DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

ИСТОРИЈА СРБА!!!
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 6, 7, 8 ... 11, 12, 13  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 11 Jun 2012 11:05    Post subject: Reply with quote

Можда је време да наставим са писањем Smile да будем искрен ни данас не могу да се распишем као што би то желео, но боље додавати бар неку информацију за размишљање него гомилу одједном.
О илирима и келтима смо учили у школи, тј. споменули смо их, из претходних писања можете видети да се радило о малтене о истој култури и народу, док су келти били ти који су скитали (Сармато Скити) тј. Селили су се... Обратио би пажњу и на тај други назив који су себи придали, како их ми називамо келти, мада нико не зове "Celtic fc" Келтик фудбал клаб, већ Селтик, по народу који се ту доселио...
Не знам да ли сам споменуо стару пријатељицу, у претходним писањима, Велшанку која прича ”келтски” и старо арабски... Имали смо интересантан разговор о сличности тих језика због повезаности са кореном најстаријег познатог нам језика Санскрита. Раније сам споменуо да је Српски најсличнији језик на свету са тим пра језиком (користимо и дан данас 34% санскрита у нашем језику).
Ми смо и даље ”жртве” Римских освајача па смо и даље приморани да учимо њихову освајачку историју и културу, која је и дан данас увелико присутна у свакодневници. Као што смо видели у Европи је живео народ пре њихових освајачких мисија са севера африке, цивилизован са веома развијеном културом, против којих су се они борили, отимали, и стапали се са њима на начин који је њима одговарао. То се види прелазак од многобоштва на хришћанство и пребацивање ”верских” центара на територије где су се управо највише заступали обрнуте ставове, причам о ромејима и хеленима.
Интересантне су борбе Европских племена против ромејских освајача, што се може одлично прочитати и кроз генетски пут, који нам је остао и дан данас као доказ томе.

Обратите пажњу на следеће чињенице, мислим да коментар томе није потребан...
Quote:
Similarities with Serbs

FYROM 96%
Greece 66%
Hungary 65%
Ukraine 62%
Romania 61%
Lithuania 57%
Bulgaria 53%
Poland 52%
Italy 51%
Morocco 48%
Tunisia 43%
Turkey 42%
Russia 32%


Quote:

КРАТКА ПРИЧА О ТОМ СРПСКОМ ПОХОДУ И АЛАНИМА- КАКО СЕ НАЗИВАЛО ТО "СЛОВЕНСКО" РАСЕНСКО ИЛИ СТАРО САР(Б)МАТСКО ПЛЕМЕ СА КАРПАТА... Што потврђују и званичне историјске и научне чињенице...

406. g, Alani su, zajedno sa Vandalima i Svebima, krenuli u pohod na Galiju. Pod svojim kraljem Respondijalom, oni su prešli Rajnu blizu Majnca i pobedili ratoborne Franke, koji su im se suprotstavili. Onda je jedan deo Alana, pod kraljem Gaoranom (Goranom, ne treba ga mešati sa istoimenim kraljem Roksolana), prešao u službu Rima, a glavnina je, pod Respondijalom, krenula sa dva teutonska naroda u pohod na Francusku, razarajući i pustošeći sve što bi joj se našlo na putu.

Godine 418, Alane su potukli Vizigoti koji su, u ime rimskih imperatora, proterivali „varvare“. Alanski kralj Adakije bio je ubijen, a ostatak grupe pobegao je u Galiciju, gde se priključio Vandalima. Vandalski kralj Gunderih usvojio je naziv „Redž Alanorum et Vandalorum“ (kralj Vandala i Alana), koji su njegovi naslednici zadržali sve do propasti vandalskog kraljevstva u Africi, 533. g.

Tako se završila istorija ovog ogranka Alana koji su, za četrdeset godina, od kada su napustili svoju stepsku postojbinu, prešli preko celog jednog kontinenta. Ali, čak ni to nije bio kraj njihovih lutanja. Postepeno, stapajući se sa starosedeocima, ujedinjeni Vandali i Alani, napustili su Galiciju i prešli u južnu Španiju 422. g, a odatle u Afriku 429. g. To nisu bili jedini Alani koji su stigli do Francuske.

Grupa pod kraljem Goranom, bila je, u razna vremena, u savezu sa Vizigotima i Rimljanima. To su najverovatnije bili Alani koji se, 416. g, pominju u Narboni, kasnije i u Orleanu. Oni, izgleda, nisu Hunima pružili otpor 451. g, ali su ih, 475. g, pokorili Vizigoti. Drugi alanski kraljevi (Beog, osnivač Beograda, „redž Alanorum“ 464. g. i Eohar, „ferocissimus Alanorum redž“ - siloviti kralj Alana, 440. g.), pominju se kao učesnici u opštim borbama na početku mračnog doba.


Обратите пажњу на детаљну скицу Сурба из португала који су се борили Голи, постоје многе сумње да је то разлог за још један назив Гали. Исто и оцила на штиту потврђују раније писање и тврдње о идентичној култури и опреми Суерба, Срба или Серба.

Битно је да се то разчисти пре него што кренемо у другу половину првог миленијума, где наступају Саксо/франковска освајања (по некима наставак западно римског царства), долазак хрвата са угрима/аварима... итд...
Но подсетимо се опет на нестлу слику ”Варвари” или ”Los barbaros", где можемо ”видети” та племена у акцији. Варвари или Венди је био чест назив за Србе пре свега на северу Европе (германија), и до 17-18 века није имала исто значење као данас...


Нешто више о тој слици:
http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/103444/i/2/2---Paja-Jovanovic,-Furor-Teutonicus,-reprodukcija.jpg

Наставља се...
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM


Last edited by Сербо Макарид on 11 Feb 2013 08:39; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
душко888
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 01 Jul 2012
Posts: 1

PostPosted: 01 Jul 2012 17:38    Post subject: Reply with quote

Читајући св.Писмо први пут нисам запазио, већ ми је после пало на памет:
Једна од најважнијих личности Старог Завета је Јаков коме је име како св.Писмо каже промењено у Израиљ. Написано је да се ноћу борио тј. рвао са неком авети која му је после борбе рекла "одсад ћеш се звати Израиљ, што значи борио се са богом", јер је био храбар, није изгубио.
Даље, пише у св.Писму, да је Израиљ имао 12 синова од којих ће постати племена, којима ће Бог да испуни оно што је рекао Авраму (деда од Јакова), да ће његовом семену подарити обећану земљу.
Онда су тих 12 племена били 400 година у Египту (Мисиру), иако испочетка у добром положају, постали су робови и Бог их преко Мојсија избавља од ропства и наводи ка обећаној земљи.
Та обећана земља нам је позната као Израел и носи име по библијском Израиљу (Јакову).
Чињеница да кад се тукао са авети звао се Јаков и само име буквално говори да је јак.
Друго њему та авет, вероватно анђео, саопштава да ће променити име у Израиљ односно нама познатији израз Израел.Оно што му анђео није рекао је да му је ново име практично - пророчанство, узимајући у обзир српски језик ! Не знам да ли је Јаков знао српски али Бог зна !
Знамо да је египатски бог сунца Ра. Оно што је мање познато да ИЛ значи божији. (нпр. црквено предање је да је ђаво док је био на небесима имао име Сатанаил, а да је изгубио суфикс ИЛ кад се одметнуо од Бога). Постоји разлика између римокатолика и православаца: они нпр. кажу Михаел а ми Михаило, они Рафаел а ми Рафаило итд. Оно што је њима ЕЛ нама је ИЛ али има исто значење.
Дакле, правилно би требало да се каже држава Израил, као у св.Писму, с тим што је то црквенословенски израз Израиљ. Значи Бог преко анђела даје ново име Јакову које на српском звучи и као пророчанство тј. кад се рашчлани на слогове Из Ра ИЛ = из земље бога сунца изводе божији.
Не сумњам да Израиљ значи "борио се са богом" али има додатно логичко значење и то на српском језику !
Када је Бог водио Израиљце ка обећаној земљи кроз пустињу нестало им је хране, а Свевишњи им је са неба даровао храну названу МАНА. Дакле, са неба је падала МАНА, а у српском језику то је реч која је синоним за недостатак !
Даље, Бог преко Мојсија води народ ка обећаној земљи и они после под вођством Исуса Навина, стижу пред зидине једног града.
Речено им је да ће град заузети тако што ће дувати у рогове и од буке ће пасти зидине града. Такође, Бог им заповеда да у том граду побију све живо. Име тог града нам је и данас познато - ЈЕРИХОН. Када поново рашчланимо име овог града на слогове Јер их ОН опет имамо неко логичко значење на српском. Име тог града је постојало и пре доласка Израиљаца, име тог града другачије се изговара на јеврејском, а на нашем језику се зове баш тако !
Има још примера: нпр. Јован - име Крститеља и рођака Исуса који је представљен као Јагње, а он Ј+ован. Наравно, то име је само на српском Јован.Цар Давид - српско име, његов син Соломон оженио је моавску(моравску) принцезу, ћерку краљице од Сабе(Саве).
Први силник у св.Писму је Неврод(Нимрод) а превод његовог имена је отпадник (ни им род)...
А шта рећи за појмове типа Богота,Перу,Чиле,Попокатепетл,Колорадо ?

Едит: оставићемо ово, али убудуће поштуј правилник овог под-формуа. Модератор
Back to top
View user's profile Send private message
Bandini
ДЕЛИЈА


Joined: 03 Mar 2012
Posts: 225
Location: На чизми...

PostPosted: 10 Jul 2012 17:43    Post subject: Reply with quote

Највећи и најбољи доказ историје једног народа су топоними (називи река, брда, градова итд.) и језик. Ту нема преваре.

У књизи "Срби народ и раса" Јован Деретић пише и води се у великом делу књиге помињањем Срба у Старом Завету. А има и других много интересантних ствари у њој. На крају књиге пишу и извори и књиге из којих је узимао информације, поред свете књиге.

Ако неког интересује да мало дубље проучи нашу историју, ја књигу имам у електронском формату, може да ми се јави на пм.
Back to top
View user's profile Send private message
КапларДС
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 29 Jul 2012
Posts: 55

PostPosted: 19 Aug 2012 08:45    Post subject: Reply with quote

Инсистирамо на ћирилици,волимо је и чувамо,а ево података кад је штампана прва књига у Београду на ћирилици-најсавршенијем писму!!!

http://www.vaseljenska.com/kultura/na-danasnji-dan-u-beogradu-stampana-prva-knjiga-cirilicom/

Very Happy
_________________
За ГРБ погините,терен преорите,само се борите,за те боје две,којима ПЕВАМО И КАДА ГУБИМО И КАДА ВОДИМО,НАПРЕД ЗВЕЗДА...
Back to top
View user's profile Send private message
MisaCZV_
ДЕЛИЈА


Joined: 27 Nov 2007
Posts: 103
Location: Београд

PostPosted: 17 Sep 2012 11:43    Post subject: Reply with quote

http://www.scribd.com/doc/57696598/A-Kljosov-Genetika-o-Poreklu-Slovena

Cool
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Nov 2012 11:16    Post subject: Reply with quote

Много пута сам планирао да наставим са писањем, толико тога сам ”ископао”, видео на неким својим пропутовањима, не знам ни сам где да почнем...
душко888 је изнео леп текст о речи ИЛ и њеном значењу. Можда су највећи проблем приликом истраживања историје разна имена за често исти народ. Међутим када крећемо да истражујемо обичаје тог народа, симболе, веру, језик, па и топографију... Лако откривамо корене није тешко одпутовати у прошлост.
У претходним постовима поставио сам безброј чињеница/доказа које потврђују да шиптари нису илири, нити то икад били. Илири су народ који је населио ове просторе пре 8000 година (после подизања црног мора) са симболима, културом и обичајима назовимо их словенско/мезопотамисјким. Пошто је вероватно већини лакше тако да укапира о чему се ради...
Од самог имена Ил-ири, до ископанина које се нпр. приписују тој културу... Нпр.

http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/srebrni-pojas-tip-mramorac.i-14.125.html
Silber der Illyrer und Kelten im Zentralbalkan, 2004
Значи Илири и Келти...
Тај симбол је неоспорован Перунов цвет, који се увелико појављује у старо”словенској” митологији...

Довољно је укуцати ”Цветок Папоротника” на гуглу и добићете резултате, тог илирско/келтско/словенског симбола са подручја србије који потиче из ”Sredinе 5. veka p.n.e”. Тај симбол се такође може видети у винчанском ”писму”!


У сваком случају то није усамљен симбол или доказ као што сте у претходним постовима могли видети.
Најтужније у целој причи је што држава још увек није кандидовала Винчу за листу UNESCA.
http://www.trojka.rs/vesti/33527-srbija-koren-evropske-civilizacije-zatrpala-septickim-jamama.html

Оно што је интересантно такође приликом тих Винчанских налазишта ископана је фигурица форме Бога - дагана... Можете прочитати наредни текст на википедији нпр. о Дагону...
http://en.wikipedia.org/wiki/Dagon
...at Ugarit Dagon was identified with El...
ЕЛ је форма коју су јевреји нпр. користили, у принципу често се то изговарало као ИЛ, што се и по хришћанским именима види исмаил, Илирион, Илина,...
Познати су Дагани, из данашње румуније, да кажем стари Срби (као што то карловачки летопис потврђује), који су славили Бога као дагана... Познато је да је Перунова животиња била ватрени феникс и змај, да је змај заузимао интересантно место у ”мезопотамијској” култури и управо на том подручју балкана можемо видети нераздвојив сплет тих култура.
Пар људи ме је већ запитало да напишем пар речи, шта знам о реду змаја...
Најпознатији ратник реда змаја је засигурно Милош Обилић, који у битки на Косовом пољу са својом коњицом витезова Реда змаја пробија до ”главе” Осмајлиа и ту убија Мурата (не у шатору, већ на бојном пољу). Ево турске илустрације како је то по њима изгледало...

Официјелна историја обично прича о реду змаја као нечему што је угарски краљ жигмунд ”обновио” често и основао, што је нетачно!

Мада ред змаја има дубљу симболику коју латински списи приписују словенском паганизму.

Тај словенски паганизам је најупечатљивији на подручју Балкана, пре његовог римског освајања северно од Дунава, док су топоними (и језик вероватно) још увек били ”словенски” или српски ако смемо то да кажемо... Где су војници док су се борили носили штитове са оцилима, и змаја на штапу што се може видети на трајановим стубу:



Нажалост морам да палим али ускоро настављам...
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM


Last edited by Сербо Макарид on 09 Feb 2013 09:18; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Nov 2012 12:16    Post subject: Reply with quote

Бемлига заборавих најбитнију стварчицу да убацим, везану за ову претходну причу Крст из Сврљига, 2-4 век...
Quote:
Змај - Држава - Соларна митологија. Сасвим нову етапу у духовном развоју представља појава новога култа, култа змаја који указује на радикално измењену социјалну ситуацију. Тачније, култ змаја поклапа се са настанком државне организације једнога народа, код које је патријархат основни модел морално-правног устројства заједнице, са доминантном соларном митологијом и новим обликом привређивања.
Највиши облик је наш змајевити епски јунак у људском обличју, али са малим криоцима испод мишица и са змијским младежом и бичем вучје длаке на мишици - што се сматра преостатаком териоморфизма: птице и гмизавца, или у нашем случају, хтонског вука и змије као раних форми врховног српског бога. Отуда се у неким нашим епским песмама које говоре о српским змајевитим јунацима, поименице о Милошу Обилићу и Рељи Бошњанину, каткада користи термин "крилати". "А друго је Реља Крилатица". У фусноти приређивачи примећују: "Место Реље Крилатице у песми се даље јавља - Милош" (Караџић, П, 1973:173).



Доле можете видети тај знак и на једном ”мезопотамијском печату”. Тај симбол се данас углавном ”задржао” код ”старословенске” културе и на подручју Индије, где су живели стари аријевци/сармати/срби/словени после великог потопа.


Да не буде заблуде да ја овде сада пропагирам нацистичку идеологију (не прави себи Идола!), чак напротив овим путем желим да вам обратим пажњу на крађу српске миленијумске историје. То се може видети такође из овог натписа у том берлинском музеју.

Нашу повезаност са том културом поред погребних и других обичаја, симболике, топонима, генетике и као што смо већ на самом почетку писали потврђује можда чак и највише језик. Српски језик данас састоји се са (рекордних у свету!) више од 1/3 речи од тог језика ткз. Аријевца - Санскрита (најстарији познати језик на свету).

Тај симбол као и наш грб са оцилима, ”перуново”, ”Ил-ово” или ”Божје сунце” се такође појављују већ у винчанској култури као. Неке од њих неретко сусрћемо веома често и даље у нашим Православним светилиштима/храмовима.
Доле стара православна црквица са подручја Косова и Метохије (било би лепо када би могао неко да ме допуни о којој се цркви тачно ради, усликано приликом обиласка СЗС свете Сербске земље) :

Исти симбол са Сарм(б)атско/Месопотамијско подручје:


Још једна илустрација Витезова Реда Змаја ”Словенских пагана” како воле да нас називају ”западњаци”.


Овог пута нешто краће али чисто да се допуни цела прича...
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM


Last edited by Сербо Макарид on 09 Feb 2013 09:50; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
Драгутин Мати
ДЕЛИЈА


Joined: 06 Dec 2011
Posts: 148

PostPosted: 29 Dec 2012 17:33    Post subject: Reply with quote

Како се конструишу нације:црногорски примјер.
"Најозбиљнији и најтемељнији допринос изградњи црногорске нације дала
је комунистичка владавина која ја почела 1945. На првом и оснивачком кон-
гресу КП Црне Горе на Цетињу 6. октобра 1948. у говору који понавља Ште-
димлијине тезе изнете на пример у Горштачкој крви (идеја о србијанској оку-
пацији 1918), дугогодишњи вођа црногорских комуниста Блажо Јовановић (и
сам пореклом из зеленашке породице) каже: „Такозвано уједињење Црне Го-
ре са Србијом у новембру 1918. године извршено је не само против воље и
расположења народа, него и уз помоћ бајонета српске војске, и то на најгруб-
љи начин, путем силе и преваре... То такозвано уједињење било је обично
присаједињење. Црногорски народ није имао могућности да сам одлучује о
својој судбини..."

http://in4s.net/dokumenta/Misa%20Djurkovic%20-%20Kako%20se%20konstruisu%20nacije.pdf

Ово је мало новија историја,не знам да ли би требала овдје да стоји,али пребаците негдје друго ако треба.
Веома поучан рад о томе како је и због чега измишљена црногорска нација,на исти начин као и остале измишљене нације настале од Срба...
_________________
‎"Не бојим се од вражјега кота,нека га је ко на гори листа,но се бојим од зла домаћега!"
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 09 Feb 2013 11:58    Post subject: Reply with quote

Као што сте могли видети огре, неке од старосрбских археолошких предмета данас се приписују илирима, иако се види да је очигледно (или више него очигледно) реч о старо”словенској” култури! Да је то једна и иста прича, као што сте на претходним страницама могли видети да је наш и Илириски језик вековима подразумевао једну и исту причу, један и исти језик. ТО ЈЕ ЈАКО БИТНО ДА ЉУДИ ШТО ПРЕ УКАПИРАЈУ!

Као што је интересантно да нема ниједног писаног историјског извора, који говори о досељавању Срба, осим списа ромејског (византијског) цара константина порфирогенита, који је владао у 10. веку, који је доказано фалсификован, дописиван, и ЧИЈЕГ ОРИГИНАЛА, АУТОГРАФА НИГДЕ НЕМА!

Нажалост нисам у стању да вам пренесем све податке, дописе, карте, фотографије, итд... На које сам налетео приликом својих истраживања, али постоји безброј података и необоривих научних доказа (генетика, култура, лингвистика, топоними, вера, записи, грађевине/рушевине (археолошка проналазишта) које доказују континуитет старог српског становништва на Балкану, још од Винчанске цивилизације и Лепенског Вира, до данашњих дана, па чак и у облику народних ношњи, митологије и духовне културе. Посебно значајни докази зачетака и развоја писмености у винчанској цивилизацији, која је несумљиво аријевска, према основним симболима ведско-аријевске културе, као што сам нпр. горе навео ”свастику” - симбол Сунчевог божанства, или ”перуновом цвету”, идолима пронађеним у Лепенском виру...

О санскриту сам већ писао, и несумњиво је остатак старог аријевског-ведског језика, а њему је као што смо већ писали и доказивали од свих језика најближи српски, што сведочи да су Срби наследници винчанско-аријевске културе и цивилизације. Бројна писма античког времена очигледно су састављена од знакова који се карактеришу као винчанско писм, од којих је данас и готово у потпуности чињена ћирилица...

Данас са свих страна надиру душмани и покушају да нам преотму и оно ”новије историје” . На нама је да рушимо те измишљене основе на којима они базирају те ”историјске чињенице” јер реално у немамо шта да тражимо ако прихватимо њихову причу као што то наши ”официјелни” историчари чине. А доказа је Богу хвала и поред њихових планских уништавања/затишкавања и даље на претек... Свима је надам се данас јасно због чега се такве ствари дешавају!!!

Ускоро опширније... Wink
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 17 Feb 2013 12:04    Post subject: Reply with quote

ХРИШЋАНСКИ СРБСКИ ИЛИРИКУМ!

„Ako nisi znao do sad,
Car Konstantin gdje se rodi,
Stanovito znaćeš od sad,
Da s’ u Nišu ovo zgodi!...
Otac mu se Kloro zvaše,
Cesar rimski plemeniti,
Od Kalvdija izlazaše
Takvi vitez hrabreniti.
Dalmatina, Ilirika
I rimskoga jošt cesara
Koji bješe čast i dika,
Slavnog puka sreća stara“...

Као што смо раније писали, Реч Ил, је старохришћански назив за Бога. Тај назив се појављује свуда око Црног мора, као и назив за Епско ремек дело Илијаду, где се богу Диву моле (обе стране) што потврђује да је битка за Илион била у ствари грађански рат. Див не треба преводити на латински (divus-бог) јер се ради о српској речи. Постоји и дан данас Дивљански манастир у Белој паланци који указује да је на том место постојало светилиште и у прехришћанском времену.
Quote:

Nego bilo ovome kako mu drago, to stoji, da Eranci i Slaveni pometnuvši riječ daêva, deiva1, za božanstvo, mjesto nje uzeše drugu riječ bagha, bogь.

Илирски језик је одувек био назив за Србски језик, чињенице и доказе смо изнели на другој страни (а постоји их још безборј). Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију.
Илија или Елаја (хеб. אליהו — Eliyahu) је бог коме се и сам Христ и под тим именом обраћа.
Сви знамо да су Римљани били многобошци, као и јелини... Међутим после великог рата са Илирским војсковођом Батом, када су Ромеји покушали да споје своје царство преко земље балкана или тадашњег Хемоса, у рату су настрадале обе стране и склопљен је уговор. По том уговору по свему судећи, новонастала илирска провинција је стала раме уз раме са осталим Ромејским, имала право на Престо царства али и уз то дужност да шаље своју војску у ромејске колоније како би очували то велико царство. (За разумевање православља од самом почетка хришћанства, предлажем да прочитате Православље у Далмацији.). Или да се позабавите ранохришћанским светилиштима шриом илирске Србије (и тог доба), многи данашњи манастири изграђени су на темељима старих светилишта Срба, па чак и Високи Дечани, где се види да је коришћен градбени материјал са старог ранохришћанског или српског светилишта. Ромеји нису били љубитељи хришћанства, нит су се одрекли својих богова тако лако...

СВИ ЗНАМО (ИЛИ НЕ) ДА ЈЕ КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ПОРЕКЛОМ ИЗ НИША (ИЛИРСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ) ЗАУСТАВИО ИЛИ УКИНУО ПРОГОН ХРИШЋАНА И ЦРКВЕ!!!


Константин Велики је био син Констанција Хлора (Κωνστάντιος Α΄ Χλωρός) и Св. Јелене (Αγία Ελένη) - рођен у Медијани код данашњег Ниша (Ναϊσσό), Србија. Најпре је од 292. године био на двору цара Диоклецијана. Године 306. умро му је отац, а Константина су у граду Јорку прогласили за цара и савладара. Овде се виде обширне акције колонизације, тј. испуњавања услова за једнакост римских провинција (слање војних одреда). Без много оклевања војска је Константина Великог после смрти његовог оца прогласила за августа (императора). Галерије, август на Истоку, признао је Константиново уздизање, али само као сезара. Као нека врста одговора, међутим, преторијанска гарда је у Риму следеће 307. године за цара извикала Максенција, сина бившег августа Максимијана. Тако је почео вишегодишњи грађански рат.

У једном тренутку Константин Велики схватио је да треба да убрза коначни обрачун са супарником и како се сматра покренуо само четвртину војске, око 25000 на Рим. Међутим ни Максенције није оклевао већ је припремио огромну војску, тако да је ”Вечни град” штитило чак 100.000 људи.
Још док је боравио у Северној Италији, Константин је заузео Верону чији су се браниоци јуначки борили. Заробио је цео гарнизон и бацио га у ланце како би осујетио могућност да се врате Максенцију и поново ратују против њега. Верона се предала тек на вест да је други део Константинових трупа запосео Аквилеју и Модену. Освајањем поменутих градованападачима се отворио пут према Средњој Италији и Риму на којем није било истинске препреке.
На Константиновом путу до Рима збили су се догађаји за које може да се каже да су ушли у легенду. Одједном, усред поднева, на ведром небу, Константин и његова војска угледали су крст са натписом ”ОВИМ ПОБЕДИ!”. Следеће ноћи Спаситељ се јавио Константину и наредио му да припреми заставу са знаком који му се указао. Заставу је чинио златан венац прободен на дршку са монограмом од почетних слова Христовог имена. Код нпр хришћанског писца Лактанција радило се о штитовима Константинових војника где су исписали тај небески знак и скраћеници за Христа која је написана у облику косог слова Х које је на горњем крају било савијено.
Научници данас тај Божји знак са неба образложу појавом ткз. двоструког соларног хало-ефекта. Посреди је оптички ефекат изазван преламањем закривљене сунчеве светлости кроз ледене кристале у горњој атмосфери. На тај начин настаје полукружни свод с јарким крстовима светлости непосредно изнад и са обе стране Сунца. Постоје слична запажања са других подручја које се уклапају са том појавом из тог времена (галски беседник за 310. годину).
Две године касније, у јеку припрема за одлучјујућу битку против Максенција, он је његово значење поново тумачио. Међутим, сада су три сјајна крста - или ће пре бити чак њих шест. Евсеније из Цезарије за 312. годину спомиње такође тај соларни хало-ефекат. Победа коју су они наговештали у облику саме короне била је знак који је послао хришћански бог. Константинови хришћански саветници су светле крствое на небу већ видно задивљеном цару протумачили као испољавање Исуса Христа и симбол његове (Христове) победе над смрћу.
Константин Велики наредио је да се хришћански симболи ставе на опрему војника, покренуо је своје трупе и усмерио их ка вечном граду. У бици која се одиграла 28.октобра 312 године Константин Велики однео је велику победу. Овом блиставом победом добио је Италију и Северну Африку и постао неприкосновени господар запада Ова победа повезана је и са коначним опредељењем за Хришћанство и залагањем за њега на нивоу државе..

Следеће године, у граду Медиолануму (Милано у Италији) заједно са својим савладаром и зетом Ликинијем (Λικίνιος) издао је познати Милански едикт ο слободи свих вера у Римском царству, па међу њима и слободу Хришћанства.
Свакако су хришћански разлози навели цара да своју државну престоницу из Рима премести на Исток, у бивши градић Византион на Босфору. 324. године је објавио своју одлуку да претвори Византион у Нови Рим, и 11. маја 330. године га је званично прогласио за нови главни град Римског царства. Ново име града - Константинопољ постепено је ушао у употребу још за живота Св. Константина. Нова престоница ће остати главни град Византије у наредних хиљаду година, са једним краћим прекидом 1204. године, када су град окупирали и опљачкали, а становнике масакрирали римокатолички вандали западне Европе, у току Четвртог крсташког похода.

Цар је иницирао одржавање Црквеног сабора у Арлу 314. године. После победе над Ликинијем (324), Константин је сам завладао целим царством; сазвао је Први васељенски сабор 325. године у Никеји поводом Аријеве јереси. Лично је отворио рад Сабора и помогао његовом одржавању у сваком погледу. Све саборске одлуке спроводио је у дело на државном нивоу, што се види из примера протеривања јеретика Арија и његових присталица. Иако је своје Крштење одлагао до пред смрт (337), свесрдно је помагао хришћанску Цркву, а за пријатеље и саветнике имао је Епископе - Јевсевија Кесаријског, Јевсевија Никомидијског и Осију Кордовског.

Quote:
Pri kraju VI veka ime Ilira se izgubi, nestade, onako kao što su nestali i sami Iliri. Od VII veka, sa imenima nekadašnjih ilirskih plemena, hroničari tog vremena počeše da nazivaju Slovene. Ovako Tribalima nisu se više zvali Iliri, već Srbi. U to vreme i poluostrvo počeše hroničari da nazivaju Ilirsko poluostrvo,

_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM


Last edited by Сербо Макарид on 17 Feb 2013 12:09; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 17 Feb 2013 12:08    Post subject: Reply with quote

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1080/tekst/kult-cara-konstantina-velikog-u-srednjovekovnoj-srbiji/print/lat
Занимљив линк и текс везан за нашу тематику. А кад смо већ споменули и Ликинија...
Quote:
KARLOVACKI RODOSLOV:
„Glagoljut istini spisatelji jako Likiniju Srbinu biti rodom,Jelinu mudrovanijem i sva Srpska idolu sluzase Dagonu.Od sudu i Dagoni i Daki imenujut se:od Sera ze Srblje.”

VRHOBREZNICKI RODOSLOV:
„...imase(misli se na Konstantina Velikog-prim.Vid) boljarina nekojega Srbina po imenu Likinije.I dajet jemu sestru svoju Konstanciju za ženu.”

KONSTANTINOV RODOSLOV:
„Ovaj Likinije bese dalmatinski gospodin,rodom Srbin i rodi od Konstantije sina Bela Urosa.”

PAJSIJEV RODOSLOV:
„...po srede ze ih carstvujuscu Likiniju mucitelju severnimi i zapadnimi stranami,jeze Srbin jest.”

OBSTI LIST PATRIJARSIJE PECKE:
„Ovaj Likinije imao je dva sina koji su sa majkom posle smrti Likinijeve(325) pobegli iz nekada slavnog grada Sirmijuma.Iz toga grada oni su preko Bosne pobegli u Zahumlje u otecestvo svoga oca Likinija...Loza koja je od njih vodila dala je prvog blagocestivog cara našeg Nemanju,koji se u monastvu prozvao Simeon.”

RUVARCEV LETOPIS:
„Likinije malo prebiv u blagocasti poce muciti Hrišćane.Car Konstantin poce Likiniju slati knjige po odabranim slugama moleci Likinija da prestane sa mucenjem hrišćana,ali ovaj nije hteo da ga poslusa.Na to car Konstantin posalje svoje vojnike koji Likiniju odsekose glavu.Sin Likinijev Beli Uros vide veliki strah i uzas i pobeze u tvrdu zapadnu stranu u Zahumsku zemlju i tamo je porastao.”

O poreklu Likinija se malo zna,rođen je u Dakiji pa se često u enciklopedijama navodi da su mu roditelji bili „dacki ili ilirski seljaci”.Za nas je taj podatak važan jer govori da je Licinije pripadao starobalkanskom, autohtonom stanovnistvu.Međutim,jedan kljucni argument nam definitivno potvrdjuje srpsko poreklo Likinija.Borba između Konstantina i Licinija je isla u korist ovog prvog,pa je Licinije bio prinudjen da trazi pomoć od „podunavskih varvara” i Zonara nam svedoci da je Licinije potražio zastitu u Srpskim planinama(Montes Serrorum) koje se još nazivaju i „sume slovenskih Vana(Venda)”.

Као што смо видели на претходним страницама, побеђени Дагани (Срби са подручја данашње румуније), имали су на својим штитовима оцила (на трајановом стубу се приказујен као ратни плен), континуитет тог симбола се наставља, али овог пута на другој страни, тако да су касније римске легије из Илирске Србије и Даганије (румуније) и даље чувале тај стари србски симбол, тј. био је украсни део њиховог штита...

На жалост не могу да пронађем, негде сам налетео на опрему римских легионара из Илирије пронађену у Енглеској, но то морам да прекопам где сам оставио записе и фотографије, али углавном резултат је исти... Што можете видети на слици/илустрацији доле.

На претходним страницама сте могли видети и штитове лужишких Серба, на овој стани горе опис пут и илустрацију Сеурба из Португала, на њиговом походу ка Северној Африци преко Шпаније, Марока и Туниса. Што гентика потврђује као и илустрације са тих карата око год 400. Све то се може схватити као континуитет једне културе...
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM


Last edited by Сербо Макарид on 25 Feb 2013 20:38; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Feb 2013 19:12    Post subject: Reply with quote

Но пре него што наставим морам да се вратим на једну јако битну ствар дакле, Константин Велики је најпре 310. године имао то искуство и са њим се саживео. Две године касније, у јеку припрема за одлучујућу битку против Максенција, он је његово значење поново тумачио. Међутим, сада су три сјајна крста – или ће пре бити чак њих шест – задобили другачији, хришћански смисао. Победа коју су они наговештавали, у облику саме короне, овога пута била је знак који је послао хришћански Бог, а не старогрчки бог Аполон.
Обратите пажњу на детаље са саркофага Константина Великог:

Поред тог старословенског симбола Сунца појављују се и старословенски (и ”келтски”) симболи феникс (Животиња Ил-а, Перуна или Светог Илије) као и дрвоживота (храст или бадњак).
Тај симбол се негује и дан данас код Срба обратите пажњу нпр на запис - живот светог саве од теодосија 17 век.


Виски Дечани су нпр. подигнути на старом Српском ранохришћанском светилишту а то се нпр. види на следећој фотографији (обратите пажњу на под). Што и сви званични подаци потврђују.

Taj наш свети манастир само је један од многих који је изграђен на месту старих светилишта, као што је и нпр. Пећка патријаршија, често су људи користили материјал или темеље старих цркава за њихову обнову.
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 12 Apr 2013 11:26    Post subject: Reply with quote

Уколико испратимо наше корене и по званичној историји неизбежно морамо да се зауставимо код ткз. Сармата. Јер су они живели иза карпата, код њих је било очувана религија јако повезана са Балуџистанском културом, то је подручје старих ткз. Аријевца који су иза себе оставили Веде. Веде на санскриту значи Знање, та реч се данас очувала и код нпр словенаца Ведети - Знати. Словенци или Крајнци су од тих Ведских вемена као индоевропски народ очували и двојину, као и Лужишки срби (јединствени пример у свету). У сваком случају ведизам је култ сунца, светлости,...
Еволуција Рг-Веда имала је више праваца, један од њих је многобоштво јер су разне касније цивилизације почеле да персонификују бога у разним облицима од чега је настало многобоштво. Код ”словенског паганизама” ткз. није био то случај то се види о поименовању истог Бога разним именима, Бог је свуда око нас и у нама. Морамо ту да кажемо да је ведизам прехришћанство у коме нема још христа али садржи учење веома блиско његовом учењу. Из тих прастарих времена то се очувало код нас у виду Слава.
Quote:
”Звезде су душе умрлих по мишљењу Ведејаца: ”племенити људи добијају (славан) чудесно тежак живот; њихова Сунца сијају на небу; они добијају напитак богова (амброзију) и вечно живе” - каже Саскиван. (Рг-веда, од. 2, д. 2, г 18, ст. 5, т.1, стр 364)
Овде се испољва древно знање Аријевца да су звезде - Сунца! Обичан пастир то није могао знати!
Умрли који су добили најбољи део на небу, називају се садхијас, они су полубогови, истоветни свецима хришћанства. Ова особеност повезује есхатологију ведизма са култом предака и са мудрошћу древних који су заслужили амрит, то јест бесмртност.
Стално мешање имена божанства показује да су сви они - различити атрибути” једног Бога, коме само дају различита имена. Грешка је многих научника-санскритолога управо у томе што разна имена Бога сматрају различитим Боговима. Овај, коме су давана многа имена, за Аријевце Рг-веде имао је смисао који је превазилазио просто антропоморфно схватање, јер су Бога више славили, него молили.” Јуриј Мирољубов


Култ сунца је присутан код нас већ од лепенског вира, свима су познати ткз. ”идоли сунца” наше прастаре цивилизације.

Ован је симбол мушке генеративне и стваралачке моћи обнављања соларне енергије, те је у сталној вези са боговима Сунца и Неба. На слици: Идол овнујског руна или део свештеног прибоа. Овај артефакт од теракоте Винчанске културе из III миленијума пне. је несумњиви доказ о постојању култа златног руна на Балкану давно пре досељења Индоевропљана.

Но да не одлутамо предалеко, и вратимо се нашој ”официјелној прадомовини” Сарматији.

Колико сам ја успео да ископам неке податке Балтички Словени - Сармато Ведејци су један од ранијих народа који је населио те северне крајеве и са собом донео своје веровање, па самим тим и једног Бога што можемо да преведемо на руском Один-а (Один-Један). Нико не може да негира да ми нисмо Индо-европљани, као ни они - Балтички Словени, који су се исто тако по свему судећи одвојили од Арије након једне од светских катастрофа (о томе сам писао на првој страни). И у тим крајевима се очувало доста санскритских речи процентуално одприлике као и код балканских словена. Сличности са нашим Ил-ом или Илијом нису случајне.
Налазе се такође слични тј. идентични арехолошки налази као и у земљи Ил-а, да је назовем Илирској Србији. Култ сунца такође је присутан...
http://foto.delfi.lt/picture/2009785/

Ево једног интересаног текста повезаног са нашом темом из Пољске перспективе (можда укапирате зашто нас толико воле и цене):
Quote:
2. Modern day Poles are precise. They believe in their Sarmatian origin. They have legends about it. So, term `Sarmatian` have also its ethnic aspect within the Slavic world. Beliefs about belonging to the Sarmatian ethnic space also exist among Lusatian and Balkan Serbs. There is Thule-Sarmatia- cultural study group founded in Bulgaria, Ukraine and Russia. There is Sarmatian Review organization in modern day Poland.

3. Modern linguistics gave explanation for the real meaning of the word `Sarmatian`. Word is closely related to the ethnic name within the Slavic world (in Eng. `Serbian` ethnic name). `Sarmatian` is actually foreign form of the word, while original native form of the word could be understand only from the angle of the Slavic languages. There are several original/native (domicile) ethnic words that were by Greek and Roman authors (in antiquity) recorded as `Sarmatians` (that`s how they were able to pronounce ethnic name of the natives that they encountered). Those are `Serbja`- in Upper Lusatia; `Serby` - in Lower Lusatia; `Srbi` - on Balkan and in Central Europe; `Siberia` - in Russia (Sibir)- /it now isn`t ethnic designation but many authors speaks of `Siberians` that gave name to the whole region- Siberia/. Speaking of Lusatians many authors also used/using words such are `Surbi`, `Sorbs` or `Wends`. Balkan Serbs are also known as `Serbi`. What is also interesting Balkan Serbs using three words that goes hand in hand (but `Srbi` is most usual) to designate themselves. Those are `Srbi`, `Rašani (Rashani)` and `Srbijanci`. I would come later to that `Rashani`and say few more on that. All in all, term`Sarmatian` has ethnic meaning for the Slavs, having in mind that term `Sarmatian` in that form represent just foreign designation for the native form, as it is explained.

4. Mythology and beliefs about Dragons (among else) are crucial elements of Sarmatian cultural/ethic area. There are traces of it throughout territories that were in the past populated by the Sarmatians (Slavs), as well as on the territories that are still populated by them. In reality, Sarmatian Dragon spirit and beliefs based on the Dragons in medieval Serbia (also known as Rascia) got its material military and social form. Serbian nobility used exclusively two kind of battle helmets. First form had shape of the Dragon on the top of the helmet or eventually whole helmet had form of the Dragon figurine. Second variation that was used by the Serbian warlords was version with the two bull`s horns on the metal helmet- so called `viking` style helmet. There are similar examples throughout, what was and what still is, Slavic world. All kind of insignia that was based on the Dragons were described as regular and usual equipment of the Sarmatians, by the antic Roman authors. But, aside Roman records about Sarmatians, aside beliefs about `Dragons` (and other spiritual beings within their mythology) but, all what modern archeology connected with the ancient Sarmatians, already was or could be easily connected with the old and modern day Slavs, too. In connection with the Sarmatian Dragon spirit, in the medieval Serbian state, Dragon Order was created (Ordo Draconis in Latin.). Order was formed exclusively as Serbian but soon after evolved and spread all over the Slavic world and Europe. It was Order for the nobility. Military noble Order. Crucial aim of the Order was protection of the Serbian lands and Slavs from advancing threat from the Islam and Ottoman Turks (later, Order served for the protection of Slavs and all other Christians). First great decision and task of the Order was elimination of the Turkish Sultan Murad I, Order accomplished this task by sacrifice of the Grand Master of the Dragon Order Serbian Voivode of Knights Miloš Obilić (original founder of the Order), who himself killed Turkish sultan (during Kosovo battle in 1389, Serbs vs. Turks) but was immediately after that slain by the sultan`s axe bearer bodyguards. Worth to be mentioned are also `wings` that were used by the Serbian Winged cavalry- GUSARI (what later influenced formation of Hungarian and Polish HUSSARS). Wings on the back of the riders had in its background beliefs about the Dragons. Those were wings of the Dragons and had magical and practical meaning in the battle.

5. In the territorial sense, cultural and political area of the ancient Sarmatian world, geographical location of Sarmatians, perfectly overlap with geographical location of the Slavs.


Једна моја јако добра пријатељица иде на Јогу Smile одкуд сад ово, на моју причу о пореклу имена Срба-Саурбрата, Саурмата, Саурба, она је потврдила да док удишу ваздух приликом вежби тај део се се зове Сар, што значи живот, светлост...
Санскритска реч ”Срмбх” означава блиставост и светлост. Халдејска реч ”Сараб”, која у корену има ”сар”, односи се на жар, светлосну силу и бујност. Едит Сара, је такође мање познато древно, монументално аријевско светилиште из долине Синда, веује се уз значење речи ”сар” која, на парћанском, значи највише место, савршенство. Древни извори кажу да је народ који је саградио Едит Сар, веровао у небеске богове, а да је себе називао ”небеским народом”.
Са истим значењем су и латинске речи ”surio" (светлост, топлота), "sertum" (спалљивање) и "severus" (ватрени).
Име Сауромати, Сауроматаи, скитског је порекла - сложеница, изведена од речи: Саура, Сура, Сурја, у значењу светлост, сјајност, сунце и именица мата, у значењу вера, доктрина (логички систем), мишљење, схватање, па би Сауромат, Сармат, био онај који је у служби светлости, њен обожавалац - онај који богослужи Сунцу.
Ослањајући се на Плинија и Епифанија, руски историчар Трубачев каже да су Сармати сами себе звали Аријцима: "Arraei Sarmatae, quos Areatas vocant" (Naturae Historia, IV, 41).
Интересантно је такође да у поједини словенски народи и историчари Реч Сарматиа читају или анализирају као Сарб(р)атија и самим тиме повезују и преводе реч/назив Серби - Рођаци (по сунцу очигледно)...

Морам да палим (опет) али остављавм вам јако интересантан линк/видео клип са једним од светских познавалаца Баџулистанске културе (Аријевца) археологом, антропологом и историчаром Миодрагом Милановићем.
http://www.youtube.com/watch?v=M6MepQC9l0M
ОБАВЕЗНО ОДГЛЕДАТИ јер само тако можете схватити логичне повезаности и смисао целе те наше приче (за разлику од званичне историје)!
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM
Back to top
View user's profile Send private message
Крфљанин
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 15 Aug 2010
Posts: 76

PostPosted: 15 May 2013 13:43    Post subject: Reply with quote

Quote:
Истраживачи из САД потврдили заборављену теорију наших научника о пореклу старог континента. Срби и Ирци имају заједничке претке. У узорку из Србије има највише најстаријег европског генетског материјала


http://www.nspm.rs/hronika/vecernje-novosti-rezultati-istrazivanja-u-srbiji-najvise-najstarijeg-evropskog-genetskog-materijala-u-evropi.html

Занимљива је и ова слика.




Мислим да би ово требало да стоји овде, ако не обришите.
_________________
Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2623
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 08 Aug 2013 09:40    Post subject: Reply with quote

http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Dobrodosli-i-vernici-i-turisti.lt.html
Недавно сам посетио Сарајево, обишао Стару православну цркву у центру, Притом чуо Разне приче о њеном настанку Сви Где се углавном на све нацине труде да потуре причу о њеном пореклу из времена турске владавине. Сто је тотална небулоза. Питао сам људе који су ту били Присутни око манастира, или Запослени Као испомоц. Објаснили су ми да је тотална глупост да, Довољно је Било да мало боље процитам Каталог О манастиру сам Било ми је све јасно. Потиче из 5-6 века, ја никакав турски великан Није дао Благослов Да Се она изгради. Несто слицно Било је написано и индиректно у СИТИ магазину којег деле бесплатно по неким радњама, клубовима, кафићима Београда итд ...


До 313 године када је нишлија Константин Велики "легализовао" Хришћанство, веру од народа, на подручју Илирске Србије било је (тј. до сада ископано пронађено преко 2000 ранохришћанских објеката, ако погледамо да број таквих објеката на подручју западне европе било тек 5, можемо лако схватити да та вера до тих тренутака није имала ни много утицаја нити везе са многобожним Ромејима и Хеленима, који су окруживали наше подручје. Док су они после попримања хришћанске вере највише утицали на њено прошиерње ради личних интереса (једни мање други више) док су се код нас назовимо Славена задржало безброј "паганских", ранохришћанских или чак ведских обичаја,итд... Ти обичаји, култура, симболи нису толико другачији (данашњи) од оних који су били присутни на подручју око црног мора у последњих па да кажемо од великог потопа пре седам и по миленијума до данашњих дана. О томе сам нешто већ писао али материјал који сам сакупио далеко је обширнији и озбиљнији од оног кога могу физички или путем нета да вам представим. Но полако... Поред неких најозбиљнијх познавалаца старих руина (ткз писма) из Скандинавије, помоћ ми пружа и чак један да кажем муслиман Сарајлија који је иступио из њихове Академије наука јер је постала превише исполитизована. Њега сам већ раније споменуо, који се бави и археологијом и очекујем белешке и фотографије ископавања са подручја Неретве, тј. старог племена Неретљана, којим такође доказује континуитет једног народа и културе балканског подручја, ткз. словена.
http://www.uluhkdnapredak.com.ba/mainpages/pov_ubihantika.html (Овде се може видети нешто мало са тог подручја као и доказ о постојању вере међу Илирским Србима (Ил као што смо већ писали раније је један од привих спомена Вишњег бога громовника Ил-а или код нас познатијег као Светог Илије.))
Било је ту још дугих људи који су ми увелико помагали при мојим истраживањима, постоје чак и одобрења и образложења Свештеника манастира везаних за историју и њихове ризнице, записе...
Но кренимо полако, исто као што мало људи зна да Сингидунум није добио име од Латина већ по имену Старог Сербског племена Синги/Синге, све планирамо да вам образложимо уз мноштво доказа и записа. Толико је све логично да је стварно више смешно падати на приче као што су велике Сеобе, богумили итд... Довољно је погледати културу и обичаје тих "старих" народа на балкану и упоредити их са Сарматском културом или античком док Јелини или Ромеји нису били присутни на тим подручјима или било како утицали на њу. Пре свега око црног мора па до Балтика.
Ево интереснтног текста везаног за богумиле.

http://borbazaveru.info/content/view/5989/1/
_________________
Потрљај очи слава те зове...
http://youtu.be/zDTj-_9OQzM
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 6, 7, 8 ... 11, 12, 13  Next

View previous topic :: View next topic
Page 7 of 13

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop