DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

ИСТОРИЈА СРБА!!!
Goto page Previous  1, 2, 3, 4 ... 16, 17, 18  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Aug 2011 10:16    Post subject: Reply with quote

http://www.youtube.com/watch?v=-9zRCf22e5E
На овом линку можете видети део те приче...
Морам да признам, да нисам тај део баш детаљно проучио имам још једну књигу Словенска Германија коју још нисам прочитао и контакт са лужишким србима који нису директно повезани са црквом (пошто су углавном католицизовани), већ се ради о Сербима интелектуалцима и историчарима. Нисам их још контактирао али у истраживању по лужици добио сам тај контакт од једне историчарке (лужишка Сербкиња која је студирала углавном Сербски 18 и 19 век (тренутно ради у једном музеју)).
Али о поменутим горе вандалима сам налетео на један текст и ту се ради по свему судећи о Сербима и Србима... Јер ти вандали се често спомињу али увек избегавају да напишу које су народности били. Обично су на пограничним подручјима Српских земаља, спомињу их грци, германи и италијани.
Ево једног новијег текста ког сам ископао из једне швабске књижице... Где пишу о вандалима али их убацују у источно немачки народ... Пишу да су се налазили у северо-источно германско-римском царству, и да су познати по томе што су насрнули на рим године 455..

То се поклапа са Милојевићем... У следећем тексту:
Да су Вандали одиста били српско племе јасно нам сведоче ове речи Адама Бременског : (Serbes) Servia (Sclavonia) amplissima Germaniae provincia a Vinilis incolitur, qui olim dicti sunt Vandali (vid. Adam Brem: 1.1.2.c.6.4.) а тако исто вели Vambecius у свом Orig: Hamb: 1.c.ss. Српски језик у Хамбургу зове се Вандалски (Liguam vandalicarum voc. vinilorum). Мало је глупаво од немаца када себе контрирају у тим неким изјавама и картама које они избацују као што се овде види.

У горе немачком тексту на крају пише да су вандали били побеђени од истончно римских трупа у 6 веку (када германи крећу да продиру на ту сербску територију, тачније саксонци, а види се где су се саксонци у тим тренутцима налазили и како су напредовали, данас је то предео око Дресдена.). Значни мало је све то контрадиктно, и без икаквог смисла. Вандали који су се налазили по швапским старим етнографским картама иза Серба, квази источно римско-германско племе, бива уништено у 6 веку од исто источно-римске (германске?) војске... Шта се дешава у тим тренутцима са Сербима у тампон зони? Нема смисла!
Да причамо о увеличавању немачке историје која је извела завршни чин као што сам то неколико пута споменуо у Берлину. После што је Бизмарк, коме је и баба била Сербкиња, удружио немачку и да би поставио темеље модерној европској држави ударио историјске темеље 1878 године на историјској конференцији која је трајала скоро годину дана. И то је та официјелна коју су тада најјаче државе европе скројиле и која се данас учи из уџбеника у школама. Захваљујући тим конференцијама у Берлину Аустроугарска те исте године преузима босну и прве године затвара 54 српских основних и средњих школа (од свеукупно 94 основних и још неколико средњих мушких и женских школа које смо имали под турском окупацијом на том подручју)... Отворили су уместо тога људских 339 општинских основних школа и неколико средњих, који су били финансирани са народним новцем, наравно биле су политичко-пропагандне. Оснивали су се католички самостани и цркве па чак и тамо где се налазио само један католик (жандар или службеник). А Срби који су студирали у Србији када су се враћали на родну груду у Босну нису могли да нађу ”нормално” запослење, исти случај је био и са муслиманима.
Све то лепо пише у меморандуму који је послат године 1907 из Босне и Херцеговине на мировну конференцију у Хагу.
Да се вратим на лужишке Сербе, не знам да ли сам то споменуо ортак који се бави историјом у Хамбургу ми је на све то додао да по његовим истраживањима испада да је 1/3 германа словенског порекла. Ја сам му рекао да словени као нација не постоје нити су постојали на том подручју већ искључиво може да се ради о Сербима или Зорбима/Вендима како их они називају.
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Aug 2011 10:49    Post subject: Reply with quote

Мислим да треба полако да се вратимо на наше подручје. Серби, Сарби или како их историја памти Сармати, из генетског пута види се да после великог потопа или подизања нивоа црног мора населили наше подручје пре нешто више од 7500 година, и дан данас имамо 30% њихове генетике, 40% нам је од староседиоца (као што се по швајцарским генетским истраживањима види)... Тада се рађа култура, нама позната као винчанска, прерађују се метали (први до сада доказано пре 7500 год), одједном се појављују споредно и веровања (прва свету позната), писмо (најстарије до сада познато на свету), накит, итд... Нешто слично се оснива паралерно и на источној страни Црног мора, али су ти археолошки проналази за неких 1000 тренутно млађи. Народ који је ту преузео то име тих придошлица и дан данас је ту значи 70% генетски гледано од пре тих 7500 година, наши владари су бројали те године, познато је да су и немањићи увек писали искључиво Српску годину, касније и Лазаревићи, Бранковићи... Шта се на том балканском подручју дешавало сазнајемо сада углавном од тих силних ”Европејаца” који су освајали нашу земљу и околину. Тако грци народ на том подручју уместо Рашани у немогућности да изговоре Р изговарају и пишу Тракија или Трачани, Дакија итд... Спомиње се илирија и илирска држава, колико званична историја зна о тим народима, тј. о том народу. Логично је да мора најпре историја са нашег подручја да се научи па онда све остало, али шта наши историчари знају о народу који је живео ту пре христа, када се из генетског записа, римских записа, грчких записа све преплиће и види да се ради о једном и истом народу који је ту од пре поменутог 56 века пре христа!
Записа и доказа има безброј само многи их прескачу ради европеизма, тако да делта на пример не може да значи да се нешто дели већ се тражи неко шеснајсто објашњење. Ако је санскрит најстарији познати (изумрли?) језик (са подручја Ирана, Афганистана, Индије), како може српски да буде најсличнији језик том језику са свим падежима и чак око 35% речи истих, ако смо ми узимали речи од придошлица римских, германских? Значи њихови језици који су мање слични санскриту, ми смо у ствари преко њих учили речи?!? Ма да, звучи логично! (али за идиоте!).
Морам да се сконцентришем и да избацим много пута обећане табле на којима се види то старо Српско писмо са објашењем, од ступа на Криту где се спомиње на неколико места реч Срби пре него што су га хелени освојили, до Римских споменика пре римљана и наравно винчанских по којима се види да се ради о једној и истој култури, писму, пре тих великих Европских култура.
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Aug 2011 11:20    Post subject: Reply with quote

Још један линк о лужичанима и један интересантан део издвајам овде...
http://standard.rs/vesti/40-kultura/6364-luiki-srbi-kakva-je-bila-sudbina-severnih-srba.html
Quote:
Šta Lužički Srbi imaju zajedničko sa Rusijom osim zajedničkog slovenskog porekla? Ispostavlja se da nas objedinjuje još dosta toga. Među Lužičanima, kao i među Rusima, uvek su bila popularna imena Mihail, Petar, Andrej, Stanislav, Pavle, Jurij, Marija. Kako piše S.D.Prjamčuk, „u Rusiji je bilo poznato da postoji lužički narod još krajam 17. veka. A 1697. godine imperatoru Rusije Petru Prvom, koji je prolazio kroz Polabsku Srbiju za vreme „Velike ambasade" u Zapadnu Evropu, u Drezdenu (Drezni) lužički filolog Mihail Frencelj (1628-1706) je u ime Lužičana poklonio nekoliko svojih knjiga na lužičkom jeziku". On je napisao Petru Prvom i sledeće: „Najsvetlijem i najsnažnijem Caru, nepobedivom imperatoru i velikom knjazu, milostivom gospodinu, caru Kazanskom i Astrahanskom, svemoćnom knjazu mnogih zemalja i mnogih miliona podanika, koji govore našim srpskim ili sarmatskim jezikom, koji je svojim dolaskom usrećio Polabsku Srbiju - Saksoniju i Drezden, koji su osnovali Lužičani.

_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Aug 2011 11:41    Post subject: Reply with quote

http://www.youtube.com/watch?v=TBhq_gdNPfc&feature=related
Ево и још једном један видео на који сам малопре налетео, где се види суштина наше приче!
И други који управо гледам о германским словенима и старим Србима такође још једна много добра ствар, која буквално покрива све написане тврдње и анализе овог топика...
http://www.youtube.com/watch?v=AxA4UYidXvA
Још једном апелујем да људи крену да читају овај топик од почетка, само тако се може учествовати у даљој дискусији! Не будите лењи, тиче се нас самих више него било која глупост којом се обично губи време на нету! Идемо полако али озбиљно, јер и у тим историјским истинама постоји ”мегаломана” који чине више штете том истраживању и саботирајуга него што те њихове тврдње доносе нама доброг
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 30 Aug 2011 12:08    Post subject: Reply with quote

Мало је ”теже” кренути са свим доказивањима што се Српске прошлости тиче јер тога има безброј. Но кренимо полако...
Quote:
Др Симо Јелача 11/6/2003

Немац Јирген Спанут, истразујуци немацку историју, открива српска гробља на тлу Спаније, Португалије и Бретаније од 3000 година пре Христа. Он такодје у пецини код места Мас-д' Азил у Француској открива белутке, који представљају прве поцетке стварања писма, поцев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је насао иклесане јелене, медведе и зивотиње које могу бити пантери или дивљи коњи, са ознакама које приписује "филистинском' или "синајском" писму. Ове ископине процењене су на девет до десет миленијума старости пре Христа. Француски археолог Морле назвао је то писмо "азбука Глозел", а Јирген Спанут наводи: "Они који су измислили ово писмо су поставили камен емељац насе цивилизације". Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом цирилицом произлази да се ради о Србима. Платон сматра да је исто краљевство владало Средоземљем и Египтом и преко Тиренског мора до Гибралтара. На све то Илија Зиванцевиц написао је да је Словенство било растурено од Владивостока до Јадрана, као кицма цовецанства.


Најстарији халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици људске цивилизације стари су око седам хиљада година. По њима најмање толико је стара и српска историја. У тим споменицима спомиње се име Србин, али не и Словен.

Најпре ћирилица која је и поред вукове реформе претрпела неке промене и даље се види где су корени старог писма... Да напоменем да Винчанско писмо најстарије на свету, о томе не треба да дискутујемо али да видимо на шта све то личи...

Идемо даље које су нам још познате културе тј. ”нације” имале неко своје писмо, и у којим језицима су били писани...
Мисирско писмо...

Почетком 19. века у Мисиру је пронађен велики црни камен, са три натписа на њему. Дали су му име Розета и однели га у Бритиш Музеум, где се и сада налази.
На камену су уклесана три натписа на три језика, 196. године с.е. у Александрији. Први натпис су мисирске хиероглифе и мисирски језик. Други натпис који је најопширнији је на такозваном демотском писму или, како су неки рекли, на арамејском језику. Трећи натпис је на грчком језику.
http://www.culture.in.mk/story.asp?id=24307&rub=56
Западни научници су прво прочитали грчки натпис и према њему је Шамполион дешифровао хиероглифе. Сред-њи натпис нису хтели да читају. То је тако било све до пар година уназад, када су два Македонца нашла кључ како се читају та такозвана “демотска слова” и почели да читају средњи текст. Изненађење јав-ности је било огромно. Маке-донци су повикали да је то натпис на македонском језику, али - македонски језик постоји тек од 1946. године! И из генетских анализа (које можете видети на претходним страницама) види се да су Македонци у Ствари исто што и Срби. Средњи натпис је на српском језику или бољеречено старосрпском.


1. Protopismo Lepenskog Vira (8000-6000 g. pre Hr.)
2. Vinčansko pismo (5500-3200 g. pre Hr.)
3. Sumersko u Mesopotamiji (3100. pre Hr-75 g. pre Hr)
4. Protoelamsko (3000-2000 g. pre Hr.)
5. Egipatsko (3000 g. pre Hr-400 g.)
6. Protoindijsko (oko 2200 g. pre Hr)
7. Kritsko (2000-1200 g. pre Hr)
8. Kinesko (1300 g. pre Hr. i traje do danas)
9. Hetitsko (166-777 g. pre Hr.)

Quote:
Zanimljivo je istaći da su klinasto pismo koristili svi narodi stare Mesopotamije:Sumerci,Vavilonci,Asirci,Hetiti i Elamićani.Tek od tada se svetu otkrivaju kultura,običaji,kao i pravni propisi i akti tog starog sveta.


Quote:
- Sanskrit (Jezik arijevaca u Indiji) u poredjenju sa Ruskim i Srpskim:

> Russian words (English words) = Sanskrit words
> -----------------------------
> pervyi (first) = purva (Serbian): =>prvi
> odin (one) = adi =>jedan
> dva, dve (two) = dvaya =>dva (next): tri
> tri, troye, tretiy, troika (three, third) = tri, traya, treba, treka
> chetyrye, chetvyero (four) = chatur, chatvara =>chetiri
> desyatero (ten) = dashatara =>deset
> mat, matyer (mother) = matri, mata =>mati
> brat (brother) = bhratri =>brat
> dyadya (uncle) = dada =>deda - means: grandfather
> byt (to be) = bhu =>biti
> budit (to awake) = budh (Buddha means "probuzhdenniy" - awakened)
=>budan, probudjen
> davat (to give) = da =>dati
> stat (to stay) = stha =>stati
> tot (that) = tat =>to, ta (fem.)
> kak? (how?) = ka? =>kako
> kogda? (when?) = kada? =>kada
> vsyegda (always) = sada =>sada means "now" in Serbian
> vsye (all) = vis =>svi
> dyen (day) = dina =>dan
> dom (house ) = dam =>dom , I think also
house is called "kuti" in Sanskrit, and =>kucha in Srebian
> vyesna (spring season) = vasanta =>jesen means autumn in Srb.
> gora (mountain, hill) = giri =>gora
> Bog (God) = Bhaga(van) =>Bog
> Vedy (knowledge, wisdom) = Vedas =>vid = sight

also: upanak ( sanskrit ) =>opanak
agni ( ignis - lat. ) =>oganj
maya ( by me, mine ) =>moje
jnana ( knowledge ) =>znanje
bhaya ( fear ) =>bojati
citta ( svest) preko staroslov. cita => citati, uzimati k svesti itd.


http://www.politika.rs/ilustro/2133/9.htm
Занимљив текст о овој причи...
И руска анализа етрурског писма...


Пошто се на тој генетској анализи види R1A 19 % - R1A (ovoj haplogrupi pripadali su uglavnom drevni Arijevci, Sarmati, Skiti i Sloveni, kao i nešto Skandinavskih Germana. Danas je ubedljivo najčešća među Lužičkim Srbima, Poljacima, Ukrajincima, Rusima, Skandinavcima, Škotima, kao i najvišim kastama u Indiji. Пронашао сам још једну причу о камену који је био искортишћен за градбени материјал католика тј. градњу цркве...

Рекао би да има везе са нашом причом...
Quote:
ETRURCI SU BILI SRBI?
Kada se pročita ovakav naslov, obično se jave nesrbi ili "liberali" da se smeju ovakvim "Deretićevskim provalama". Međutim, ako iznesemo činjenice ovim redosledom, onda im osmeh vrlo brzo pada sa lica:

1. Etrurci su sebe nazivali RASENI, odnosno Rašani (Ras je drevni srbski grad, a Rasina i Raška su reke koje protiču tim krajem). U biti, drugo etničko ime za naše Srbe i jeste Rasen (Rašan), što znači "čovek sa reke Raške", dok je ime Srbin sinonim za "sarabotnika", "rođaka", "saborca", odnosno, izvorno "srkača majčinog mleka", kako kažu neki ruski slavisti, što je inače pravo i najstarije naše etničko ime.

2. Pokrajina u Italiji gde su nekada živeli Raseni danas se zove Toskana (pleme Toske su danas većinom Albanci, i svi su potomci Srba, a uz samu reku Rasinu žive i dan danas Srbi koji se prezivaju Toskići). Istočno od Toskane nalazi se predeo nazvan Arezzo gde i danas postoji gradić koji se zove Rassina, isto kao i naša reka. Samo 40 km istočnije može se pronaći gradić koji se zove Sorbano. Niti jedno, niti drugo ime naselja ništa ne znači u italijanskom jeziku. Sve zajedno odlično se slaže sa "Dalimilovom hronikom" i "Srbima do Rima", a zaista 70 km istočno od Rima se takođe nalazi gradić po imenu Sorbo. Jan Kollar će napisati: "Jméno Raseni, Rascia nepochybně do Etrurie tak se děděním od ohňoctivých praotců dostalo, jako i do Illyricum a do Serbie, kde též království a krajina Rascia, Rasciana a řeka Rasa Raska. Dosti na tom, že nejen kořen raz ras, ale i všecky formy, ve kterých se toto jméno v Etrurii i v Alpech ukazuje, čistě slavjanské jsou, jmenovitě koncovky en ena ka, Razen, Razena, Raska, a s předložkou po Po-rsena."

3. Gde god se nalaze etnonimi koji u sebi poseduju osnovu "Ras", pojavljuje se i "Sorb". Primer: čak 30-tak naselja u Švedskoj i danas nosi ime "Sorby", a uz njih i dva sa imenom "Rasa". Poznato je da su Sloveni naseljavali te predele pre Germana, a na ostrvu Rigen (Rujan) postojao je grad Arkona, u kojem je bio Svantevidov hram. Naime, dok su Rimljani potukli svoje učitelje Rasene, velika masa njih je krenula ka severu Evrope, gde su osnovali nova naselja. Ostrvo Rujan upravo su opustošili Danci o čemu piše Saks Gramatik. Rimljani su sve preostale Rasene koji nisu pobegli, porobili i od tada je ime Serb kod njih sinonim za roba (serbule=opanci, odelo robova), tako da će kasnije često dolaziti do zabune o poreklu našeg imena, koje je najstarije u Evropi.


4. Ostaci Rasena (Sorba) na severu danas su Lužički Srbi, koje Germani kroz istoriju nazivaju Vendima, Vindima, Venetima. Venecija (Venetia) upravo vodi ime po Srbima koji su je naseljavali, kao i celu severnu Italiju još u srednjem veku. Danas su ti Srbi stopljeni u Italijane. O tome postoji zaista mnoštvo dokaza, a ko ima vremena može da čita o tome na stranicama Padovskog univerziteta, s tim što oni ne žele da govore o Srbima u Italiji, nego o "Slovenima", iako smo videli da se oduvek radilo o Rašanima i Srbima, koje su Germani nazivali Venetima, Vendima, Vindima (to dolazi od sanskritske reči "Ve(n)de", po čemu su Srbi uticali na njihovo sastavljanje. Naime u Rg-Vedama pominje se takođe i naš rodonačelnik, Srbinda, demonski ratnik.). Georg Krigač je 1675. godine objavio delo De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Venden ("Srbi, Vendska nacija, narodno nazvana Vendi"), koje je dokaz, da i pored uobičajenog nemačkog naziva Vendi, polabski Srbi nisu nikad izgubili svoje izvorno narodno ime. Andreas Tharæus će napisati delo u kojem se navodi: "...Von welchem wort Sarmata oder Sauromata das wortlein Sarbi her entsprossen ist. Das ist den nun gar eigentlich das wortlein Sarbi, denn also werden die Wenden heutiges tages in ihrer scprache genannt, und Sarsska Reetz heisst Wendische sprache..." ("Od reči Sarmata ili Sauromata, reč Sarbi vodi poreklo. U stvari reč Sarbi, je u današnjim danima Vendi, kako se na njihovom jeziku kaže. A srbska reč se naziva vendski jezik." ). Šta reći više? Na ovim adresama padovskog univerziteta može se pročitati sve o tome da su Etrurci, tj. Rašani bili Sloveni, Veneti, Sarmati, dakle Srbi:
http://147.162.119.1:8081/resianica/biblstud.do

http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6k_Runestone#About_the_stone
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 30 Aug 2011 13:23    Post subject: Reply with quote

Морам да палим али још једна историјска енигма непознатог тј. мистериозног језика и народа о коме сведочи Обелиск из Ксантоса...
http://www.lycianturkey.com/lycian_language.htm
The Lycians were also one of the few non-Hellenistic nations of antiquity which could not be called ‘barbarians’. The history of Lycia is a story of fierce struggles against those who sought to invade and dominate it, as it was a very desirable region. It appears that Greek efforts to colonize Lycia during the first millennium B.C. were largely unsuccessful even though there were several Athenian expeditions. Their language was of Indo-European origin evidenced by its Indo-European cognates, which make about 20% in all Anatolian languages.

За нас су још интересантни етрурци у италији
http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=1486
али би се вратио на балканско подручје и археолошки докази о цивилизованом народу на балкану до најезде хуна у 4 веку...

Quote:
Miloš Milojević piše da su Srbi od iskona živeli na svojim sadašnjim zemljama, od Italije ili Sredozemnog mora do Grčke i od Jadranskog do Crnog mora, tu su imali svoje sveštenstvo i uređenu crkvenu upravu u licu svojih arhiepiskopa sa sedištem, između prvog i četvrtog veka n.e. u Sirmijumu, drugoj rimskoj prestonici, današnjoj Sremskoj Mitrovici. U četvrtom veku, pod navalom Huna, povukli su se u Zvečan, na Kosovo, gde su takođe stvorili Kosovsku Mitrovicu. Po Milojevićevim nalazima srpska crkva starija je od rimske i grčke.

Zna se da su Srbi u prastara vremena bili monoteisti (verovali su u jednoga boga), dok je mnogoboštvo nastalo kasnije u Grčkoj. Prema Veselinu Čajkanoviću srpska religija pretežno je indo-evropska i u njoj ima najviše elemenata iz indo-evropskih vremena. Kazimir Šulc navodi pismo apostola Pavla, prema kome je on (apostol Pavle) propovedao “Hristovo Jevanđelje”, Hristovu veru kod Srba, od Jerusalema do Italije.

Више о религији ускоро (предлажем књигу православље у далмацији) али оно што нас интересује су докази о постојању населдбина и културе о којој причамо у то доба...

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/vrsac/arheolozi-istrazuju-zidovar_264554.html
И још једна ситница па палим...

_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 05 Sep 2011 07:48    Post subject: Reply with quote

Ово је само мали део ”доказа” (прошли топик) да се прво писмо света које се први пут појављује у винчанској кутури на нашим просторима, ширило на остале стране света...
Но вратимо се Митровици, Сирмиум или како га неки називају Сирбиум.

Из преисторијског доба имамо и налазишта поред Дунава. У непосредној близини споменика палим борцима и недалеко од кафане Милата Радиновића налази се локалитет Бараке. Локалитет захвата површину од 200 х 150 м и у њему је пронађена глеђосана керамика, шут, која је атипична и неупотребљива је за датовање. Поред шута пронађена је и једна камена секира на средини пробушена и указује на металоидне форме. Вероватно је да се ради о насељу. Материјал се налази у музеју у Ср. Митровици.

Праисторијских насеља на територији крчединског атара је сигурно било. Сва налазишта се налазе поред воде. Посебно пада у очи да да се налазишта на Вечу, под Висом, на Батинићевом салашу, Буџаку налазе поред канала у којима има воде преко целе године. Осим тога, удаљеност између локалитета износи неколико стотина метара, а највише 1 км. Земљиште је валовито, погодно за грађење земуница, а камен су доносили са обале Дунава. Поред тога, насеља су била скривена од ока непријатеља, чије су кретање могли посматрати са малих брежуљака. Ко су били ти први народи који су настањивали Срем, ми не знамо, али у 3.миленијуму п.н.е. на историјској позорници појавили су се нови народи, Илири и Келти.

Према мишљењу неких научника многа места у Срему носе своја имена која потичу од старих Келта као на пример: Бршадин, Варадин, Камендин, Крчедин, Кувеждин, Барадинци, Лединци, Радинци, Тординци, итд. Ако неки називи и нису чисто келтски, наставци д и н и д и н ц и воде порекло од келтског наставка дун или дунум.

Насеље на локалитету Вис вероватно је припадало старим Илирима, док је Келтима припадало насеље на локалитету Рупа. О боравку Келта на територији крчединског атара има и сигурнијих података. Тако је у близини каменолома пронађена једна остава са грчким новцем, а која припада времену Келта. Ови примерци сребрних грчких тетрадрахми су изванредне имитације грчког новца са именима Александра Великог, Птоломаха, Атине и др. Нешто касније је у једном ћупу пронађена остава келтског новца са 883 комада. Пронађени новац се чува у збирци Војвођанског музеја.
Quote:
Нa lokalitetu Več, od V veka pne-I veka ne, bila prestonica keltskog plemena i vrhovne ratnicke kaste Skordiska,koji su odatle vladali teritorijom od maloazijske kraljevine Tylis do Britanije...tu su imali i kovnicu novca i tu su sakrili blago koje su opljackali oko 80.godine pre nove ere u prorocistu u Delfima...blago jos nije pronadjeno ,iako su neki nalazi opljackani od strane divljih arheologa zavrsili u dve aukcijske kuce u inostranstvu TKALEC AG i RAUCH.

Kod Krcedina je sahranjen i keltski mitski vodja Brennos ,kasnije u Britaniji i Irskoj slavljen kao bozanstvo...



Негде тридесетих година п.н.е. Срем је потпао под римску власт, и улазио је најпре у административну област Илирик, а нешто касније у Доњу Панонију. Међутим, долазак Римљана је убрзо довео до дизања устанка Илира на Балкану (6-9.год.н.е.) под вођством Батона. У њему се нарочито истицало племе Бреуци из Срема. Према речима једног римског писца «овај рат је био најтежи за Римљане од свих које су водили после Пунских ратова»). Сам Октавијан Август је изјавио у сенату да «...ако не предузмемо крајње мере, непријатељ ће за десет дана бити у Риму». Крајњим напорима устанак је угушен 9.год.н.е.

Оивичен двема великим рекама Дунавом и Савом, Срем је Римљанима представљао одличну базу за одбрану Балкана од разних варвара. Осим тога, на обронцима Фрушке горе поред Дунава било је могуће изградити низ утврђења, које су они систематски подизали. Преко Срема су прелазили веома важни путеви, који су повезивали запад са истоком и север са југом. Кроз Срем је један важан пут ишао поред Дунава и повезивао Сингидунум/Београд, Таурунум/Земун, Бургене/Бановци, Ритиум/Сурдук, Акуминкум/Сланкамен, Кусиум/Петроварадин, затим преко Баноштра/Бонониа према Осијеку/Мурса. Други пут је ишао од Земуна преко Петроваца/Басиана, Ср. Митровице/Сирмијума преко Винковаца/Цибалиа и даље на југ за Солин/Салона, или преко Сиска/Сисциа и Љубљане/Емона за Рим. Преко Срема и Београда водио је такође пут долином Мораве даље на исток у Малу Азију и Блиски исток. У свим утврђењима налазиле су се војне посаде састављене од пешадије и коњаника, а у Земуну, Бановцима, Ср. Митровици и Осијеку налазила се и речна ратна флотила. Може се претпостављати да је и поред Крчедина на Дунаву било мањих римских утврда у Јанди и Калакачи, јер је растојање између Сланкамена и Петроварадина било исувише велико да остане незаштићено. У пределу Јанде у близини самог Дунава на територији некадашњег винограда Саве Огризовића, а у вези са раседањем терена појавиле су се велике зидине. Стручно испитивање је изостало, а велике цигле, сличне онима којима се облажу подови у православним црквама, су развучене. Постоји могућност да се на територији Јанде налазио стари римски храм посвећен богу Јанусу, одакле можда и потиче име Јанда. Но највероватније је да се на територији Јанде налазило неко мање утврђење у склопу римског лимеса – границе.

Quote:
Свети Јаков, дошао 34. године. Успоставио прву епископију.

Свети Петар, дошао 42. године. Организовао Цркву у Далмацији, а затим успоставио прву архиепископију 49. године у Сербиуму. Проповедао је у Панонији, Мезији, Тракији и међу Србима у Малој Азији.

Свети Андрија Првозвани, дошао 52. године. Св. Андрија је Петров брат који је проповедао у Тракији, Македонији, Новом Епиру, Зети, Мезији, Подунављу, Криму, код сарматских Алана на Кавказу, у Абхазији, Скитији и Херсонезу и у Русији на пределу Кијева и Новгорода. (Др Јустин Поповић, Житија Светих, Новембар, ст.827.)

Свети Матej, дошао 56. године. Проповедао у Мезији (централна Србија)

Свети Павле, дошао 57. године. Проповедао у Македонији, Дарданији и Далмацији. Најдуже је боравио у Херцеговини, Требиње.

Свети Лука, дошао 58. године. Проповедао у више покрајина у Србији, боравио дуже времена у Требињу.

Свети Марко Евангелиста. Проповедао у западним покрајинама Србије, Јаподија, Истра и Норик.

Поред седам апостола у Србији су живели и проповедали и њихови ученици. Међу главним апостолским ученицима ми ћемо навести њих девет.

Свети Епенето,
Свети Тит Јазиг,
Свети Домно,
Свети Ермија,
Свети Климент,
Свети Тимотије,
Свети Аполинар,
Свети Епифанио,
Свети Крескенс.

_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 05 Sep 2011 08:30    Post subject: Reply with quote

Ове ствари су повезане, мало сам уранио са слањем поруке.... Но да обајсним о чему се ради. Једном приликом боравка у Манастиру Високи Дечани, у разговором са једним свештеником, дотакли смо се теме историја, на шта је он одговорио хрвати у далмацији не постоје, већ су то хрватизовани срби, раније срби католици, који су имали своју црквену независност и далматинску епахију са центром у Солину код сплита. Граничила се на северу код Задра и тај град је припадао Далматинској епахији. Срби смо имали своју Цркву раније, по његовим тврдњама до 6 века колико ме памчење служи, Свети Сава је само успео да поврати оно што смо већ имали раније.
Quote:
U Sirmijum je doputovao,posle raspeca Isusa Hrista, Sv,Apostol Anderej Prvozvani,Sv Apostola Petra brat,jedan od dvanaest Hristovih ucenika, Smatra se da je on upravo prvi među Srbima poceo siriti hrišćanstvo i da je on osnovao Sirmiumsku Arhiepiskopiju, koja kasnije u 6 veku prenesena u Solin, Ova arhiepiskopija bila je jednaka po svemu sa Rimskom Arhiepiskopijom.

Smatra se da je Sv Apostol Andrej Prvozvani prvi srpski arhiepiskop.

Самим тим је одбио тезу о насељавању Срба на ова подручја... А више о тој далматинско хумској епахији можете прочитати у књизи Православље у Далмацији! - Књига је јако битна и ради се о преписима са старих католичких списа који то потврђују.
Центар је по Милојевићу био у Митровици (морам да погледам тачно за које време он то прича), док се на неким званичним странама историје пише да се центар селио из Солина у Сремску Митровицу све до упада авара и хуна...

Сирмијум, станиште царева и мученика
У историју мачем, из ње огњем
У музеју у Сремској Митровици чува се једна цигла из 6. века на којој је непознати бранилац некада једног од четири најважнија средишта Римског царства у очајању записао: „Христе Господе, помози граду и заустави Аваре, заштити царство Ромеја и онога ко је написао ове редове. Амин”

Но погледајмо историју да ли је тај град заиста био толико битан.
Quote:
Današnja Sremska Mitrovica skriva pravu veličinu antičkog Sirmiuma, jednog od najvažnijih gradova kasnog Rimskog carstva.
Osnovan u 1.veku Sirmium je svoj vrhunac doživeo u trećem veku naše ere (294 n.e) kada je bio proglašen jednom od četiri prestonice Carstva. Sistem puteva, akvedukata i vojnih utvrđenja, ostaci carske palate, termi, pozorišta, hipodroma, pokazuju da je ovaj grad bio centar (legijski logor, carski grad i episkopski centar) čitave oblasti – tadašnje Rimske provincije Panonije. U to vreme ovo je bio jedan od važnih trgovačkih i tranzitnih centara Carstva.
Kasnije, Sirmium postaje jedno od središta ranog hrišćanstva, ali i mesto stradanja hrišćanskih mučenika.
Rimske legije pojavile su se pred Sirijumom u poslednjim decenijama I veka pre nove ere. Tokom narednih vekova Sirmium je od pograničnog utvrđenja postao jedan od najznačajnijih gradova Carstva. Veliki broj careva je tokom III i IV veka boravio u gradu,a neki su tu i rođeni.Kada je čuveni car Dioklecijan 294. godine izvršio administrativnu reformu carstva Sirmium postaje jedno od četiri sedište careva. Otpočeo je zlatni period u istoriji grada. U njemu je izgrađena carska palata, žitnica, javna kupatila, kovanica novca, hipodrom i niz drugih građevina. U gradu je brzo napredovalo hrišćanstvo koje je dalo nekoliko svetaca Irineja, prvog episkopa, Anastaziju i Dimitrija po kome će kasnije naselje dobiti ime. Napadi varvara u V veku uništili su Sirmium. Prvo su to učinili Huni, a zatim posle kraćeg oporavka naselje su definitivno 582. godine razorili Avari. Prošlo je više vekova do obnove naselja pod novim imenom.

Први, историјски осведочени епископ Сирмијума био је свети Иринеј о чијем страдању за време Диоклецијанових погрома постоје забележени подаци. Иринеју је суђено пред Пробом, намесником Паноније, који му је понудио, како је то био случај, да се повинује правилима државе и да принесе жртве боговима, што би га спасло од мучења и казне. Иринеј је, према запису, одбио понуду рекавши: „Наложено ми је да се препустим мучењу, ако је услов да се Бога одрекнем и приносим жртву демонима”. Иако је имао породицу - жену, децу, родитеље - одрекао се свега земаљског, те му је гувернер изрекао најстрожу казну - одсецање главе. Казна је извршена на једном од мостова Сирмијума, 6. априла 304. године, после чега је тело бачено у воду. Култ светог Иринеја проширио се у хришћанској цркви. У ископавањима обављеним седамдесетих година прошлог века нађена је у остацима старог Сирмијума базилика где се у старо доба налазио и гроб светог Иринеја.
Епископ Иринеј био је само један од бројних мученика из Сирмијума које помињу хришћанске легенде. Три дана после Иринеја погубљен је и његов ђакон свети Димитрије са још неколицином хришћана и са четири девице чија имена нису забележена. Верује се да је овај Димитрије исти онај светац који је слављен и у Солуну и по коме је средњовековни град настао на рушевинама Сирмијума и добио име (Д)Митровица.
http://www.youtube.com/user/yugosilvi#p/u/45/6gv_xQ_beIg
Quote:
Stari pisci nedvosmisleno, preturajuci po antickim knjigama,koje nisu bile sakrivene,utvrdjuju i nalaze Srbe u Iliriku,oni kažu da su ILIRI I SRBI SINONIMI , i da se to odnosi na dva naziva i jedan narod,
Isti je Slučaj i sa Rečima DALMATINCI=SRBI KAO I RASANI=SRBI,
Do duse, oni u taj jezik koji nalaze , kod Dalmatinaca, Rasana,ubrajaju i poljski, sto u svakom slučaju stari Rimljani, ovim potvrdjuju da je u Ilirikumu bio jezik srpski, kasnije to neki zovu i slovenskim jezikom,
Evo nekih izvoda;

Joannis Cinnamus ;Historiae,Patrolgiae,Migne,Paris 1864,g,
„Eadem ferme tempstate,Servii,Dalmatica gens,a fide dedicentes Rasum castellum everterunt.”(T0mus 133.Pag.322.

Što se jasno vidi iz ovog teksta,gde kaže da su Dalmatinci ništa drugo no po krvi Srbi,kao i Rasani,

Laonicus Chalcocondylae ;HISTORIAE,Patrologiae ,Migne,Paris 1866,
„…ad Europae imperium ,genus Illiriorum,qui progressi ab Occdentali versus lonium regione,venerint ad Scopiorum urbem ,lingua etiammum non dissimili utentes.”(Tomus 19.Pag 35,) „Haud me fugit,Triballos,Illiriyos ,Polonos,et Sarmates eodem inter sese lingua uti,.(Pag 43.)
”Sarmatarum lingua simillis est Illiryorum,Ionium ad Venetes usque accolentum.„(Pag 138).

Ako se sve ovo uporedi izreceno u ovim tekstovima,vidi se jasno,da je to sve jedan isti narod Srbi,,koji normalno medjusobno se razume i sa Venetima,kao i sa Poljacima,
ZNAMO SVE KO POTICE U EVROPI OD VENETA,KO OD TRIBALA,ko su Poljaci,tako da možemo reći da ovaj narod je i doneo progres svake vrste,i proširio Evropom,sto i sami tekst kaže .
Trebalo bi se zamisliti nad ovim tekstovima, i ne srljati slepo u neke ,stvari koje su pisane u ime Porfirogneta,u 17 veku,iza nekog memnjivog zida u Vatikanu,gde su obično ta krvatska piskarala dobivala mesto, i zadatak im poveravan,
Ipak ovi stranci su puno realniji i svakako da im se treba verovati,jer ih se nije toliko ticalo ni Hrvata ni Srba,”


Један јако интересантан текст за све оне који разумеју енглески, извлачим само део онога што се наше приче тиче...
http://www.newadvent.org/cathen/07663a.htm
Quote:
At the time of the division of provinces under Hadrian, it was subdivided into seventeen provinces, comprising also Thrace. When Constantine the Great in A.D. 324 divided the entire Roman Empire into four prefectures, Illyricum, as one prefecture, was assigned to Western Rome, the residence of the praetorian prefect being Sirmium. On the accession of Theodosius I (379), the prefecture was divided into Eastern and Western Illyricum, the former embracing the two civil dioceses of Macedonia, including Epirus, Thessaly, and Greece, and Dacia, under the jurisdiction of a praetorian prefect residing at Thessalonica (Saloniki). Western Illyricum vas placed as a civil diocese under the authority of a vicar of the prefect of Italy residing at Sirmium. In 379, or more probably, not until 395, Eastern Illyricum became a part of the Eastern Empire (cf. Rauschen, "Jahrbücher der christlichen Kirche unter dem Kaiser Theodosius dem Grossen," Freiburg, 1897, 469-73).

Ecclesiastically, the whole of Illyricum, which had first received Christianity from St. Paul the Apostle, and Titus.
The Noricans and Illyrians are declared to be Slavs, and Andronikos and the Apostle Paul are called Apostles to the Slavs because they laboured in Illyria and Pannocia.

_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 05 Sep 2011 09:51    Post subject: Reply with quote

За сада још један пост и палим... За две недеље настављам писање... Опет би молио да људи прочитају овај топик из почетка уколико имају воље и жеље да учествују у дискусији или бар сазнају нешто о народу који носи то славно име СЕРБИ.
Cyprien Robert:
То друго име за балканске Илире, или илирске Словене, одн. за балканске староседеоце, било је Срби.

Треба да кажемо, да се у делу Сипријана Робера често преплићу имена Словен и Илир, а у почетку и Венд. Међутим – у сва три случаја, увек се радило о Србима. Код неупућених би такво често преплитање могло да изазове забуну и неверицу. Да је Сипријан Робер при томе увек мислио на Србе и то оне – из предхришћанског времена, без обзира под којим од споменутих имена, ево примера за то:10

“Cependant, la presence des Slaves avant Jesus-Christ dans les provinces ilyriennes et sur le Danube, se prouve par une foule de noms de lieux de fleuves, de montagnes, qui portent evidemment une empreinte slave. On purrait citer un grand nombre de villes antiques...qui n’ont de signification bien claire qu’en langue slavonne.

Une cite considerable de Macedoine s’appelait SERBITSA. Dans Ptolemee, SERBINUM est le nom d ‘une autre ville de Pannonie, que la Table de Peutinger appelle SERVITIUM...

“Међутим, присуство Словена пре Христа у илирским областима, као и на Дунаву, може да се докаже мноштвом имена места, река, планина, која очито носе словенски печат. Могао би да се наведе један велики број античких градова… чија имена имају сасвим јасно значење само у словенском језику. (Пишчева примедбa да Робер под називом “словенски” у овом случају подразумева српски језик, јасно је из примера које наводи.) Један знатан град у Македонији, наставља он, звао се Србица. Код Птолемеја Сербинум је име једног другог насеља у Панонији, које пак Пеутингерова Табла означава као Сербициум… “

Из читаве документације и сведочанстава сабраних за ову студију, произлази, да су древни Трачани, Илири и Пелазги били предхришћански Словени. А Сипријан Робер је својим истраживањем установио, исто то, па ћемо стога кроз његова дела да наиђемо на називе: Срби-Илири, Срби-Венди, и т.д. Име Трачани за Србе провлачи се све до касног Средњег Века. А познато је, да су МАКЕДОНЦИ БИЛИ ТРАЧКО-ПЕЛАЗГИЈСКО ПЛЕМЕ, КОЈЕ СУ ГРЦИ ИСТЕРАЛИ ИЗ ТЕСАЛИЈЕ. Према томе, још и данас живи назив за Македонију – “Јужна Србија” – сасвим је разумљив, утолико више, што највећи лингвистички стручњаци тврде, као Александар Белић, нпр.да је македонски језик СТАРО – ШТОКАВСКИ, тј. НАЈАРХАИЧНИЈИ ДИЈАЛЕКТ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Анти нато
ДЕЛИЈА


Joined: 18 Jun 2010
Posts: 118

PostPosted: 05 Sep 2011 13:52    Post subject: Reply with quote

Кад си се већ дотакао Сирмијума, у њему се такође налази и аварски појас, који је пронађен у једном селу неколико километара од града. Појас потиче из 6 века, а припадао је аварском цару Бајану. Тежак је више од килограма, украшен полудрагим камењем, и скроз сакривен од јавности.

Такође и Сунчани сат, који је од непроцењиве вредности, спада у светску културну баштину.


Немам сад времена, али чим ухватим допунићу неке ствари које си заборавио.
_________________
Један је Владика. Артемије.
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 07 Sep 2011 09:34    Post subject: Reply with quote

Размишљао сам шта сам то ”заборавио”, једино што сам могао да помислим су Римски цареви рођени на тлу Србије... Али и то је опширна тема мада ајде па кренимо редом не би ли видели којег су они порекла били...
Но како су наше територије спале под рим описује укратко пријатељ који истражује тај део историје (завршио је етнографски факултет).
Quote:
Jadranska Srbija-vrhunac 240-230 p.n.e. obuhvata Crnu Goru,Albaniju,Rasku,Metohiju,Bosnu,Hercegovinu,Dalmaciju,Liku,Krbavu,Kvarner i Istru.Državom upravljao Agrona popularno se zvala Srbska Imperija.Postepeno počela da pada pod Rimsku vlast u periodu od 229-168 p.n.e da bi konačno podpala pod Rimsku upravu u 8 veku n.e.

Што се уклапа са следећим већ поменутим текстом...
Quote:
Негде тридесетих година п.н.е. Срем је потпао под римску власт, и улазио је најпре у административну област Илирик, а нешто касније у Доњу Панонију. Међутим, долазак Римљана је убрзо довео до дизања устанка Илира на Балкану (6-9.год.н.е.) под вођством Батона. У њему се нарочито истицало племе Бреуци из Срема. Према речима једног римског писца «овај рат је био најтежи за Римљане од свих које су водили после Пунских ратова»). Сам Октавијан Август је изјавио у сенату да «...ако не предузмемо крајње мере, непријатељ ће за десет дана бити у Риму». Крајњим напорима устанак је угушен 9.год.н.е.

Све то такође потврђују безбројни археолошки локалитети на приморју, у хуму, захумљу, зети која су била најјача упоришта Срба (да се подсетимо само Неретљана, који су живели у то доба на том подручју, и приче археолога муслимана са прве стране овог топика који је потврдио да се ради о ”Словенима”)... Но томе би се вратио нешто касније али ево једног таквог локалитета...
Code:
Meksički autor Roberto Salinas Price je 1980-ih oduševljeno govorio o grčkoj Troji u Hercegovini; domaći arheolozi (Z. Marić) su, na osnovu pronađenih novčića sa natpisom “daorson” grad nazvali Daorsonom, a njegove graditelje Ilirskim plemenom Daorsoni; treći su mu dali ime Gradina Ošanići po obližnjem selu.

Ni jedni, ni drugi, ni treći se nisu usudili otići u stvarni period kada je ovaj monumentalni grad nastajao. Stoga mu pripisuju neke, na oficijelnoj historiji utemeljene, datume nastanka: doba drevne grčke kulture ili famoznih “Ilirskih plemena” koja su neposredno prethodila antičkim junacima. Dakle, reč je o oko 2500 godina unatrag.

Још пар речи о томе - http://www.most.ba/105/064c.aspx Smile

Но ко су били римски цареви рођени на тлу Србије? Видимо да су Римљани имали велике муке да освоје ово подручје тако да је логично и најреалније да га воде људи који су подложни њима (као тадић и екипа данас) и из тих домаћих крајева.
http://www.trojka.rs/zanimljivosti/16786-17-rimskih-imperatora-rodjenih-u-srbiji.html
Укратко написано, добрим делом сваки аматер који се бави историјом може да се насмеје читајучи овај текст, тако да је добро погледати тј. прочитати коментаре са те странице... Треба да напоменути да је наше подручје дало петину свих римских царева, што је највећи број рођених императора ван италије (немачка нпр. једног док је шпанија дала 2)...

Сви ти императори били су домороци ниског порекла који су војном службом дошли до почасти и престола, а западни научници их називају синовима среће, због начина доласка до врха власти и римског царског трона.


Први у низу је имао, једини од свих, нешто угледније порекло и породичну традицију и потицао је из сенаторске келтско-илирске породице - био је то Деције Трајан (од 249. до 251). Рођен у малом месту Будалиа (данас село Мартинци) недалеко од Сирмијума. Утопио се у једној безименој трачкој мочвари приликом војног похода.

Нешто више о њему можете прочитати у националној ревији издвојо би само први део како би разумели тадашње стање...
Quote:
Сремац под римским ловорима
Низ римских царева пореклом из балканских провинција ступа на престо од средине III века, у околностима „када је криза Империје ушла у тамни неповратни апогеј”. Било их је осамнаест (ако рачунамо и ону двојицу рановизантијских). Рођени су на просторима Доње Паноније, Горње Мезије, касноантичких провинција Приобалне Дакије и Унутрашње Дакије, које су данас у границама Србије. Управо беше затворен први миленијумски круг Рима, кохезионе силе ослабиле, темељне вредности пољуљане. „Једноставни, очврсли у немаштини, храбри, расли с елементарним осећањем части и вере, доносећи изворни genius loci овог тла, баштеник великог сећања, градили су, сви одреда, своје војничке каријере на римским основним етичким начелима: pietas, devotio, fides. Препознат је у њима идеал, она животна снага и чврстина које је Римско Царство нетрагом губило.” Верно служивши Империји – вели Милан Будимир – заслужили су да од поданика постану господари и да труд, тегобу, марљивост и жртву генерација предака одену у царски гримиз и пурпур, као божански намирену награду. Управо та везаност за корене из којих су поникли враћала их је, на један антејски начин, ка родном тлу и ту су тражили вечни смирај и успомену.
Национална ревија ће из броја у број, хронолошким редом, доносити приче о свим римским царевима пореклом са простора данашње Србије, из пера професора Александра Јовановића (Тло Србије завичај римских царева, „Принцип Бонарт Прес”, Београд, 2006).

Пише: проф. др Александар Јовановић


http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br1/decijetrajan.html

Опет би замолио људе да прочитају све текстове из почетка, јер само тако могу разумети о чему се ради...
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 07 Sep 2011 10:35    Post subject: Reply with quote

Пре пар дана сам случајно налетео на један видео клип који је веома интересантан и јако повезан са овим мојим писањем.
http://www.youtube.com/watch?v=oxVcT40BXY4&feature=player_embedded

И опет предлажем да испратите овај топик од почетка уколико то нисте и уколико желите да се укључите у дебату или бар сазнате мање познате чињенице наше историје!
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 11 Sep 2011 16:34    Post subject: Reply with quote

Пре него што наставим са писањем желео би само да објавим део једне приватне поруке (коју сам данас добио) везане за овај топик и поговор професора Ђорђа Јанковића (Српске громиле)
Quote:
Студент сам археологије на Филозофском факултету у Београду, 4 година сам. Ђорђе Јанковић (професор са клипа на ју тубу што си поставио) је био главни професор за националну археологију средњег века код нас. Он је врхунски професор, али остали професори са археологија су га сменили због ових терорија о којима је причао на овом клипу. Те теорије су познате нама одавно, он је смењен пре 2-3 године када је издао књигу "Српски громили" где исто помиње ове теорије и због тога су човека сменилии а сада нама националну археологију тотално предаје други човек, а Јанковић само води ископавања.
Уместо да Јанковић нас учи правим чињеницама ми студенти а и остали, сада испаштамо због тога сто су неком "сумњиве" Јанковићеве теорије и ми сада слушамо тотално другачија предавања уместо ова његова! Сви студенти су уз њега и он треба да се врати да он предаје да се права истина не би изгубила.

Ђорђе Јанковић - Српске громиле


Поговор


Вероватно су читаоци уочили да ова књига има недоречености, да би могло још много тога да се напише. У њој је само начето решавање многих питања из српске прошлости, од којих се нека тек сада могу правилно сагледати.

Необично је да до сада археолошка истраживања раносредњовековне српске (и словенске) прошлости нису предузимана, што сведочи о нерасположењу и неспособности водећих археолога надлежних установа у Београду да се таква истраживања врше. У одсуству њихове добре воље, истраживања су остварена пожртвованим радом појединих археолога, студената археологије и других појединаца који су увидели значај предузетих испитивања за самосвест Срба.

Грађа за књигу је прикупљена током неуспешног српског рата за поништавање последица Другог светског рата и комунистичке власти у Југославији, успостављене од стране Запада, односно за уједињење Срба и спречавање окупације. Истраживања су била малог обима, сведена на прикупљање основних података о српском наслеђу, дуго брисаном и прикриваном у областима које су биле под вековном окупацијом. Због ратних услова у којима су се одвијала истраживања, нема довољно документације која би се у уобичајеним приликама прикупила, као што су геодетски снимци. Недовршена истраживања дала су недовољно систематичне и свеобухватне исходе. Пошто нисам очекивао предају наших области непријатељу, многи крајеви су остали неиспитани, иако је планирано да се истражују. На жалост, истраживања давне српске прошлости не спроводе се ни у Југославији.

Књига је завршена у блокади коју су завео НАТО пакт против нас, у средини којој је већ одавно туђе свако истраживање националне прошлости, и без основних услова за рад. Значи без средстава, сарадника, старих и нових књига и часописа у нашим библиотекама. Али, верујем да су громиле коначно уведене у нашу археологију и историју, и да многа, сада отворена питања ускоро могу бити решена.

Постоје покушаји да се поступак спознаје српске раносредњевековне културе и улоге заустави, да се громиле не истражују, и да се прикажу као гробови некаквог романизованог становништва. Такве накарадне ставове заступају испред Археолошког института у Београду др Марко Поповић и др Вујадин Иванишевић. Научна истина се може установити само истраживањем и објављивањем исхода истраживања, који се потом могу критиковати другим, објављеним чињеницама.

Надам се да ће ова књига бити допринос објективном сагледавању истине о српском етничком простору, мада сам свестан да фабрику лажи старог и новог светског поретка неће зауставити. Ипак сам уверен да ће књига постићи два циља. Прво, омогућиће нашим и страним истраживачима да правилније сагледају културу и прошлост Југоисточне Европе и улогу Срба у Европи, која није безначајна ни сада ни у прошлости. Моћи ће да се крене у нова истраживања прошлости Словена, Европе и Индоевропљана. Друго, добронамерни страни читаоци, лакше ће схватити да су Срби заиста бранили своју отаџбину од освајача, а не обрнуто, те да се овако велика превара и протеривање са матичног тла може десити сваком самобитном народу који из било којег разлога не жели да се покори Ватикану, Немцима или Америци.

Присутан је оправдан страх да ће Хрвати, нарочито они српског порекла, уништавати громиле у нашим областима које држе под окупацијом. Њихова мржња према прецима и преосталим споменицима предака друге, православне вере, сасвим је објашњива. Ти наши споменици културе су кроз објављивање ове књиге, предати на милост и немилост хрватској држави, високо цивилизованој Немачкој и осталим народима Западне Европе. Без обзира на склоност народа западне Европе да уништава стране културе, неће моћи да измисле доказе да су у нашим западним крајевима живели Хрвати или неко трећи, а не Срби. Уништавањем споменика наших предака (и предака оних прекрштених у Хрвате), неће створити доказе да је тамо неко други живео до Срба у раном средњем веку, како је показано у овој књизи. То једноставно није могуће.
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 12 Sep 2011 16:38    Post subject: Reply with quote

Пре него што наставим можда је интересантна још прича која би могла да се надовезе на крађу историје...
Битка варвара или „Los Barbaros” како је наш уметник Паја Јовановић своју слику где Вендали побеђују римске легије... Касније су се сви трудили да те варваре Германизју, иако смо на претходни страницама видели да су се управо они борили против Римског царства из предела који су у тим временима били насељени искључиво Сербима из северо-источног дела данашње германије германије или Расима, Вендима, или Вандалима како их германи називају...


http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/CHileanski-muzej-krije-odgovore.lt.html
Интересантан коментар...
Quote:
Божидар Митровић | 23/09/2009 10:43

Сада видим да моје разјашњење српског назива и страног назива које сам дао уз чланак од 12. септембра 2009. о истој теми потврђује и назив који је користио Милутин Миланковић "Помама Германа" или "Јарост ТеВтонаца", што би било прецизније посебно ако неко нађе за сходно да разјасни како је настао латински превод ТеВтонци и шта се иза тога крије а за латинизовани израз ХелВетија данас тачно знамо да је значио КолоВетија јер је то синоним речи РасСија, како су се простори данашње Швајцарске на картама називали и у XVI веку Ruthenia/Ratia/Racija/РасСија.
Просто је невероватно да за овај чланак није било више коментара.
Да ли то открива круг читалаца Политике или су људи шокирани да је могуће да се сто година о овоме ћути.
Мислим да у Београду још увек стоји на Хел(В)енском културном центру назив изложбе "МИ СМО ПОКРАДЕНИ", што је тачно не само када су у питању слоВенска племена и њихова достижења која су приписана Германима него и ХелВенска/КолоВенска, која су приписана Грчкој!!
Божидар Митровић, доктор правних наука

Прошлог викенда сам причао о једној плочи пронађеној у околини Лајпцига, Плоча из Нибре... Углавном да не дужим превише, стара је око 2.500 година, 30 цм округла плоча, месец звезде сунце... Небитно, по сазнању научника потиче из предела југо/источних Алпи.. Док се у околини Лајпцига појављује пре 1000 и нешто година, у месту Нибри... Само Име Нибру је изворно ”старосрпско” да не користим реч Словенско, Сарматско или Сарбатско можда боље... Мало је чудна прича, јер сам о томе разговарао са једним немцем и велшанком,... И док сам споменуо то име Нибру, он ми рече да се та пре поменута битка највероватније одиграла у том пределу ”германије”, јер је ту пронађено безброј оружија из тог времена, штитова, оклопа итд... Хитлер је нпр. волео да се курчи са том битком, коју је пребацивао на страну оснабрука (граница са холандијом, одакле су саксонци ширили свој германизам на северне и источне Сербске земље како ти ”словени дан данас себе називају” или земље Венда, Вандала или Зорба како их они називају).
У сваком случају не би да дужим овим можда се једном вратимо тој интересантој теми јер имам у плану да се упутим у те крајеве како би на лицу места истражио све те ”приче”. Али оно што је битно са каквим ”ситницама” су германи покушавали да подигну своју националну свест.. Што је најгоре ови наши их прате и не називају слику по оригиналном имену већ наметнутом, који је много мање очигледан...

Можда ускоро и ћирилицу препусте хрватима као њихово изворно писмо? Ко зна, на нама је да се истина шири... Можда неко мисли да причам глупости, али на овом слећем линку можете пронаћи убедљиво највећу глупост и крађу нашег идентитета...
http://www.rb-donjahercegovina.ba/tekstovi/moja-kamena-knjiga-jezik-boljunskih-natpisa-autorica-dr-marinka-simic-2130.aspx

Мислим да свако може да прочита шта пише - а се лежи добри јунак и чоек влатко вуковић... А на ком језику и објашњење... Не би баш препоручио да се чита текст са те странице, можда нашим официјелним иторичарима буде интересантно, али ајд... ево оног дела што нас интересује...
III. Jezik i pismo

Svi su boljunski nadgrobni natpisi pisani hrvatskim narodnim jezikom s elementima crkvenoslavenskog književnog jezika i jednim od triju hrvatskih pisama: hrvatskom ćirilicom.
(БЕЗ БЛАМА!)

Ускоро више о нашим крајевима под окупацијом ”Римљана”...
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2872
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 20 Sep 2011 07:25    Post subject: Reply with quote

Неко ми је послао приватну поруку како је могуће да се права историја у толикој мери прикрије... Ако погледамо ова два горе примера, чини ми се да је управо Професор Јанковић ”спречио куповину” српског краљевског печата из 9. века од стране бугара, јер би то био још један доказ да је србија имала своју краљевину пре немањића, као што то многе карте из тог времена и пре тог времена приказују...
Више о томе - http://monarhistisapine.blogspot.com/2008/06/ix.html
Овако и Српски цар Бодин из Зете по бугарима држи велико бугарско царство средином 11 века, а пре тога су кнежевине које у званичној историји једва постоје туку огромне војске хелена у пар наврата, чему то?

Погледајмо сада овај покушај крађе хрвата. До 1850 хрвати су имали свој језик и са српским се нису мешали као вода и уље, знало се тачно ко прича хрватски а ко српски, док им није Вук Караџић понудио српски језик на коришћење, што су ови обојеручки прихватили, јер су на тај начин могли да придају право на српску историју и земљу која њима никада није припадала... По неким записима се 1848 у аустроугарској прихваћа Српски као један од официјелних језика (поред Германског, Мађарског и Латинског). То је вероватно и разлог где хрватини виде свој спас и шансу у тој причи. По тим истим записима 1860 српски језик се назива (дванајст година касније) хрватским.
Ево једне изворне патриотске хрватске песме из 1830 како би укапирали која је то разлика била:
Vre i svoj jezik zabit Horvati
Hote ter drugi narod postati;
vnogi vre narod sam svoj zameće
Sram ga jak stranjski: "Horvat" reče.
Sam proti jel ne štuje
i svak slepec sam sebe truje.
Nek gaj rasteplen reći po svetu
kad je već istom znano detetu,
da se ne poyna već Horvatica,
misleć rođena da je Nemica.
Nut vse vu stranjski senije vre gine
za svu mater niš se ne brine.

И онда можете да поредите колико је тај језик сличан са овим претходним на гробу српског витеза Влатка Вуковића.


Комунисти су такође одрадили добар део при заћуткавању и уништавању српског трага... Види се и по томе да су највише форсирали поред партизанских прича, управо Вука Караџића и од једне од највејћих победа направили пораз и издајство (причам о косовском боју), где бајазит никад после те битке није крочио на нашу земљу!
Ах да снимили су и филм Марш на дрину, где су се трудили да велику српску победу представе као театар прељубе и неморала... Па чак и тај филм иако такав претио је да руши све рекорде по биоскопима бива убрзо скидан са програма већ након пар дана док су се партизански филмови вртели бесконачно....
http://aleksandararezina.blogspot.com/2011/02/zika-mitrovic-komandant-marsa-na-drinu.html
Интересантан линк о томе одакле би издвојио следећи део...

Quote:
- Mene zanima jednostavno kako je to izgledalo. Počeli ste snimanje filma, bili ste optimista kad ste počeli pripremati film da će to ipak biti snimljeno, ali istraživajući o filmu, vidim da ima jako malo materijala, štampe i svega onoga što je išlo iza. Ljuba Tadić mi je otprilike rekao: "Pa znaš to su bila takva vremena, taj film je onako više išao nekako ispod zemlje, bio je tu ali se o njemu nije baš puno govorilo". Je l' postojala ta neka vrsta cenzure nakon Pule, iako je publika bila oduševljena, da se to malo gura u stranu?

Mitrović: ...O tom filmu se strašno mnogo pisalo i pre snimanja i za vreme snimanja i posle snimanja. Zašto? Zato što je bio ratni film i učestvovali su glumci koji su bili omiljeni, popularni kod publike. Mi smo čak imali dva-tri novinara koji su bili sa nama čitavo vreme. I oni su čitavo vreme obaveštavali. Bio je (Vojin) Vitezica pokojni iz Večernjih novosti i ne znam koji je bio iz Politike. Bilo je novinara, bili su iz Makedonije, bili su novinari čitavo vreme sa nama. Uz ekipu bili su neki mladi novinari, neki mlađi od tebe, bili su klinci, razumeš. Ne možeš da mu zabraniš. Ako hoće da piše, on je pisao. Druga je stvar što je u toku Pule došlo kod nekih hrvatskih rukovodilaca, koji su bili prisutni tamo u Puli, kritike filma po toj liniji nacionalističkoj, jer su kazali: "Vi srbujete, vi u Srbiji opet srbujete!" To je bio termin onoga doba. E sad, najgore je bilo to što su se naši politički faktori mnogo plašili kritike iz drugih republika, pogotovo po toj nacionalističkoj liniji. I što god su ovi zamerali, oni su odmah to primali zdravo za gotovo. I hrvatski neki tamo generali, koji su u civilu bili u Puli, ja sam ih znao dobro...oni su napravili jedan, onako, mali ispad. Ali nisu rekli da je nacionalistički, govorili su da film nije dobar, da nije dobro odigran! Iako je sve govorilo obrnuto. I onda su radili telefoni sa Beogradom i beogradski faktori su se bili uplašili kad smo se vratili pobedonosno iz Pule. Onda su počeli da nas preslišavaju, najviše mene, zato što se znalo ko je odgovoran za film. Morao sam da objašnjavam da to nije nikakav nacionalistički (film), nego istorijski omaž našim herojima i pobednicima iz '14. godine. I to se posle smiri, utoliko pre što je film počeo da se prikazuje u bioskopima, imao je ogroman uspeh. S druge strane, što je stigla nagrada "Jelen" pulske publike, Hrvata. I onda su ovi počeli da se češu što mi ovde u Srbiji napadamo naš film, kad ga oni koji bi trebalo da ga napadnu brane i nagrađuju?


Ово је само мали део целе те приче, можда је добро ту споменути и књигу сабраних дела четничког војводе Доброслава Јевђевића ”Од Индије до Србије”. КЊИГА под тим насловом и поднасловом појавила се 1961. године у Риму, обавијена велом тајне јер је са корица изостало име писца. Рафалном паљбом, на сто и нешто страница, изнети су докази вековима сакупљани од родољуба Српске аутохтоне историјске школе (пре рата доста раширене у нас) насупрот српским пуленима Германске школе, образованим и титулисаним у Бечу и Берлину.

Quote:
Књига ''Од Индије до Србије'' - три хиљаде година српске историје збиља је имала необичну судбину. Околности под којима је настала четврт века су биле обавијене мистеријом све док се није појавило њено друго издање. Највећу загонетку представљало је име човека који ју је написао. Сваки одштампани примерак првог издања овог дела имао је своју судбину и свој пут. Књиге су ишле од руке до руке, преношене су преко граница западноевропских држава. Неке су доспевале на амерички и аустралијски континент, а било их је које су стизале и на југ Африке. Проносили су их светом, поштујући их као библију, српски емигранти.1
1) Ово издање књиге ''Од Индије до Србије'' Доброслава Јевђевића штампано је по идеји редитеља и књижевника Боде Марковића.
Било је изузетно храбрих путника, махом монаха, који су шездесетих и седамдесетих година двадесетог века, ризикујући да буду откривени и осуђени као непријатељи који уносе у земљу крајње опасну и контра-револуционарну литературу, ову књигу преносили и преко југословенске границе. Зна се да је међу њима било и војвођанских калуђера.
Већ и због тога што је штампана у иностранству и што је иза ње стајала српска емиграција. Ова књига се у Титовој Југославији сврставала у ред опасних дела која су, како се онда говорило, "ширила великосрпску и четничку идеологију" Поред тога што је њено уношење у земљу представљало тешко кривично дело због кога је могла да следи робија, судило би се и онима који су такве књиге држали код себе и читали их.


Ускоро настављам причу о Србима на балкану за време римског царства у првим вековима после христа како не би много скретали са теме!
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, 4 ... 16, 17, 18  Next

View previous topic :: View next topic
Page 3 of 18

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop