DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Борба за Девич!
Goto page 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Навијачке приче
View previous topic :: View next topic  
Author Message
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ
Ветеран


Joined: 11 Dec 2006
Posts: 1798

PostPosted: 23 Oct 2011 00:00    Post subject: Борба за Девич! Reply with quote

Као што је већ речено, покрећемо вероватно највећу акцију до сада, а у питању је скупљање новца за довршетак радова на заштитном зиду око манастира Девич на Косову и Метохији. Манастир Девич је велика наша светиња у којој се чувају мошти Светог Јоаникија Девичког, великог заштитника српског народа и чудотворца. Манастир је подигнут у 15. веку и поред многих разарања, најтежа страдања претрпео је у Другом светском рату и 17. марта 2004. године, када је потпуно спаљен и оскрнављен. Монахиње Девичке након тортуре од стране зликоваца шиптарских евакуисане су од француских јединица КФОРа хеликоптерима и тако преживеле ову голготу. Слушао сам језива сведочења о томе, а и начуо сам неке детаље о којима се не говори, како год, брутално су их малтретирали. Конаци су спаљени, црква је спаљена а кивот са моштима оскрнављен тако што је поломљена плоча на кивоту. Све је ово документовано фотографијама и видео снимцима, и све ћемо постављати овде.

Шта је специфично за Девич? Поред тога што је једна од наших највећих светиња на Космету, најспецифичније је што се налази у најнепријатељскијем окружењу које постоји доле. Кажу да у том дреничком крају Срба није било још од седамдесетих година. Монахиње тамо нису имале мира и пре тог 17.марта. Иако манастир има огроман посед, они не користе ништа сем онога што је у самој манастирској порти. Пре двадесетак дана смо били у краткој посети и баш претходне вечери је обијена продавница манастирска. Иако ништа посебно није узето, сама помисао да се неко од непријатеља шуња ноћу туда и обија браве тако лако је језива за оних неколико монахиња које су већ преживеле много тога и знају с ким имају посла и шта могу да очекују од њих.

Од тог несрећног погрома, манастир чувају јединице КФОРа са постављеним барикадама, бодљикавим жицама и наоружани (мада и поред тога ови упадну и обију продавницу). Иако то није стопостотна заштита, много значи и омогућује да се колико толико монахиње осећају сигурније. Али ови су најавили одлазак са тог места у новембру тако да чување манастира предају КПСу, односно локалној полицији. Само што је начелник полиције тог округа терориста који је предводио напад 2004, а и иначе њихова полиција би тешко уливала неку сигурност, можда пре несигурност! Тако да је једино решење довршетак изградње великог зида који опасује манастирску порту, а који је започет раније али је стопиран због недостатка средстава. Сад је неопходно да се то хитно доврши, пре првих снегова, да не би не дај Боже дочекали тај одлазак Кфора без готовог зида. Зид је огроман, масиван, и на врху има арматуре на које се поставља бодљикава жица. Остало је око 120 метара зида да се изгради и за то је потребно око 45 000 евра!

Ми смо на Радничком скупили непуних 8000 евра, али смо дали 1600 евра за операцију малог Стефана Симоновића из Јасеновика код Новог Брда. Рекох већ у теми о Пазару, то је буквално сад већ наше дете, пошто му већ четири године од прве операције помажемо. Данас смо скупили око 3650 евра. Поред тога, преусмерен нам је новац од једне рекламе на стадиону на име две хуманитарне акције. Једна је за ћерку нашег старијег Делије из Панчева која се лечи у Русији, а друга је за Девич. Тако да са тих још 5000 евра, имамо непуних 15 000 евра за зид око Девича, за сад! У плану је договор са клубом да подигну цену улазнице за дерби за сто динара, што би требало да донесе значајна средства, мада вероватно не сва. Зато је важно да се свако од нас укључи у ову акцију са конкретним идејама и са иницијативама, мораћемо много да се цимамо да бисмо скупили овај новац јер је за наше прилике огроман! Оно што је важно, постигнут је договор са људима који граде зид да почну да раде, тако да су пре неког времена већ почели, а да ми у ходу скупљамо новац. Јер немамо времена да чекамо да скупимо цео износ, ближи се зима а посао би морао да буде готов.

Следеће седмице идемо до Девича да однесемо овај новац и да се договоримо за даље са извођачима радова, односно да отприлике кажемо у којим интервалима бисмо могли и колике износе да обезбеђујемо, пошто су то тражили од нас. Иначе, слава Светог Јоаникија Девичког, манастирска слава, је 15. децембра. Идемо већ пар година а ићи ћемо ако Бог да и ове године, па да се зна ко буде заинтересован.

Суштина овог писања је да се покаже колико је важна ова акција! Чак и да је за обичну српску кућу на Космету, вредело би се борити, а камоли још за овакву светињу! Ова акција је тренутно најактуелнији проблем на Космету и имамо част и огромну обавезу да смо узели да се бавимо њеном реализацијом. Зато браћо - НЕМА ПРЕДАЈЕ!
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be
Back to top
View user's profile Send private message
Нема предаје!!
ДЕЛИЈА


Joined: 25 Sep 2011
Posts: 106

PostPosted: 23 Oct 2011 11:11    Post subject: Reply with quote

Веома ми је драго што су Делије узеле учешће у обнови овог манастира, поносан сам на то (као што сам поносан на све наше хуманитарне акције)!!!

Желим да вам пренесем део текста о манастиру Девич који је написао човек који је као дете живео у дреничком крају, пре Другог светског рата. Овај текст копирам са једног форума, кад будем имао времена, убацићу још неке његове текстове о манастиру, који су веома занимљиви.

"Манастир Девич је кроз векове нашем народу значио много више од древног манастира. У њему је била прва српска школа, општина при насељавању непроходног краја двадесетих година прошлог века, седиште чувеног жандармеријског „летећег батаљона“ који је штитио насељенике при подизању насеобина у четрдесетак српских села у његовом окружењу, и световни и саборни центар све док је у његовом окружењу била и једна српска душа. И много више од свега тога; центар националног окупљања. Свакој породици је био и остао у сећању на свој посебан начин."


Иначе, књигу о монографији манастира Девич можете купити преко удружења Јефимија (ко је заинтересован, нека контактира Четника са нашег форума).

Такође, мислим да би било добро да се отвори један рачун на који ћемо моћи да уплаћујемо новац (као што је био случај када смо сакупљали новац за ограду око цркве Светог Василија Острошког на Бањици)!
Back to top
View user's profile Send private message
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ
Ветеран


Joined: 11 Dec 2006
Posts: 1798

PostPosted: 23 Oct 2011 11:45    Post subject: Reply with quote

Погледати обавезно од 04:15, прва посета спаљеном Девичу од стране монахиња. Овај текст горе је сувишан, само треба погледати овај снимак...

http://www.youtube.com/watch?v=pQSTUOdlTv4&feature=related
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be
Back to top
View user's profile Send private message
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ
Ветеран


Joined: 11 Dec 2006
Posts: 1798

PostPosted: 23 Oct 2011 12:11    Post subject: Reply with quote











http://i39.tinypic.com/4e4nr.jpg

Ово су неке од фотографија из 2004. године. Сада је Богу хвала све реновирано, осим фресака у цркви које се баш сада сређују и чисте, неким посебним техникама. Али ови који су ово направили пре само седам година сигурно се нису покајали за ово време, и сигурно је да је питање времена када ће са њима доћи нова искушења. Ја знам да ћемо ми успети како знамо и умемо да скупимо овај новац и верујем да нам је то до сад најбоље дело које ћемо учинити...
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be
Back to top
View user's profile Send private message
cvele
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 23 Aug 2005
Posts: 80

PostPosted: 23 Oct 2011 16:35    Post subject: Reply with quote

Како ми из иностранства можемо да уплатимо новац?
Да ли постоји девизни рачун или да се новац даје секцијама?
_________________
"Чека вас чека страшни суд
Није Бог горе узалуд
Вечна се ватра спрема за вас
Док будете горели, мислите на нас"
Back to top
View user's profile Send private message
medjed
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Jan 2006
Posts: 516
Location: svilajnac

PostPosted: 24 Oct 2011 20:37    Post subject: и Reply with quote

Ускоро ће бити више информација о томе како људи из иностранства али и из свих делова Србије могу да дају новац за изградњу зида око манастира Девич.
До тада скупљајте новац и обавештавајте остале о акцији коју смо покренули !!! Немамо много времена!
Већ је написано о каквој светињи се ради !

Она је ту где јесте да посведочи да је то увек била српска земља !Наша је дужност да се бринемо о ономе што су нам наши славни преци оставили !
Back to top
View user's profile Send private message Send e-mail
Нема предаје!!
ДЕЛИЈА


Joined: 25 Sep 2011
Posts: 106

PostPosted: 25 Oct 2011 19:59    Post subject: Reply with quote

О манастиру Девич, пре Другог светског рата:

"Колико се сећам, манастир је био онижи, изграђен у стилу српских средњовековних манастира, са великом куполом обложеном патинираним бакарним лимом. Са стране поред улазних врата више прозора са шипкама од кованог гвожђа. А иза манастира вишеспратни конаци. Те тренутке из раног детињства описао бих овако: Око манастира прави метеж. На неколико места се играју кола и трешти музика. У монтажним дућанима продаје се храна и предмети за успомену. Улазимо у манастир полако, без гужве и по реду. Сви се по неколико пута прекрсте, а затим целивају оба камена довратника. Отац ми објашњава да су та необична и велика удубљења у довратницима од мрамора (дубља од десетак сантиметара) настала само од целивања посетилаца и да је то тако вековима. Ја климам главом, али ми није јасно како је могуће да се тако нешто створи од пољубаца. А унутра, како сам касније причао, „било је право чудо". Сваки делић простора био је испуњен иконама, фрескама, кандилима, лустерима и другим предметима. Сећам се да смо се, после причешћа, одмарали и ручали у необично малим собицама вишеспратног конака. Имале су само кревет, малу пећ (бубњару), сточић и столицу и на челу мали дрвени балкон окренут ка дворишту. Како је и зграда била лучно постављена, добијао се утисак као да смо у ложама великог позоришта. Било је ту и других зграда различите намене. У једној од њих, приликом насељавања ових предела, боравио је чувени „Летећи џандармеријски батаљон". Успостављао је ред и гонио качаке у време док Србица, као касније среско место, није постојала. А после тога сам са нестрпљењем очекивао да у потоку поред „светог извора" уберемо штапић од зове. Поред самог извора била је велика гужва: док одређен број одраслих лежи и седи, други чекају на ред да захвате воду. Отац ми објашњава исцрпно да су то болесници који пате од разних болести, да неке оставе и саме преко ноћи, да је извор доказано чудотворан и да ће ми успут испричати о случајевима оних који су оздравили. Каже да то нису само приче, него да и он зна за људе који су се ту излечили. Међу њима има и Шиптара. А у питању су различити болесници непокретни, слепи, неми, нервно оболели и други. Прича ми да се у манастиру налазе мошти свеца Јанићија, да су некада давно покушали да поруше манастир и да су ти људи полудели, па се по томе суседно село зове Лудојевићи. И много других прича..."


Пронашао сам податак о имању манастира:

"Манастир Девич од своје имовине поседује преко 60 хектара земље и око 250 хектара шуме (винограде у Великој Хочи, неколико кућа у Вучитрну и земљу у околини Бича у Лаушима, Лепини и Лудовићима)."

И још један веома занимљив податак, у манастиру се налази соларна електрана:

"Соларна електрана Манастир Девич (Лауша, Србица, Косово и Метохија) од 15кW је пуштена у погон 12.06.2010. Ово је прва соларна електрана у Србији и највећа офф-грид (110 акумулатора од 500 Аh укупно 55.000 Аh) соларна електрана на Балкану. Електрана је направљена за 6 дана од 07.06 до 12.06, пројекат и радове је извела фирма С.О.К. доо из Краљева. Са овим соларним системом Манастир Девич је постао објекат са највише уграђених соларних система, јер су већ уграђена 2 соларна система за загревање топле воде (виде се на сликама). Соларна електрана од 15кW заузима 108 м2 панела то јест 54 модула од 280 W."


П.С. Надам се да ови подаци нису сувишни, и да ће још више да заинтригирају људе и натерају да се укључе у ову акцију - у борбу за Девич!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 29 Oct 2011 21:22    Post subject: Reply with quote

Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 30 Oct 2011 23:45    Post subject: Reply with quote

Молитва косовске деце: http://www.youtube.com/watch?v=ux7fUS06Kss

Молимо те, молимо те Свети Јоаникије Девички, подигни руку, заштити, заустави ово расипање, сабери нас, врати мраве у мравињак, светлост у свице, врати иње и слану у јесен, дим у зиму, рибе у Ибар, ласте у ветар, кључ у катанац, воде у воденице, волове у плугове врати и поцрнело црвенило ПОЗЛАТИ!

Молимо те, молимо те Свети Јоаникије Девички, сакри Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакри пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима Свети Јоаникије Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас на страшном месту да градимо град од камења којим нас камењују, ДА ГРАДИМО ГРАД ОД КАМЕЊА КОЈИМ НАС КАМЕЊУЈУ!!!!!
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 30 Oct 2011 23:47    Post subject: Reply with quote

Стихира Српским Светитељима: http://www.youtube.com/watch?v=PfUPbuY5e0E

Свјати сербски Просвјетитељи и Учитељи
И Преподобни Краљи же и царије и Књази
Симеоне Мироточиви, Саво равноапостолни
Стефане Первовјенчани, Владиславе краљу
И Саво фтори, со Теоктистом Свехвалним,
Преподобни Милутине, Никодиме, Даниле
Со Евстатијем Премудрим. Предивни во страданији
Стефане Дечанов славо и Урошу чесни.
Преславни и Велики књаже Лазаре
Иже пролија кров своју за вјеру и отечество.
Свехвалне Царице, Књагиње и Деспотице воспојем
Јелену, Анастасију и Ангелину.
Свјати деспоти георгије, Стефане, Максиме и Јоане
Сирмискија и Куршедолскија обитељи славо
Свјати Петре Коришки, Јоаникије Девички
Прохоре Пчињски и Јоане Рилски
Свјати чудотворче Науме, Давиде, Гавриле Лесновски
Иларионе Осоговски, Јефтимије, Несторе иже во Дечанстјеј
Пустињи постивше сја. Свјатиј Василије чудотворче Залхомски
Иже свјех вас прослављајем и славим
Јако великија столпи и предстатељи рода Сербскаго.
О оци и пастири добри управите отечество пристанишчу спасенија
И просите мир од Бога роду нашему!
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 30 Oct 2011 23:55    Post subject: Reply with quote

Васкршња посланица из 2008. године Блаженопочившег Патријарха Павла:


У ове дане пасхалне радости, у време божанске милости према свима и свакоме, не можемо, а да се не сетимо људске неправде и насиља моћникâ овога света над нашим Косовом и Метохијом, над Србијом и целокупним српским народом.

Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је и сваки Србин нераскидиво повезан са Косовом и Метохијом. Знајући то, креатори ове историјске неправде управо су хтели да нам нанесу најдубљу могућу рану, неизрециви бол и патњу – бол и патњу која нас упућује на јединствену, спасоносну голготску патњу Господа нашега.

Косово и Метохија није само питање српске територије. Пре и изнад свега, то је питање нашег духовног бића, јер смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали као личности и као народ, живели и умирали са косовским заветом: „Земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека!” Зато је питање Косова и Метохије толико животно, психолошки и духовно-мистички везано за сваког од нас. Добро то знају силници овога света и управо желе колективно да повреде и казне православни српски народ; желе да га сломе и сатру, да од њега направе безобличну масу, да му одузму срце из недара... Покоравајући се Христовој вољи и науци, ми обелодањујемо њихово безакоње, њихово лицемерство, по много чему слично оном Пилатовом прању руку у крви Праведника.
Имајући Косово и Метохију у срцу, у непрестаном старању за нашу браћу и сестре и све који онде пате, имајући живо Косово и Метохију дано­ноћно у себи, нико нам га није отео и не може нам га отети. Отаџбина је срце човека, каже један песник. Ми смо у своја срца поставили Косово и Метохију.

Позивамо све православне Србе да косовски завет у потпуности испунимо, а то је светолазаревски завет. Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим. Позивамо све, почевши од политичарâ и научникâ до најскромнијих и најмлађих синова и кћерију наше Отаџбине, да својим радом и честитим живљењем заслужимо и сачувамо пред Богом Косово и Метохију.

Нека научници својим научним радовима бране Косово и Метохију! Нека уметници својим стваралаштвом изразе лепоту и суштину нашега Косова и Метохије! Нека спортисти своје спортске успехе заветују Косову и Метохији! Нека сваком родитељу Косово и Метохија буде једна од првих речи које ће шапнути свом новорођеном детету! Нека сваки ратар прву бразду заоре и посвети Косову и Метохији! Нека сваки радник први сат свог радног времена посвети и поклони Косову и Метохији! Нека сваки политичар своју прву политичку мисао и напор на међународном плану посвети одбрани Косова и Метохије! Нека сваки духовни пастир своју прву молитву Богу узнесе за Косово и Метохију!

То је позив на борбу непрестану која ће бити Богу мила, а наша молитва од Њега услишена, јер питање Косова и Метохије не предајемо у руке варљивих људи и њихових интереса већ га предајемо Богу и суду Његовом. Као што је некада Псалмопојац певао отетом и разрушеном Јерусалиму, и ми певајмо у духу косовског завета: ако заборавим тебе, Косово, ако заборавим тебе, Метохијо, нека ме заборави десница Господња! Нека се прилепи језик мој уз непца моја ако се тебе не сетим, ако не истакнем Косово и Метохију за почетак весеља мога.
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 31 Oct 2011 13:36    Post subject: Reply with quote

Из књиге Зорана Богавца - Нечујна звона:

Све су цркве Космета мученичке, али је мартиријум манастира Девич можда најтежи. На месту цркве коју је дигао Свети Јоаникије, пустиножитељ који се овде подвижавао, деспот Ђурађ Бранковић (''Смедеревац''), подиже манастир Девич. У срцу земље својих предака, земље Бранковића, у Дреници. Подиже га над гробом Светог Јоаникија.

Три километра од Девича је Марина, село за које је везана легенда о једном чуду Светог Јоаникија. Мара, кћи деспота Ђурђа (историја памти само једну Мару, ''амарису'' Мару, која је дата Мурату Друтом у харем, одбила да прими ислам, и најзад постала прва међу султановим женама, хришћанска султанија, и отац јој поверавао многе тајне мисије на Дивану, или у Константинопољу и преко ње преговарао са Мехмедом Другим ОСвајачем, Мариним ''посинком'') ослепела је и оглувела ''од великих красти'', па отерана са двора отишла у девичке шуме и ту је срела Светог Јоаникија, који је излечи од глувила и слепила, опра је чудтворним извором па јој чак поново дозове и некадашњу лепоту лица, тако да Деспот, кад му се вратила, не препозна своју несрећу кћер. И Ђурађ одлучи да Светом Старцу, у знак захвалности, подигне манастир. А село крај извора, чудотворног, од тад се зове Марина.

Помиње се, у српском памћењу везаном за Девич, и Слепи Гргур, Ђурђев син кога су вида лишили Турци (као и његовог брата Стефана Бранковића, који је бежећи из Смедерева пред Турцима, у Драчу оженио госпођу из албанског племићког рода Масуки - потоњу српску светицу, Свету Мати Ангелину, чије су мошти лежале у Крушедолу, све док их Турци, као и мошти Светог Саве, не спалише). Слепи Гргур, који је земљски боравак у ''овој долини суза'' завршио на Светој Гори, даровао је манастиру Девич звоно. На звону је писало: ''Старцу Јоаникију даде благочестиви господин Гргур, 1458.'' Гргурово звоно се сада чува у манастиру Девич.

А Девич је у турским пописима означен као ''Црква Дјевица са имањем и духовницима'' (имање и духовници прибројани су селу Ловишу, које се сад по албанском зова Лауш). Изгледа да је и тад био рушен, у каснијем турском ''дефтеру'' пише да је место у власништву муслимана, а још касније опет је у власништву калуђера. Чини се да је Девич обновљен у време обнове Пећке патријаршије, под патријархом Макаријем (Соколовићем).

''Пописа се свети гроб преподобнога оца нашего Јоаникија'', писало је на фресци Светога, са потписом игумана Пахомија. На оној фресци преко чијег лица су, година ових, урезана, дубоко, три слова: ''UČK''.

Многи рукописи који се чувају широм света (у београдској Академији наука, у ризници Пећке патријаршије, у гураском манастиру Светог Јована Рилског..) сведоче да је у Девичу била преписивачка школа.

Руски конзул Јастребов обишао је Девич, после су га дипломатски послови одвели у Сарајево, и кад се отуд, после три месеца, вратио, у дневник је записао (неки, цитирајући, те речи приписују конзулу Гиљфедингу): ''Несрећног игумана Пајсија, стрељали су Арбанаси, из околних села, просто му било. Саопштили су ми и њихова имена, но иако се све знало, остали су некажњени.''

Вучитрнски бегови похарали су манастир у време српске Голготе преко Албаније, 1915. Неке су зграде биле оштећене, неке до темеља разрушене, акамен однет у Горњу Клину.

Тражећи скривено благо, плочу над моштима Светог Јоаникија, током Првог светског рата, разбио је један мађарски официр. Скривено благо није нашао, благо Светога је од друге врсте.

Од 1912. манастир су, за плату и добру надокнаду, чували Албанци из фиса који се и данас зове Војводићи. Види се како су га ове војводе чувале! (Мит о албанским војводама које су чувале српске манастире, често је експлоатисан у времена Титовог ''братства и јединства'', а институција војводе заправо је била својеврстан мафијашки ''рекет'' који су манастири плаћали околним фисовима ''за заштиту'').

А кад су 1941. Албанци довукли топовске гранате из складишта растурене војске Краљевине Југославије, и Девич дигли у задух (а пре тога заклали игумана Дамаскина Бошковића), мађу њима били су и чланови фиса Војводића.

Отераше Шиптари стада, заузеше земљу (шездесет хектара ораница, 250 хектара шуме).

У турским пописима братство Војводића се не помоње, предање каже да су живели - без презимена, у селу Лауши. Те да су тек касније, кад су војводе постале, примили ислам, и прозвали се Војводићима...
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 31 Oct 2011 13:50    Post subject: Reply with quote

После минирања, априла 1941., од Девича је остала само гомила камења (албански историчари тај чин, као по договору, упркос сачуваним сведочењима монаха, припусују италијанској војсци, а зна се да Италијани храмове нигде нису дирали). Стигавши на гомилу камења обраслог трњем, почеком 1947, сестре Стојанка и Параскева, са оцем Макаријем, по читав дан су чистиле и крчиле, а ноћу би силазиле у Лудовић - није се у Девичу имало где коначити. Ујутру опет. Србе који су долазили да помогну, растеривао је председник Среског одбора из Србице, Брајим Трнова: ''Џамија - може. Ту се богу моли. А манастир - не може! Ту се само богатство стиче.''

Нове социјалистичке власти манастирску земљу доделиле су Албанцима који су је 1941. узурпирали.

Лик храбре игуманије Параскеве, најзаслужније за обнову Девича, поново освећеног 1951. (а она и њено сестринство свашта су доживеле бранећи манастир!) остао је забележен на једној фотографији. ''Десет пута сам носила разбијену главу. И руку месец дана у гипсу. Нападали су и остале сестре, држали нам нож под грлом. Сваке године палили су нам стогове сена. Једном су ме бесомучно тукли неком чворноватом батином, онесвестила сам се, нисам после могла на ноге, а месецима сам била сва плава! Пријавим сина Азема Дељевића, из Рзала, једног од њих кога сам препознала, и - ником ништа''.

Најгори им је био - страх. Кад их из сна пробуди бубњање каменица по крову, каменица бацаних из шуме, из мрака. ''Удара по крову, заокупише, само шобоће, ми се скупимо једна уз другу, као неке чавке, Богу се молимо, не смемо напоље ни да привиримо, ноћ, шума, они урлају ''бежите у Србију, ово је Албанија!'', зору тако сачекамо...''

А игуманија Параскева овако је описала живот ''на мртвој стражи'' српства и хришћанства, у манастиру Девич:
- Пуштају псе на наше овце, стоку у нашу летину. Секу шуму, руше ограду, подмећу децу да нас гађају камењем, пред монахињама се раскопчавају... Редовно су нам палили сено, на суду кажу - палиће опет! А милиција? Дође и оде. Један ме претукао тако да сам остала инвалид, али га прогласили неурачуњивим. Колико је неурачуњивих видело се, после неколико дана позвали га да служи војску.... А људе не можеш више да задржиш овде. Некад се и могло, али су онда учестала силовања. И шта да им кажеш? Чувај огњиште? Кад останеш без части, шта ће ти огњиште?
Back to top
View user's profile Send private message
Гишка
Ветеран


Joined: 18 Oct 2002
Posts: 1560

PostPosted: 31 Oct 2011 13:56    Post subject: Reply with quote

Сатана је свој посао у Девичу, око чије обнове су се онолико трудиле сестре игуманије Параскеве, завршио нешто касније - 2004. Манастир спаљен. Гробница Светог Јоаникија разваљена. На фрескопису, ножем, дубоко, урезана слова ''УЧК''. Још у време пре КФОР-а, из девичких села, за неколико година, исељено је око 500 српских породица. Дим се не вије са спрских огњишта у Лудовици, у Преказама, у Пољанцу, у Краљици...

Обраћајући се Светом Јоаникију, песник Љубомир Симовић, о Девичу је написао прелепе стихове:

Молимо Те, Свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео,
траг у снег,
пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,
и бос по путевима,
Свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније, кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
и учи нас,
на страшном месту
да градимо Град
од камења
којим нас каменују!

Господњим, заустављај нас, Свети Јоаникије. ''Устани пред оне који нас кољу...ножеве растопи....окове раску...''

Од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
Хлебу и сољу!
Back to top
View user's profile Send private message
nedelja_popodne
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 29 Jun 2011
Posts: 33

PostPosted: 31 Oct 2011 20:30    Post subject: Reply with quote

Зидање Девича
http://eng.digital.nb.rs/document/VK-6-029
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Навијачке приче All times are GMT - 1 Hours
Goto page 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next

View previous topic :: View next topic
Page 1 of 9

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop