www.DELIJE.net

[муња]

По други пут у Јадовном одржана је комеморација жртвама првог усташког терора 1941. године када је у само два мјесеца погубљено 40 123 жртве

http://www.jadovno.com/jadovno-slana-metajna/articles/jadovno-da-se-ne-zaboravi-i-ne-ponovi.html

http://www.jadovno.com/foto/articles/jadovno-26-jun-2011-drugo-obiljezavanje-dana-sjecanja-na-jadovno-1941.html
_________________
Догодине у Призрену!

www.fondacijadelije.org

[муња]

Садржај темата "НДхрватска - Држава геноцида" открива тематски распон који је присутан у обради теме: од идеолошких извора усташтва, преко расистичких закона донесених ради оправдвања геноцида, до сведочења преживелих логораша о страхотама Јасеновца, Јадовна, Пага и сл...

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/o-nama/magazin/ndhrvatska-drzava-genocida/
_________________
Догодине у Призрену!

www.fondacijadelije.org

[СКИДС]

АКЦИЈА!!! Сви који сте у могућности проследите ову вест на што више адреса, форума, поготово оних који имају тематику куда на летовање и слично, а не би било лоше мало погледати које туристичке агенције имају понуду одлазак на острво Паг и њима обавезно слати ове информације, јер има доста људи који ни не знају да је тамо био логор, а и има и оних што се праве луди па би требало све њих редовно подсећати. Ово важи и за браћу која живе у Расејању, пошто постоји гомила страних агенција које воде туристе на ово место злочина, вероватно ни не знајући где их воде, па треба слати свима што више информација!

http://www.sd-zaduzbina.com/vesti/plazha-zr-e-u-blizini-logora-iz-1941-chrvatsku-ibitsu-podigli-kod-m-esta-zlochina.html

[СКИДС]

Ово су медији који су за сада пренели ову вест:

http://www.jadovno.com/jadovno-slana-metajna/articles/plaza-zrce-u-blizini-logora-iz-1941-hrvatsku-ibicu-podigli-kod-mjesta-zlocina.html

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=528887

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/170188/Otkrivamo%3A+Da+li+hrvatsko+more+stvarno+najlep%C5%A1e+miri%C5%A1e.html

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/153664/Bahanalije-na-srpskom-stratistu

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/skandal-orgije-u-pagu-nad-srpskim-kostima-106553.php

http://www.alo.rs/vesti/38014/BAHANALIJE_na_srpskom_stratistu

http://www.jadovno.com/jadovno-slana-metajna/articles/stratista-srba-i-%D1%98evre%D1%98a-nisu-m%D1%98esta-za-zabavu.html

http://www.jadovno.com/en-lat-352/articles/zrce-beach-near-a-1941-camp-croatian-ibiza-near-crime-site.html

[муња]

Јасеновац на филму

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић најављују снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/981820/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86+%D0%BD%D0%B0+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D1%83.html
_________________
Догодине у Призрену!

www.fondacijadelije.org

[Артиљерац]

НЕВЈЕРОВАТНО
http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=28132%3A2012-04-23-14-57-45&catid=50%3Aistorija&Itemid=94

[СКИДС]

Пођимо на Јадовно!

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/jun/podjimo-na-jadovno.php

[manga]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1126956/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83+%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%83.html
Комеморација у Јадовну[/url]

[nika3]

http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/Istina.sr.html

[СКИДС]

ГОДИШЊИЦА КРВАВОГ УСТАШКОГ ПИРА НА ПАГУ И ВЕЛЕБИТУ

http://www.jadovno.com/jadovno-slana-metajna/articles/godisnjica-krvavog-ustaskog-pira-na-pagu-i-velebitu.html

[КапларДС]

Вероватно једно од последњих живих сведочења о усташком пиру и страдању Срба у 2.светском рату!Вреди прочитати,да се никад не заборави...!!!

http://www.vaseljenska.com/intervju/vaskrsnuce-zorke-delic/
_________________
За ГРБ погините,терен преорите,само се борите,за те боје две,којима ПЕВАМО И КАДА ГУБИМО И КАДА ВОДИМО,НАПРЕД ЗВЕЗДА...

[ult ze]

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника
http://borbazaveru.info/content/view/4826/1/

[СКИДС]

На Јадовну, дан по Видовдану

http://www.jadovno.com/jadovno-slana-metajna/articles/na-jadovnu-dan-po-vidovdanu.html

http://www.youtube.com/watch?v=FJzJz_N9i_I

[У ДИМУ СВЕ]

ГАРАВИЦЕ: СТРАТИШТЕ 12.000 СРБА
Гаравице су једно од највећих стратишта српског народа послије Јасеновачких логора и логора Госпић – Јадовно. То је у географском смислу простор удаљен од града Бихаћа два и по километра, а обухвата Гаравице, Карађорђево село(некад Брезовица, а данас Каменица) и Церавац. На земљишту које је било у власништву добровољаца из Првог свјетског рата, налазиле су се природне ливаде, јаруге и канали различитих дужина и дубина.
У Бихаћу су прво покупљени најугледнији и најбогатији Срби 20. Јуна 1941. и побијени послије три дана мучења у злогласној кули. У Капетановој кули су Срби довођени и мучени, тучени и мрцварени, да би потом били одведени на стратиште и на монструозан начин убијени. Муслимани су након рата свједочили о страшним крицима која су долазила из куле. Хусреф Реџић каже: „Тако је трајало из дана у дан, из ноћи у ноћ. Затварали смо прстима уши да не чујемо тај лелек и јаук, који није био сличан ни људском ни животињском гласу. Тешко да је постојало нешто страшније од тог караказана, тог затворског дворишта, у којем су масакрирани српски сељаци...Смрт на Гаравицама је долазила као избављење...“
У ноћи 23/24. Јуна 1941. године око 1.200 Срба је сабијено на фудбалском игралишту у Бишћу. Одатле су их отјерали према Кулен Вакуфу и Босанском Петровцу одакле се нису вратили. Њих је поклала група херцеговачких муслимана под командом Енвера Капетановића 28.јуна 1941.
Убијање на Гаравицама је вршено углавном од 3. Јула до 3. септембра 1941. године. Прве групе Срба су одвођене и убијане ноћу, а касније у јулу и августу 1941. године и дању. Према подацима које посједује музеј у Бишћу на овом мјесту је страдало преко 10.000 људи, док други извори говоре да их је било преко 14.450. Ту су страдали Срби доведени из других околних мјеста, јер сам Бихаћ није имао толики број. Ту су убијани Срби из Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина, Велике Кладуше, па чак из удаљених мјеста као што су Доњи Лапац, Кореница и Слуњ. Овдје је убијано српско становништво, али је убијен и мањи број других нација укључујући Јевреје и Роме. Скромни споменик постављен 27.јула 1949. године је уклоњен и постављен поред Капетанове куле. Спомен подручје које обухвата 149.479 метара квадратних је обиљежено скулптурама које су комунисти изградили по идејном рјешењу Богдана Богдановића, а које не показују ко су биле жртве, вријеме кад су страдали, број жртава ни ко су били џелати. Овај спомен-парк је подигнут на брежуљку на супротној страни од оне на којој су усташе поубијале своје жртве.
Многи Срби нису дошли ни до Куле ни до Гаравица. Скончали су тамо гдје их је затекао усташки маљ или кама. Убиства Срба из Бихаћа се спроводе по породичним кућама, њивама и на бројним масовним стратиштима у околини Бихаћа. Многи су живи запаљени у својим кућама, побијени у подрумима, у које су усташе након покоља утјерали свиње да би се храниле људским месом...Тешко је сва стратишта набројати, а зна се за ова: Гаравице, шума Осоје код Врсте, Микуљанове штале, Уљевите баре, куће Бубала, Делића јама, Међудражје, Рисовачка јама, Приточка црква, Привор код села Винца,Мало Заложје, Бабина греда, Јанкова њива у Хргару, Рипачке Забарице и Чаир, двослан у Лохову, Горјевац, Клишевић, Бугар, баре у Рајновцима, Кулен Вакуф, Грмуша, Рачић, Лоховска Брда...Многа од њих су затрпана и бетонирана, без икаквог знака и обиљежја.
Бихаћ је прије Другог свјетског рата имао 16-17 хиљада Срба, а већ 1942. године ни једног јединог.

[У ДИМУ СВЕ]

Дјечији логор у Јастребарском је био један од неколико логора за српске дјецу у Независној држави Хрватској за вријеме Другог свјетског рата.Први транспорт дјеце са загребачког колодвора стигао је 11. српња 1942. године и та дјеца су смјештена у бараке талијанске коњице. Када су усташе сазнале да се у те бараке желе смјестити српски дјеца, покушали су исте порушити. Само једна од барака је била уређена за становање, док су друге двије биле штале.Када је транспорт са дјецом стигао у Јастребарско, установило се да су дјеца у очајном стању заражена свим могућим болестима, што је и раније константовано приликом дезинфекције у Загребу.Пошто је тој дјеци било потребно посветити највећу могућу пажњу и смјестити их у било какву болницу, заслугом др. Никше Чернозубова је уређена дјечија болница у дворцу грофа Ердедија на првом и другом кату, те су најтеже болесна дјеца отпремани у дворац грофа Ердедија.У дворцу се раније налазио дјечији дом који су водиле часне сестре.Кревети су били у болници приправљени, али није било ни лијекова ни одјеће за дјецу, јер су скоро сва била или гола или у раздерана кошуљицама и са бројевима на плочицама око врата.Двије сестре помоћнице из школе за сестре помоћнице, сестре Мира и Винка, које је на располагање руководитељу новоосноване болнице др. Драгишићу ставио др. Никша Чернозубов, извијестиле су проф. др. Драгишића да часне сестре не дају одијело и постељину за дјецу иако је имају много, те су ормари с одјећом и постељином морали бити насилно отворени те су прво најтеже болесна дјеца обучена и смјештена у кревете.Сва дјеца су боловала од по неколико болести, нпр.. Комбинација тифус-дизентерија, оспице, дифтерија носа и ждријела, улцерозне стоматитиде најтежег ступња, много едема на ногама од глади. Било је и дјеце која су код најмањег напора код устајања из кревета да врше нужду нагло умирала и падала као снопље од опће тјелесне слабости и исцрпљености.Већ друи дан по оснивању болнице, љекари су уредили амбуланту гдје су почели дјеци давати инфузије да би изгладњелој дјеци повратили живот.Здравија дјеца су смјештена у бараке талијанске коњице из којих је избачено ђубре а онда по поду разасута слама.Како је на станицу у Јастребарско стизао транспорт за транспортом полумртве српски дјеце, а бараке и болница су већ одавно биле препуне, требало је наћи нове просторије за дјецу. Проф. Камило Бреслер је сазнао да се у непосредној близини Јастребарског у Реци налази неколико напуштених барака, такођер од талијанске коњице, па је одлучено да нови тренспорта упути у Ријеку.Усташка посада која се налазила у Реки, порушила је двије бараке чим је сазнала да се у њих намјеравају смјестити "партизанска дјеца". Остале три бараке је успјела спасити сестра Татјана Маринић, окречити и посути сламом иу њих смјестити дјецу. У једној бараци је одмах основана болница којом је управљала др. Глумац уз помоћ сестре Татјане Маринић и гђе Чернозубов.У јесен 1942. године је у Јастребарско стигао транспорт од 250 дјеце из "Дјечијег дома" усташке надзорне службе у Горњој Ријеци крај Новог Марофа. Дјеца су сва боловала од пјегавца. Та су дјеца смјештена у напуштени фрањевачки самостан у Јастребарском у карантену. Здравствени надзор над овом дјецом је водио др. Wесманн из Осијека, а врховни надзор над свим болницама, које су спадале под дјечији логор Јастребарско, тј.. болница у дворцу Ердеди, болница у баракама у Јастребарском и Реки, те над болницом у самостану, водио је проф. др. Бранко Драгишић.Логорске болнице логора Јастребарско и настамбе за здравију дјецу у баракама иако без средстава и против воље усташа, организиране су биле тако да је већ након неког времена морталитет дјеце почео опадати. Почели су стизати разне врсте лијекова захваљујући др. Никши Чернозубов и његовим пријатељима. Сестре помоћнице, на челу с Татјаном Маринић и Лином Падован су даноноћно бдјели над дјецом, скрбивши се за храну и млијеко које су добивале из оближњих села од сељака.Часне сестре, реда Светог Винка из Загреба, које су имале управу у својим рукама, нечовјечно су поступале с дјецом, изјављујући отворено да су то партизанска дјеца, да су то српске дјеца и да помагати ту дјецу, значи одгајати људе који ће касније њих клати .У томе се особито истицала часна сестра Пулхерија Барта, управитељица, и часна сестра Лауренција, економ. Оне су ускраћивале дјеци храну, одјећу, обућу и постељину, те посуђе, иако је тога било у дворцу у изобиљу што су даровали разни родољуби, те су настојале што више те робе одвести у самостан свога реда. И док су дјеци давале пријесан хљеб и ометале допремање млијека, тако да се млијеко редовито кварило, дотле се њима сервирало најфиније јело, вино, колачи, црна кава, итд..Дјецу су мучиле нарочито на тај начин да би им умирућим приступале и испитивале их за имена њихових родитеља, те силили дјецу да кажу своје име и вјероисповијест. А један свећеник, знао је читаве сате и сате проводити крај умирућег дјетета, те тихим гласом шапутао над умирућим уживајући садистички у мукама дјеце: "Реци, да ли си примио причест"?Старију и здраву дјецу, и то дјевојчице, иако су добро знале да су све православне вјере, тукле су и сили да иду пјевати у цркву, да пјевају усташке пјесме, те да дворе усташе, који су били дневни гости часних сестара. У том се нарочито истакла часна сестра Бозимир.Колико је далеко ишло то мучење најбоље се види из поступка часне сестре Пулхерије, која је Татјани Маренић из руке отела неколико дасака када је са осталим сестрама помоћницама хтјела направити тоалет за дјецу, да дјеца не морају обављати нужду на отвореноме, на киши и вјетру. Не само према дјеци, већ и према сестрама помоћницама које су пружале помоћ дјеци су биле врло окрутне, те и њих тукле ако би дјеци дале сакупљену храну. Часна је пријавила сестру Татјану Маринић усташком редарству да не одгаја дјецу у усташком духу, те је иста била одмах ухићена и разријешена дужности, а на њено мјесто постављена Јелена Чернозубов, која је такођер брзо смијењена, те је као одгојитељица постављена усташкиња Ница Храниловић, а осим тога су у логор смјештени и органи усташке надзорне службе.

Сестрама помоћницама часне сестре нису дозвољавале да спавају у кревету иако су и саме биле болесне од дизентерије, него су им кревете одузеле и присилиле их да спавају на бетону. А све то јер су добро поступале с дјецом.Мртву дјецу су часне сестре угуравао по двоје а и више у сандуке од шећера, те их притом гурању ломиле и ударале само да се сандук може затворити, а затим их закопавали крај плота изван гробља, јер су била "шизматици".Око 500 гробова безимене дјеце иза плота јаскаског гробља свједочи о усташком поступку према тој дјеци али и такођер о поступку часних сестара, а нарочито Пулхерије и Лауренције, док страховито звуче ријечи предсједника Хрватског Црвеног Крижа у Загребу приликом стизања посљедњег транспорта из Старе Градишке упућене сестри Драгици Хабазин, када је рекао: "Зашто сте навукли толико те православне дјеце у Загреб, тим нисте учинили услуге ни поглавнику ни хрватској држави".У јесен 1942. године престали су стизати дјечији транспорти у Јастребарско. Логор је био препун, па су дјецу почели разврставати у логоре Сисак, Глухонијеми завод и Јосиповац. Социјални и здравствени радници настојали су здраву и оздрављена дјецу из логора колонизирају што се показало успјешно. Бројни сељаци се јављају и узимају дјецу на отхрани и скрб, па је концем студеног у Јастребарском у болници остало још само стотину дјеце, док су остала колонизована. Када је колонизација показивала велики успјех и када се видјело да ће лијечници и родољуби успјети спасити велики број дјеце, усташка надзорна служба забрањује даљње колонизирање дјеце преко приватника и читаву колонизацију препушта Каритасу, а усташе ојађени успјехом колонизације траже колонизована дјецу, те их на очи њихових хранитеља кољу или одводе поновно у логоре, ау више случајева убијају и скрбнике те дјеце.Дјечији логор у Јастребарском, заједно с оним у Реки и карантену фрањевачког самостана постојао је око 4 и пол мјесеца, тј.. од 12. српња 1942. па до студеног 1942. године.Укупан број дјеце која су била у Јастребарском логору износио је 3.400, а старост дјеце је износила од 1 до 14 година. Сва дјеца су била искључиво православне вјере сакупљена испод Козаре и допремљена из логора Стара Градишка, Млака и Јабланац.