DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

ИСТОРИЈА СРБА!!!
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 7, 8, 9 ... 16, 17, 18  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Bandini
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 03 Mar 2012
Posts: 272
Location: Лисабон

PostPosted: 16 Aug 2013 00:29    Post subject: Reply with quote

наравно да знам за жрнов,и тај жрнов после турака није онај који је остао иза деспота, као што је питање да ли је баш на врху било неко келтско или какво друго анитчко насеље, јер није могуће да један рудник ради више миленијума....и колико је авала уопште археолошки истражена јер за неко битно насеље није могуће да се све правило или било прављено на самом врху тог брега где је сад споменик, хтео сам да кажем да не верујем у неку посебно злу намеру краља александра, који је узгред необично нападан и са стране хрвата, и са стране ревнујућих срба-да се тако изразим и тај детаљ ми је запао за око...нпр. у тексту стоји и ово:
Dosta dobro očuvani ostaci grada su 1934.godine dignuti u vazduh da bi se na vrhu Avale podigao spomenik vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu. .... ајде ако је краљ баш хтео да уништи део српске историје, није уништио стари рас-па где је он, трговиште у његовом подножју, шта знамо о дежеви, ето нпр. само то што краљ није минирао, да не идемо даље????
узгред да подсетим тог човека су убиле усташе!
чини ми се да у свему тражимо неку заверу, а не решавамо ствари које су само до нас, које зависе само од наше воље и иницијативе.ето београдску тврђаву није минирао, шта од тврђаве можете да видите, које њен део вам је доступан, који значајнији објекат је отворен за посетиоце???? а још при томе постоји ЈП `Београдска тврђава`!!!!

наравно ово не спада у београдски дух, али ето оде прича...па ако имамо нешто паметно да додамо да пребацимо на одговарајућу тему
_________________


Брате Каброн, ево коначно да ти напишем шта сам хтео, на овој теми, јер се ради о нашој историји.

Нисам ја никакав поборник теорија завере, чак су ми се и гадиле дуго година, и слажем се да не би требало да у свему тражимо заверу и да би требало да гледамо да урадимо оно што можемо, али шта да се ради када сазнамо за неке ствари које нисмо могли ни да предпоставимо да су такве ни у најцрњим мислима? Да ли је одговорно и исправно да окренемо главу и правимо се луди, или је боље по нас да стиснемо јаја и погледамо истини у очи по сваку цену?

Наша историја има више од 7000 год., ако се гледа од Винче и доста више, како то да нам 6000год. „фали“ и да су се негде затуриле? Да ли је могуће да се то деси само завером од странаца и без помоћи нас Срба? Ја мислим да није. И кад се у оном филму на крају текста о споменику Незнаном јунаку каже да је морало да се иде до „голе стене“, и да није смео да остане ни најмањи камен, мислим да је то доста добар доказ о томе да је неко хтео да Жрново потпуно нестане без трага.

Има она прича у Библији када неки момак, који је имао много знања и био имућан, пита Исуса да ли би могао да га следи и учи од њега. Господ му каже да може али мора све да остави, а момак, кад то чује, одустане. Ту причу неко тумачи као момкову везаност за богатство и материјално, али је у њој у ствари акценат на великом знању које је имао, и на које је био поносан, а које је није желео да остави.
А, јесмо ли ми, брате, спремни да оставимо СВЕ што знамо и имамо (у смислу стечене духовности, културе и знања итд.) зарад Истине, у овом случају истине о нашем роду и пореклу?
Бог је, између осталог, Истина, и сам Господ је рекао „Ја сам Пут, Истина и Живот“.

Живети у Богу и напредовати у духовном животу и Истини просто је к'о пасуљ: једноставно следити оно што је причао Христ.

Многи људи иде у Цркву из навике да упали свећу и сл., доста њих дође и учествује у молитви, прати, добија неку благодат од литургије али после пола сата од изласка из Цркве наставља да живи као пре, још мање има оних који су скроз предани, који се редовно исповедају и причешћују и потпуно су у молитви, а на прсте могу да се изброје они чија молитва се „осећа“ уз свештеничку истовремено, оних који цео живот проводе у Богу и чији дух плени, оних уз које и други постају верници и почињу да верују јер се са њима друже, оних који другима дају савете људима и помажу, и који осећају туђе тескобе. Зашто ових последњих има тако мало? Па, зато што кад „загусти“ и кад треба да се почне са остављањем оног „свега“, и кад почне озбиљна прича, тада се скоро сви разбеже и врате својим обичним и нормалним животима у којима нема много ризика, а и не одскаче се превише од осталих ни начином живота, ни знањем, ни понашањем, ни љубављу према ближњима.

Оставити СВЕ за собом да би дошли до Бога а и Истине значи, поред остављања знања и остављање одређених делова наше личности, који нису лоши, али једноставно их морамо оставити за собом јер нису више компатибилни са вољом Божјом која почиње да нас испуњава кад смо на Његовом путу мало одмакли. Ту мислим на неке навике, можда део нешег смисла за хумор, вољу за проводом и блејањем кад им није време, уобичајене начине комуникације са људима и развијање односа са пријатељима, односе у породици на које смо навикли и сл.

Остављање свега због Истине може да доведе и до одређених проблема, у смислу да почнемо да делујемо чудно, а понекад и неозбиљно људима око нас. Врло често људима који су нам много драги. Промене мишљења о неким основним стварима, нарочито онима у које у које нико не сумња и не доводи их у питање, многима делују као некохерентонст. Јесмо ли спремни да променимо мишљење, ако схватимо да смо грешили у неким стварима и у тридесетој или четрдесетој год., и по цену да испаднемо свима смешни? Да нпр. на Слави код кума пред свима кажемо, лупам, „нисам више за краљевину“, или „комунисти су били зликовци, али ни четници нису били скроз океј“ или „ сад сам вегетеријанац, а не пијем више ни кап“?
Није скоро нико спреман то да уради, јер нам је мишљење других често битније од Божјег, а то је један од великих грехова.
Треба имати храбрости да би оставили све због Истине, и до Ње долазе само најхрабрији.


А, да би се до те храбрости дошло треба само радити на својој души и треба желети да творимо Божју вољу у свему, јер што човек више спознаје себе, он све више сазнаје Истину и о свету око себе. Једно иде с другим, повезано је - макрокосмос и микросмос. Како?
Ево, узми на пример људе који презиру, гнушају се и стиде свега што је српско, и који мисле да смо ми сами криви за све што нам се десило у последњих 20 година, а и више. Мислим ту на људе као што су Владимир Арсенијевић, Теофил Панчић и њима слични. То су у 90% случајева људи који су културни, фини, образовани, који мисле да су увек у праву и користе много мозак а врло мало срце у разлучивању и посматрању, који ни не наслућују и не осећају ни несвесно да можда и у њима постоји негативна страна, лоша. То су људи који су атеисти који не успевају ни да помисле да су можда и они грешни и понекад лоши, а како су они грешни и лоши тако може и неко други да буде лош, толико да организује рат против њихове земље, да ствара пропаганду, да лажира вести, чињенице, злочине итд. Не могу да предпоставе да имају то у себи, па ни да постоји у другима, у овом случају Хрватима, Шиптарима, Америма, Немцима, него мисли чим су је „цео свет“ толико против нас значи да смо ми сами криви.

Насупрот њима постоје они који познају себе боље па су провалили и игру Запада, који знају или осећају подсвесно своје грехе, слабости и подмуклости, па могу да их виде или осете и код других. То су људи који боље разумеју и „читају“ ствари око себе од ових првих и најчешће су верници или они који још увек нису схватили да то јесу.

Када неко од ових других пожели да се просветли и да комплетан свој живот посвети Богу, и почне да се моли и тежи више од свега за Благодаћу и миром Божјим, за љувављу и животом у Богу и Његовом непрестаном присуству, такав човек ппосле неког времена схвати да, да би тај мир остварио и да би живео потпуно „у Богу“ мора да савлада демоне које има у себи, и онда он понет својом племенитом жељом и снагом коју је на свом путу сакупио и добио од Бога почне да се бори са њима, једним по једним. Та борба се води тако што се суочава прво са оним што му највише смета, што прво примети да се испречава између њега и Благодатног живота: бес, гордост, самосажаљење и сл. су обично међу првима, и кад се човек моли Анђелима, Арханђелима, Свецима или Богу да га неки демон напусти, то често бива тако што Они учине да он схвати у ком тренутку и због чега му се предао, и да опрости себи и другима који су везани за тај догађај (нпр. ако се неко често самосажаљева и кука над својом судбином и животним ситуацијама које су му тешке, схвати да је то почело од тренутка у коме му се мајка жалила и плакала да ће оставити оца који пије и никад није кући, и то му је као малом било претешко да прихвати и утеху је нашао у самосажаљењу јер није желео да окривљује ни оца ни мајку за њихове поступке). После неколико „остављених“ демона и таквог чишћења за које је узрок увек био у прошлости, кад душа постане мало чистија, могуће је да се човеку деси и нешто чудно: он схвати да демон око кога се тренутно моли нема узрок у његовом личном животу него у прецима, па чак и у његовом народу (Владика Николај, а и многи други, писао је да човек може да вуче грехе својих предака до 7 колена уназад, а психолози то, мислим, зову Колективно несвесно).
Е, ко зарони у своју душу толико дубоко и одгонетне неке тајне своје душе, он почиње и без своје жеље да увиђа, Божјим и природним законом, све јасније и проблеме других људи, а и тајне, лажи и завере у историји, политици итд.

За суочавање са тим „новим“ Истинама је такође потребна храброст (није храброст само акцијати или смети изаћи увек свакоме на црту), јер истине и завере за које се сазна и до којих се дође могу понекад да буду доста другачије, а чак и супротне, од оних које смо очекивали, и може човек да упадне у кризе кад за њих сазна. Али, уз молитву Богу, и Исусу, све се превазиђе релативно лако! Буде фрка у прво време, јер као да се остане без тла под ногама на неки начин, буде човеку страх од непознатог, али кад и ако се молимо да останемо на правом путу, да творимо само вољу Божју и да она буде у нашим животима, онда се пред нама отворе нова врата, створи се ново тло под ногама које даје посматраним стварима другачију перспективу. А, и уосталом, НЕМОГУЋЕ је да Истина не донесе човеку само добро. Треба само имати храбрости и пустите се у то непознато, иза онога што смо мислили да знамо и да је истина, уз веру у Бога, па се онда „иза тога“ отворе врата за која нисмо ни сумњали да постоје. Врата много већег душевног мира а и новог знања.

Добар пример колико су неке ствари и уверења пролазни и човек може да мења своје мишљење је колико смо пута сви ми, или барем већина, верујем, у последњих 20год. променили мишљење о политичарима. Први су Вук и СПО били, па Шешељ некима, па коалиција Заједно, па онда Ђинђић некоме, па смо после свих тих промена коначно схватили да су је Вук само пилићар који ради за Удбу, Шешељ вероватно луд, Ђинђић немачки човек, а о овим сада нећу ни да причам, за све њих скупа, и живе и оне старе мртве, стрељање би била награда за оно што су урадили нашем народу.

Али да пустимо њих,они су проваљена прича, хајдемо да погледамо даље. Да ли мислиш да су сви пре комунизма били океј, прави Срби, патриоте, који су случајно правили грешке које нас сада скупо коштају? Од Немањића до Карађорђевића, преко Вука Караџића (који нам је уништио језик) и Доситеја који су се школовали у Бечу (мени ту одма нешто смрди) и Милоша Обреновића. Чисто сумњам јер ми смо у таквом срању да је то скоро немогуће, а мислим и да оно није почело од '45. Год.. Као и у нашим клубовима (КК, ФК), морао је и неко „из управе“ да ради против нас дуго да би нас баш оволико упропастили. Није то могло да уради само 50год. комунизма.

Све ово пишем јер мислим да ми имамо још доста тога да сазнамо да би заокруглили причу о нашој историји и пореклу и да би све имали кристално јасно пред нама, јер само тако можемо да саградимо духовну базу да извучемо нашу земљу од пропасти у коју срља, са којег год становишта да се погледа: економског, натуралистичког, социјалног, демографског итд. Јер као што нпр. не може да живи срећно и добро неко ко не зна шта је било са њим до пунолетсва и какво му је детињство било, тако не може ни народ који не зна ко је и одакле потиче, а нарочито је тешко ако живи у лажима око тога и има много непријатеља који му желе пропаст, као што ми имамо.
А зашто нам желе пропаст? Зато што смо ми народ који постоји и који је био велики одмах после Потопа (што значи да смо вероватно и пре њега били), и носимо у себи знања и начин живота какав је дат изворно од Бога, а тајне организације које тренутно имају људе у водећим земљама света желе да од људи направе дебиле без душа који не живе духовним животом него једу хамбургере, гледају квизове на тв-у и иду на утакмице са перикама на глави, такве народе виде као велику препреку. Неке (Маје, Инка, Индијанци у САД) су сурово побили, неке изменили (Египат).

Морамо да се пазимо јер је ситуација много зајебана. Зато сам се и расписао оволико! Нисам уопште песимиста, али морамо да будемо опрезни и мудри. Први озбиљан корак би требало да нам буде да се сви који смо за Божју вољу, Истину и Велику и моћну Србију сложимо и међусобно уважавамо и слушамо, без обзира на све разлике међу нама у неким ставовима.
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 02 Sep 2013 07:51    Post subject: Reply with quote

Најпер сам помислио да обришем овај твој пост, јер пре свега овде би желео да пишемо о српској историји а не да о њој дискутујемо, размењујемо мишљења, већ искључиво избацујемо чињенице. Можда и обришем ако видим да није више потребно ту да стоји, да би се људи сконцентрисали на оно битно! Проблем је што смо као нација у курцу, реално некада смо били Цивилизација, док су други уживали у својим канибалистичким обредима (Енглези су нпр. једна од последњих европских нација канибала, средњи век били активни по том питању и док су прве колоније насељавале америку), но ја пишем о цивилизацији која је била цивилизованија од ове данашње сада нисмо ни ц од тога... Свака част појединцима! Ето пре неколико месеци неки лик који иде на нашу трибину и активан је до јаја, историчар али само у теорији, изнервирао ме али на крају је испало да своји ”званичну” историју познаје мање од мене, тако да је рођење за њега јако битног ”константина порфирогенита” датирао негде око године 800, на шта је био мој одговор, да зато је написао по теби свој најзначајнији ”спис о народима” са 150 година (950 год). Тај спис је основа алфа и омега за званичну теорију досељавања ”Словена” на балкан. Сваки званични историчар, мора да призна да ту постоји много нелогичности, али треба и обратити пажњу да тај спис не постоји у оригиналу већ постоје 4 копије које се разликују једна од друге.
Нема везе он је ”школован” (па му се то прашта). Док је за континуитет нпр. слоларног симбола нашег грба, на моје запажање да се појављује од почетка винчанске културе (6000 год пре хирста), он одма кренуо да се смеје (типа будала) и додао да је то истина то би била сензација... Кретен. Нешто касније сам прошетао по калемегданској трвђави, тамо продају неке брошурице, књижице, гле чуда и о винчанској култури. Наравно и ту фотографија тог фамозног 4С као део археолошког проналаска (уклесаног у камен), бемлига нисам имао 800 дин да му купим ту књигу, можда други пут...

Сад тренутно истражујем корене наше вере, занимљиво да ме и они враћају више миленијума уназад, а да притом не причам о ткз. ”Словенском паганству”, које је било само део тог развоја религије,... И видим да се по србији буди полако то ”враћање старој вери” што је по мени непотребно и глупост! Наше православно хришћанство можемо слободно рећи је најчистије и најповезованије са коренима те вере, које потичу од могу слободно рећи Веда... Као што и сви и сви други облици вера потичу од те основе, који нису најбоље схватили о чему се ради, и на тај начин смо добијали многобоштво. Бог је један и свуда око нас, тако да су многи почели да персонификују бога у различитим облицима, тако је настајало многобоштво. Мени је један добар познавалац веда на једноставан начин објаснио то, ујту кад се пробудим нахраним децу, тада сам РОДИТЕЉ, возим се на посао тада сам Возач, итд... Један особа у разним облицима, десетак назива за оно што сам у току дана. Тако је и у ”ткз. паганству”, но ако погледамо ко поред нас највише користи санскритски речи у свом језику, то су Балтски народи. Њихов бог је био један (Один), наш Ил или Первун (први) који се појављује у разним другим облицима типа Јарило, Вид итд... Углавном први назив за бога у старој мезопотамији је било ИЛ, занимљиво је да су јевреји ту попримили свој нази за бога елах, муслимани алах... Али да не одлутамо у погрешан правац. Чему следи и логично порекло назива Илирских Срба од стране Латина - Илири, који су 3 века касније (од придруживања Римском царсту), успели да изборе права за своју веру!!

Прочитао сам занимљиву анализу тога, једног руса, који најпре објашњава Ведске списе, које су у Индији успели да сачувају још из аријевских времена. Веда на словеначком значи Знање, то исто значење и на санскриту. Књига се зове Аријевци, од Јурија Мирољубовог који за разлику од хитлера не покушава да присвоји ту комплетну прастару цивилизацију (чије знање (Веде) се и дан данас користе у медицини, астрологији, математици, итд...) већ за разлику од Хиће покушава да разуме шта представља паганство и данашње изворно хиршћанство (православно). Тако завирује у давну прошлост, када су Индо-Аријевци живели у првобитној реглигији Арије и проналази континуитет једног предања које је мењало често облике, у складу са начином живота верника или других утицаја.
На подручју Старе Србије, у то убрајам подручје од северне далмације па до Солуна, налази се око 2000 ранохришћанских светилишта, да не набрајам сада (остављам то за наредни пост), док се ”званични” историчари често труде да занемаре те археолошке чињенице! У остатку Европе постоји свега десетак таквих светилишта. Тако да није ни чудо да је хришћанство потеко Богу хвала од ”нишлије” Константина Великога, што значи са нашег подручја а не тамо од неког ромеја или јелина (јер они су имали своје утемељено многобоштво).

Нажалост у последње време немам баш много времена, нон стоп сам на путу, што ми омогућава читање књига, али и мањак времена за писање по нету. Па када буде неко срећније време планирам да поделим многе ствари са вама. Наставља се...
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g


Last edited by Сербо Макарид on 10 Apr 2015 22:18; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
Артиљерац
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Nov 2011
Posts: 144

PostPosted: 17 Sep 2013 09:29    Post subject: Reply with quote

Сербо, овдје ћу пренијети један текст на који сам налетио на интернету, има везе са овим што си ти до сада писао. Ако ти квари концепцију теме, бриши...

Да ли српски грб са 4С представља 4 српска племена која су након потопа кренула у 4 правца

Амерички научници Волтер Питман и Вилијам Рајан открили су да је пре више од 5.500 година п.н.е. Црно море било слатководно језеро на око 50 метара испод данашњег нивоа. Ова чињеница наводи на то да су четири огромне реке (Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав) имале једно ушће. Ни на једном другом месту на планети четири велике реке не уливају се на тако малом простору, практично на једном месту.
Управо ова открића наводе на претпоставку да се на ушћу тих река налазила древна цивилизација и град Атлантида, јер је још у античко доба Платон у својим списима навео да је Атлантида потонула у море, као и да је била окружена са 4 велике реке. На ушћу ове четири реке заиста је постојала цивилизација. Али то није била Атлантида (Атлантида је један сасвим другачији и много старији град).
Ушће четири реке је уствари колевка Срба.
Разлог зашто се мешају Атлантида и земља Срба (по некима Словена) лежи у томе што су пред овом древном поплавом избегли Срби носили са собом два предања: једно о граду Атлантиди и друго о својој колевци са ушћа четири реке коју је прогутало море. Од њих су за ове предаје чули египатски свештеници, а од њих антички Грци који су их и записали.
Срби и данас за делове свог народа који живе ван матичне земље кажу да су у ‘расејању’. Дакле, повлачећи се пред надолазећим морем, сасвим логично, народ се кретао узводно долинама ове четири реке. Они Срби који су кренули узводно долинама река Дон и Дњепар, касније су основали државу која се и данас зове Расија (Русија. Изговара се Расија). Они Срби који су се повлачили узводно уз Дњестар до данас су задржали име Срби, са одредницом Лужички. Мишљење је да су се и данашња Чешка, Моравска звале Србија.
Оне су симболично представљене и на српском грбу – крст са четири ‘Ц’ (четири српска племена која су кренула у четири правца)
Они Срби који су се повукли на запад уз Дунав до дана данашњег се зову Србима. Прва држава коју су основали звала се Расија или Рас, односно Рашка, а себе су називали Расјаним Србима, односно Рашанима (Расен). Срби који су се повукли на исток према Кавказу и Каспијском језеру названи су сарматски Срби или стари Срби. Прва држава коју су основали звала се Сербонија (или Сорабија), а народ је назван Сораби, или бели Сораби, док су се јужни (балкански) Срби називали црвеним Сорабима.
А назив регије Моравске и балканске реке Мораве имају исто порекло. Можда су имена дата према постојећим регијама, рекама итд у тој прапостојбини, па су исто тако „понесена“ као и назив регије Рашке, чији назив је првобитно коришћен негде код Црног мора то јест Кавказа за једну планину испод које је једно српско племе живело.
Мало северније, у подручју реке Дњестар, 5.400 године п.н.е. изненада се појављује веома развијена Трипољска цивилизација. Буквално на стотине градова (до данас је откривено око 2000 насеља која припадају тој култури) појавило се око 5.400 г.п.н.е. на подручју данашње Украјине, Молдавије и Румуније, односно ширем подручју реке Дњестар.
Археолози тврде да је то била изразито напредна цивилизација, да су пронађени остаци монументалних грађевина, да су поседовали знања из металургије, производње керамике, ткања итд. Занимљиво је да су живели у урбаним срединама, градовима, који су по правилу били кружног облика и окружени водом (што одговара опису Атлантиде).
У истом периоду, узводно уз реку Дунав, на подручју данашње Србије и Румуније, појављује се такође изразито напредна Винчанска цивилизација. Винча је била урбана средина а становништво је такође изузетно добро познавало металуршке процесе, процесе производње керамике, ткања итд. Занимљиво је да најстарији икад пронађени траг писмености припада овој култури. У том писму, односно систему знакова и симбола лако ћете пронаћи скоро сва слова данашњег тзв. ћириличног писма односно Србице.
Најзначајнија, међутим, чињеница која доказује да је ушће четири реке колевка Срба, произлази управо из винчанског писма. Национални симбол Срба из Дунавске Србије је крст са четири оцила (ћирилична слова ‘с’), и налази се у винчанском писму. Дакле, све ове културе (Винчанска и Таничланска) су произашле из српске културе која се раселила с потонуле домовине.
Иако је ово национални симбол Срба, потпуно је избледело сећање на то шта он, у ствари, представља. Заговаратељи ове идеје утврђују да ово представља центар света којег окружују четири реке. Тако су Срби (Сораби) с правом своју колевку сматрали центром света. То је била најразвијенија, најстарија, заправо једина цивилизација тог доба.
Додајмо томе и Српску православну цркву која је недавно славила 7520. Српску нову годину. Срби и српска православна црква памте један давни потоп који је задесио њихове претке, а преживели који су започели нову цивилизацију, рачунају време од тог потопа као свој нови почетак.
Напредна технологија коју је овај народ поседовао сведочи томе да је исти дошао са неба. Писац Милош Гроздановић у својој књизи ‘Срби јесу народ најстарији‘ наводи да Сора значи ‘с неба‘ а Би ‘народ‘ на санскриту. Стога Сораби (Срби) у преводу значи народ с неба (небески народ), илити ванземаљски народ.
Слагалица је комплетна.
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 17 Sep 2013 11:54    Post subject: Reply with quote


Ова карта која се обично користи у стручним водама за објашњење сеобе народа индоевропског порекла, би могла да потврди сеобу на 4 страна По многим подацима које сам ископао 4с предстаља сасвим сигурно соларни симбол, сад вероватно сунце (С) и стране света... Нпр. Ликијци народ који је боравио на тлу данашње турске, називао је себе Расени, Етрурци (италија), Срби, Руси, док је било случајева да на неким од похода "Словенских" племена користили име Сарби, Суорби, Серби, Сибирци итд... Сви ти народи имају културне, верске, генетске, језиковне и многе друге сличности, да не кажем иста прича, забрањене историје. Добар текст, мада је мени и другима битно да се то употпуњује са доказима (!), као што сам то ја на претходним странама чинио, и ето да употпуним твој допринос. Јако је битно да људи спремни за дискусију пређу претходне странице, прегледају филмове (где сам оставио линкове), како би што боље сагледали комплетну причу. Настављам ускоро, пре свега желим да избацим фотографије ранохришћанских објеката, пре усвајања миланског едикта, како би укапирали и најлогичније је да су они у великом броју пре свега постојали на подручју илирске Србије, јер је Константин Велики пре свега уздигао своју веру, свог народа. Ако је он био из Ниша а није при том ширио грчку или ромејску веру, логично је да је та вера била проповедана на тлу Илирске провинције искључиво, или пре свега... Постоји гомила доказа о томе.
Quote:
Il se u pravoslavnom jeziku pojavljuje kao Bog, jedan jedini, u razlicitim oblicima zato je il pre svega bio prvi bog pervun gromovnik (sveti Ilija). Posle dogovora i spajanja ilirske provincije sa rimskim carstvom, IL-irska provincija je imala pravo na carsku krunu rimskog carstva (24 rimska imperatora sa ilirskih prostora) ali su zauzvrat morali slati svoje trupe i cuvati kolonije kao sto je to bio slucaj sa Konstantinom velikim koji je iz Nisa, i boravio stitio Rimske granice i teritoriju u dalekom Jorku, odakle je krenuo na svoj pohod ka Rimu.

_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 18 Sep 2013 11:30    Post subject: Reply with quote

Оно на шта треба обратити пажњу је да ми те генетике Словена (Суорба, Сарбата, Серба, Расена итд.) имамо око 35% а преко 40% гена Динараца (Кромањонаца - име добили по пећини Кромањон у Француској), као што је то на претходној страници објавио Крфљанин, а ја код првих писања на овој теми.
Кромањонци су праисторијски људи (Homo sapiens sapiens) из времена горњег палеолита, чији су фосили нађени у Француској, близу пећине Кромањон (по чему су добили име). Најстарији познати остаци кромањонаца су радиометријски датовани у време од пре 35.000 година. Што се тиче њиховог времена били су доста напредни, могли су да говоре, бавили су се сликањем и сахрањивали су чланове своје заједнице.
http://www.youtube.com/watch?v=Hwqhv7IXB04

Расени или Срби (Језик, Култура, Вера) су дошли на ова подручја временско/генетски гледано пре седам и по миленијума (култура лепенског вира), чији културно, верски печат ми носимо .


Quote:
Svi nasi antropolozi koji su pokusali da se javno bave poreklom stanovnistva ovog dela Balkana morali su da emigriraju da bi sacuvali zivu glavu. Nas nekolicina 1959. pokusali smo da napravimo Udruzenje prijatelja antropologije, a Sinisa Stankovic, tadasnji predsednik SANU, u oci nam je rekao: „Antropolozi, pa zar vas nismo sve pobili?“ - kaze dr Srboljub Zivanovic, koga je od komunisticke represije spasao poziv da predaje na elitnom britanskom medicinskom fakultetu. Domacoj javnosti poznat je kao strucnjak koji je utvrdio broj od 700.000 ubijenih u jasenovackom logoru i prepoznao skelet despota Stefana Lazarevica. U svetu slovi kao engleski autor, vrhunski antropolog koji je radio u najvecim naucnim projektima druge polovine 20. veka. Malo je poznato da je on u Srbiji pronasao - kromanjonce, najstariji tip Evropljana! Prilikom arheoloskih istrazivanja na Djerdapu video sam da su najstariji skeleti robusni, nalik kromanjonskim - kaze profesor Zivanovic.

Da bi bio siguran o cemu je rec, poneo je deo kostiju i fotografije na institut u Londonu i pozvao najrelevantnije strucnjake da daju misljenje. Svi su se slozili je rec o kostima kromanjonaca, a cuveni list Nature objavio je to kao senzacionalnu vest. Profesor Zivanovic je tada s kolegama iz Britanskog muzeja napravio metod radiokarbonskog datovanja, koji se i danas koristi za ispitivanje starosti kostiju. Utvrdjeno je da su ispitivani skeleti stari oko 10.000 godina, a dr Zivanovic je tvrdio da su to preci ovdasnjeg stanovnistva. Kolege u Londonu, koje su utvrdile da je rec o kromanjoncima, nisu verovale da se oni i dalje setaju ulicama ondasnje Jugoslavije. Pozvao sam ih na veceru u Klub Jugoslovena(Beograd) i samo sto smo seli, uslo je nekoliko nasih grmalja. Naucnici su uglas rekli: „U redu, priznajemo, eksperiment je uspeo!“ - seca se dr Zivanovic. -Kromanjonski tip coveka visok je preko 170 cm, krupnih saka i stopala, a ukoliko imate i kvrgu na zatiljku kosti lobanje - mozete biti sigurni da ste starosedelac, da vas niko nije doselio. Dr Zivanovic dodaje da su najstarije lobanje, pronadjene u Zitistu i Backom Petrovom Selu, stare cak 40.000 godina! Profesor Zivanovic nije mogao da nadje stalni posao, kao istrazivac i nepartijac, mnogo vise razumevanja nalazio je kod stranaca. Radio sam u Ugandi krajem sezedsetih, kada su tamo pronadjeni najstariji ljudski fosili, i saradjivao s najvecim imenima svetske nauke. Kad je stigao poziv da kao nastavnik dodjem u London, istovremeno sam dobio i poziv iz Niša. U njemu je stajalo da treba da se javim sekretaru sreskog komiteta, da bi on procenio moze li se naci neko radno mesto za mene. Tako sam postao profesor uglednog britanskog medicinskog koledza.


Морао сам да додам још овај пост како би допунио целу ту причу, али исто тако мислим да нам је у интересу да наставим са својим писањем о хришћанству међу србима и његовим коренима, који су пре свега веома присутни код нас, док се остатак европе заваравао многобоштвом и другим сличним бајкама.
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Забјело
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 05 Jun 2006
Posts: 376

PostPosted: 21 Sep 2013 09:33    Post subject: Reply with quote

http://www.vijesti.me/vijesti/analiza-koja-je-izazvala-burne-reakcije-srbi-su-najstariji-narod-clanak-150635
_________________
Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.
Back to top
View user's profile Send private message
Лаушки Циган
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 12 Mar 2012
Posts: 14

PostPosted: 05 Oct 2013 17:00    Post subject: Reply with quote

Прво бих желио да се захвалим људима који су писали на овој теми, јер је ово људи нешто што ћете тешко наћити у књигама које учимо у школама и факултетима. Занима ме нешто више од првом краљу Босне, Твртку Котороманићу ако би могли да напишете. Да ли је истина да је био богумил па је послије тог крштен? Или ако ви не можете писати да ми дате неки линк гдје бих могао прочитати.
Back to top
View user's profile Send private message
УлтрасЛондон
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 4146

PostPosted: 06 Oct 2013 09:12    Post subject: Reply with quote

Пријатељу како ово није само историјски форум или форум где се воде идеолошке расправе, потребно је да се докажеш да си навијач. Ја не кажем да ниси, али то овако нико не може да скапира. Кад дођеш до 10 постова, квалитетних, на навијачким причама онда пиши и овде.
Замисли какви би нам се накачили овде да немамо то правило!?

Иначе питање је на месту. Мислим да се јако мало зна о тој теми па зато и остављам уз ову опомену.

Хвала на пажњи, до виђења на Брду.
_________________
https://www.youtube.com/watch?v=XE-f-Ng_cUA
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 07 Oct 2013 10:46    Post subject: Reply with quote

Nazalost moram ovako da piskaram (latinica), ali kasnije planiram ta tri poslednja posta da izbrisem, kada se budemo dotakli tog nekog perioda kako ga ti zoves Bogumila... Kao prvo Sta ti znas o bogumilima? Bili su Bogu mili? Logicno je da su tako dobili neki svoj naziv.. Bogumil naziv se pojavljuje samo jednom u starijoj ranijoj istoriji, i to u jednoj recenici dubrovackog istoricara i katolickog svestenika Mavra Orbinija. Tu se pre svega radi o starovercima koji su trebali posle nemanjicke podele (katolickog dela srbije i pravoslavnog) da prihvate papsku nadvlast. Sto Srbima u tim krajevima nije padalo na pamet, jer ako si ispratio prethodne postove mogao videti da preko srbije postoji put kuda su putovali sveti Apostoli, jos pre "legalizovanog" hriscanstva, isto tako mozes dosta toga cuti ako posetis Sremsku Mitrovicu i proucis ko je sve boravio u toj Rimskoj metropoli.
Drugim recima Bogumili, su pravoslavni srbi, staroverci koji nisu zeleli da se odreknu svoje vere, slave, badnjaka... I prihvate sva ona pravila koja su im bila nametnuta od strane rima. Ako proucis malo te Stecke po Srbiji, Dalmaciji, Bosni, mozes jako brzo i jednostavno da utvrdis da se radi o staroj kulturi i veri koja spaja hriscanstvo sa starijim verovanjem. Najlakse je da se objasni npr. spoj Hriscanstva sa verom Ilira i Kelta (tj. starih slovena Rasena). I dan danas se moze videti taj spoj kod nas, sto "nema veze" sa recimo katolicanstvom, gde su takve stvari iskorenjene tako je trebalo biti i u zapadnom delu Srbije. Pre svega se Papa zalio na bogumile zar ne?
Kao drugo Kralj tvrtko STEFAN Kotoromanic je Bio hriscanin, krunisan u Srpskom Pravoslavnom manastiru za kralja Srba i Primorja 1377 godine.
Svom narodnom imenu dodao ono koje su simbolički nosili svi srpski vladari – Stefan. Tvrtkovo krunisanje priznali su najistaknutiji srpski gospodari, priznali su ga Dubrovčani i Mlečani, i on je, uzdignuvši se u jerarhiju vladara, usvojivši zvanja i ceremonijal srpskog dvora, učvrstio vlast u Bosni. Bio je u direktnom krvnom srodstvu sa nemanjicima.
Quote:
U bici na Kosovu polju 1389. g. Tvrtko šalje u pomoć knezu Lazaru jedan dio vojske s vojvodom Vlatkom Vukovićem, pobjednikom u bici kod Bileće. Bosanski odred tom prilikom nije mnogo stradao, i vojvoda Vlatko je obavijestio Tvrtka da je pobjeda bila na hrišćanskoj strani. Nema nikakve sumnje da je Tvrtko ušao u rat sa Turcima koji je doveo do bitke na Kosovu kao srpski kralj, obavezan da štiti zemlje «roditelja i praroditelja svojih, gospode srpske». Kralj Tvrtko je bio potpuno ubijeđen da je njegova vojska i vojska srpskih oblasnih gospodara na Kosovu Polju izvojevala veliku pobjedu. U tom smislu Tvrtko je slao pisma hrišćanskim državama, javljajući radosnu vijest o svom velikom trijumfu. Sačuvan je ostao odgovor Firence, stilizovan od poznatog humaniste Koluča Salutatija, u kome se hvale i slave – kraljevstvo Bosne, kojem je palo u dio da «bije tako slavnu bitku i zadobije toliku pobjedu, junaci koji su ubili Murata i kralj koga je posvetila tako slavna pobjeda kojoj se uspomena nikad neće izbrisati».

U ljeto 1390. godine Tvrtku se pokoravaju gradovi Split, Trogir, Šibenik i ostrva Brač, Hvar i Korčula. Tvrtko je stvarno vladao dalmatinskim gradovima, osim Zadra, i najvećim dijelom Hrvatske. O Tvrtkovoj veoma kratkoj vladavini nad Dalmacijom i zaleđem (trajala je svega 9 mjeseci) sačuvano je vrlo malo podataka. U nekim sačuvanim latinskim aktima s titulom kralja Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja Tvrtko se javlja prvi put 10. jula 1390. godine. Usred svojih uspjeha Tvrtko iznenada umire marta mjeseca 1391. godine.

Ovo sam ubacio jer je tipican primer gde se izostavljaju vojni pohodi ka severu drzave. Kao sto znate (ili ne) nakon kosovskog boja, imali smo konflikt sa Madzarima, negde oko 52-3 put samo u tom 14 veku, Tako da je godinu dana posle kosovskog boja Tvrtko Stefan kotoromanic, krenuo u vojne pohode ispod Save i dosao do zagorja, po nekim i dela slovenije, pa je tako sebi pridao JOS tutulu kralja Bosne, Dalmacije i Hrvatske. Ali tek posto je osvojio te zemlje. Zbog tih osvajanja ga sada Muslimani i Hrvati svojtaju...
To o Bogumilima je slicna tema kao o Ilirima. Tu se iskljucivo radi stvaranju nekog istorijskog prava, eto dok se musliman istoricar slaze sa mnom oko toga, nas istoricar Srbin sa tribine, prica ljudima da smo mi dosli u dalmaciju "tamo negde u 15-16 veku, hm... kad su pobegli od turaka..." Kakav kreten pa to nije realno. Istog dana kontaktirao me lik koji istrazuje korene svoje porodice i dosao do saznanja u manastiru Krka da su njegovi tamo vec od 12. veka ziveli (okolina knina).
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 07 Oct 2013 11:35    Post subject: Reply with quote

http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/srednjivek/tkotromanic-dubrovniku_l.html
Свако ко добро прочита ово писмо Твртка Стефана Котороманића мислим да му може све бити јасно што се твог питања тиче.
Доле имате линк са фотографијом тог писма:

Quote:
“Veoma je prijatno proslavljati Tebe kako dolikuje i istinskom vjerom i ovom, dakle pobožnom i radosnom riječju obratiti se Tebi, o prvomučeniče Hristov Stefane. Ti se, pak, za one što te kamenovahu moljaše govoreći: “Gospode, ne uzmi im ovo za grijeh, jer ne znaju šta čine”. Toga radi, o mnogostradalniče, kao što si se molio za one što Te kamenovahu – još više se moli Vladici mojemu Hristu Bogu za onoga koji Ti se uvijek moli, priziva Te i priznaje Te za stradalnika Hristova i koji sva dobra djela čini u Gospodu Bogu svojemu, prizivajući Tebe u pomoć, jer Tvojim moljenjem primih blagodat od Gospoda Boga i udostojen bih vijenca i časti i skiptra carskoga mojih roditelja svetih, ranijih gospodara srpskih, kraljeva i careva, da slijedeći životu njihovu i pravilima carskim sve nedostatke ispravljam i upravljam u zemljama Bogom darovanog mi kraljevstva. I boraveći u njima obrete se kraljevstvo mi u Primorju.

U Župi Dračevičkoj mjesto je podesno za zidanje grada. I tada prizvah u pomoć Gospoda Boga i svetoga velikomučenika i arhiđakona Stefana, kao što i gore rekoh, i u ime njegovo sazidah grad na rečenom mjestu. I dadoh mu ime Sveti Stefan. I bješe izvoljelo kraljevstvo mi postaviti tu slanicu i da bude trg za prodaju soli.

Мислим да је тиме све речено! Србенда, Хришћанин-православац Wink по некима (неверницима) богумил.
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 721

PostPosted: 07 Oct 2013 11:46    Post subject: Reply with quote

Брате јел можеш само укратко да напишеш нешто о крунисању Твртка Стефана Котороманића у Православном манастиру. Колико знам непознато је где се то одиграло, неки извори говоре да је у питању манастир Милешева? Да ли имаш неке информације везано за тај догађај?
Кажем укратко пошто планираш да пишеш више о томе у неком наредном периоду, па није потребно да ти сада одузимам пуно времена.
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 07 Oct 2013 14:50    Post subject: Reply with quote

Quote:
Postignuti uspesi, vlastite ambicije, stanje srpek države čijim je delovima već ovladao i činjenica da je i sam potomak Nemanjića naveli su bana Tvrtka da se kruniše za kralja. To je i uradio, verovatno, na Mitrovdan 1377. godine u manastiru Mileševi, gde se nalazio grob Sv. Save. Po ugledu na srpske monarhe Tvrtko se proglasio "po milosti božijoj za kralja Srbljem, Bosni, Pomoriju i Zapadnim stranam". Svom imenu je dodao i ime Stefan, što jeimalo državno-simboličko značenje. I kasnije, svi bosanski kraljevi dopisivali su sebi ime Stefan. Ovaj Tvrtkov čin nije naišao na protivljene susednih država; Venecija i Dubrovnik, u dokumentima ga nazivaju "redž Rassie".

Ово сам прекопирао са једне странице али у суштини то би требало да је то.
Нажалост још нисам стигао да обиђем Манастир Милешева, иако већ дуго планирам. Али све моје информације осим ових нових "муслиманских" (који чине никад глупљу пометњу) се поклапају са његовим крунисањем у манастиру Милешева на Митровдан Те 1377- год...
Мавро Орбин у своме делу „Краљевство Словена“ наводи да је крунисан „од стране митрополита манастира Милешеве и његових монаха у цркви поменутог места“, а сам Твртко у повељи Дубровчанима од 10. априла 1378. каже: „ ... и идох в србскују земљу ... и тамо шдшу ми венчан бих богом дарованим ми венцем на краљевство преродитељ мојих“, тј. Немањића. Константин Јиричек у свом делу (историја срба) исто тврди да је Твртко по свој прилици крунисан „старом круном Стефана Прововенчанога“

Уколико неко буде тражио књигу Мавра Орбинија, не би вам то препоручио да купујете. "Историја Словена" се продаје малтене у свакој књижари, добићете само други део те књиге, први део који се тиче давне историје (до немањића!) тих око 260 станица фали, тј. никада нису објављиване, бар не у последњих 135 година...
http://de.scribd.com/doc/6004188/Mavro-OrbinKraljevstvo-Slovena
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
dpcz
ДЕЛИЈА


Joined: 06 Feb 2008
Posts: 237

PostPosted: 09 Oct 2013 15:45    Post subject: Reply with quote

Твртко I Котроманић је по женској линији био потомак Немањића. Био је унук Јелисавете, ћерке краља Драгутина Немањића. Он је то са поносом истицао и након смрти цара Уроша имао је легитимно право на српску краљевску круну.
Твртко је био савезник кнеза Лазара. Њихово савезништво и сарадња започела је заједничком акцијом против Николе Алтомановића, тада најмоћнијег српског властелина који је својим претензијама на српски престо и територије већине српских великаша изазвао њихово непријатељство и сарадњу против њега. Након што су га савладали Твртко и Лазар су поделили његове територије. У састав Тврткове државе ушли су западни делови Николине области са Пријепољем, Гацком, Оногоштем, Подриње све до иза Лима, обухватајући велики део подручја старе Рашке. У његовој држави тако се нашао и манастир Милешева, задужбина краља Владислава Немањића, у коме су се налазиле мошти Светог Саве.
Твртка Котроманића, праунука Драгутина Немањића, управо је ту, у Милешеви, како пише Орбини, над моштима Светог Саве игуман манастира 1377. крунисао за краља. Ћоровић сматра да је крунисањем у Милешеви над моштима Светог Саве Твртко желео да још јаче истакане своју везу са Немањићима и њиховим традицијама. Јиречек пише да је по свој прилици крунисан старом круном Стефана Првовенчаног. Твртко је тада понео и краљевско име Немањића и потписује се као ,,Стефан Твртко од Христа Бога краљ Србљем, Босни, Приморју и Западним странам". У својој повељи Дубровчанима Твртко пише:,,кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ми беху прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се-видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И одох у српску земљу желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих." На Твртковом двору су успостављени српски краљевски обичаји и титуле.
Иако је понео краљевску круну и титулу ,,краља Србљем" Твртко никада није имао амбиције да успостави непосредну власт над областима кнеза Лазара. Остао је Лазарев савезник који је привхати твртка за краља и задовољио се титулом кнеза иако је и он на својој територији баштинио државничке и дворске традиције Немањића. Савезништво између Твртка и Лазара било је толико снажно да је Твртко, иако заузет ратовањем у Далмацији, послао Лазару 1389. на Косово у помоћ своју војску предвођену војводом Влатком Вуковићем, који је годину дана раније тукао Турке у бици код Билеће. Чак ни после Лазареве погибије Твртко није покушавао да успостави своју власт на његовој територији.
Што се тиче његове верске припадности она је неразјашњена. Кад му је требао повод за напад у Босну, угарски краљ је тврдио да Твртко подржава јерес у Босни, Рачки тврди да је био православац, Руварац и Ћоровић тврде да је био католик.
_________________
Срце моје је увек уз тебе, Звездо волим те!
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 10 Oct 2013 13:42    Post subject: Reply with quote

Пре него што се дохватимо тих појмова "Богумил" из школских књига треба да разјаснимо о чему се ради и то има и тек тако много везе са целом нашом причом јер се ради о ранохришћанским/православним веровањем, од чега смо много тога сачували/обновили у нашем православљу. Када будем имао више времена планирам о томе да се распишем.

Ако помислитие на Немањићку Србију, можете већ имати у глави православни и католички део. Тај католички део је био Зета (Црна гора), хум и захумље (доња далмација, херцеговина), приморје (далмација) и босна. Као што знате то су одувек били српски делови наше државе, сем већих градова (као што је био дуброник, херцег нови, антибар,...) католицизам није имао могућности да се јаче учврсти због обичаја који су пре свега раносрпски/хришћански, да кажемо вере сада православне. Католички свештеници који су обилазили и ширили папску веру и правила често су наилазили на отпор у тим крајевима (унутрашњост Србије). Иако се на стећцима могу лепо видети нпр. свети георгије или Јуриј, стари српски симболи, Перуново или сунце светог Илије, крстови, који савршено спајају нашу стару веру са хришћанство, а обичају су увелико сачувани у нашем православљу.
http://img820.imageshack.us/img820/5015/svetijurajiazdaja.jpg

И да напоменемо да је једно од најпознатијих "босанских" места где се ти стећци налазе Видово Поље. Вероватно по неком муслиманском рановерском светитељу... Да сасвим сигурно bag Свети Вид могуће... или тако нешто...

Планирам то да објасним и докажем у наредним постовима. То и савршено објашњава и ту заблуду и писања о вери Твртка Стефана Котороманића.

Ти такозвани стечци се налазе свуда и по србији, но колико се у србији брине о својој историји ти средњевековни споменици су тотално запостављени, коришћени тако и за изградњу штала, зидова кућа, ограда итд...
Ево примера из неготина. Што би значило да је муслиманска теорија о богумилима неописива глупост.

У принципу ради се о нашој "забрањеној историји" тј. културном повезивањеу наше истоирје од Лепенског вира, преко Старчева, Винче, Илирске Србије, Рашке, Православне Србије.... КОНТИНУИТЕТУ ЈЕДНЕ КУЛТУРЕ!!! И ако смо у заиста дошли у 7 веку што је неописива глупост, откуд то да се старословенска култура из Сарматије (Сарбатија - део западне русије, украине, молдавије, дела пољске, балтика итд...) савршено уклапа са ткз Илирском културом Србије на Балкану?!? Глупост неописива и још да напоменемо да НЕ ПОСТОЈЕ ДОКАЗИ О ДОСЕЉЕЊУ СРБА, а да доказа о нашем бравку на овим крајевима никад краја! Чак их толико много има да их други присвајају/отимају... Од грка, ромеја, па до придошлих Хур-вата (како су тврдили за време 2. св рата и учили по школама НДХ), да о шиптарима и не причамо... Бу(ол)гари су монголско племе, ето причају исквареним српским, да не причамо о њиховим владарима и средњевековним споменицима...
Богумили су Староверци који су сачували многе наше православне обичаје упркос папином притиску по тим "католичким" територијама.
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2812
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 11 Oct 2013 11:03    Post subject: Reply with quote

http://srbin.info/2013/09/kako-su-nestali-srbi-rimokatolici-2/
Да би боље разумели ово о чему причам и њен каснији развој, налетех случајно на овај текст, који би могао служити као допуна... Пре пар месеци кренуо сам да читам књигу "Косингас", где се описује период око косовског боја, "митска" прича али одушевљен сам писцем и његовим познавањем српске митологије, старих обичаја, па и крајева као што су мало познато Марково Камење на Копаонику. Налетећете на много занимљивих прича о старим српским обичајима, ткз паганским, другим речима у босни би се звали од стране католика "богумислки"... Била је то занимљива освежавајућа ствар за мене, јер сам пре тога прочитао анализу обичаја старих Аријевца, њиховим Ведама, везе са старим веровањем по Русији и балтичким државама, Пољској, Србији итд...
Реч је о протохришћанскј култури, опет да напоменем Константин Велики је био Нишлија, и дао је слободу народној вери, која није била нити јелинска нити Ромејска, ето баш су се они највише трудили да на крају њихово хришћанство буде исправније од народног... иако су мало пре тога били многобошци...
Можда некима није најјаснија веза између Аријевских Веда и Србије, верујте ми ево ортак са шљаке обожава те раније културе, прича ми о Ради, Агнију, Вишњем, Баг-давадати итд.. Рада је радосна жена кришне, Агни је бог ватре или Огња (словенци кажу нпр Огни за ватре), Вишњи или Баг - Бог, Буда нпр ништа друго не значи него Будан... То Веде, старо очувано "сведочење" аријевца је донео огранак који је после великог потопа (настанка црног мора) отишао на исток, један део са црног тог црног мора отишао је на другу страну, (генетике тог народа поседујемо око 37%) дошао је на балкан, Суорбати, Суормати, Расени или Венети... итд... Ето на балкану се појавила та култура пре 7 и по миленијума и језик који је очуван са 35% санскритских речи (језик аријевца)... Нажалост немам времена морам да палим...
_________________
https://youtu.be/UvZ-RgKOc0g
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 7, 8, 9 ... 16, 17, 18  Next

View previous topic :: View next topic
Page 8 of 18

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop