www.DELIJE.net

[Iskon]

Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети у српској историји".Овај, без претеривања се може рећи, епохални оглед јесте основа за генерацијски програм националног памћења, која ће дотаћи историјску свест сваког српског читаоца, првобитно је објављен у зборнику „Ка српском становишту" (Еврођунти, Београд, 2014).

http://www.srbi.org.mk/sr/otvoreno/859-milos-kovic-ogledi-o-kontinuitetu-i-diskontinuitetu-u-srpskoj-istoriji

[Сербо Макарид]

[Сербо Макарид]

Како кројачи нове бошњачке историје по мери Хашког трибунала краља Стефана Твртка I Котроманића претварају у Бошњака

Босанскохерцеговачки муслимани спремају се да усред Сарајева подигну споменик једном хришћанском владару, краљу Стефану Твртку I Котроманићу, који је краљевско достојанство добио по обреду крунисања српских владара из династије Немањића. Највећем средњовековном босанском владару, на Митровдан, 16. октобра по старом јулијанском, или 8. новембра по новом грегоријанском календару 1377. године, краљевску круну на главу ставио је милешевски Митрополит, архијереј Српске цркве. Крунисање је обављено у тада најзначајнијој српској светињи над моштима Светога Саве. Краљ је тада добио „сугуби венац“, двоструку круну, српску и босанску. Чином крунисања нови краљ постао је, у неку руку, и свештено лице Српске цркве. Први краљ из династије Котроманића, позивајући се на немањићко порекло, свом имену тада је додао и име Стефан, јер то име носили су сви владари из династије Немањића. Од тог Митровдана титула краља Стефана Твртка гласила је „по милости Божијој краљ Србљем, Босни и Поморју и Западним странама“.

УПОТРЕБА ВЛАДАРА Није први пут да се због дневнополитичких потреба покрећу сени и дира у прах краља Стефана Твртка I Котроманића, да се преиспитује и мења његово народносно порекло, да се преиспитује и мења хришћанска вера коју је исповедао, да се, после прећуткивања давно утврђених чињеница, измишљају докази којима се тражи упориште у средњовековној босанској историји за право на владавину Босном и Херцеговином. Такве кораке предузимала је и Аустроугарска. Манипулације историјским чињеницама, чини нам се, биле су повод и академику Николи Радојчићу да се позабави крунисањем краља Стефана Твртка I, да на основу црквеног обреда крунисања обављеног 1377. године у Милешеви одреди име народа из којега је овај владар поникао и којем је припадао и веру коју је исповедао. Резултате истраживања, обављеног на основу обимне грађе на славеносрпском, грчком, латинском и још неким светским језицима, објавио је у раду „Обред крунисања босанскога краља Твртка I, прилог историји крунисања српских владара у средњем веку“ који је 1948. године објавила Српска академија наука. Драгоцени рад академика Николе Радојчића, као рефлектор, осветљава шта се у Милешеви збивало на Митровдан пре 636 година.

УСИЈАНА ПРИЧА И ПРЕСЕДАН У опширној и поприлично усијаној причи којом се међу босанскохерцеговачким муслиманима ствара политичко расположење за подизање споменика „Твртку I краљу Босне“ нема ни помена о томе да је највећи средњовековни босански владар крунисан у Милешеви, да га је крунисао Митрополит Српске цркве, да је своме краљевском имену додао српско владарско име Стефан, и да је у његовој краљевској титули на првом месту стајало „краљ Србије“. Из историјске магле коју су стварали нови експерти за историју Балкана и Србије а које је ангажовао Хашки трибунал, у новој историјској верзији стари босански краљ требало би да искочи из давнине и да се испрси на главном сарајевском тргу као муслимански ратник из последњег верско-грађанског рата 1992 – 1995 године, са истуреним штитом-амблемом који је красио ратне заставе Армије Босне и Херцеговине чији је врховни командант био Алија Изетбеговић. Није то више средњовековни краљ, него нови, модерни муслимански командант, шехит који муслиманске војнике позива у бој, на жртву.Ова муслиманска прича о краљу Стефану Твртку I само је једна епизода из новог тумачења српске историје коју је, на суђењима Србима, зацртао Хашки трибунал. Мишљења бројних европских експерата, уз подршку неких страних амбасада западних земаља у Сарајеву и Београду, сада се примењују у пракси. Тако је, по мери западних историографа, успостављен нови преседан: писци српске историје не треба да користе методологију којом се користе писци немачке, француске, италијанске, или, рецимо, енглеске националне историје, не треба да се служе научним чињеницама како је то чињено до сада: у српској историји догодило се оно што напишу нови историчари, по захтевима својих политичких налогодаваца.
Тако је и нова нација, Бошњаци, настала после последњих верско-грађанских ратова, добила прилику да конструише националну историју. Новим муслиманским историчарима, по рецептима Хашког трибунала, дато је зелено светло да могу да мењају, преправљају, дотерују средњовековну босанску прошлост, да је прилагођавају дневнополитичким потребама, а да при томе не штеде ни краља Стефана Твртка I. Служећи се праксом Хашког трибунала, неки муслимански историографи последњих деценија, „јашући“ на богумилској причи, направили су од краља Стефана Твртка I богумила. Богумилство је, према њима, поједностављено речено, вера која је по свом учењу била ближа исламу него хришћанству, па је, према томе, краљ Стефан Твртко I био више муслиман него хришћанин, по чему би се, у неку руку, могло прихватити да је он био некакав родоначелник босанскохерцеговачких муслимана, Бошњака, зачетник босанске муслиманске државности, коју је у последњем верско-грађанском рату отелотворио Алија Изетбеговић.
При томе се муслимански историчари не осврћу на добро познате чињенице да је војска чији је, да се изразимо данашњим речником, врховни командант био краљ Стефан Твртко I, жестоко ратовала против муслимана, Турака. Његов војвода Влатко Вуковић је августа 1388. године код Билеће до ногу потукао један снажан одред турске војске, предвођен војсковођом Лалом-Шахином. Ова победа препоручила је војводу Влатка Вуковића (у народној песми познатог као Владета војвода) док је краљ Твртко био заузет освајањем далматинских градова, да буде постављен за главнокомандујућег босанског одреда који је на Видовдан 1389. године учествовао у Косовској бици са кнезом Лазаром. Јер је тада краљ Твртко, као потомак Немањића, бранио „земље родитеља и прародитеља својих“. Влатко Вуковић је у Косовској бици командовао левим српским крилом.

***

Стефан Твртко I Котроманић

Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338 — 1391) је био српски бан и краљ средњовековне Босне.

Повеља владара Краља Србије Твртка Стефана Котороманића, доле можете прочитати јер вам је веровотано познато и писмо, лепо пише Стефан Твртко Краљ Србије, Босне (ћирилицом наравно) и Приморја...
На пример у петом реду Твртко јасно истиче порекло „родитеља мојих господе српске“.


Успео је да постане краљ Срба Босне, Поморја и Западних страна, а крунисан је и за краља Србије (тада је себи додао име Стефан, династичко име свих Немањића, и титулу краља Срба Босне, Приморја и Хумске земље) иако никада није успоставио потпуну власт у Србији.

Место и време крунисања

У изворима се нигде не помиње ни када, ни где се одиграло Твртково крунисање за краља.

Што се тиче места крунисања, Мавро Орбин у своме делу „Краљевство Словена“ наводи да је крунисан „од стране митрополита манастира Милешеве и његових монаха у цркви поменутог места“, [10] а сам Твртко у повељи Дубровчанима од 10. априла 1378. каже: „ ... и идох в србскују земљу ... и тамо шдшу ми венчан бих богом дарованим ми венцем на краљевство преродитељ мојих“, тј. Немањића.[9]

Што се тиче датума крунисања, пре објављивања Јиречекових „Српских споменика“ била је прихваћена Орбинијева година Твртковог крунисања за краља, тј. 1376. На основу грађе из Дубровачког архива, Константин Јиричек је утврдио да је Босна постала краљевина негде између 23. фебруара и почетка новембра 1377. Не само што је после тога прихваћена 1377, него је, штавише, било покушаја да се тај догађај временски још ближе одреди.[11] Тако је нпр. Динић допустио могућност да је Твртко крунисан на дан светог Димитрија.[12]

Исто тако, не може се тачно одговорити ни на питање о каквој се круни овде ради. Док је Јиречек сматра да је Твртко по свој прилици крунисан „старом круном Стефана Прововенчанога“,[13][14] Ћоровић помишља на „неки нов венац који је бог даровао лично њему“.[15] Међутим, како подсећа Ћирковић, ни један ни други закључак не почива на поузданим темељима.[16]

После Твртковог крунисања за краља 1377. и владалачка титулатура се променила. Док је пре крунисања називао себе „ми Твртко, милостију божијом бан босански“,[17] односно „nos Tuercho dei gratia Bozne banus“, после крунисања његова титула већ гласи „ми о Христе Исусе благоверному и богом постављеному Стефану, краљу Србљем и Босне и поморију и западним странам“.[9]

9.Стојановић (1929), стр. 76.

10.(1968), стр. 151.

11. Пурковић (1934), стр. 87.

12.(1932а), стр. 137.

13.Јиречек (1952а), стр. 320.

14. Јиречек (1952б), стр. 341.

15. Ћоровић (1925), стр. 40.

16. Ћирковић (1964б), стр. 362.

17. Стојановић (1929), стр. 72.

Верска припадност

Ни на питање које је вере био Твртко није дат јединствен одговор. Као што се могло видети, босанска црква у Ђакову видела је у Твртку „очигледног заштитника јереси“, [4] а и у писму папе Урбана V од 14. децембра 1369. упућеном угарском краљу Лудовику I се за њега каже да „иде мрским стопама својих претходника, и подржава и брани јеретике у тим крајевима [тј. Босни], који се са разних страна света сливају [у Босну] као у какав смрдљив сливник“.[18] Феслер је за Твртка рекао да је био „ревностан присталица грчко-сједињене цркве“ (ein eifriger Anhänger der griechisch-unirten Kirche),[19] а Рачки да је „сљедио вјеру свога оца тј. источну цркву“ и да је под њим она „не само у Босни подупирана била државном влашћу, него си тијем нов углед и уплив стече“.[20] Глушац, полазећи од тога да је „црква босанска“ заправо била православна,[21] сматра све босанске владаре, изузев Томаша и његовог сина Стефана Томашевића, православним хришћанима.[22]

18. Фарлати (1769), стр. 61.

19. Феслер (1869), стр. 142.

20. Рачки (1931), стр. 436.

21. Глушац (1924), стр. 43.

22. Глушац (1924), стр. 20.
_________________
www.fondacijadelije.org

[Сербо Макарид]

[Сербо Макарид]

Да не збуним људи како би мислили да смо ми све... Нисмо ми смо један мали део остао са тим именом који се спомиње у различитим облицима већ много раније и често у историји, дал то били Сарби у кини или португалу, Лужишки Серби или Срби на Хелму (Балканском полуострву). Други назив који смо носили је онај антички Расени или Трачани како су нас грци још у званичним записима средњег века именовали. Расени као што сам споменуо називали су се Лидијци или Ликијци (Личани), Етрурци (име присутно у прастара времена од данашње турске до италије). Ти Ликијци и Лидијци, Трачани, Расени, Етрурци су били носиоци најразвијеније културе и радује ме да се на том подручју много више ради и доказује да су заправо од њих/нас ромејско/грчке културе покупиле све своје знање, културу, итд. И након неколико хиљада година, наш одлив мозгова је невероватан...
У околини највише истражују бугари те културе, то је мени логично, јер су болгари придошли на ту територију (монгослко племе) и нису директни носиоци те (непознате прастаре) културе и народа. Само су језик и веру преузели од староседиоца, а име је остало оно монголско...

https://youtu.be/wxjwMKqkeAM

У записима средњевековним лепо се знало ко се ословљава са именом Трачанским. РАКСА, индијска реч за црвенорујну боју, Србима омиљену, по неким тумачењима корен је имену Рашчани, Рашани и Раси, а Тракија само погрчено српско име Расија, познато по рушевинама града Рашке и истоименој реци што се улива у Марицу. Много је лакше разумети то ако кажемо не Трачани као што то ми изговарамо већ можда чак и енглески ”Трашанс” (довољно је избацити Т које им омогућава лакши изговор, добијамо Рашанс или Рашани). Чувени мађарски историчар Иштванфи Србе увек зове Трачанима а деспота Ђурђа Бранковића- Ђорђем Трачанином, подсећа нас стари добри, али под тепих гурнути, Јован Рајић.

Раније, код нас нпр. нису тражена раносредњевековна гробља. Штавише, једва да је било покушаја истраживања раносредњевековних српских налазишта. Свесно занемаривање проучавања наше прошлости, још увек присутно, донекле се може објаснити наслеђем ”научне” политике титовог комунистичког режима. Српски национализам сматран је најопаснијим, па је истраживање српске прошлости пре Немањића нису била пожељна. На то су се надовезивала и околност да се изворно српски етнички простор - забележен у писаним изворима - у титовој југославији ширио највећим делом изван републике Србије. И као што сам то већ горе написао за време југославије се је подразумевало да се у свакој републици самостално спроводи научно-истраживачка политика, тако да археолози из Републике Србије нису могли несметано да се теренски баве питањима српског порекла у другим републикама. Данас се све државе бивших република и новонастале нације труде да докажу да су заправо они били носиоци те старе (Расенске) клутуре, а не неки придошли Словени јер је логично да је за разлику од те фамозне ”сеобе” доказа о староседлиштву безброј...
_________________
www.fondacijadelije.org

[Сербо Макарид]

још пар речи о томе...

Др Ђорђе Јанковић – Археолог који открива преваре састављача историје

Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада. Да је овако нешто могуће, указује и чињеница да тада на поменуто место није изабран нико други, него је остало упражњено. Др Јанковић постао је споран када је објавио књигу о српским громилама (обредним хумкама) у околини Книна и Грахова, које датирају из 4. и 5. века, док званична историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку

Више о томе:
http://www.pecat.co.rs/2015/03/dr-djordje-jankovic-arheolog-koji-otkriva-prevare-sastavljaca-istorije/

Коментар испод:

[Сербо Макарид]

Читање или препознавање језика Етрураца, Венда или Венета (6. век пре Христа).
http://de.scribd.com/doc/13889602/THE-VENETIC-INSCRIPTION-Es-120#scribd

Ко разуме словеначки (и наречја тог Крајнског народа) може лако да препозна језик, и разуме писање.


Да подсетимо Етрурци су народ који су, себе називали Расени, населили те крајеве данашње италије у 12. веку након Тројанског рата. У исто време други учесници тројанског рата Спартанци су ”са Севера” дошли и населили на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Поред тога, Спарта је оставила траг и у грчкој митологији у миту о Хелени Тројанској.
Са друге стране Грци тек у 8. веку пре Христа насељавају Хелм (стари назив за Балкан) стварајући своје прве градове/државе на том подручју.
_________________
www.fondacijadelije.org

[Planna]

[Сербо Макарид]

Санскрит најстарији познати језик на свету, који се очувао у одређеним делима где су боравили ведејци или ”аријевци” рекли би у школама где су се ”Риг веде” училе на памет... Писао сам о томе да је Сербски језик најсличнији том ведејском или аријевском језику, из кога су се развили углавном сви потоњи индоевропски језици. Постављам мали тј. кратки клип бројања на ведејском језику - санскриту. Имате доста тога већ објављено на претходним страницама о самом језику.
https://youtu.be/JtwXL-25pCo
Да је санскрит ”донешен” са Хелмског полуострва (балканског) на подручје Индије, Балуђистана, итд..., потврђује висок проценат динарског типа човека код аријевца (доказ за то сам објавио на претходним страницама, а није једини постоје многа научна истраживања која потврђују то).
Са 34% ”учешћа” санскрита у нашем језику, Сербски језик представља право богатство најстаријег познатог језика на свету. Не постоји ни један логичан пут да смо ми језик и све остало попримили преко латинских и грчких утицаја.
Пре свега што је латински настао као ”политички језик” када је ”непозната” војна сила (у историјиским читанкама је често немогуће извалити о ком народу се ради)почела да заузима ”етрурске” територије или правилније речено РАСЕНСКЕ (тако су се они заправо звали, да и званична историја налаже да смо ми опанке добили/наследили од њих и ”илира”).

Шта је Милош С. Милојевић сазнао из својих истраживања тј. писао о томе пре 150 година.

[Сербо Макарид]

Мало пре прочитах ово
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Juzni-Sloveni-su-u-Podunavlju-jos-od-neolita.sr.html

[Сербо Макарид]

Да напишем још нешто укратко, све док латински није постао и језик ”ватиканске државе” тј. њихове ”вере” европом се причало јединственијим језиком. Довољно је погледати само део европе где је њихова ”црква” имала највише утицаја тамо су настајали латински језици, јер је тај језик био већ у римском царству измишљен језик политике и трговине. Научници/лингвисте су јединствени да је постојао један пра језик, који називају индоевропским - САНСКРИТ. А о том санскриту сам безброј пута већ писао и наши лингвисти који пручавају древне језике европских народа (етрурца, келта, итд..) уочавају много Србизма код истих.
Даљи продор тог ткз. ”католичанства” ка истоку су бранили пре свега Срби. Како лужишки тако и хелмски (балкански), који су успешно одбијали нападе и њихов даљи продор па чак и у средњем веку, па да кажем до данашњих дана. Зато се и очувао изворни језик Европљана код пре свега ”словена” за које можемо и дан данас да кажемо да причамо јединственијим језиком од новонасталих ”латинских” нација (на чије стварање је највише утицало и само одвајање ватикана од једне апостолске цркве).
Доказе за то сам већ објављивао на овој и претходној страници из етрурских записа, као и на ком том тачно илирском језику се дописивао у 4 веку Св. Хиероним. (скениране странице на претходној страни)

[Сербо Макарид]

Обрни окрени, колико год сам се упуштао у изворна истраживања увек је резултат био исти, дал се радило о континуитету културе на балкану, која је више него разјашњена археологијом, обичајима, начину ратовања, веровања, лингвистике/језика, миграција генетских група, не знам из ког угла још нисам истраживао резултат је био исти! Срби-Расени смо присутни на Балкану најмање 7.500 година!
Тренутно истражујем тј. бавим се лингвистиком, на прошлом сајму књига успео сам да се дочепам неколико злата вредних издања која се баве том тематиком:


Марио Алинеи – Балкан, једини европски регион гдје су најстарија археологија и генетика неспорно доказане

Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића. Његова теорија одавно је прихваћена на универзитетима у Холандији, Италији и Шпанији. Како сам Алинеи каже, „крајем деведесетих година три археолога и три лингвистa, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.

На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.

Те иновације Алинеи сматра за најважнији мотивациони погон ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.

Он наглашава да се, за разлику од западне Европе, где неолит почиње у другом миленијуму п. н. е., једино на Балкану може пратити континуитет старе европске цивилизације преко телова већ од 8. миленијума п. н. е. Такође наводи да су археологија и савремена генетика потврдиле да је Балкан једини европски регион где су најстарија археологија и генетика неспорно доказане.

На основу ових сазнања Алинеи поставља тезу о аутохтоности европске цивилизације у Подунављу, као и о њеном непрекинутом континуитету до данас. Он оштро негира идеју о доласку Јужних Словена у 7. веку н. е. и тврди да за то апсолутно не постоје ни археолошки ни историјски докази. Тезом да се Јужни Словени налазе у Подунављу још од палеолита, Алинеи је практично срушио званичну индоевропску теорију.

Описујући словенски ареал данас, он тврди да Словени још увек географски и етничко-језички заузимају половину западне Европе. Сматра да су Словени одувек били на тим просторима, од дубоког палеолита.

По његовом и мишљењима других лингвиста, где наводи и Јернеја Копитара, Словени су заузимали огроман простор – од Балтика, преко северне Италије све до Мале Азије, а народе као што су Венети, Трибали, Трачани, Пеласти, Фриги, Лики и Лиди сматра прасловенским корпусом.

То је један од разлога зашто Алинеи мисли да је „потребно рашчистити једну од најапсурднијих последица традиционалне историјске хронологије, ону која тврди да су Словени касно стигли на историјску сцену Европе и у исто време успели, сасвим необјашњиво, да заузму огромне просторе на којима и данас живе”. Једини логичан закључак може да буде да су управо Јужни Словени били оригинални покретачи нове земљорадничке револуције, заната, уметности, религије, језика и првих урбаних култура Европе у Подунављу.

Алинеи сматра да је јужнословенска група најстарија, тј. да „не постоји никакав северни словенски језик већ су се западни и источни словенски језици независно развили из јужнословенских. Примогеност јужнословенских језика налази у доказима да они лингвистички обухватају и источне и западне, те тако представљају заједнички именитељ свих словенских језика“.

mario aliniei šnr 2Насупрот ранијим теоријама о примогености германских народа, Алинеи децидирано каже да су они у ствари прихватили тековине неолитске културе Балкана, па тако и део језичке културе Јужних Словена, што је тврдио и амерички лингвиста Морис Свадеш, рекавши да се грана германских језика издвојила из словенских језика.

Да би илустровао своју тезу о раном палеолитском настанку језика, као и доказао могућност датовања језика синхроно са археологијом, Алинеи је сачинио три листе словенских речи из периода палеолита, мезолита и неолита које практично представљају најстарији супстрат европских језика.

Интересантно је да Алинеи ставља старолатински, старогрчки и старословенски у исту хронолошку раван, наглашавајући да су сви они позајмљивали једни од других.

За нас најважнији и најинтересантнији део његовог рада јесте чињеница да је неолитске културе Подунавља описао као „првобитну језичку орбиту Европе“.

За српску лингвистику, археологију и историографију ова теорија, као и њени научни заступници, од кључног је значаја јер су Подунавље и Србију вратили у центар интересовања и проучавања научних кругова западне Европе. Коначно, теорија Марија Алинеија, повезујући цивилизацијски континуитет од палеолита до данас, отворила је пут за нова истраживања на пољу србистике – како се српски језик више не би посматрао као изгубљен и утопљен у неком имагинарном простору и времену.

„Словени су заузимали огроман простор – од Балтика, преко северне Италије, све до Мале Азије, а народи, као што су Венети, Трибали, Трачани, Пеласти, Фриги, Лики и Лиди, јесу прасловенски корпус“.

Нелогичност у савременој историјској науци, проф. др Марио Алинеији објашњава:

„Потребно је рашчистити једну од најапсурднијих последица традиционалне историјске хронологије, ону која тврди – да су Словени касно стигли на историјску сцену Европе и у исто време успели, сасвим необјашњиво, да заузму огромне просторе, на којима и данас живе. Једини логичан закључак може да буде – да су управо Јужни Словени били оригинални покретачи нове земљорадничке револуције, заната, уметности, религије, језика и првих урбаних култура Европе у Подунављу.

Јужнословенска група је најстарија, тј. не постоји никакав северни словенски језик, већ су се западни и источни словенски језици независно развили из јужнословенских…’ Алинеји децидирано каже, да су Германи прихватили тековине неолитске културе Балкана, па тако и део језичке културе Јужних Словена, што је тврдио и амерички лингвиста Морис Свадеш, рекавши да се грана германских језика издвојила из словенских језика“.

Објашњавајући развој цивилизације у Европи, Алинеји закључује:

„За разлику од западне Европе, где неолит почиње у другом миленијуму пре Нове ере, једино на Балкану се може пратити непрекидност старе европске цивилизације преко телева – већ од 8. миленијума пре Нове ере. Такође, наводи да су археологија и савремена генетика потврдиле, да је Балкан једини европски регион где су најстарија археологија и генетика неспорно доказане… Оно што негира идеју о доласку Јужних Словена у 7. веку Нове ере је непостојање ни археолошких, ни историјских доказа“.

Извор текста:
http://narodno.me/mario-alinei-balkan-jedini-evropski-region-gdje-su-najstarija-arheologija-i-genetika-nesporno-dokazane/
_________________
www.fondacijadelije.org

[Сербо Макарид]

Некада су наши владари одржавали и чували државност, народ, веру, традицију, културу. Данас је на жалост такво време да нам водећи људи продају ”веру за вечеру”, ”учени људи” продају маглу како би сачували своје позиције, а ново научени професори препричавају то што су их старе комуњарске њушке училе. Једино што се није променило је народ, који опстаје захваљујући самом себи, који чува своје, и који треба да чува своје, али је битно да буде упознат и са тим шта чува, да би вредност истог била многовећа. Када сам прошли пут поново посетио Манастир Манасију, било ми је драго да се неки труде да осветле једнан мање познат део наше историје па су се потрудили да направе као неки постер сербских владара. Одма сам уочио неколико грешака, почевши од настанка Свевладове државе која се везује за 492. годину, док су на том постеру уписали 660-ту годину вероватно желећи да испадну колико толико ”политички коректни” и тај настанак државе повежу са периодом неког наводног фантомског досељавања ”словена” ка централној европи (625. године!). Да поновим НЕ ПОСТОЈИ НИ ЈЕДАН ЛЕТОПИСАЦ ИЗ ТОГ ПЕРИОДА/ВЕКА који описује такву масовну сеобу народа а камоли ово што се намеће! Ја сам покушао да га ископам НЕМА! Невиђена глупост, но ајд... Лепо је да се неко сетио да постоји и историја пре немањића па да их мало потапшем по рамену... Друга ствар, занимиљив је прекид континуитета Сербске државе или државе Расена код почетка лозе Немањића...


Наши (на)учени историчари када их питамо ко је био отац Стефану Немањи, ко из пушке ће рећи Завида! Да би у званичним уџбеницима писало да се НЕ ЗНА, али да се претпоставља да је то био Завида. Ја стварно не знам да ли они копају или истражују неке изворе или све уче на памет па тако преносе... Као што рекох народ треба да сачува своју културу, историју, веру итд... Јер народ без свега тога није вредан ничега, а ми смо реално најбогатији народ по томе па и у свету, и ако то не укапирамо увек ће нам трава бити зеленија код комшије и никада нећемо бити задовољни. Ја као први не прихватам ништа што су ме до сада учили док се сам не уверим у целу причу, док не видим изворе, док се не упознам са позадином...
Стефан Немања је имао два крштења, прво католичко па онда је прешао у православље, попримио је круну најпре од папе и ја не знам да ли је раније неки наш краљ крунисан од папе, није ми познато, иако сам овде објављивао да се нпр. папа Гуруг обраћао нашем владару Михаилу са КРАЉ! Није ово теорија завере али очигледно од те папске круне, тј. додељивања краљевске титуе из ватикана, све пре тога не сме да се прихвати као озбиљно! Иако је Србија у периоду пре тога и званичној историји заузимала 7 векова територију читавог балкана (да не причам о ранијем периоду)...

Ко је био Краљ Сербије пре Немањића? или да кажем владар... ДЕСА
Е па друга велика обмана са којом нас наши ”историчари” замајавају је да је стриц Стефана Немање био заправо његов отац (иако напомињем ”то не знају поуздано” већ се ”претпоставља”!). У свим старијим изворима које сам ископао уз помоћ пријатеља види се континуитет те краљевске лозе и да је заправо владар ДЕСА био отац Стефана Немање!
Овај доле део је из књиге Мавра Орбинија дубровачког монаха и историчара(1563 — 1610) , чија књига о краљевству словена је у ово данашње време пуштена у продају без првих 250 страница(!):



Углавном свака част што су изразили жељу и урадили такав ”Родослов Сербских Краљева” али са минималним истраживањима је могуће све то довести до савршенства!

И ЈОШ ЈЕДАН ВРЕДАН и ЗАНИМЉИВ ВИДЕО ЗАПИС О СЕРБСКОЈ ИСТОРИЈИ ДОБРИМ ДЕЛОМ ОБЈАШЊАВА ПЕРИОД ПРЕ ЛАТИНИЗОВАЊА ЕВРОПЕ...
https://youtu.be/7axa5of3DCg
_________________
www.fondacijadelije.org

[Сербо Макарид]

[СКИДС]

Колико су слични српски и санскрит?

http://www.catenamundi.rs/vidici/koliko-su-slicni-srpski-i-sanskrit/