www.DELIJE.net

млади делија · Posted: 19 Feb 2014 22:06 Post subject:

Таман посла да смо оптерећени њима, они су оптерећени нама, о томе сам и писао.
Наравно да не мислим на обичне вернике и на искрене људе, па и у партизанима је било искрених људи, ко је искрен њему се врата и отварају, "куцајте и отвориће вам се" рече Господ. И сваком је рука пружена и отворена, није реч о томе ни овде ни у целој причи, говорим управо о лицемерима и фарисејима који "једу куће удовичке" и који "затварају Царство Небеско пред људима, јер не улазе нити пуштају да уђу оне које би хтели".
Али много је заступљена та фраза да су цркве подељене, што је нетачно. Црква је једна, не постоје "сестринске цркве", "два плућна крила", итд. То је злонамерна, циљана, пропаганда.
Како брат Макаридов одлучи, дал да остане то у овој теми или пребаците у Православље.
_________________
http://www.youtube.com/watch?v=8nGXys1B3mM

Инкогнито · ДЕЛИЈА сениор Joined: 26 Apr 2013 Posts: 271

http://www.kurir-info.rs/srbi-koristili-najstariji-kalendar-ako-je-verovati-caru-dusanu-zivimo-u-7522godini-clanak-1239707

Ово се надовезује на већ помињано (на овој теми) рачунање времена и податак о најстаријем пронађеном календару у Европи:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:464518-Senzacionalno-Pronadjen-kalendar-star-8000-godina, а и на оно што је помињао Плана. . . Али је разлика између овог поменутог у линку Курира и овог који помиње Плана 1001 година. . .

Ако већ није објашњено (јер је тешко пратити, будући да су обилни постови), замолио бих некога да каже нешто у вези овога. . .
_________________
http://www.youtube.com/watch?v=yGyPbIxHXc0

Сербо Макарид · Posted: 22 Feb 2014 19:24 Post subject:

Сербо Макарид · Posted: 24 Feb 2014 10:46 Post subject:

Razgovor: dr Đorđe Janković, arheolog

Srpska Crkva se može pokazati kao naslednik apostolske Crkve Dalmacije

Najveći srpski autoritet za ranu istoriju Slovena i Srba, dr Đorđe Janković, šef je Katedre za srednjevekovnu arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i profesor na Duhovnoj akademiji u Srbinju. Jedan je od samo četiri aktivna doktora arheologije u SRJ specijalizovanih za srednji vek - dakle za prošlost samih Srba i Slovena - dok se ostalih tridesetak doktora bavi antikom i praistorijom. Dr Janković je poslednjih desetak godina istraživao lokalitete na terenima Kosova, Metohije, Kninske Krajine, Crne Gore i Republike Srpske. Sad rukovodi projektima istraživanja manastira i crkava od IV do XV veka u okolini Trebinja, Boki Kotorskoj, Podrinju i Bosanskoj krajini. Stavovi dr Jankovića o ranoj prošlosti Slovena i Srba izazivaju veliku napetost u nekim istoričarskim i arheološkim krugovima jer je otvorio mogućnost za traženje porekla Slovena u jugoslovenskom Podunavlju, time što je stanovništvo Bačke i Banata u III i IV veku odredio kao bliske Slovenima, a ne Sarmatima, kao što neki i danas tumače. To se poklapa sa mišljenjem ruskih lingvista - naročito Olega Nikolajeviča Trubačova - koji su do ovih pretpostavki došli sopstvenim metodama. Dr. Janković je prvi izdvojio i osobine Srba u ranom srednjem veku, što je opširno argumentovao 1998. u monografiji Srpske gromile.

Nedavno je "Republika" pisala o mogućoj autohtonosti Slovena u jugoslovenskom Podunavlju. Da li to može biti tačno?

Da je kolevka Slovena u Podunavlju, kazuju ne samo ruska predanja, već predanja i druge vrste sećanja na Dunav kod svih Slovena. Na primer, u Konavlima postoji selo Dunavka, a u Albaniji, zapadno od Ohrida, reka Dunavac. Mislim da je slovensko predanje tačno, ali još nije arheološki proučeno i dokazano. Naša arheologija bi mogla da da odlučujući doprinos tom pitanju, ukoliko bi istražili epohu od IV stoleća pre Hrista do I stoleća posle Hrista u Posavini i Podunavlju. Time bi pokrenuli istraživanja u Slovačkoj i Moravskoj, pa bi se brzo našao odgovor. U poslednje vreme pojavila se nova filološka teorija (iz Nemačke) o slovenskoj postojbini severno od Panonije, i odgovarajuća arheološka tumačenja (iz Rusije). Mislim da su takva gledišta omogućena potpunim odsustvom odgovarajućih arheoloških istraživanja u Podunavlju.

Srbi se u antropološkom smislu razlikuju od drugih Slovena, jer pripadamo dinarskom tipu, autohtonom na Balkanu već milenijumima. Da li arheologija ima i druge potvrde za tu različitost?

Mi smo danas pretežno domorodačkog, dinarskog antropološkog tipa, pa se po tome razlikujemo od ostalih Slovena. Međutim, Sloveni su spaljivali pokojne do u Srednji vek, pa je u nedostatku skeletnih ostataka teško rešiti zbivanja u prošlosti antropološkim proučavanjima. Nekoliko slovenskih naroda može se arheološki razlikovati još od IV-VI stoleća. To su za sada Srbi i neka ruska plemena. Srbi se izdvajaju privredom, oblikom stana, pogreba, grnčarijom i drugim. Neke od tih osobenosti mogu se pratiti u prošlost, za sada do IV stoleća.

Zašto nauka tako malo zna o uzbudljivoj prednemanjićkoj istoriji Srba?

Za to ima više razloga, od kojih su jedni iz prošlosti, a drugi su savremeni. Nemanjići su potiskivali sećanje na prethodne velike kraljeve župane i da bi učvrstili vlast i Crkvu; kraljevi dinastije kneza Vojislava iz Duklje potiskivali su sećanje na kneževe Srbije VII-X stoleća, opet da bi učvrstili svoju vlast. Zapadna Srbija je krenula posebnim putem, pre svega zbog pritisaka sa zapada. U svemu su značajnu ulogu imale crkve. Danas naši istraživači radije biraju za proučavanje državu Nemanjića i njihovih naslednika, jer su ovi ostavili dublji trag u narodu kao pravoslavni, ali i zato što su neki naučni tokovi usmereni i sa zapada.

Raška se podrazumevala kao staro jezgro srpske državnosti, međutim, prof. Relja Novaković je dokazivao da je reč o spletu više država u celom Dinarskom nizu . Kako vidite srpski etnički prostor tokom srednjeg veka, a naročito nedovoljno istražene zapadne predele?

U arheologiji je jednostavno odrediti etnički prostor, pod uslovom da su prikupljeni podaci o kulturi. Za razliku od istorije koja po pravilu proučava samo politiku i državu, arheologija može da razlikuje narod od okupatora. Srbima je jasno da granice država i naroda nisu iste - tako je danas, tako je bilo i u prošlosti. Arheologija preko objektivnih materijalnih ostataka određuje prostiranje svake pojedinačne kulture i kroz njih postojanje nacija. Srpska materijalna kultura može se pratiti u kontinuitetu, sa razumljivim širenjima i uzmicanjima, na prostoru od krajina blizu Negotina i Strume na istoku, do Like i Kupe na zapadu, od VI-VII do XX stoleća. Naravno, postoje prirodne razlike između osobenih geografskih područja. Jedno je kraški predeo od Crne Gore do Like, a drugo plodan predeo od Stiga do Banije i Korduna. Hrvatski naučnici su istom metodologijom odredili hrvatsku teritoriju između Cetine i Labina u Istri u IX-XI stoleću (bez Like), što se podudara sa istorijskim podacima i mojim istraživanjima. Smatram da su na severozapadu Srbi nastanjivali Kozaru, Baniju i Kordun, ali u odgovarajućem delu Posavine živeli su i drugi Sloveni.

Odskora neki američki univerziteti podupiru teorije iz XIX vijeka o "bošnjaštvu" koje se nadovezuje na bogumilske zajednice, a prije toga na Ilire. Da li naučni dokazi podupiru hipotezu o "bošnjačkom" etnicitetu?

To je čista politika. Austro-Ugarska je uspostavila Zemaljski muzej u Sarajevu da bi stvorila naciju, slično Slovencima. Ne postoje dokazi o arheološkoj posebnosti Bosne u odnosu na druge srpske krajeve. Ima više rimokatoličkih hramova iz vremena mađarske okupacije i njihovog uticaja, i to je sve. Na primer, kralj Tvrtko II je sahranjen pod nadgrobnom pločom se latinskim natpisom, ali njegovi vojnici pišu ćirilicom (znači pravoslavni su), kao što pokazuje grad Bobovac. Austrougarska je izmislila pojam "bosančica" da bi se napravila razlika prema ćirilici iako su isto pismo, samo da bi nas razdvojili, prevarili. Oni su nadgrobne mramore proglasili za bogumilske, bosanske spomenike, pa im je dat i poseban naziv "stećci" iako takvih naziva za groblja nema, da bi se zaboravilo da su to naša groblja. Njih ima svuda u srpskim krajevima, u Konavlima, Dalmaciji, u današnjoj Crnoj Gori i Republici Srbiji, odnosno u nesumnjivo pravoslavnim oblastima, kao i u portama pravoslavnih manastira, kao što su Krupa, Tvrdoš, Dobrun, Davidovica i Mileševa. Reč je o jednoj od velikih prevara rimo-nemačkih, sračunatoj da se razbiju Srbi, a naši muslimani slude, kako bi se iskoristili kao topovska hrana za njihov račun.

Antropološki i etnografski su zanimljiva predanja o poreklu koje nalazimo u zapadnom Srpstvu. Da li su ona od koristi za arheologe i da li Srbi imaju osnove za svest o svojoj autohtonosti na tlu Bosne i Hercegovine?

Vidite, iako se nastojalo da se u narodu razvije svest kako nas Drina razdvaja - ne od danas, od Drugog svetskog rata ili od austrougarske okupacije, već znatno ranije, od prvih pokušaja de se naše tlo podeli između Rima i Carigrada - zajednički mitovi, deseterci i gusle, postojeći obredi, odnosno duhovna kultura, određuju našu jedinstvenost. Ugrađeno nipodaštavanje srpske istoriografije prema našim mitovima i predanjima, sputava nas da ustanovimo njihovu vrednost, jer je to čisto arheološkim metodama teško izvodljivo. Na primer, poznosrednjevekovni gradovi-utvrđenja istočno od reke Bosne, ukoliko ne nose svoje ime, nazivaju se po pravilu "Grad proklete Jerine", a zapadno od Bosne "Grad Crne kraljice" pa i "Grad Marije Terezije". Očigledno je reč o jednom istom mitu, o nevoljenoj vladarki. Tu su i toponimi "Reljina gradina", "Gradina Ljutica" (Bogdana) na Uni. Sasvim je moguće da su te gradine rodna mesta ili prvobitni posedi onih po kojima su prozvane, koji su stupili u službu Nemanjića i na istoku stekli slavu, zvanja i imanja, što se za Relju Krilaticu, ćesara cara Dušana, i zna. To je prirodno odlaženje vlastelčića-ratnika na istok iz siromašnog dinarskog prostora. Drugi je slučaj sa predanjima o vojvodi Momčilu, njegovom krilatom konju i gradu Pirlitoru, koji ukazuju možda na neka starija vremena i povezanost klisura Tare sa klisurama oko Drvara. Dakle i mitovi pokazuju jedinstvenost današnjeg srpskog etničkog prostora od vajkada.

Iskopavali ste srpske nadgrobne humke (gromile), koje sežu čak do ranog srednjeg veka. Kako posle sedam godina ocenjujete da je kod Grahova pronađena i jedna srpska humka koju možemo datovati u period kraja IV veka?

Ja sam uveo gromile u arheologiju i rešio osnovna pitanja, ali ima još mnogo toga za proučavanje. Gromile - veoma slične onim iz okoline Grahova, koje su pomerile doseljavanje Srba u IV stoleće - uočio sam između Gacka i Nevesinja, ali nisu istraživane. Bilo bi dragoceno naći još istovremenih naselja, kao ono jedno na Drini. To treba da pokrenu oni koji upravljaju nacionalnom kulturom Srba, da usmere sredstva u narodnu kulturu, a ne u širenje tuđe kulture, koja ionako nalazi sama svoj put.

Problemima etniciteta u današnjoj BiH najviše su se bavili hrvatski i srpski naučnici. Gde su razmimoilaženja, a gde se stavovi poklapaju?

Rimokatolička crkva je odavno kroz hrvatstvo izrazila svoje pretenzije na celu Bosnu do Drine i dalje. Ta stanovišta se zasnivaju pre svega na nepravilnom tumačenju podataka o napadima Bugara na Hrvate u IX-X stoleću ili pomena hrvatskog imena u sukobima Srbije i Vizantije sredinom druge polovine XI stoleća. Međutim, tu je niz pitanja nerešen - koje Hrvate napadaju Bugari i gde, jer Bugarska se prostirala od Jadranskog mora do Drave, a Hrvati su živeli izgleda i u današnjoj Albaniji. Hrvatska naučnica Nada Klaić je smatrala da su Srbi živeli u Pounju od početka, a da je Bosna nešto posebno, itd. Naši istoričari se nisu najbolje usaglasili u "Istoriji srpskog naroda" - prikazuje se Bosna u sastavu Srbije X stoleća, ali bez zapadnijih predela; zatim se Bosna isključuje iz istorije Srba XII-XV stoleća, a potom je opet srpska oblast, itd. Poslednja iskopavanja srednjevekovnog groblja u Šipovu, pokazala su put utvrđivanja istine. Utvrđeno je da Srbi žive u Pljevi u VII-IX i XII-XV stoleću. Sada se zapisani podatak iz X stoleće da je Pljeva bila hrvatska oblast, može prihvatiti jedino za doba privremene hrvatske okupacije Pljeve posle sloma Srbije u ratu sa Bugarskom 924. godine.

Istraživali ste mnoge od crkava i manastira, i oni pokazuju da se mora menjati udžbenička slika istorije Bosne i Hercegvoine. Posebno su zanimljivi slučajevi Krupe i Šipova...

Crkve i manastiri su najočigledniji primeri manipulisanja. Pred početak poslednjeg rata, Boris Graljuk iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Banja Luci, istraživao je manastir Krupu. Svoja istraživanja je objavio u Arheološkom pregledu za 1986, na srpskom i engleskom jeziku, a u njemu je izneo tumačenje da je Krupa oduvek bila rimokatolički manastir, koji su pravoslavni Srbi preuzeli u XIX stoleću. Po njemu, neistinito je srpsko predanje da je manastir prvobitno bio pravoslavni, da su njegovi monasi proterani i da su onda osnovali Krupu u Dalmaciji 1317. Međutim, iz sada vidljivih zidova, njihovih ostataka i onoga što je on objavio, očigledno je manastir bio rimokatolički u XIV-XV stoleću, ustanovljen na hramu XII-XIII stoleća, a nesumnjivo je pravoslavan od XV stoleća do danas, kako pokazuju nadgrobni mramori. Na žalost nema nikoga da dokumentuje, obradi i objavi istinite podatke o ovom važnom manastiru, da bi se tako opovrgli falsifikati. Nikoga, pa ni meštane Krupe, koji su bili nezadovoljni Borisom Graljukom, danas ne zanima da pomogne utvrđivanje istine o našem manastiru. Zato Krupa, umesto da svedoči o srpskom kontinuitetu na Vrbasu, i davnašnjim progonima pravoslavlja, o kome je Dučić spevao one potresne stihove, sada "dokazuje" da pravoslavni Srbi prisvajaju rimokatoličke hramove, i to u vreme austrougarske okupacije! Tu je i mučenički manastir Moštanica, arheološki neistražen, uz koji se nalazi nigde zabeležena isposnica iz ko zna kog vremena, čiji je pustinožitelj možda značajan za ime manastira. Tu je i niz drugih manastirišta i crkvišta, zaboravljenih od elite srpskog naroda. Olako se odričemo dela svojih predaka; prezirući njihov trud i ljubav uloženu za budućnost, osuđujemo sebe i svoje potomke na prezir, zaborav i nestanak.

Šta su vaša istraživanja pokazala u Tvrdošu, drevnom vladičanskom središtu kod Trebinja?

Tvrdoš je primer kako arheološka istraživanja mogu biti dragocena. Ustanovljeno je da manastirski hram živi od IV stoleća, a da je u manastir uspostavljen u VI stoleću, pa je Tvrdoš jedan od naših najstarijih manastira, koji dokazuje srpski kontinuitet i istorijska prava na tlo.

Šta treba preduzeti na daljem rasvetljavanju prošlosti Bosne i Hercegovine? Kakvi mogu biti naučnim ishodi nekih misterija o prošlosti Srba i drugih naroda ovoga tla?

Treba uvek tragati za istinom, u tome se ne sme posustati, i ona će nam pomoći. Posle otkrića naših ranih manastira u Tvrdošu i na Prevlaci kod Tivta, čija su iskopavanja u toku, očekujem da se kroz iskopavanja nekog manastira ili crkve u zapadnim srpskim predelima (mislim na oblasti od Vrbasa do Pounja), dokažem pokrštavanje Srba najkasnije u VII stoleću, kako svedoči car Konstantin VII Porfirogenit. Time bi bilo rešeno pitanje takozvanih "bosanskih bazilika", i ponovo bi se potvrdio naš etnički prostor u rimskoj Dalmaciji, uključujući svu Krajinu. Naša se Crkva može pokazati kao naslednik apostolske Crkve Dalmacije, a to nije samo pitanje prestiža i ravnopravnosti sa drugim crkvama što ih uspostaviše apostoli, već odgovornosti za dobijenu blagodat, odnosno pruženu priliku da se krene pravim putem. Mislim da bi bilo korisno za sav narod da spozna svoju prošlost, kako više ne bi ponavljao greške, i tako stekao budućnost.
_________________
www.fondacijadelije.org

Стојко · Posted: 01 Mar 2014 22:13 Post subject:

http://youtu.be/CNehRAzbWeA

Ако ове Словене поистоветимо са Србима, видимо да смо имали скромну материјалну културу, типа куће 3 х 2м итд.
_________________
Краљевина Србија у срцима сија!

Сербо Макарид · Posted: 03 Mar 2014 13:44 Post subject:

Planna · ДЕЛИЈА сениор Joined: 16 Jan 2011 Posts: 289

Сербо Макарид · Posted: 23 Mar 2014 17:00 Post subject:

Попис становништва 1848. године у Аустроугарској држави!
Обратите пажњу ко су илиро-срби, а шиптари везе немају са тим tj. одвојено су бележени!

Сербо Макарид · Posted: 23 Mar 2014 17:08 Post subject:

Лаж о досељавању Срба на балкан у 6. веку
http://www.youtube.com/v/cyrkylUorME
Обратите пажњу од 15:50(!). Све то је доказано и генетским истраживањима, где се види да је 75% Српски народ генетски присутан на овом подручју већ 7.500 година!
Спис О народима, фамозноз Константина Порфирогенита говори о сеоби Срба 626. године, а тај спис се међу званичним историчарима данас још увек сматра неприкосновеном научном истином и довољним ауторитетом да се у процесу анализе тзв. ”критичним приступом” аутоматски поништи свако мишљење, које у било којој мери испољава сумњу у тачност тврдњи византијског цара, тај исти спис, чак тврди да већи део насељеника није био задовољан новим стаништем, па је затражио сагласност од византијског цара и теко по њеном прибављању се исте године преселио у Далмацију и тамо трајно настанио.
Изводљивост ове додатне сеобе на удаљености од преко 1.000 км лишена је сваке логичке заснованости, јер би она морала да почне у јесен и да се заврши до зиме (практично за неколико недеља!), без икаквих резерви хране, чак и не рачунајући време потребно да молба стигне до цара и да уследи његов милостив одговор (та чињеница је од изузетног значаја у тумачењима овога списа). Чак се може без дилеме тврдити да ни дифузиони процеси нису могли да се одвијају превише брзо и да никада није могло бити већих културних и лингвистичких дисконтинуитета. Најбољи доказ за то је постојање безброј топонима, за које се сматра да су заостали од претходног становништва, као и многи обичаји, музика, ношња, називи за алат и кућне предмете.
При том Лингвистика и етнолгије нуде обиље доказа о дубоким везама Срба са прастановницима Балкана, Мале Азије и Медитерана. Такве везе нису могле настати ни случајно ни преко ноћи!
У данашњем становништву се могу лако наћи докази за континуитет једне културе, а таквих доказа има безброј (поред пар наведених на овом форуму).
Каквом су војном силом располагали Срби који су се, према званичним историчарима, доселили на Балкан 626. године и при томе готово тренутно сломили отпор староседелаца, што током читавог претходног миленијума није пошло за руком ни грцима ни римљанима?
Како је могуће да су стари становници Балканског полуострва нетрагом нестали (чак и да прихватимо претпоставку о њиховом тоталном истребљену од стране досељеника током јако кратког периода), а да су остали њихови називи за планине, брда, реке, потоке, баре, изворе, стене, ћивуке, пећине и практично за сваки могући кутак, укључујући и оне интимне кутке у које се људи завлаче у тренуцима духовне потребе? Притом да подсетимо да се прва позната држава срба звала Рас или Рашка а да се пре тога народи који су се називали тим именом Расени налазили на подручју Етрураца (италије пре римљана) и измеђуосталог у Ликији (данашња турска), док се између њих на балкану део становништва већ антички срби називају Траси или Траки (не треба посебно објашњавати њихове корене речи из Раси, Расени)? При том су се наши научници сложили да се Винчанско писмо уклапа једино у етрурски систем писма!
http://www.youtube.com/v/wOsxEOWkJQk
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ ОД 12:00 мин, све то се уклапа са периодом од 1200 пре христа мојим закључком о грађанском рату познатијем као Тројанским ратовима, након чега се народ разсељава и наставља са том изворном културом на ширем подручју (етрурци или Расени на западу, појављивање Спартанаца на југу, итд... 400 година пре првих грчких или ромејских стварања држава-градова). Исто тако је познато да су и Расени из Ликије учествовали у тројанским ратовима! "The Lycians in the Trojan War were allies of Troy" и ако томе додамо њихову писменост тј. законик Расена из Ликије (Лике?) мислим да све то превазилази случајност...
http://srbin.info/2013/10/03/neverovatno-otkrice-poruka-srbima-urezana-u-obelisk-u-lici-pre-2800-godina/

Да наставим...
Докази о пореклу Расена у данашњој Италији и повезаност са Србима:
Па да почнемо од последњег римско/етрурског цара... Сервије Тулије (лат. Servius Tullius) је био римски краљ који је владао у 6. веку п. н. е. Један је од ретких римских краљева чија историчност не долази у питање. Био је поштован у римској традицији као праведан краљ. Пореклом је био Етрурац и то је био последњи краљ Рима етрурског порекла.

Германска школа:
Servius Tullius war (nach Livius[1]) der Sohn eines Adligen aus der Sabiner-Stadt Corniculum, dessen Vater im Kampf gegen Rom gefallen war. Er und seine Mutter Ocresia wurden als Gefangene des Königs Tarquinius Priscus nach Rom gebracht, wo sie gemäß ihrem Stand behandelt wurden. Da aber ihr Sohn in der Sklaverei geboren wurde, nannte Ocresia ihn in volksetymologischer Ableitung von lateinisch servus = Sklave Servius. Derselben Sage nach zeigte sich über dem Kopf des jugendlichen Servius Tullius eine Flamme, die die Gemahlin des Königs, die Etruskerin Tanaquil, als Zeichen seiner zukünftigen Herrschaft deutete.
Укратко по њима Сервиус потиче од латинског значења РОБ! Ово је касније и постало свеопшти назив запада којим би омаловажавали Расене, Сербе, Венете итд...

А да ли је то заиста тако?
Servius (Classical Latin: [ˈsɛɾwɪ.ʊs]) is a Latin praenomen, or personal name, which was used throughout the period of the Roman Republic, and well into imperial times. It was used by both patrician and plebeian families, and gave rise to the patronymic gens Servilia. The feminine form is Servia. The name was regularly abbreviated Ser.[1][2]
[1]Dictionary of Greek & Roman Biography & Mythology
[2]Mika Kajava, Roman Female Praenomina: Studies in the Nomenclature of Roman Women (1994)

Одговор је Сервиа нема везе са робовањем Wink

Servia or Servian may refer to:
Historical English term, taken from Greek language, used in relation with Serbia, Serbs or the Serbian language
Servia, Greece, a town in northern Greece
Servia, Indiana, a town in the United States
Servia, Washington, a place in Adams County, Washington, United States
Servia, West Virginia, a community in Braxton County, West Virginia, United States
Servian, Hérault, a commune of the Hérault département in France
SS Servia, a 19th-century British ship of the Cunard Line
Servian Wall, a wall built through southern Rome when Rome was still a city-state
Oriol Servià, a Spanish IndyCar driver

Иначе Расени-Етрурци потичу по званичној историји од Ликијца-Расена, очигледно су заобишли балкан неком чудном путањом, да би се касније обновљена Држава Срба под немањићима назвала Рас, или Рашка! Ово Сервиа мислим да може само још додатно потврдити све претходно.
_________________
www.fondacijadelije.org

Сербо Макарид · Posted: 23 Mar 2014 17:22 Post subject:

Занимљиво колико мало причамо о тој нашој историји поред свих доказа и више него очигледних веза... Нпр. у овом броју часописа Историја као да их је стид да убаце такав текст о србима, старости опанака и путу који су наши преци прегазили у тој обући.
Са друге стране ево примера немачког археолошког издања о неолиту:

Доле можете видети прва археолошка налазишта где је доказано земљорадничка. Лепенски вир предњачи Wink

Први рудници у Европи...

Развој сточарства у европи, опет из Сербских крајева, овог пута Старчевачка култура (која се појавила у раздобју између Винче и Лепенског вира!

Значи шта год да је у европу дошло потекло је из НАШИХ КРАЈЕВА, то је после свега свима очигледно!
_________________
www.fondacijadelije.org

Сербо Макарид · Posted: 24 Mar 2014 08:02 Post subject:

Сербо Макарид · Posted: 24 Mar 2014 09:07 Post subject:

Сербо Макарид · Posted: 25 Mar 2014 11:28 Post subject:

http://www.eupedia.com/europe/maps_Y-DNA_haplogroups.shtml#I
Уколико проучите ове "генетске карте" можете видети порекло појединих народа, у овом случају за нас смо битни ми пре свега, али и због тренутне ситуације наше "комшије" (квази прастановници балкана - арнаути у овом случају).
Постоји око 20 (говорим из главе) различитих хаплогрупа које имају своје подгрупе, Нпр хплогрупа И је главна група, део те групе се сели негде од њих настаје Хаплогрупа И1, ти одлазе касније на две стране од којих настају И2а1, И2а2.
Није тешко укапирати.
Карактеристике И1 су караткеристике белог гена

Шиптарима доминира сасвим друга генетика Е1б1б нпр. неког арапско северноафричког гена (мароко, либија, тунис) што је занимљиво, јер ми са тим народима имамо генетске сличности од вандалско-аланскогг царства (стара расенско-суербска племена!) које је постојало све док га арапи нису освојили... Да је то пут којим су они кренули и мојим сазнањима да су они дошли преко африке у сицилију (30%латинских речи у њиховом језику, другим речима нове речи за ствари које ту први пут сусрећу) и касније део тих трупа (са њиховим породицама) био пребачен као помоћна војска грчког војсковође георгиус манаикоса средином 11.века на балкан, где су се затекли када им је "послодавац" био убијен. О томе постоје записи се савршено уклапају у ово истраживање!
_________________
www.fondacijadelije.org

Asterix · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 04 Feb 2012 Posts: 83

Са свим уважавањем и слагањем око историјских, археолошких, лингвистичких и других чињеница само би се задржао на једном. Наиме, више пута си изложио мишљење о Православљу пре Христа. Ако говоримо о оном православљу свима нама познатом онда је то што причаш нелогично и немогуће, јер се у његовом самом средишту налази Христос. Ако говориш о вери у Срба (Илира) пре Христа онда тако и реци да не би дошло до бркања појмова и збуњивања.
Данашње хришћанство не може никако бити континуитет и наследство веровања које је пре постојало из разлога што је оно потпуно НОВА твар и то и јесте био разлог доласка Христа, да васпостави правилан однос Бога и човека који у том тренутку није постојао. Ако узмеш за истинит стари завет, сложићеш се да је Бог изгнао човека из раја тј. из стања сагласја са Господом. Тим својевољним изгнањем човек пада као биће и лишава се правилног схватања Бога, творевине, себе. Дакле у стању када више не види светлост Божију у свему што га окружује, када не види више Бога, он ће то празно стање испуњавати оним што види (Сунце, громови, шуме, вода) и даваће им неки виши значај и симбол. Према томе изузев пророка старозаветних и њихове околине, веровања народа по читавој планети, па и на Балкану, могу бити само неко давно, бледо, заостало, искривљено сећање на Бога и као таква нису истинита. Јер да јесу зашто би Бог сишао међу нас?
Дакле не постоји наше старосербско православље, и нисмо ми неки наследници истине, нити се ишта од оног што је било веровање очувало већ је у самој сржи и смислу преображено. Православље је универзално, васељенско припада свакој на Земљи особи која га пожели, немој да га себично својатамо.
Православно Хришћанство има неизмерну дубину ономе ко се одлучи да га истражује, и што је још битније има потпуну целовитост истине стога стварно нема потребе тражити неку већу, истинитију причу која се збила пре Христа.

Сербо Макарид · Posted: 29 Mar 2014 13:37 Post subject:

Не својтамо ништа али можемо слободно рећи да смо предање апостола и њихових ученика попримили на нашим просторима без колебања. Јер нам је сродно учењу вере на том простору (и шире).
Ја не желим да лупам овде ми смо СВЕ Smile

, на крају видимо да вреди само оно што опстаје, на нама је да то чувамо а не да примамо којекакве приче о неким квази-староседиоцима арнаута, ткз. бошњака, Хрвата, итд... Једноставно није тако!
Тацитус Римски је писао о кулу ИСИС-а како га је он називао међу Србима, Суебима... Није му било јасно одакле се то појавило, претпостављао је да је то дошло ”са стране”. Тацитус је живео крајем 1. столећа и почетком другог.