DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

ИСТОРИЈА СРБА!!!
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5 ... 16, 17, 18  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 21 Sep 2011 05:50    Post subject: Reply with quote

Пре него што наставим писање о дешавању на балкану у првим вековима после христа, једна јако битна ствар која се у тим временима појављује... То је Календар:

Да бисмо решили проблем календара неопходно је анализирати питање нултог времена од ког почиње мерење времена и бројање година. Нулто - почетно време је различито код разних народа. За исламски свет то је хиџра - 622. година после Христа. За хришћане и цео данашњи свет то је година рођења Исуса Христа. За старе Римљане то је било оснивање града Рима - аb urbem condita, 753. године пре Христа. За старе Грке то су биле Прве олимпијске игре 776. године пре Христа. Месопотамци су почели бројати године око 3000, а Египћани око 3200. године пре Христа.

Када су Срби почели бројати године и мерити време? Одговор на то питање наћи ћемо у бројним сачуваним средњовековним записима и натписима (Томовић Г. 1973). У њима јасно пише:

Деспот Ђурђе сазида Смедерево 6938. године, Деспот Стефан погибе 6935, Кнез Лазар погибе па Косову 6893, Краљ Милутин подиже цркву Јоакима и Ане у Студеници 6822, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину 6821. године од стварања света. Таквих споменика и докумената има на хиљаде и увек је време мерено на тај начин. По таквом бројању, година 2000. би била 7508. година од стварања света. То значи да је бројање година и употреба календара код Срба почела 5508. године пре рођења Исуса Христа. На балканско - карпатско - подунавским просторима то је управо време почетка најстарије земљорадничке, такозване старчевачке културе, која има развијену економију, религију, култове и уметност (Гарашанин М. 1979).

Довођење српске године стварања света са византијском годином стварања света - 5500. година пре Христа и тврђење да су Срби годину стварања света преузели од Византије, наилази на велике научне и логичне потешкоће. Византија - Ромејско царство, је као државна творевина настала у касној антици, током IV -VI века наше ере, на темељима грчко - римске цивилизације. Као што смо већ рекли, Грци и Римљани су почели да броје године и да се служе календаром, тек у првом миленијуму пре наше ере и не познају никакву годину стварања света. Знајући да су оснивачи Византије, од Константина до Јустинијана, рођени по балканским просторима, намеће се једини логичан закључак да су Византинци (Ромеји) годину стварања света преузели од аутохтоног балканско - карпатско - панонског становништва.

Разматрајући проблем календара, његов значај и порекло, морамо анализирати и саму реч календар. Појам календар је данас присутан у свим европским језицима. По званичном мишљењу науке, порекло ове речи се налази у латинској именици kalende, којом су стари Римљани означавали први дан у години и први дан у месецу. Све би то било логично да kalende није једина заједничка именица у латинском језику у којој се пише слово К (Ђорђевић Ј. 1886). То је изузетно јак доказ да је реч kalende страног, нелатинског порекла. Пошто су Римљани целу своју културу копирали од Грка, било би логично претпоставити да је ова именица грчког порекла. Међутим то не долази у обзир, јер су сами Римљани имали изреку ''Ad kalendas grecas'' ("На грчке календе''), што значи "Никад", "На куково лето", "Кад на врби роди грожђе", што недвосмислено говори да Грци нису ни имали појам kalende. Именицакалендар је потпуно исте основе као и реч у српском језикуколеда и коледар, којима су означени божићни обичаји и учесници божићних обредних поворки. Тада су се певале посебне, коледарске песме, које имају припев "... коледо, коледо." Површно и формално је порекло српских речи коледо и коледар доведено у везу са наводно латинском речју kalende. Изнете чињенице говоре дијаметрално супротно.

Коледар је сложеница састављена од две речи: коле и дар. Исти је случај и са именицсм коледо: коле и до, дао. Други део сложенице је јасан. Он означавадар, поклон и изведен је од глаголадати. Први део сложенице коле, означаваколо, а пошто се ради о божићним обичајима који су празник рођења новог Сунца, он означаваСунчано коло, јарко коло, односно само Сунце. Није потребно посебно наглашавати да је и српски и јулијански и грегоријански календар заснован на привидном годишњем кретању Сунца. Именица коло у српском језику означава круг. Велики број речи у српском језику, које у свом значењу имају везу са кругом и окретањем су изведене од именице коло:

Коло - круг

Коло - точак

Коло - ритуална игра у круг

Кола - превозно средство па точковима

Колица - мала кола

Воденично коло

Вилино коло

Сунчано коло

Грнчарско коло

Јарко коло - Сунце

Колач - обреднихлеб кружног облика

Колиба - Колеба - стамбени објекат, првобитно кружног облика

Колут - круг, точак

Колутаст - кружан

Коласт - кружан

Колевка

Коленика - вретено са колутом

Колено - део ноге

Колено - генерација, поколење

Коловрат - место у реци где се вода окреће у круг

Колати - кружити

Колир - оковратник

Колебање - окретање

Колотечина - кружни ток

Коложег - народни назив за јануар

Коловоз - народни назив за август

Коледар - народни назив за децембар

Коледа - божићни обичаји

Коледар - учесник божићне обредне поворке

Колашин - место у Црној Гори

Околина

Српски народни календар је био својина свих и имао је општенародни обједињујући карактер. Знало се када који посао треба започети, када га треба завршити, када нешто не треба радити, знали су се дани када треба споменути мртве и обићи гробове, када постити, када се окупити на славу и заветину, када носити литију и тако даље. Календарско знање је било толико раширено да се није сматрало неким посебним знањем. Српски народни календар није био просто набрајање дана, недеља, месеци и година, већ је свака целина представљала јединствену природну појаву, где је сваки дан имао нарочите одлике, свака недеља посебна својства, сваки месец специфичне карактеристике, а свака година јединствен и непоновљив систем.

Српска народна година делила се на два полугођа: ђурђевско - од Ђурђевдана до Митровдана и митровско - од Митровдана до Ђурђевдана, свако са својим привредним и духовним активностима. Осим тога година се делила на четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зиму. Основна мерна јединица је дан, где је седам дана чинило седмицу односно недељу. Недеља као збир од седам дана је представљала специфичну и непоновљиву целину, где је свака имала свој посебан назив. Распоред недеља у години је тачно одређен, тако да је човек у сваком тренуткузнао колико је недеља и дана протекло од претходног и колико имадо наредног празника (Недељковић М. 1990; Босић М. 1996.).

Година се делила на дванаест месеци, чији српско - словенски називи одсликавају поједине народне обичаје и веровања, космичке појаве или сам живот биљног и животињског света, који је нераскидиво повезан са годишњим временским појавама. Народни називи месеци указују на веома старо познавање овакве поделе године.

Први месец је код Словена и Срба познат под називом сечањ или коложег. Назив сечањ одсликава време које је најбоље за сечу шуме, односно време када вегетација мирује. Име коложег је сложеница од речи коло - Сунце и жег, жега, ватра, топлота. Његов назив одсликава стање у васиони, када Сунце, после зимског солстиција почиње јаче да греје - жеже. Садашња народна етимологија да је у то време зима толико јака да се и кола морају жећи - палити је доста наивно. Забележени народни обичаји у Срба, да се у време Божића подизани запаљени колски точкови обмотани сламом, недвосмислено указују на култну радњу која је била посвећена рађању новог Сунца, кога је и симболисала. Неопходно је анализирати и јулијански назив за овај месец - јануар, који је добио назив по староиталском богу Јаnusu, богу године и времена, који је замишљан и приказиван са два лица (Цермановић - Кузмановић А.- Срејовић Д. 1992). Али исто тако, у српској народној религији имамо Баба Јану - Баба Јању, која је старосрпска богиња прародитељка. Изрека - пословица ''Није ти мајка Јања'' говори се ономе ко себи даје исувише много права. Јања је и легендарна вила, мајка Милоша Обилића. Она га је у планини зачела са змајем (Српски митолошки речник, с.в. Милош Обилић). У народној епској поезији Јана или Јања је личност која се јавља као вила, сестра, посестрима или крчмарица, која редовно помаже главном јунаку да се спаси и преброди тешкоће. У топографској грађи Балкана велики број места има назив изведен из њеног имена: Јања, Јањево, Јањина итд. Јана је и данас често женско име код Срба, често укомпоновано у двосложне именице: Мирјана, Милијана, Јулијана, Тијана, Девојана, Стојана итд.

Други месец у старосрпском и старословенском календару је вељача или љути. Ови називи одсликавају време када је зима велика и љута. Јулијански назив фебруар потиче од имена римског празника чишћења и помирења - februa (Djordjevic J.1886).

Трећи месец је ожујак, сухи, лашак, дерикожа. Сви народни називи одсликавају стање у природи у ово доба године, када ојужује, када је време суво и без падавина, када дувају благи и топли ветрови. Истовремено је ово време највеће смртности људи и животиња, када се "кожа дере на шиљак''. Јулијански назив за овај месец је март, који је назван по Марсу, богу рата и праоцу Римљана, сину Јупитера и Јуноне и оцу Ромула и Рема (Цермановић - Кузмановић А.- Срејовић 1992, с. в. Марс). У српском народном календару постоји назив за овај месец - Баба Марта. По легенди Баба Марта је пркосећи зими истерала своје козлиће (јариће) у планину и заједно са њима се смрзла (Српски митолошки речник). То представља искристалисану народну свест о веома превртљивом и променљивом времену у ово доба године. Очигледно је да је Баба Марта дијаметрално супротно божанство римском богу Марсу. Вук је забележио једну обредну песму која се певала у Србији за Ивањдан, празник највеће сунчеве снаге - летњег солстиција:

"Ој, у гори огањ гори, / Око њега коло игра, / Девет браће с Мартом сестром. / На Марти је једна парта, / Окићена ружицама, / Позлаћена звездицама. / Пуче парта, оде Марта." (Караџић В.I,)

Ова кратка песма је веома сложена по свом садржају. Прва два стиха приказују саму обредну игру - коло око ватре. - Та обредна игра је несумњиво посвећена Сунцу. У следећем стиху дати су играчи у колу: девет браће с Мартом сестром, што представља десет месеци у години, од којих је девет замишљано у мушком а један у женском облику. Следећа три стиха описују Мартин појас - парту. Задњи стих симболише крај променљивог времена које представља Марта и наговештавање топлијих сунчаних дана.

Четврти месец је травањ, брзосок. Његови народни називи означавају стање вегетације у ово доба године. Јулијански назив април има основу у латинској речи apricatio - сунчање (Ђорђевић Ј. 1886, s.v. apricatio), чиме је означен почетак сунчаног периода у години. Назив април - сунчан, потпуно одговара опису у претходно наведеној песми, где одласком Марте наступа топло време када "у гори огањ гори''.

Пети месец је свибањ, цветањ, чији називи такође осликавају стање вегетације. Јулијански назив мај, доведен је у везу са староиталском богињом Мајом, кћерком Атланта и Плејоне и мајком Меркуровом (Цермановић - Кузмановић А. - Срејовић Д.1992, с. в. Маја). У српском народу Маја означава стару мајку, прародитељку, и до скора су сви укућани најстарију жену у породици ословљавали са Маја.

Шести месец има словенске називе липањ и черешњар, који такође одсликавају стање вегетације, односно време цветања липа и сазревања трешања. Јулијански латински назив јуни је добио име по богињи Јунони, Јупитеровој жени (Цермановић - Кузмановнћ А. - Срејовић Д. 1992. с. в. Јунона). Ово име заслужује да га посебно анализирамо. У латинском језику junior је компаратив од придева juvens - млад. У свим словенским језицима јуност значи младост, јуноша - младић. Скоро су потпуно идентичне латинске речи junix и junicis и српске јунац и јуница, којима је означено младо и полно зрело говече. Ту је и српска реч јунак - млад, снажан, неустрашив и непобедив човек. Јун је месец летње дугодневице, односно летњег солстиција. Најважнији српски празник посвећен Сунцу у ово доба године је Ивањдан. Тог дана Срби плету венце кружног, коластог облика, са приказаним зрацима који симболишу Сунце. Венци се плету од ивањског цвећа (Galium verum), које је жуте боје, боје Сунца и њима се ките куће. По народном веровању Сунце овај дан три пута заигра на небу. Уочи Ивањдана пале се ватре, кресови, лиле, олалије, чија је улога у култу Сунца несумњива (Српски митолошки речник, с. в. Ивањдан; Недељковић М. 1990, с. в. Ивањдан). Хришћанство је народни празник Ивањдан посветило Светом Јовану Крститељу, који је због компромиса са српском народном религијом добио епитет Биљобер. Очигледно је да је сугласничка основа за обе речи иста: ЈВН = IVN. Пошто се и у латинском и у словенским језицима слово I - И може читати и као И и као Ј, а слово V - В као В и као У, сугласничку основу IVN је могуће читати као Јован, Иван и Јун. На основу тога месец јун је месец јаког и непобедивог Сунца, отелотвореног у лику Ивана или Јована. У српској народиој епици Јован је често главна личност, која представља антропоморфизирано Сунце, што ће касније анализе показати.

Седми месец у години је српањ, жетвар и његово име означава време жетве и употребе српа. Жетва, поред сетве, представља најважнији посао у години. Јулијански латински назив овог месеца је јули, што је име једног римског племена и самог Јулија Цезара који је извршио реформу календара. Јулије и Јулија су честа лична имена Римљана. Ово име срећемо и код Срба где имамо женска имена Јулка, Јулијана, Јула и врло ретко као мушко име Јуло. Важно је напомеиути да у руском језику реч јул значи чигра, несташан, живахан. Јули је у народу познат и као илињски месец. По народном веровању Илиндан је задњи дан лета. Иако су у то време највеће, илињске врућине, наш народ каже: ''Од светог Илије Сунце све милије" и " Свети Илија, ватра све милија". Свети Илија је огњевити светац. У песми "Свеци благо дијеле" он добија "муње и громове". Он је замишљан како се небом вози у огњевитим колима, која када иду преко неба, онда грми. Са именом Илија могуће је довести у везу обичај паљења лила, олалија. Лила је старосрпска реч која и данас означава љубичасту, виолет боју, која у спектру боја представља највишу тачку усијања. Потпуно исту основу има и име биљке љиљан (Lilium), чији је цвет један од симбола Сунца. Лична имена Љиља и Лила су честа у српском именослову. Фонетска сличност између имена Илија - (Л)илија - Лила - Љиља је евидентна. Овоме треба додати и чест припев у краљичким песмама "..Љељо, Љељо'''. Краљичке песме су певане у време пролећа и лета. У песми ''Код краљеве куће" јасно се види њихов соларни карактер:

Краљу, светли краљу, љељо, / ... / Краљица му служи, љељо, / Из златна кондира, љељо."

Још је занимљивија краљичка песма коју је забележио М. Ђ. Милићевић:

"Љељо, љељо, мала момо, клела се девојка, / Љељо, љељо, мала момо, сунцу на истоку, / Љељо, љељо, мала момо, дрену на корену."

Соларни карактер песме је сасвим очигледан у самом обраћању Сунцу, као и месту обраћања - корену дрена. Дрен са својим жутим цветовима и чињеницом да први цвета у пролеће, је праисконски симбол Сунца. Припев краљичких песама " Љељо, љељо" може се довести у везу са именицом љељо, љељак, лешник, леска. Да је и ово дрво у вези са култом Сунца говоре следећи подаци. Лесково дрво служи за вађење живе ватре, чиме је оно у директној вези са Сунцем као небеском живом ватром. У народном веровању да ''Ако грми на светог Илију" лешници ће бити црвљиви, евидентна је директна веза између овог дрвета и Илиндана. На основу свега могуће је извући фонетски и суштински паралелизам: Јули - Ијули - Илија - (Л)илија - Лила - Љиља - Љељо.

Осми месец у години је гумник, коловоз. Први назив означава време када је жито на гумну. Садашња народна етимологија да је коловоз назван по томе што се тада највише возе кола је доста наивна, мада је у неким елементима блиска суштини. Именица коловоз је сложеница састављена од две речи: коло и воз, али у значењу коло - сунчево коло - Сунце и воз - возити - ићи, одлазити. Астрономски коловоз означава време када Сунце после летњег солистиција одлази - одвози се. Због тога се овај месец у народном календару и назива први јесењи месец. Јулијански латински назив за овај месец је август, што значи свети, освећен, частан, узвишен, величанствен, што представља глаголски придев од глагола augeo = увећати, повисити, узвисити. Октавијан је први у Римском царству увео титулу августа, коју срећемо код свих римских царева за време принципата.

Девети месец је рујан, гроздобер или михољски месец. Назив гроздобер означава време бербе грожђа. Рујан је назван по рују, што је старосрпски назив за црвен - рујно вино, рујна зора. Овоме треба додати и бројну топографску грађу са основом на Руј, Рујно, Рујиште, Рујевац итд. На острву Рујан (Rigen) налазило се старословенско светилиште посвећено богу Рујевиту (Кулишић, Ш, 1979.). Бројни топоними на руј, назив месеца рујан, име биљке руј и придев рујан - црвен, указују да је ово божанство поштовано и од Срба на Балкану. То потврђују и велике народне светковине - вашари, сабори, који се у ово доба године празнују на брдима која носе назив Руј, и које су везане за читаве области.

Десети месец је листопад или митровски месец. Назив листопад означава време опадања лишћа. Митровски месец је назван по великом празнику Митровдану, који је посвећен Светом Димитрију Солунском, који је убијен за време цара Максимијана крајем III века после Христа. Митровдан је и велики старосрпски народни празник. Година се делила на два полугођа: ђурђевско и митровско.

Једанаести месец у српској народној години је студен или груден, чије име означава време студени и хладноће и време снега - грудвања. Чест је и назив мратињи месец. Хришћанство је народни празник Мратинце изједначило са Светим Мартином Милостивим, који је био епископ у Туру. Да је Мратиндан -Мратинци важан народни и годишњи празник говори и изрека:

"Свети Мрата, снег за врата'' којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода у години. Неопходно је напоменути да крај овог периода означава Баба Марта, где је очигледан паралелизам Марта - Мрата. Мрату и Марту срећемо и у топономастици Балкана: Мартин Брод, Мратиње итд.

Дванаести месец је просинац или коледар. Етимологија да је назив просинац добио име по томе што је то месец просидбе девојака или прошње девојака је контрадикторна са чињеницом да је ово време божићног поста, када нема никаквих светковина и када се без преке потребе не излази из куће. Основу овог имена морамо тражити у речи прасе, руски парасјонак и глаголу прасити се, руски парасјац, јер је ово време природно време прашења крмача, још увек сачувано код дивље свиње. Да је прасе и прашење основа имена овог месеца говори и податак да се на крају овог месеца коље - жртвује прасе као жртва Божићу, односно новом Сунцу. У прилог оваквом тврђењу говори и податак да је овај месец на порталу Трогирске катедрале илустрован управо оваквом сценом (Васић М. М. 1922, 252). Прасе - печеница се пече на ватри и не припрема се ни на как
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 21 Sep 2011 06:01    Post subject: Reply with quote

Наставак...
Прасе - печеница се пече на ватри и не припрема се ни на какав други начин (кување, пржење, сушење), нити се за божићну печеницу може узети одрасла свиња. Сам ритуал печења печенице представља ритуално акумулирање топлотне енергије ватре са огњишта на ком гори бадњак, као земаљског Сунца, коју ће учесници обреда појести и тако примити у себе. Назив коледар смо већ анализирали и утврдили да он представља сложеницу од речи коло и дар и означава време када коло - сунчано коло - Сунце, дарује нов животни циклус, односно нову годину.

Када упоредимо све српско - словенске и латинско - јулијанске називе месеци можемо запазити да је Јулије Цезар "реформом" календара месец Јанин (Јањин) полатинчио у јануар (Јанусов); Мартин (Баба Марта) у март (Марсов); Мајин у мај; Јуношин - Јунаков у јун (Јунонин); Лилијев или Јулов у јул. Месеце рујни - црвен - светао је буквално превео иа латински avgustus - светли; ожујак - ојужак у aprilius - сунчан. Не могавши да за четири месеца нађе одговарајуће замене он их је "крстио" редним бројевима: септембар, октобар, новембар и децембар. Да бисмо дошли до податка зашто су задња четири месеца контрадикторна са њиховим стварним редним бројем, где имамо да се девети месец зове седми; десети осми; једанаести девети и дванаести десети, морамо анализирати систем и број месеци код Срба који су и створили календар. У народној поезији која описује годину и месеце више пута се помиње број од десет месеци. Тако у цитираној песми о Марти каже се да око огња игра коло које чине ''девет браћа с Мартом сестром''. Трагове исте поделе имамо и у песми "Браћа и сестра". Сестра са деветоро браће представља десет месеци у години. Овоме треба придодати и старосрпски мит о девет Југовића, чија је календарска суштина и функција стварањем косовског мита и легенде заборављена. Да је то био стари српски соларни и календарски мит говори и само име Југовићи, што значи са југа, јужни, осунчани, топли.

Деветоро браће са сестром представљају десет месеци, где сестра означава месец март, а девет браће наредних девет месеци. Тако се долази до зимског, божићног солистиција. У српском народном календарском предању прва два месеца су отелотворена у лику мајке - мајке Јање, мајке Југовића, Јованове мајке, Јеличине мајке и у лику оца - стари Југ-Богдан, деда Сечко итд. Постојање ликова оца и мајке, поред ликова сестре и деветоро браће се подразумева. На тај начин српску народну годину је чинило дванаест месеци које су персонификовали: мајка, отац, девет синова и једна кћи. За сваки месец Срби су имали по више назива који су одражавали стање у васиони, односно положај Сунца, стање вегетације, време појединих сељачких послова или су били посвећени одређеним божанствима везаним за Сунчев циклус. Садашњи латински називи представљају искривљену интерпретацију старог српског календара. Латински називи су дати без икаквог правила и реда, срећемо разна божанства, полубожанства, атрибуције и редне бројеве, који нису ни у каквој вези. На пример у именима месеци имамо бога рата Марса, а немамо бога Сунца, нити врховног бога Јупитера. У исто време имамо име његове жене Јуноне. Календар је увек представљао и представља чврст и повезан систем, какав српски народни календар у суштини и јесте.

Јако је битно да људи читају овај топик од почетка, можда се некоме чини много, мислим да није, јер се трудим да убацим најважније чињенице и доказе везане за праву српску историју, која је толико година више мање успешно прикривана. Тако да овде нпр. опуштено можете за малтене 2 дана сазнати (прочитати и одгледати видео прилоге) много више него што би вас то по разним школским ”системима” научили или вам (смели) показали... Значи никоме се нигде не жури а ово је јако битна тема за све нас, тужно је оно што по мојој рачуници колико сам успео да испратим тек око 120 људи прати овај топик, мада и то је добар почетак.
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 22 Sep 2011 18:02    Post subject: Reply with quote

Да наставим...
Quote:
The House of Dagon

"Dagan, also spelled Dagon, West Semitic god of crop fertility, worshipped extensively throughout the ancient Middle East. Dagan was the Hebrew and Ugaritic common noun for "grain," and the god Dagan was the legendary inventor of the plow. His cult is attested as early as about 2500 BC, and, according to texts found at Ras Shamra (ancient Ugarit), he was the father of the god Baal. Dagan had an important temple at Ras Shamra, and in Palestine, where he was particularly known as a god of the Philistines, he had several sanctuaries, including those at Beth-dagon in Asher (Joshua 19:27), Gaza (Judges 16:23), and Ashdod (I Samuel 5:2-7)." (Encyclopedia Britannica, Dagon, Std.Ver.1999)

Dagon is a mixture, firstly of Ham (the father of Cush, Bel, Baal) and Noah, the father of Ham. As the "inventor of the plow" he is clearly based on the Mesopotamian versions of a deified Noah, the real man whom we know was actually "the first tiller of the soil" after the Flood. (Genesis 9:20) In Ugaritic the word dgn means grain, as does the Hebrew d’g’n and archaic Samaritan dgan. This agricultural association also links Dagon to Nimrod deified as Tammuz of the Grain. But there is more. In Arabic dagn means rain-cloud. The Semitic root dag also means fish. This also connects him to the real person of Noah who survived the Flood when the heavens rained down upon the earth, and to the deified Noah, the Sumerian sky-god Anu. Dagon was the foremost deity of such maritime cities as Azotus, Gaza, Ascalon, and Arvad, and in monuments he was sometimes associated with a female half-fish deity, Atargatis, who was often identified with Astarte.

The historian Philo Byblius (c.64-141 AD) mentioned that, "Dagon, after he had discovered corn and the plough, was called Zeus of the plough" (Phoenician History, ii, 16) and that according to the Phoenicians, "Dagon was one of the four sons born of the marriage of Anu, the lord of heaven, and his sister." (Praeparatio Evangelica, i, 6, Eusebius citing Philo Byblius) So here we see Dagon blended not only with Ham, one of the three sons of Noah (Anu), but also with Ham’s son Cush (Zeus) and Cush’s son Nimrod in the recurring brother-sister marriage. Indeed, it can be said that Dagon is a bit of Noah, Ham, Cush and Nimrod, four generations rolled into one. But it is as a fish god that we know him best, sometimes as a man crowned with the head of a fish, sometimes portrayed with the upper body of a man and lower body of a fish, an image found on many coins. He was also deified in the night sky as Capricorn and Pisces. The Sumerians called him Enki and the Akkadians called him Ea. His worship is traced to the Sumerian city of Eridu, founded very soon after the great Flood.

Мислим да добрим делом људи могу да укапирају о чему се ради, углавном о родослову античких божанства... Интересантан је Нимрод (о томе више касније) који би на српском могли да преведемо о чему се ради (”плод” брата и сестре), но вратимо се Дагану и зашто је он битан у овој причи.

Сва та божанства и културе се појављују на источној страни након великог потопа (као што смо на првој страници утврдили да се десило пре око 7500 година) од прилике исто време када се код нас појављује Винчанска култура.

Пар линкова тој ”источној” култури...
http://ancientneareast.tripod.com/Nineveh.html
http://ancientneareast.tripod.com/Nimrud_Calah.html

И вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от сера же Србље" податак је који чудно звучи, неуобичајено.


Dagon (sonst bekannt als Nimrod/Neptune/Poseidon/....) У преводу Дагон познат под именима Нимрод, Нептун, Посеидон... Ово је јако интересантна ствар али о томе други пут.
Но вратимо се ”нашим” крајевим.
Док у историјској
науци истраживачи још увек настоје да проникну у порекло Срба и у значење њиховог имена, у наведеној вести непознати састављач обавештава нас да Срби воде порекло од Сера, да су сви у неко прадавно време служили идолу Дагону, и да се, по том истом Дагону, називају и Даки (Дачани). Пада одмах у очи да се уз историјски утврђене народе, Даке (Дачане) и Србе, јавља и прастаро божанство Дагон и сасвим непознати, тобожњи, родоначелник Срба-Сер.
Heinrich Kunstman, Ober der Herkunft der Polen von Balkan. Die Welt der Slawen, Halbjahresschrifl Bir Slavistik, Jahrgang XXIX. Hefl 2, IV.F.Vffl. 2 MUnchen 1984, 302-304 (даље: Кунстман)
Да је име Дагон временом постало обележје паганства и да је, како Кунстман каже, било уобичајено и међу балканским Словенима још и 1503. године, Кунстману као доказ служе наведене белешке о Дагону у Карловачком родослову ("Eine Urkunde aus Karlovac..."). Кунстман је убеђен да у белешци "отсуду и Дагони и Даки именујут се" Дагони означавају множину и то у смислу многобошци, пагани, али да под тим незнабожачким Дагонима ваља подразумевати Даке, Дачане. Додајући, по Шафарику, и онај део белешке у којем стоји "јеште си в Дагони близ Истра", Кунстман тај податак тумачи као да се некадашња римска провинција Dacia на словенском звала некад Dagonь и то у смислу многобожачка, паганска земља. Ту сад Кунстман износи једну оригиналну и занимљиву мисао. Он, наиме, каже: "Ако се у повељи из 1503. године, под овим паганским изразом Дагони подразумевају "дачки" Срби, тада би се у том огледао и део историје сеоба (прелаза) од Дачана ка Словенима".
Quote:
Wenn die Urkunde von 1503 unter diesen heidnischen Dagoni "dacische" Serben versteht, dann spiegelt sich darin auch ein Stück Siedlungsgeschichte von den Daciern zu den Slaven wider" (Kunstman, 306)

Писац сматра да наши хроничари не називају без разлога римског цара Ликинија (Лицинија) Србином. Лицинија, пореклом Дачанина, домаћи родословци могли су назвати Србином зато што је владао Подунављем где су уз Дачане достарано могли биги настањени и неки Срби. У вези са поменом Ликинија писац је покренуо и питање довођења Немање у родбинску везу са њим преко Беле Уроша, при чему даје тумачење како је могла настати таква вест у нашим родословима и летописима да Немања води порекло од Лицинија. Враћајући се помену Дагона као могућем прадавном идолу неких Срба у Подунављу писац се позива и на неке специфичне обичаје у североисточној Србији, северозападној Бугарској и југозападној Румунији. Ти култни обичаји, за које стручњаци тврде да потичу из прастарог паганског веровања и да су заступљени само на наведеном простору, као, на пример, просипање воде и сахрањивање под прагом па и неки славски обичаји ("кољиво"), веома много подсећају на оно пгго у Библији (Стари Завет), пише о Дагону, али и на тумачење да је Дагон бог жита и "богриба", па и бог водених дубина. Уз ово тумачење писац сматра да се и облици глава у виду рибе у Лепенском виру можда могу довести у везу са Дагоном као богом чије се ликовне представе налазе у виду комбинације човека и рибе. У неизвесности око порекла Срба и праваца њиховог кретања до балканских станишта, писац сматра да се вреди задржати и на појму Маријана, на који су неки истраживачи указивали различито тумачећи његово значење.
О овоме би могли још да причамо но ускоро наставак о чему се ради...

Сутра настављам...
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 23 Sep 2011 08:50    Post subject: Reply with quote

Зашто је та Дакија или Дагонија битна? Одговор је једноставан у наслову је овог топика. Знам да је мало превише одједно толико нових информација ”прогутати” али трудим се да све буде утемељено са здравом причом и доказима. Од куд Срби када су ”Ромуни” или Румуни тамо... Најпре ти Ромуни су морали једном приликом стићи тамо, јер како су прескочили толику земљу и закуцали се тамо. Познато је да румуни сада воле да запале за италију јер им је језик јако сличан, па тако брзо савладају италијански јер имају већ неку историјску подлогу. Која је то подлога? Ми са румунима никада нисмо ратовали, па чак и када су имали право као сателитске земље нацистичке немачке да отргну део Србије они нису то право користили. Има нечег у души човечјој, као и људи са душом који упознају српски народ могу да се споје лако, да заволе уз ту необјашњиву везу. Можемо рећи да и код румуна постоји нешто српско... Милош С. Милојевић даје одговор на ту причу, као што та истраживања о Дагону могу да потврде...
Quote:

''Цезар Август, на 32 год. пре Христа. заповедио је војскама да ударе на Панонију немајући никаква повода или увреде од стране Панонаца; но он је ово једино зато учинио: да обучава војнике и да их изхрани на рачун туђ: јер је он рачунао, у допуштена и праведна дела да напада на све оне без икаквог узрока само који би били од њега слабији и нејачији ?''

''Αβ... έπί Παννονιους ευστρατευσεν; εγκλημα μεν ουδεν
αυτοις έπιφερον, όυδε γαρουδηδικητο τι ύπ αυτων; ινα δε
δη τους στρατιωτας, ασκη τε αμα, και εκ των αλλωτριων
τρεωη παν το τω κρειττονι τοις όπλοις αρεσκον, δικαιον έκ,
τους ασθενεστερους ποιομενος''

Тако су дакле и Римљани, или Рамзеси, као и браћа им Елини, поступали, арали, плачкали, грабили и т.д. само да обуче војску војеној вештини и да се изранe на рачун других. Ето, и ово је један знак сродства етиопског и асирског племена и уљеза у срб. земљама. Даље нам прича исти Касије:

''Но почем су становници равних места оставили ова он, — Импер: задржи војнике од грабежа надајући се тиме приволети их и себи; али дошав њиховом граду Сиску — Siscia — искусио је њихово непријатељство због сатареног им усева и попаљене хране и имања"
и још се даље причају ужаси и варварства римска и т.д.

Узрок и овој борби и несрећи српских племена била су не она, но дивљи и развратни Римљани, који никад и ништа не радише, већ вавек, као и браћа им Грци, живише на рачун српских и осталих покорених народа и племена. Са Гетима, у дан: Румунији, и то са њиховим царем Котом — Кочом, одкачити, гојити хранити, васпитавати, неговати, лелејати и т.ј. — Август закључи мир уговоривши, као што вели Светоније: да узме овога жену за сестру, а своју ћерку Јулију да му да за жену.

Но негледајући на то ова су српска племена помажући горњима у свој Илирији, Панонији, Винделикији и т.д. непрестано нападала на империју, а кад око 69. године по Христу, а у време владе имп: Вителија, чују да су немачка племена ударила иа Италију — пређу Дунав и изтерају римске легионе из свију данашњих на српском Тропољу, и тада српских земаља.

После овога, а за владе император Доменциана, пошто сатрше и савршено утаманише две римске војске Римљани им се обвежу и данак плаћати, који су плаћали до прве владе Тројанове. Тада су Срби разбили Апија Сабина и Фукса, који је био прешао Дунав. Но за све ове своје победе одржане над Римљанимa ваља да благодаре своме цару Диковалу — Decebalus Traianus Caesar victo. Dicebalo, Domito, Dacia, Votum. Solvit и тд. нa колони Тројановој – који је неколико пута разбио Римљане и примоpao их да му и опет данак плаћају, што је и учинио и сам Домицијан импер: метнувши чак и на главу Ђетића - Djegis Диковаловог посланика венац, или круну. У то време послао је овај импер. Диковилу и знатне художнике ради подизања зданија и т.д. Диковал знајући за лукавства Римљана пошље свог посланика Пакора Партјанском цару и осталим тада знатним државама, који је се вратио у оно доба, кад је Tpojaн већ нападао на царство Диковалово или Дичића.
Лукавста, разбојнишства и непоштења Римљана као и никад недржање уговора, одма се обелодане чим ступи на владу Тројан, који је се вечно молио боговима говорећи увек:
''Да ми помогну свемогући богови да тамо направим мост
на Дунаву и да Дакију обрнем у римску провинцију!"

јер је он држао: да што дуже буде плаћао данак Диковалу, то ћe овај све силнији бити и с тога одма нападне на Дакију, разбије Даке, или Србе, на Тари; али су овде и сами Римљани тако силно страдали: да је сам Тројан цепао своје одело те завијао ране рањеним.

Друга војска послана под Луциом дође до саме престолнице Диковалове, ту се саједини са главном императоровом, обе заузму војени стан Диковалов, у ком нађу и заставе римске отете од Фукса и остало; те се ту учини и примирије по ком су Срби дужни били: срушити све своје тврђаве, вратити римске бегунце, непримати оне који би им добегавали и т.д. После овог по речима Плинија:
''Срби — Даки — су народ који никада никим нису били побеђени до Тројана,''

изгубили су млого па и сувише од своје силе. Овај мир учинио је Тројан само стога да се још боље спреми да попуни своје изгубљене силе и т.д. јер је сам овај Тројан доцније држећи се за примирије самим овим правдао своје нападаје. Од тог доба па за 4 пуне год. или од 100. до 104. год. по Христу, борба је се продужавала, ужасна какву дотле невиде никада ни Рим ни Грчка; но кад те године Тројан доврши ужасан мост, који је прелазио преко Дунава на 20 огромних стубова, или боље да рекнемо стена, ког се развалине и данас виде код нашег Костолца и влашког Турна-Северина, он преведе преко ове грдосије своју страшну и ужасну војску састојећу се из десет римских легиона и то: 4. 5. 6. 7. 10. 11. 13. и 15. secunda adjutrix и Minerva prima. Осим ових телохранитела царских 10 кохорта, свега дакле редовне преко 73.880 које пешака које коњаника. Осим ове војске имао је сајузника ако не преко 150.000 а оно бар 130.000 — свега дакле преко 200.000 војника — и то:

1. Буре нем. племе, које је тада чергарило од Висле до извора Тисе, дакле у самој Дацији,
2. Јациге такође Немце, који су чергарили око дан. Новог Сада и Варадина.
3. Сармате,
4. Роксолане чергареће око дан: Дњепра,
5. Батовску и Нумидску коњицу, која је чак одтуда, пo римској премудрости :''Provinciarum sanguine provincias vnicit'' т.ј. крвљу једне области, — знојем и имањем — влада одржава се над другом — и 6. чергареће око Даћије Немце, који једва дочекаше туђег добра.

Тако дакле Тројан 106. год: пo Христу покори дакијску Србију и завлада свим срп. земљама, ван прибалтијских; те с правом устима Јулиана рече:

''Ја сам уништио Србе — Даке — који су били најхрабрији од свију смртних, не толико по својим огромним и прејаким телесама, колико са своје моралности; јер они по учењу Самовом верују у бесмрће душе. С тога је у њих страшна решителносг при јуришању — и несрећама; — јер су уверени: да душа неумире, но се само пресељава у вечни живот; те нежале овај садањи''.

Диковал, кад је видео своју несрећу, одврати реку Стрелу од свог тока и у дну њена корита затрпа сво своје и државно благо, пa je опет поврати да тече својим првим коритом; но један заробљеннк одкрије то Тројану, који ископа сво то благо и са главом Диковаловом пошље га у Рим, који је се чудио, како огромноћи богатства оплачканог у Срба, тако и дивној и дотле непознатој Риму изради накита и украса ових.

На колони Тројановој изрезани су његови војници и сајузници му, као и покорени Срби у кошуљама и са гаћама са калпацима, па и у доламама или душанкама, а сви у чизмама. Ту су престављени домови српски двобојни и једнобојни како их запаљују Римљани, руше и т.д. како народ одводе у робство и како овај бега даље на сјевер дан: Балтијском мору и т.д. Означене су и заставе српске и све једном речју па и браде и дуга по сред главе разделена коса српска. Осим овог они су престављенн, како подносећи своје драгоцености на поклон Тројану, о којима варвари Римљани немадоше ни појма, те једну у виду златног Рога Тројан поклони храму Јупитерову при војевању за Партјане. Какви су се тада ужаси чинили над јадним Србима унеколико преставља и та Тројанова колона, на којој није бадава престављено, дављење покорених Срба по разним рекама и т.д. јер и сам Евтропије сведочи: да је Тројан, да би попунио опустошене земље Дакије, заповедио: да се у ову населе
млоги Римљани
Ех orbe Romano infinitas eo copias hominum
transtulerat ad agros et urbos colendas. Etr: VIII. 3.

_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 23 Sep 2011 09:03    Post subject: Reply with quote


Међу тим насеобинама долазе:
1. Colonia Zernensis — Tsjerna Dierna, и Zerna. Ова тако звана Црна насеобина налазила је се близу дан. Оршаве на реци Црној, која је се и тада тако звала; те се и та насеобина од ње тако чисто србски
прозва. Овде је становао 5. легион римски.
2. Zermigevethusa — Црнођетуша— такође основана Тројаном и то код разорене престолнице Диковалове, са чега је тако и прозвана. Овде је прво, по разорењу те српске престолнице, био римски стан, који је зват Ulpia Trojana, кроз који је протицала река Губица — Hubiza. — Развалине од ове налазе се међу ова два села, Валери и Градишка. Столицу Диковалову писали су старе и туђе паметаристе, немајући у свом језику гласове писмена и за србске речи, овако:Σερμειςεγεθουσα,
Σαρμεςογεθαυσα, Zarmisegedusa и тд. које ми читамо Црногетуша а могло би се читати и Цароседуша т.ј. Цариград,
3. Насеобина тако звана Colonia Apulia дан. Карсбург, у средњим вековима Alba Jylia, покрај које је протицала река Златна, или Златица — Zalatna. Овој насеобини и њеном граду давали су Маџари своја, Немци своја и т.д. имена, докле ниje постао чисти превод cpп. Прастарог Београда од којег је и постао: Album Castrum, Alea maenia, Veissenburg, Veissenthurm и т.д.
4.Нас еобин а Наопака — Napoca , дан. Марош Вашаргели 3б. миља од старе српске Силине — Silinae, а дан.Торде — Torda.
5. Патавића— Patavissa, Patavissenvm, међу Силином и Напоком или Наопаком. Ову је основао имп: Север.
6. Прељеса — Parolissum, Parelissum, ова је била при извору Мароша.
7. Colonia Centum putea код дан. Молдаве или Бошњака - Bosniak, a Манерт кажe близу Ораховице, која је још за времена римска постајала.
Даље нeки урачуњавају и дан. Никопољ да је у њему Тројан основао једну своју рим: насеобину.

Тако је дакле свега 7 насеобина било у свој бив. Дацији, од којих постадоше оволики дан. силни и млоги, од својих преко 21.000.000 Румуни, или Власи. Но осим ових насеобина, или колона, смомињу се још ови градови мунципије, села и т.д. као: Ad media, дан. Мехадија близу насеобине Црне 2. Mvncipium Tibiscum или Tibisciensis гди се улива Бистра у Мориш код дан. Каравана. 3. Aequae или ad Aquas близу града Житна — Szitna 4. Салана — Salinae vel Salinum дан. Торда знатна са мајдана соли од ког је тако и прозвана. Осим ових било их је и око мајдана руда златних у Златни и Бошњаку. У време Тројаново овде су у ове руднике слати Христијани да ваде злато из те Златне, 5. Преторија Praetorium 6. Ad Pannonios оба на Темешу 7. Pons Augusti на реци Бистри — Bistra 8. Castra nova, 9. Romula, 10. Pons Aliti — т.ј. мост Алте — 11. Castra Trajana близу дан. Ротентурмса. 12. Pоns Vetus и 13. Avgustia крајна римска насеобина на истоку.
Но осим ових чистих римских насеобина у срб: тој земљи налазимо још и Сарматске на једном надпису који гласи:
''Praefecto provinciae. Daciae, Coloniarum, Ulpianarum, Trajanarum, Sarmaticarum'' и т.д.
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 23 Sep 2011 09:43    Post subject: Reply with quote

Још један линк знам да је википедија, али мислим да ту постоји доста повезаних и интересантних података везаних за ову причу настављам са писањем за неких десетак дана...
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0#.D0.92.D0.BE.D0.B4.D0.B5
Quote:
Најстарији трагови постојања људи у Европи су откривени у Пећини са костима (рум. Peştera cu Oase, 50-ак километара од Беле Цркве) која се налази на територији данашње Румуније.[3] Стари су око 42.000 година и представљају најстарије остатке Хомо сапијенса, а можда представљају и прве људе који су се населили на европском континенту.[4] Најстарије писане информације о људима који насељавају територију данашње Румуније су наведене у књизи IV Херодотове Историје, написане 440. године п. н. е, где он пише о племенима народа Гети.[5]

Дачани који се сматрају делом племена народа Гети су били део Трачана који су насељавали Дакију (која обухвата данашњу Румунију, Молдавију и северну Бугарску. Дачанско краљевство је доживело свој максимум у време краља Буребиста, између 82. и 44. године п. н. е, и убрзо су постали предмет пажње Римског царства. После убиства Буребисте, Дачанско краљевство се распало на 4 или 5 мањих краљевстава. Римљани су освојили Моесију до 29. године п. н. е. Дачански ратови који су вођени у периоду од 87. до 106. године нове ере су завршени победом Римљана и претварањем централних области дотадашњег Дачанског краљевства у једну од провинција под називом Римска Дачија.[6]

Дакија је била позната по богатим налазиштима руде гвожђа а нарочито злата и сребра.[7] Рим је колонизоао Дакију Феликс колонистима из целог царства (лат. ex toto orbe Romano infinitas).[8] Оваква колонизација је довела до употребе вулгарног латинског језика и периода интензивне романизације која је резултирала настајањем прото-румунског језика.[9][10] Римска Дачија се налазила на удару Гота и слободних дачанских племена Карпа између 240. и 256. године када је "Дачија изгубљена" а Римско царство се повукло из Дачије око 271. године чиме је Римска Дачија постала прва провинција коју је Римско царство напустило.[11][12]

Постоји неколико супротстављених теорија које објашњавају порекло савремених Румуна. Лингвистичке и гео-историјске анализе наговештавају да су Румуни потомци Римских колонизатора и аутохтоног Дачанског становништва који су настањивали простор и северно и јужно од Дунава и уједињени у једну велику етничку групу.

_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 28 Oct 2011 09:10    Post subject: Reply with quote

Нешто нисам био у стању да наставим ово писање јер је потребна баш велика концентрације за целу причу, како би се избегле неке бабске приче евроисторијата, већ утемељено писати о целом том периоду. Реално толико извора колико постоји о нашој историји (тачних и нетачних) није лако све пречачкати и уклопити са свим историјским/археолошким налазима како би се доказала њихова веродостојност. Међутим за све је потребна добра воља, доста времена и упорност.
Сада морам да прескочим накратко један период због дешавања на утакмици Звезда-Пазар...

Сећам се као клинац када сам купио неки часопис поводом обележавања 600 година од битке на Космету. Ту су објавили фотографије опреме ратника, песме, приче а и грбове српских кнежева, породица и Краља који је 1377 био крунисан у манастиру за краља Срба и приморја. Тачније Твртка Котороманића, сестрића Душана силног.
http://www.pogledi.rs/srpska_bosna/povkotromanica/tvrtko.htm
Твртко Котороманић је био краљ Срба за време Косовског боја, то сам већ споменуо. Послао је свог најбољег војсковођу (Влатко Вуковић) у ту битку који се из ње победоносно вратио, и одма за тим су се сукобили са угрима који су искористили тај тренутак не би ли и они имали неку корист од умора након те битке. Твртка Котороманића сада својтају хрвати, јер је пред крај своје владавине проширио своју територију. У лето 1390. године Твртку се покоравају градови Сплит, Трогир, Шибеник и острва Брач, Хвар и Корчула. Твртко је стварно владао далматинским градовима, осим Задра(Млечани су одбили да му пруже помоћ) и највећим делом приморја републике Хрватске. Његова држава је обухватала највећи део источне јадранске обале: од Задра до Бококоторског залива, искуључујући, разуме се, Дубровник, који је и даље био под врховном влашћу угарског краља. После тога је својој титули додао краљ Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја, са којом се први пут јавља 10. јула 1390. године.
Твртко је умро 10. марта 1391. године. Био је ожењен једном бугарском принцезом, а наследио га је његов син Остоја Котроманић.
Као што сам већ писао после косовског боја, осим са неким турским бандама и налетима, покушајима да ослабе нашу територију. Битака са њима није било, тј. чак шта више постојао је споразум о срадањи. Јер су са друге стране и угри, ватикан и остали користили сваку прилику да ослабе Србију која је у тим тренутцима била најбогатија држава у европи, што се рудног богатства тиче, писао сам већ и о томе да се само из два српска рудника (Ново брдо и Сребреница) копало око 35% целокупног природног богатства Европе. А бајазит након битке на косову никада више није крочио на тло србије!

Када су муслимани у Босни те 90-те почели да својтају њега као свог краља и грб као свој грб (који су недавно одбацили, тј. променили), помислим колико мораш бити јадан да идеш на тако нешто.

Враћамо се и настављамо са 4-тим веком,...
Јако битна личност за то доба је Цар Ликиније, који је био пореклом са наших подручја... Линк на коме можете видети и неке од летописа који то потврђују, шта више пишу да је био ништа друго него Србин интересанто је такође спомињање назива Немаић у неким документима поред тих владара из тог времена... Но да не дужим, ево вам довољно докумената за истраживање...
http://solaric.wordpress.com/tag/likinije/

http://www.scribd.com/doc/14426559/Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0426.htm
Познат је и по усвајању Миланског едикта. Он и Костадин Нишки Су Заједно донели тзв "Милански едикт" који није био акт проглашења за нове религије за званичну (хришћанство) него Законски акт да се изврши враћање отете ИМОВИНЕ хришћанима.
Интересантна је сада игра Западне цркве која треба наредне године да обележи заједно са православном хришћанском црквом 1700 година од тог усвајања Едикта ваљда у Нишу. Оно што сам чуо је да је у плану саботажа од стране ватиканских Шизматика да до тога не дође, бар не у Нишу! Тако да су најавили већ папин обилазак гроба Степинцу (ког треба да освешта), усташком црквеном поглавару и кога већ полако прогашавају светцем. На тако нешто наша црква не може да пристане и такву дркост, сигурно можемо окарактерисати као непријатељски чин, папу не угостити. Што иде њима по вољи и вероватно већ припремају тај најављеи Јорк уместо Ниша, где би се та свечаност одржала (мислим на 1700-ту годишњицу Миланског едикта.
http://www.sozeb.org/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=19&Itemid=86

Полако би требао да наставим са писањем, али као што написах, концентрација, цимање, време, итд... Мада за све ово треба времена тако да никако не треба журити и бити аљкав...
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 28 Oct 2011 09:36    Post subject: Reply with quote

Quote:
Кад се говори о поријеклу Немањића, незаобилазни су стари љетописи и родослови.94 Велика већина њих налази Немањићки корјен у римском цару Ликинију (250-325), поријеклом Србину, и његовој жени Констанцији, рођеној сестри Константина Великог (285-337). Љетописи: Софијски други, Реметски и Васићев наводе Немању као ''Господина Србљем'', додајући да је био ''велики жупан од племена благочастивога корена и праунук Константије, сестре великог цара Константина... од племена рашког господства...''95. То исто биљежи и Подгорички летопис, као и Дерпатски, Рачански, а Стенички летопис каже да је син Ликинијев Бела Урош послије очеве смрти побјегао у Захумље, затим наставља: ''от туду вздвиг се Стефан Немања и приде в отечество Рашко''96... ...Наведене обредне пјесме исто говоре да су Немањићи стара владарска лоза, али још и додају да воде поријекло од славних Дрванића: ''Свети Сава Немањићу/ Немањићу Дрванићу...'' (пј. 109). Пјесма 129 понавља исто што је и св. Сава записао, само што јасно и сигурно тврди, без сумње и недоумице, да је поријекло Немање из старе лозе ''србских цара лозе Дрвенара'': ''Из питомог Драча из те Зете./ Миле Зете србске дједовине/ Дједовине цара поноситих./ Србских цара лозе Дрвенара/ И младога Стевана Немање/ А Немање Дрвенаровића...''...

Мали додатак још о томе... више о томе линк који сам већ горе поставио.
http://www.scribd.com/doc/14426559/Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 03 Nov 2011 10:56    Post subject: Reply with quote

Морам још једном накратко да се вратим котороманићима. И Српском краљу који је себи надео надимак Стефан као и сви српски владари пре њега. Хрвати колико су малоумни и даље настоје да то име промене у Стјепан, тужно, јадно и смешно.
Quote:
После тога је својој титули додао краљ Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја, са којом се први пут јавља 10. јула 1390. године.

Ако је својој титули додао проширену територију Да подсетимо крунисан је као Краљ Срба и приморја, Српске територије су значи детаљније објашњене у овом цитату Срба - Рашка, Босна (где није било муслимана у том времену, и пре тога припадало је Немањићкој династији), приморје (рецимо Црна гора, хум, захумље тј. херцеговачки део око дубровника), онда Далмације (средњи део око задра итд..) и хрватске, може бити само северни део изнад босне у правцу загреба. Јер да се радило о приморским земљама или далмацији не би два пута представљао једну и исту територију, што значи негде другде је ископао ту хрватску.
Добро је погледати ову страницу где се примећује сва та небулоза.
http://www.hercegbosna.org/povijest/povijest-bih/zrelo-srednjovjekovlje-integracija-ekspanzija-i-rastakanje-1180-1463-3.html

Но ускоро наставак нашој теми али пре него да почнем, да убацим једну енглеску карту из на коју сам налетео (мада имам брдо сличних из доба карла великог али овде Сербе из Лужишке Сербје не називају Венди, Вандали, Сорби или Словени већ онако како они сами себе називају Серби)... И период који планирам да обрадим у наредним постовима, Пропаст римског царства, Обнављање српске државе крајем 5 века... И ако погледамо генетски пут, тј. порекло Швајцарског институа који је добио налог од ЕУ да одради што тачније тај посао (постоји много сличних ”итраживања генетике”, погрешних и лажних треба бити опрезан код тога), можемо разумети чак и генетску сличност, или слику са грцима!


Uploaded with ImageShack.us
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
mrjoe
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 31 May 2006
Posts: 65
Location: Бањица 6

PostPosted: 24 Nov 2011 11:20    Post subject: Reply with quote

Брате мој Сербски,прогутах ово што си исписао на овом форуму у једном даху,мој отац који већ 20 година ради у братској нам Русији ми је поодавно причао како су Срби староседеоци на овим просторима и како је званична историја лажна. Једном приликом је боравио у Украјини пре 40 ак година кад још није имао свест о покраденој историји и тамо је са неким мештанима разговарао и причао им како је постојбина Срба подножје Карпата на шта су га они исмејали и објаснили му како је то потпуна глупост.Те да су Срби њихова браћа али да се никада нису селили одатле у Србију већ да су Словени и тада живели а и сада на истом простору. Мислим да свако ко се иоле осећа србином мора да чита ове твоје постове и да прошири видике,те да стргне с очију уларе латинске историје,као што си рекао на први поглед све личи на фантастику али ако коза лаже рог не лаже што би рекао наш народ. А да не причам да сад коначно постоји утемељење за изреку ПРИЧАЈ СРПСКИ ДА ТЕ ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕ јер како си објаснио старосрпски језик и санскрит су 2 најстарија језика на свету!!!
Вееелики поздрав за тебе и знај да жељно ишчекујем још штива за читање,али без журбе већ полако и концентрисано ти желим да наставиш!!!
_________________
....северна армија увек је уз вас!!!
Back to top
View user's profile Send private message Yahoo Messenger
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 24 Nov 2011 19:24    Post subject: Reply with quote

Чим се решим неких обавеза планирам да наставим јер овај наредни период је јако битан и непознат у нашем народу, јер су се тада хрвати (хрибати) доселили на наше подручје, чак су они неко време тврдили да су дошли са неким монголским племенима, на место где су већ живели словени (балкан и који словени то никада нису написали) или како су они заправо добили име од карпата одакле потичу (њихова историја непосредно пре и за време другог светског рата!). Тада се појављују и шиптари ромеји су кренули да их насељавају на обалним подручјима србије, првенствено око њихових утврђења (валоне и драча) не би ли умањили утицај србије на морски трговачки пут између венеције и грчке... А пошто је ту било уско грло (улазак у јадран) то је било најризичије за њихова путовања на тој релацији.

Све то морам темељито да износим, са доказима јер не желим да будем као и ”они”, којима људи слепо верују...

Quote:
Поздрав,
пратим твоје писаније у подфоруму Срби и Србија, тема "Ко смо Срби?" и пре свега свака ти част. Нестрпљиво чекам сваки твој пост! И имам једно питање за тебе, тј значило би ми твоје мишљење о књизи "Историја срба" Владимир Ћоровић. Пре пар дана сам дошао до књиге, нисам је прочитао нити сам тражио нешто о писцу. Отворио сам књигу и на корици сам прво прочитао следеће: Владимир Ћоровић, велики ЈУГОСЛОВЕНСКИ и српски историчар, итд, итд! Прва глава ове књиге је "Продирање словена на Балкан". Хтео сам да те питам има ли смисла читати ово уопште? После 10 секунди држања књиге у рукама стекао сам утисак та је то баш оно што они желе да на сервирају и што нам гурају под нос. Можда грешим па због тога се и обраћам теби.
Хвала на одговору и велики поздрав,
М.


Две речи Бечка Школа Wink, ајде овако Године 1904. Владимир Ћоровић се уписао на Бечки универзитет, где је студирао словенску филологију, археологију и историју. Мислим да је то добољно, јер у то време пошто је рођен у Мостару, тадашњој аустроугарској, могао се школовати искључиво по њиховим правилима, а да напоменем да су у то време увелико затварали ”народне” школе и отваране нове ”бечке”, које су тим школарцима омогућавале наставак студирања искљувио по њиховом програму... Против тога су протествовали колико Срби толико и Муслимани из Босне! Постоје документа њиховој о тадашњој жалби европским институцијама (као што рекох када будем имао времена планирам све то да избацим на форум). Предолжио би ти да уколико има неких фотографија да их изцепкаш, а остало искористиш за гријање...

До скорог читања...
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Мајор Гаврило
ДЕЛИЈА


Joined: 17 Feb 2011
Posts: 206

PostPosted: 24 Nov 2011 22:32    Post subject: Reply with quote

Сербо морам признати да сам у почетку био прилично скептичан у вези овога.А онда сам сам многе чињенице изнете овде сам проверио и упоредио са званичним податцима и то је то.По мени је најочигледнији пример,благо речено,мањкавости званичне историје мерење времена где је разлика од прве године календара па до настанка државе по којем се календар назива скоро 6000 година. Shocked

Скоро сам баш на ту тему расправљао са другаром који завршава историју на БГ универзитету и кад сам га питао да ми објасни ово заћутао је.
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2865
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Nov 2011 13:25    Post subject: Reply with quote

Мајор Гаврило wrote:
Сербо морам признати да сам у почетку био прилично скептичан у вези овога.А онда сам сам многе чињенице изнете овде сам проверио и упоредио са званичним податцима и то је то.По мени је најочигледнији пример,благо речено,мањкавости званичне историје мерење времена где је разлика од прве године календара па до настанка државе по којем се календар назива скоро 6000 година. Shocked

Скоро сам баш на ту тему расправљао са другаром који завршава историју на БГ универзитету и кад сам га питао да ми објасни ово заћутао је.

Старо бројање година прихваћа се када су ромеји заузели наше подручје и тако је то рачунање времена од 5509. године старе ере званично увео у II веку ове ере Теофил из Антиохије, утемељивач антиохијске библијске егзегезе.
Quote:

Довођење српске године стварања света са византијском годином стварања света - 5500. година пре Христа и тврђење да су Срби годину стварања света преузели од Византије, наилази на велике научне и логичне потешкоће. Византија - Ромејско царство, је као државна творевина настала у касној антици, током IV -VI века наше ере, на темељима грчко - римске цивилизације. Као што смо већ рекли, Грци и Римљани су почели да броје године и да се служе календаром, тек у првом миленијуму пре наше ере и не познају никакву годину стварања света. Знајући да су оснивачи Византије, од Константина до Јустинијана, рођени по балканским просторима, намеће се једини логичан закључак да су Византинци (Ромеји) годину стварања света преузели од аутохтоног балканско - карпатско - панонског становништва.

О овоме сам већ давно писао на претходним постовим, много тачнијим податцима... Но увек је добро прочитати о свему више извора али суштина се слаже...

Quote:
Do 5.5 hiljada godina pre nove ere Crno more je bilo slatkovodno jezero 150m nize od nivoa Sredozemnog mora. To pokazuju naslage na dnu Crnog mora u kojima se do tog doba nalaze samo slatkovodna flora i fauna, a posle toga morska. I geoloske promene u pomenutoj oblasti su se desile u isto vreme. Smatra se da je nivo Sredozemnog mora, kao i svih mora posle ledenog doba porastao za 150m, a da je neki katastrofalni tektonski poremecaj napravio danasnje moreuze Dardanele i Bosvor. Geolozi kazu da se dnevno u Crno more ulivalo 20 kvadratnih kilometara vode i da je nivo crnog mora rastao 15cm dnevno.

Za naselja oko Crnog mora i donjim tokovima reka koje su se ulivale u Crno more ovo je bio pravi potop. Narod se sa tih podrucja (ne zaboravite Mramorno more koje je bilo plodna ravnica) raselio i znatan deo njih je dosao na Balkan. Logicno je da je ta strasna katastrofa bila vremenski medjas za brojanje godina.

Da li je to biblijski potop ili ne, neznam. Ali istorija nezna za neki drugi potop. Na turskoj obali Crnog mora je pronadjeno naselje na dubini od 90m koje tek sada dobija objasnjenje odkuda ono tu.

_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Креја
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 28 Nov 2011
Posts: 2
Location: БЛОК 45!

PostPosted: 28 Nov 2011 18:48    Post subject: Reply with quote

Из продукције Пријатељ Божји представљамо вам дугометражни документарни филм који представља живо сведочанство о катастрофалној демографској стварности српске државе и народа. Сведочанство, које открива тужну истину да је српски народ на прагу свог историског нестајања. Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечија граја све тиша и нечујнија ...

Говоре припадници духовне и интелектуалне елите који су своје научне ставове, сазнања и резулатате истраживања понудили на увид јавности: Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији, академици Василије Крестић и Смиља Аврамов, Радован Тврдишић из Двери Српских, протојереј-ставрофор др Милош Весин, публицисткиња Биљана Спасић, професор на Универзитету у Кембриџу Небојша Радић, професор Марко Младеновић, свештеници Жељко Латиновић и Бранко Ћурчин, али и такозвани обични људи из народа, сељаци, мученици, страдалници ...

Цео филм: http://www.prijateljboziji.com/index.ph ... movi&id=52


Имате и 9 делова на Јутубу,ево вам први па ви тражите даље: http://www.youtube.com/watch?v=fBTM09S1fbA&feature=player_embedded
_________________
На Маракани опет песма стара..
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 721

PostPosted: 28 Nov 2011 22:05    Post subject: Reply with quote

Сербо Макарид wrote:
.
Недавно сам чуо да Македонци планирају да изграде огроман споменик Александру Македноском у скопљу, што морам признати ме је обрадовало, јер како су Срби и Македонци генетско исти народ (иако се поносити носиоци монголског имена Болгари ту нон стоп мешају). Грци могу да буду захвални Берлинској историјској конференцији из 1878 године јер су због германско-аустријско-угарских интереса, па можемо некако рећи и Руско-бугарских увелико профитирали на историјској причи. Мада у овим тренутцима због напредка науке, генетских истраживања и нових проналажења разно разних историјских доказа где се ”старе забрањене” историјске чињенице увелико поклапају са тим пре доказима. Интересантно колико је ”официјелна историја” укорењена поред многих небулоза које су давно доказане као нетачне.


Знам да си ово написао давно, али да ли би могао ово да објасниш мало детаљније? Покушао сам да прочитам између редова у даљим постовима, можда чак има и директно написано, али ја нисам могао да нађем потпун одговор. Дакле, по теби онда "Македонци" (БЈРМ) имају право што својатају једног од највећих владара свих времена? Не и име државе пошто су у основи они Срби. Из тога се изводи закључак да је Александар био Србин? Надам се да нисам лоше протумачио шта си хтео да кажеш?
Иначе ово ме је између осталог баш сада заинтригирало јер сам пре неки дан у разговору, док сам на паузи објашњавао страним студентима историју ратова на простору бивше Југославије, и коме се прикључила професорка немачког језика дошао до њене мени јако чудне констатације да је чула да Срби говоре да је Александар био њихов владар, чему су се прикључили још неки студенти других националности. Одговорио сам како то није тачно и како то споре Грци(што је он по многим учењима и био) данашњим "Македонцима" , као и име њихове данашње државе како се некада звала област данашње Грчке...
Али ево налетех и на ово, што би онда потврдило њихову тезу, иако не знам где су то још могли да чују, не рачунајући филтрираност свих информација у еу...па ако би могао нешто да напишеш о томе?
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5 ... 16, 17, 18  Next

View previous topic :: View next topic
Page 4 of 18

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop