС) које немају никакву економску сврху, или финансирају дефицит буџета. Ниједан од ових облика кредитирања неће подстаћи привредни раст.
Како је финансијски систем доминантно у страним рукама, како се кредити усмеравају у складу с интересима банака а не потребама развоја Србије, чини се да излаза нема. Као да је једина алтернатива у чекању да се нешто догоди – да Фијат проради, да се волшебно појави нека нова велика инвестиција, да се уђе у ЕУ. По свему судећи, то чекање је тренутно једина стратегија власти.
Држава никада није сасвим немоћна, и чекање не мора бити једина опција. Неке мере би се могле предузети одмах, без чекања.
Прва мера би морала бити укидање свих облика готовинског кредитирања грађана (кеш кредити, кредитирање преко картица и минусних салда на текућем рачуну). Ово би смањило притисак на цене, ослободило средства за привреду, а можда довело и до благог пада камата. Истовремено, смањио би се и број дужника-очајника.
Друга могућа мера спада у домен ризичног експеримента и радикално одступа од класичних догми ММФ-а. Држава би могла започети циклус кредитирања инвестиционе изградње издавањем сопствених меница којима би плаћала извођаче радова и домаће добављаче. У овом концепту нису потребна ни инострана средстава, нити задуживање код домаћег банкарског сектора.
Механизам је први пут успешно примењен у Немачкој 1932. године под канцеларом Счлеичером. Немачка је била у рецесији, одсечена од финансијских тржишта и суочена са армијом незапослених. У нешто модификованом облику, модел је наставио успешно да функционише и под Хитлером. Користећи овакву финансијску технику, Немачка је започела велику обнову инфраструктуре, као и програм наоружавања. (1)
Поменути немачки модел би се могао пресликати и на Србију данас.
Министарство за инфраструктуру нпр. би могло формирати предузеће за финансирање и координирање радова на инфраструктури. Ово предузеће би издавало менице за изведене радове, а менице би авалирала Развојна банка. Менице би носиле добру камату, могле би да се преносе и користе као средство плаћања. Камата би била стимуланс да менице што дуже остане у циркулацији. С друге стране, менице би се могле у сваком тренутку и безусловно дисконтовати код Развојне банке, чиме би поверење у механизам било додатно појачано.
Доспеле и дисконтоване менице Развојна банка би исплаћивала новцем који би узимала од НБС као крајњег кредитора. Једноставније речено – да, НБС би штампала новац. Министарство финансија би било дужно да по утврђеним роковима на крају откупљује емитоване менице и тако враћа узете кредите од НБС. Ово би омогућило и да НБС планира своје билансе и монетарну политику.
Логика овог приступа је да инвестициони циклус креира нову запосленост и привредни раст. Број људи који плаћају порезе и доприносе се повећава, а повећава се и општа потрошња која преко ПДВ-а попуњава буџет. Захваљујући расту буџетских прихода Министарство финансија добија средства из којих може вратити узети кредит од НБС. Камате које држава плаћа на менице остају домаћим предузећима које су у радовима учествовали, а не банкама и њихових страним власницима.
Овакво креирање новца не би требало да има инфлаторне ефекте будући да је тражња у рецесији мала и капацитети су неупослени. При томе, новац не иде у потрошњу већ у инвестиције и стварање нових добара. Коначно и најважније, свака издата меница је покривена изведеним радовима или купљеном робом.
Сам механизам креирања новца на овакав начин, као и последице по монетарни систем нису битно различите од оних које проистичу инозадуживањем. Разлика је само у томе што држава више није у рукама страних кредитора и контролора, и не зависи само од њихове воље.
Овакво задуживање не доноси девизе, али не доводи ни до раста спољног дуга. Како је новац аутономно креиран а не унет из иностранства, девизне резерве се неће повећати и динар ће морати да депресира. Ово јесте проблем, али пре или касније, озбиљна корекција динара је неминовност у сваком случају. У предложеном моделу, негативне последице депресијације би биле компензоване чињеницом да привреда ради и запосленост расте.
Овај начин финансирања инвестиција помаже и да се разбије банкарски монопол, а банке присиле на разумнију каматну политику.
Када финансира радове на овај начин, држава не мора расписивати међународне конкурсе. Она може водити развојну политику и овако креирана средства може усмеравати домаћим предузећима и тако их јачати.
Примена предложеног решење захтева стратешку визију и изузетан професионализам и владе и НБС. Подразумева и одлично пројектно вођење инвестиција, захтева одговорност и дисциплину у плаћањима и елиминацију корупције. Механизам се наравно може злоупотребити на много начина, али то није слабост механизма по себи. Има ли Србија воље, храбрости, кадрова и знања да се упусти у овакав пројекат и да се ослободи туторства ММФ-а?

_________________________________________________________
(1) Овим начином финансирања био је и делимично скривен стварни обим војних издатака Трећег рајха. Читалац ће надам се разумети да ово није похвала нацизму, већ похвала једном добром финансијском механизму.
Back to top
View user's profile Send private message
Ултрас Ментал
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Apr 2009
Posts: 281
Location: на зипи...

PostPosted: 23 Feb 2012 11:33    Post subject: Reply with quote


_________________
Ђидо на руке!
Back to top
View user's profile Send private message
dovla zmaj
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 11 Dec 2010
Posts: 27

PostPosted: 23 Feb 2012 11:58    Post subject: Reply with quote

Занимљив чланак данас у пресу.Говори бивши министар економије Аргентине.Ако је неко у могућности нек прочита,или још боље окачи.
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 24 Feb 2012 07:50    Post subject: Reply with quote

Надао сам се да ће неко поставити тај чланак пошто у онлине издању нисам могао да нађем.
Ево један текст који јако једноставно објашњава шта се десило са Аргентином, а док га читате можете слободно да замислите уместо речи Аргентине Србија и да је написан за неких 10 година.
Не знам шта је овај покрет, али то је мање важно.
Потрудићу се преко викенда да напишем и ја нешто о Аргентини...
Back to top
View user's profile Send private message
СКИДС
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 01 Jun 2005
Posts: 833

PostPosted: 24 Feb 2012 11:12    Post subject: Reply with quote

Питања и Одговори - Бранко Драгаш

http://www.youtube.com/watch?v=0aqpPPpweig&feature=player_embedded

Exclamation
Back to top
View user's profile Send private message
Немања
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 05 May 2009
Posts: 49

PostPosted: 24 Feb 2012 12:12    Post subject: Reply with quote

Ово би требало пуштати на свим телевизијама 24ч. изнова и изнова...све док не дође људима из дупета у главу.У којој заблуди ми живимо.
_________________
На целом свету ми је све,да живим не могу без ње и зато певам цео дан Звезда...
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 25 Feb 2012 10:22    Post subject: Reply with quote

Филм који ћу поставити ме није нешто посебно одушевио с обзиром каква је била уводна шпица и шта сам све очекивао,али ко хоће нек погледа.
Међутим пред крај трећег,као и четврти део филма се односе на Еквадор и на који начин су се они изборили са ммф-ом и св.банком. Занимљиво да се погледа.

http://www.youtube.com/watch?v=tOg0vVlt_ig&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=rmwS9G8zZwE&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=k9JzKWMbQZc&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=gGTTLEkylGE&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=k9JzKWMbQZc&feature=related
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 28 Feb 2012 20:06    Post subject: Reply with quote

Како су комунисти уништили привреду

Уместо подгревања носталгије за деведесетим, осамдесетим, седамдесетим... мора се поштено рећи да је здрава економија у овој држави последњи пут постојала 1930-тих година
Отпуштање стотина хиљада радника после 2000. године, уз гашење домаћих и довођење страних банака, тзв. тајкунизацију и остале процесе, код дела становништва доводи до жала за деведесетим годинама 20. века.
Тај жал још није попут оног за осамдесетим, које се називају и ''златним добом'' домаће индустрије. Наводи се податак да је тада крагујевачка фабрика аутомобила ''Застава'' имала око 40.000 радника, уз јадиковање за садашњих 1.500 које треба да запосли ''Фијат''.
Ипак, ни носталгија за осамдесетим није ништа у поређењу са оном за седамдесетим. Тада је било можда и преко 100 фабрика са по преко 10.000 радника.
Увек кад видим овакве цифре сетим се студентских дана на Економском факултету у Крагујевцу, 1980. и неке. Тада су нам професори говорили о 40.000 радника ''Заставе'', али у негативном контексту. Наиме, тако велика армија радника, и то уз помоћ ко зна колико хиљада запослених у кооперанстким фирмама широм земље, успевала је да произведе највише 200.000 аутомобила годишње. Као контра пример навођена нам је јапанска ''Тојота'', која је са 2.000 радника у централној фабрици, и са далеко мањим бројем запослених у кооперантским фирмама, производила два милиона аутомобила годишње.
Према томе, и ''Застава'', и ИМТ из Раковице, и ''14.октобар'' из Крушевца, и ''Прва петолетка'' из Трстеника, и низ тих других ''гиганата социјалистичког рада'', заправо су били једна економски ужасна појава. И не само економски. На пример, као студентски новинари радили смо интервју са двојицом радника ''Заставиног'' ОУР-а ''Пресерај'', чији опис сопствених радних места је више личио на хорор филм него на фабрику с краја 20. века. Тамо је ретко ко дочекао старосну пензију. Или би их исекле пресе, или би се поразбољевали од удисања отровних испарења. Горе је било само у суседном ОУР-у ''Ковачница'', мада је много тровања било и у ОУР-у ''Лакирница'', или како се већ звао. Отрова је било тако много да се осећао и на горњим спратовима крагујевачких солитера.
Заштита на раду је дакле била мислена именица, а на екологију нико није ни помишљао. Многе реке у Србији биле су црне (не фигуративно, већ дословно), трујући немилице становништво преко воћа, поврћа, млека...
Уосталом, довољно је погледати билансе: двехиљадите, деведесете, осамдесете, седамдесете... све је то катастрофа. Здрава економија у овој држави последњи пут је постојала 1930-тих година. Уместо демагошког коришћења носталгије, сваки план економског опоравка као базну морао би да уважи ту чињеницу.
На крају тих 1930-тих крагујевачка ''Застава'' (тј. Војно-технички завод) имала је 12.000 радника. Почела је да склапа и аутомобиле, односно џипове, али то је касније скривано, из очигледних разлога. Заправо, фабрика је сем оружја још од друге половине 19. века правила на стотине производа из цивилног програма. На пример, 1890. и неке освајала је медаље на међународним сајмовима за квалитетне плугове и пегле на пару.
Или, данас звучи невероватно податак да је у Србији пре 1941. постојало чак девет фабрика авиона. Неке од њих наставиле су да раде и после рата и чак је, захваљујући старим кадровима, оборен један светски рекорд у брзини летења. Међутим, социјалистички систем је неумитно уништавао предратни потенцијал. Већ од 1960-тих домаћи ловци могли су да служе само као глинени голубови конкурентима из других земаља. Авио индустрија се неумитно гасила. Једну фабрику авиона, ''Икарус'', комунисти су претворили у фабрику аутобуса, али се после испоставило како нису способни да праве ни аутобусе.
Наравно, излишно је говорити о разлици између привреде са авио индустријом и без ње.
Чувени винари Марковићи из Крушевца освајали су 1930-тих година медаље за квалитет коњака у престоници њихове постојбине, Паризу. Вино су извозили у дугим железничким композицијама - цистернама у Италију и друге западне земље. Комунисти су Марковиће похапсили и све им одузели, уводећи газдовање над њиховом имовином на свој начин. Али, са запада су почели да им враћају пуне цистерне. У покушају да врате предратни квалитет пића, комунисти шаљу свог најбољег демагога из тог краја у сремскомитровачку казнионицу, са понудом најстаријем Марковићу, Милутину: биће пуштен на слободу ако пристане да ради у својој бившој фабрици за бедну плату. Пристао је, зато што се у Сремској Митровици свакодневно умирало, и радио је као некада, али није вредело, јер знање једног човека мало вреди у наопаком систему. Иначе, тај најпознатији демагог у крушевачком крају касније се прославио, написао је статут Савеза комуниста и још низ пропагандних дела (зове се Добрица Ћосић), док су Марковићи падали у заборав.
Тај процес одигравао се широм земље. Место некада чувених фамилија, које су генерацијама стицале богатство, преко ноћи су заузеле неке друге особе.
Или, да наведем пример највеће приватне фабрике у Крагујевцу, коју сада сви зају под именом ''Бојаџића млин''. И Бојаџиће су похапсили, постављајући своје људе на чело фирме. Испоставило се да је из области пекарске индустрије КПЈ у Крагујевцу имала само једног пекарског помоћника, и то са мало искуства. Њега су поставили за директора целог овог комплекса. (''То је твоја струка, ти знаш то...'')
У Крагујевцу се налазила и највећа фабрика хране на Балкану, ''Стефановић''. Треба ли уопште говорити о томе шта је било са Стефановићаима, ко је преузео фабрику и како је она завршила...
Укратко, комунисти су уништили економију. Њихова Југославија није била способна да створи финалне производе за девизна тржишта. Читаво друштво одједном је враћено натраг за једну епоху, тако да су се на Запад опет извозиле сировине, а са Запада су се увозили готови производи. То се на економским факултетима учи као најгори могући сценарио по једну земљу, јер се више вредности по правилу ствара у финализацији. Такође, вредност се увек прелива од оног који даје сировине ка ономе који ствара финални производ. Што значи да се разлика између једних и других стално повећава и да после неког времена ту више није реч о враћању уназад само за једну епоху.
Оних 12.000 радника уочи априла 1941. у ''Застави'' требало је да буду максимум, јер су већ од наредне декаде машине све више мењале људске руке. Не марећи за то, комунисти су систематски осујећивали процес смањивања броја радника, јер се сама суштина њихове идеологије заснива управо на злоупотреби термина ''радничка класа''. На тај начин они не само што су промашили цели један век, већ нису уочили да ни у 19. веку радничка класа нигде није постала нити већинска, нити авангардна (то су увек били образованији друштвени слојеви).
Tако су они упорно пунили фабричке хале, а празнили села, уништавајући истовремено и радничку класу (која је од првог дана њихове владавине имала мања примања и лошији друштвени статус него пре рата) и сељачку класу (упркос развоју механизације, предратна пољопривредна произовдња достигнута је тек 1959. године). То је чињено системски, ''маказама цена'', тако што су цене пољопривредних производа увек обаране испод цена репроматеријала који се користи за пољопривредну производњу.
И ту је своје одиграла њихова идеологија, за коју су сељаци били класни непријатељи. ''Не може комунизам под српску шајкачу'', говорио је писац Данко Поповић. Сељаци су најрелигиознији и најмонархистичкији део друштва, највише поштују традицију, економски су најамње зависни, осећају се слободно на својим имањима, прилично су наоружани и склони дизању буна и устанака. Обратно, радници не носе шајкаче и збијени су у ограниченом простору ограђеном бодљикавом жицом, где их лако контролишу и где им све, од напредовања и висине плате до евентуалног добијања стана, зависи од неког члана КПЈ на шефовском положају.
Дакле, да је остала Краљевина, оних 12.000 радника у ''Застави'' остали би максимум, а нова радна места, као и у другим капиталистичким земљама, стварала би се градњом нових фабрика и уопште стварањем нових компанија из разних области, које би задовољавале новостворену тражњу. Социјалистичка Југославија за то није била способна, па су ради задовољења те новостворене тражње грађани оставили силне милијарде марака у Трсту, Солуну и Истанбулу.
Штавише, социјалистичка Југославија није била способна да створи ни адекватну трговинску мрежу, која би пред домаће потрошаче изнела све те производе које домаћа привреда није била способна да створи. Тако би барем део оних милијарди остао у земљи.
После свега две деценије комунисти су толико разорили земљу да више није било посла ни на селу, ни у фабрикама, ни у трговини, нити ма где, па су због притиска незапослених 1965. године били принуђени да отворе границе. Маса становништва почела је да напушта Србију тражећи посао, мада је увек у историји, и све до 1941. године, економска миграција текла у обратном смеру - ка Србији.
Данас на сцени видимо ништа друго до одраз катастрофалне економске политике вођене од 1945. наовамо: уништени су пољопривреда, индустрија, домаће банкарство... Трговина није у функцији подстицања домаће производње, нити представља привредну грану са добрим платама за масу запослених, већ служи за богаћање мањег броја партијски подобних особа. Исти је случај и са привредним гранама насталим на новим технологијама.
Према томе, мора се почети од 1945. и радити све супротно од оног што се радило после те године. Предуслов је наравно да се најзад спроведе дебољшевизација.

(Слобода, Чикаго, 25. фебруар 2012.)
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 28 Feb 2012 20:12    Post subject: Reply with quote

СКИДС wrote:
Питања и Одговори - Бранко Драгаш

http://www.youtube.com/watch?v=0aqpPPpweig&feature=player_embedded

Exclamation


Он уређује економску рубрику у "Таблоиду" и одавно читам његове текстове које фантастично пише!
Свако кога занима та тема препоручујем му његово писање!
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next

View previous topic :: View next topic
Page 2 of 7

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop