www.DELIJE.net

[Четник]

Ово је једна јако битна тема за опстанак преосталог становнишва на Косову и Метохији.Од јуче је укинут додатак који је био дељен Србима на Косову и Метохији.Слажем се да је у свему томе можда било малверзација али је и свако то заустовалио да људи одлазе са Косова и Метохије.
Брат Хатори је дао предлог да Срби кроз турима могу зарадити али постоји још један начин како да зараде а то је да се производи који они производе промовише и дистрибуира и да им се тако помогне да раде и зараде.
Први производ са којим се почело јесте вино из Хоче и Ораховца.Али није то једини производ који се прави на Косову и Метохији.
Осим вина,тамо се прави и минерална вода,мед,ракија,рразни ручни радови, којима сам већ писао.Такоће има и оних који производе ратлук,па и узгајају рибе.
Освим тим привредницима имате на http://www.umetnostbiznisa.net
А путем сајта http://jefimija.net можете неке од производ аи поручити.
Највише за сата има ручних радова.
О самој еконими кроз историју али и садa на Косову и Метохији писаћу ускоро.
_________________

[Бамби]

''Чланови Владе Србије, који се последњих дана одреда праве затечени одлуком Уставног суда о укидању тзв. косовског додатка, имали су ЧЕТИРИ МЕСЕЦА на располагању да пронађу ново решење како да Срби са Косова добијају увећане плате. Јер, Уставни суд Србије је одлуку донео 16. априла и објавио је на свом интернет сајут!''

''Упркос томе, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић каже да је за ту одлуку, која је у директној надлежности његовог ресора, сазнао тек прошле недеље!! И није могао да објасни како је могуће да, као надлежни министар, није раније обавештен о одлуци суда..''

Ево примера:

''Медицинска сестра у Косовској Митровици са 20 година стажа ће примати 24.000 динара, док њена колегиница на Врачару 41.000...''

И да подсетим да је влада Зорана Ђинђића издвајала 13 пута више средстава за Косово него садашња влада...
_________________
''Немој да се мрштиш, послаћеш нас у затвор..''

[Четник]

ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ


АП КиМ (10.907 km2) је јужна покрајина Републике Србије. Према проценама на КиМ живи 1,9-2,2 милиона становника (88% су Албанци, 7% Срби и 5% остали).


У 2005. години АП КиМ се оцењује као неразвијено и сиромашно подручје са БДП по глави становника од 1.243 евра (1.600 долара), са око 2 милиона становника, са високом стопом сиромаштва (око 35% испод границе сиромаштва и око 10% екстремно сиромашних), недовољно развијеним индустријским сектором, лошим снабдевањем електричном енергијом, високом стопом незапослености, ниским квалитетом образовања, прилично лошим социјалним статусом (висока стопа смртности деце), честим етничким конфликтима, као и великим притисцима споља. „Организовани криминал и корупција су највеће претње стабилности Косова и Метохије и одрживости институција”, (извештај Каи Еидеа, специјалног известиоца Савета Безбедности Уједињених нација-септембар 2005. године). Истовремено привреду АП КиМ карактерише високо либерализована трговина, чврста монетарна политика, ниска инфлација и функција евра као de facto домаће валуте. Пољопривредна производња је значајно увећана, а највише је заступљена производња пшенице, говедина и млечни производи. Процењује се да је од 1999. године на ово подручје ушло донација укупне вредности од преко 2 милијарде евра (преко 2,5 милијарди дол

У досадашњем развоју након периода доминантне екстензивне, натуралне производње, током 90-их година прошлога века већи значај је имала индустрија као основни покретач привредних активности и економског развоја општине у целини. Остале привредне гране су се развијале уз осетно заостајање, нарочито услужне делатности и мала привреда, што је у великој мери данас ограничавајући фактор бржег развоја производно-индустријских и других капацитета, јер њихову производњу не прате одговарајуће комплементарне делатности, како по обиму, тако и по нивоу и квалитету. Досадашњи развој привреде карактерисала је релативно неуједначена привредна структура са различитим производним капацитетима и опремом не баш савременом технологијом, без довољно продуката виших фаза прераде.
Велики привредни системи друштвене и државне својине који су били носици привредног развоја 1980-их и делом 1990-их година на територији АП КиМ данас су у великој мери изгубили на значају. Данас се суочавају са великим проблемима који постављају питање њихов даљи опстанак с обзиром да раде у неповољном пословном амбијенту, већина са нерешеним својинским статусом, ниским степеном искоришћености расположивих капацитета, великим притиском вишка запослених, застарелом технологијом итд.
Тренутно на подручјима где живи српска заједница на КиМ ради мали број великих предузећа. Запосленост је изнад нивоа упослености капацитета, али се свим снагама жели задржати квалитетан кадар, упослити новим пројектним решењима (која су у плану и која чекају финансијску подршку) и повратити ранија производна активност чиме би се додатно запослили нови радници. И поред свих тешкоћа ова предузећа успевају одржати биланс пословања уравнотеженим.
Локалну привреду подручја са српским становништвом највише погађа мала производна активност. Сектори прерађивачке индустрије и грађевинарства једва да функционишу, док на значају добија сектор трговине и услуга. У општинама у којима су Срби већина и које су концентрисане на северном делу АП КиМ ситуација је нешто повољнија. Производни погони раде, истина са малим капацитетима, али доприносе развоју својих локалних заједница.

Положај Срба и националних мањина у АП КиМ

Од јуна 1999. године из АП КиМ је протерано више од 245.000 Срба и других грађана. Расељени су нашли боравишта у другим местима на Косову и Метохији и у осталим деловима Србије, било у приватном смештају или у колективним центрима, као и у земљама у окружењу или у трећим земљама.
Од 437 места у којима су живели Срби до 1999. године, изузимајући општине Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, етнички је потпуно очишћено 312 насеља.
Према подацима Високог комесаријата за избеглице УН, на Косово и Метохију се до марта 2008. године вратило свега 18.060 Срба и других грађана. Међутим, број реалних повратника је знатно мањи.
АП КиМ је најсиромашније подручје у региону с бруто друштвеним производом по глави становника од 1.600 долара, високом стопом сиромаштва (око 35 % испод границе сиромаштва и око 10 % екстремно сиромашних), неразвијеним индустријским сектором, електроенергетским објектима који су углавном у лошем стању услед неодговарајућег одржавања, као и недовољно искоришћеним електроенергетским капацитетима, високом стопом незапослености, најнижим зарадама у региону, ниским квалитетом образовања, забрињавајућим социјалним стањем, честим етничким сукобима, нетолеранцијом према другим етничким заједницама, развијеним криминалним активностима, корупцијом и непотизмом.
Основне карактеристике досадашњег развоја привредних делатности су неразвијеност и закаснео и успорен развој. Развој делатности и однос међу њима су такви да не могу обезбедити рационалнији, ефикаснији и бржи укупан економски, па тиме и друштвени развој АП КиМ. Сада на подручјима где живи српска заједница ради мали број великих предузећа. Запосленост је већа од нивоа упослености капацитета, али се свим снагама жели задржати квалитетан кадар, повећати упосленост капацитета новим планираним пројектним решењима и повратити ранија производна активност чиме би се додатно запослили нови радници. И поред свих тешкоћа, та предузећа успевају одржати уравнотежен биланс пословања.
У АП КиМ послује 528 предузећа, која запошљавају укупно 10.254 радника, а нека од њих, уз кредитну подршку Фонда за развој Републике Србије, могла би да буду носиоци развоја средина у којима живе Срби и припадници националних мањина.
Стране директне инвестиције представљају један од инструмената за покретање производње, размену знања, развој инфраструктуре, раст запослености итд. Користи од страних директних инвестиција су велике, поготово када су веће и усмерене у разноврсне делатности. У српским срединама на Косову и Метохији готово и да није било страних директних инвестиција. Све те инвестиције (донације) усмерене су у развој инфраструктуре, а не у развој привреде, па нису имале значај за економски развој српске заједнице.
Стратегијом за смањење сиромаштва утврђено је да су интерно расељена лица категорија становништва која живи на доњој граници сиромаштва или испод ње. У ту категорију спадају и лица која су се вратила у АП КиМ или су и после 1999. године остала да живе на Косову и Метохији. Једини извор прихода за највећи број грађана представљају различити облици финансијске помоћи, које појединци или породице остварују на основу Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана и Закона о финансијској подршци породици са децом. Уредбама, програмима и другим актима Владе Републике Србије установљена су и новчана давања за породице повратника и породице киднапованих и несталих лица.
Мултиетнички карактер АП КиМ је нарушен, имајући у виду чињеницу да се положај Срба и припадника националних мањина не поправља и да се по много чему погоршава. Правосудни систем ПИС не функционише, судство није независно, судови су пристрасни и пресуђују у корист Албанаца, без обзира на чињенично стање, а преступници, најчешће, остају некажњени. Имовина већег броја Срба и припадника националних мањина је узурпирана, а ефикасни правни механизми за њену заштиту не постоје. Чак и када им се омогући приступ имовини, постоји ризик по њихову безбедност јер им је ограничена слобода кретања. Евентуално изречене мере одузимања имовине незаконитим држаоцима не делују и према трећим лицима, па се најчешће одмах по исељењу једног незаконитог држаоца усељава други, кога судска одлука не обавезује. Срби и припадници националних мањина су изложени тешкоћама у коришћењу здравствених услуга и у образовању деце (превоз до удаљених школа, посебно током зиме). Рестрикције струје и воде су свакодневна појава. Српски језик и језици националних мањина, осим албанског, потпуно су запостављени у службеној употреби и у медијима, а топоними се самоиницијативно мењају.
Резолуцијом СБ УН 1244 утврђено је да међународне снаге безбедности спречавају обнављање непријатељстава, успостављају сигурно окружење, како би избеглице и расељена лица могли безбедно да се врате домовима, обезбеђују јавни ред и сигурност док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за тај задатак, пружају подршку и блиско сарађују с међународним цивилним снагама, надгледају границе, обезбеђују заштиту и слободу сопственог кретања, кретање међународних цивилних снага и осталих међународних организација. Од 1999. године до данас број војника КФОР-а се мењао, односно, драстично смањивао, што за последицу има недовољно присуство на терену, отежану контролу територије и безбедности. КФОР је у протеклом периоду учествовао у оспособљавању Косовске полицијске службе (у даљем тексту: КПС) и ЕУЛЕКС-а за решавање безбедносних проблема, задржавајући при том улогу „трећестепеног фактора” реаговања у кризним ситуацијама. Резолуцијом СБ УН 1244 успостављена је привремена управа УН у АП Косово и Метохија. Општинске управе на северу су наставиле с радом у месту свог седишта (Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Липљан, Ораховац, Штрпце и Косовска Митровица), а општине у којима не постоје услови за функционисање општинске управе, привремено су преместиле седишта у друга места на територији АП Косово и Метохија (Приштина у Грачаницу, Пећ у Гораждевац, Исток у Осојане, Сува Река у Лепосавић, Ђаковица у Косовску Митровицу, Дечани у Косовску Митровицу, Призрен у Штрпце, Клина у Дрсник, Србица у Суво Грло, Вучитрн у Прилужје, Обилић у Племетину, Косово Поље у Угљаре, Урошевац у Грачаницу, Витина у Врбовац, Гора у Враниште, Гњилане у Горње Кусце, Косовска Каменица у Ранилуг, Подујево у Куршумлију, Ново Брдо у Прековце, Глоговац у Грачаницу, Качаник у Косовску Митровицу, Штимље у Липљан).
_________________