www.DELIJE.net

[Robbie Williams]

[Фрикинг]

Хвала брате.Добро направљен филм ја сам само знао површно о чему се ради сада ми је све јасније,а нисам знао ни за тог манастира.Има неколико тема о којима треба да попричамо кад се видимо.Поздрав

[Фрикинг]

"УДОВО 2010. Комеморативни скуп поводом 95. годишњице од погибије српских питомаца у валандовском региону, у организацији Српске Заједнице у Македонији"

http://www.youtube.com/watch?v=g4Po2iqikS0&feature=share

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Обавезно погледати! Расколници шаљу секјурити да прекину сахрану (!) на којој служи Владика и свештеник из Охридске Архиепископије! Трагедија...

http://www.youtube.com/watch?v=vN9ATQXtvzw&feature=player_embedded
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[Амбасадор]

Да ли неко од браће у Старој Србији може да ми каже које су две цркве на снимку, на 0.39 и 0.45.

http://www.youtube.com/watch?v=oQEaYo5bEww
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

[Амбасадор]

Хвала пуно матори!

Да, управо зато сам и питао, јер ови титови паприкари све то покушавају да прикажу као своје, тако да је битно да што више људи зна праве податке о сваком храму и свакој цркви на том подручју.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[Фрикинг]

Исто тако треба да се спомене манастир Пресвете Богородице у селу Матејче.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%87%D0%B5

Овде може да се виде слике манастира а текст прочитајте са википедије.

http://www.makedonskimanastiri.mk/31.html

[Гишка]

За читање: http://imageshack.us/photo/my-images/3/starasrbijacitanje.jpg/

[СевернаСтран�]

http://www.youtube.com/watch?v=Y2s86SfP_MU&feature=related

[Pedjo_BBrdo]

http://www.youtube.com/user/rade011#p/u/98/Z3d305e2XAI
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)

[Фрикинг]

У овој песми иако је постављен Зебрњак као слика пева се за Христијан Тодоровски Карпош и Димче Еребица који су учествовали на страни партизана у другог светског рата.

[Фрикинг]

Дозирано право на почаст прецима ПДФ Штампа Ел. пошта

Пошта09. јул 2011.
У историјском наслеђу српског народа на делу слободарских трагова предака између осталога су и документи и споменична обележја која сведоче о суровим страдањима у балканским и оба светска рата и на територији данашње Републике Македоније. Од укупно 470 значајнијих ратних меморијала српске војске у 39 земаља, 31 се налази на територији ове земље.

Одржавање тих спомен-обележја и војничких гробаља у Македонији данас је знатно боље и организованије у поређењу са периодом вишедеценијске комунистичке запуштености и свесног потискивања права на неговање слободарских традиција српског народа.

Но, да ни данас, много тога из комунистичког наслеђа и прихваћеног нехаја према обележјима где почивају земни остаци српских војника није заборављено потврђују примери о којима најчешће није упутно јавно говорити „у овом политичком тренутку", зарад поштовања принципа добросуседства, немешања у унутрашње ствари суседа и заједничког обостраног „мира у кући".

Без намере да се загледа у позадину (не)оправданости таквих приступа власти у Београду и Скопљу, видљиво је да, ипак, много тога није хармонично у овој сфери. Потврђује то и чињеница о очитом тихом разногласју када је у питању наводна спремност обеју страна за сарадњу на планираној обнови Спомен костурнице Зебрњак, где почивају остаци погинулих војника из обе земље, у славној Кумановској бици 1912. године.

Више је него извесно да ће обележавање и стогодишњег јубилеја те битке којом је практично окончана вишевековна завојевачка владавина отоманске империје на овом просторима, бити уприличена испред оскрнављене и урушене костурнице на Зебрњаку још од 1942. године. Тако тај антислободарски и антицивилијацијски доказ терористичког чина фашиста, до даљњег остаје замрзнут осакаћеним меморијалом...

Док је већина српских војничких меморијала и обележја у Македонији, доступна и у последње време релативно добро уређена, на жалост, остаје још много закорављених гробаља и хумки српских ратника дубоко у забораву.

Да свако спомен-обележје, међутим, није увек и доступно за посету и слободно одавање почасти потомака, потврђује и пример „газдовања" храмом Славе, св. Архангела Михаила у скопском насељу Аутокоманда. Та задужбина краља Александра Карађорђевића из 1938. подигнута је управо као спомен црква изнад крипте са костима погинулих војника из балканских и првог светског рата на подручју овог дела Македоније. У последњих 15-так година, посебно о Видовдану, делегације амбасаде и српских странака и асоцијација у Скопљу, редовно полажу венце и цвеће у част дужне поште погинулим војницима из ослободилачких ратова управо у тој крипти. Тако је било и овог Видовдана. Уз представнике амбасаде Србије, српских странака и асоцијација, одавању почасти и поште погинулим ратницима „помогао" је и „дежурни поп", канонски непризнате МПЦ, који се ето, одважио да окади ковчежиће са костима војника који ту почивају...

И, тако до следеће прилике за званично обележавање неког датума из историје Срба. А, у међувремену, у том храму, за „обичне" Србе и друге намернике, нема могућности – „неорганизовано" да посете замандаљену спомен крипту. Само неколико седмица пре Видовдана, из тог храма враћена је група младих из Београда који су намеравали да одају почаст прецима. Део од њих у тој крипти има и директне претке. „Дежурни поп", без мантије и са цигаретом у руци, крајње нељубазно је гостима из Србије одбрусио да „не може тек тако, „неорганизовано" и „ненајављено" да свраћају у крипту, јер, ваљало би је најпре средити и очистити...".

У тој групи младих из Србије било је и верника и атеиста. Ови први су, кажу, уз запаљену воштаницу, хтели да се помоле за покој душе својих предака, а ови други, макар само да оћуте испред костију погинулих...Није им дозвољено. Свеједно, обећали су да ће поново доћи...можда им следећи пут дозволе посету.

Не улазећи у суштину одуженог вишедеценијског проблема и свих болних последица црквеног раскола у Македонији, (који се пре свега прелама преко леђа овдашњих недужних верујућих Срба, који практично, немају права на слободу вероисповести), намеће се питање - ко има право да дозира приступ оваквим меморијалима.

И Србија и Македонија су секуларне државе. И, у црквено се званично, не дира. Наравно, и у овом храму, сада под газдовањем канонски непризнате МПЦ, свакоме је дозвољен улазак. Није забрањено, како кажу, да запалите свећу, оставите коју пару на крст и икону, будете и на литургији. Али да сиђете у спомен крипту неможете без дозволе „дежурног". Није ни упутно, јер би се открило да је спомен крипта практично претворена у - магацин. У свим „обичним данима" преко године, до значајнијих датума када се дозвољава полагање венаца званичним делегацијима Срба, у крипти се одлажу залихе пића, свећа, разни алати, одежде и други црквени артикли. То се у том храму чак и не крије...

За то што је богомоља подигнута управо у част погинулих ратника који почивају у спомен-крипти, у МПЦ много се не хаје. За сада њихови попови дозирају право ко може и када у крипти да ода почаст погинулим. Са дрге стране, у порти истог храма на лепо уређеном енглеском војничком гробљу ратника који су погинули у истим бојевима са српским, пошта може да се ода у свако доба. Савезнички војници су ето, погинули у истом рату, али су ту сада - подељени. Црква је подигнута у славу погинулих српских ратника, али њихове кости, на жалост, остају – закључане.
Р.П.

Извор:
http://www.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=3107%3Adozirano-pravo-na-pocast-precima&catid=67%3Aotvorena&Itemid=95&lang=sr

[Фрикинг]

Уочи пописа о српском избору и правима


(Свесни смо да наши савременици, овде у Македонији, знајући да Србин бити у очима многих људи лоше стоји, траже да се то не истиче баш превише)

Политичка погодба владајућих македонско-албанских челника коначно је „пресечено" и најављено да ће једном већ пролетос одложени попис становништва имовине и домаћинстава у Македонији бити одржан од 1. до 15. октобра.

Где су су Срби у том припремном периоду. По свему судећи много тога подсећа и на неке претходне „припреме" уочи пописа становништва где смо што власттитом много више вољом одозго, били монета за поткусуривање. И сада нас је званично по статистичком регистру из 2002. мање од два одсто у Македонији.

Сада се обећава боља организованост и храбрији приступ од страначких и невладиних структура до обичног човека доле на „на терену". А, објективно, како та чисто српска наша слика изгледа.

У доброј мери смо упркос свим политичким и неким другим пратећим „аргументима", посебно из оних који су ближе, или у самој власти – остали маргинални и унижени. То се најбоље види и огледа у односу према нама самима и у избору шта смо и где смо. Не прође попис, а да не покажемо да смо гото увек на силазној лествици. Готово као да нас нема, а има нас, а где смо и шта смо...

Можемо тако чути да многи Срби у Македонији једноставно кажу да је за њих познавање српског језика сувише тежак, а по ефектима крајње проблематичан подухват, који би их узгред буди речено, одвојио од нормалног, ваљаног живота којим они воле да живе. Шта тек рећ о познавању језика њихових укућана, деце и(ли) супруге...Некако лаконски, као нормално, олако прихватају наши људи то да српски кōд и српство, немају места и значај каква би требало да имају.

Језик, идентитет, припадност, или како вам воља, нема места у свакодневици. Ако се од тога нешто и макар и малчице пронађе, биће то пука формалност, потврда идентификације само на некој свадби, уз српску музику која је неизоставн белег, на свакој овдашњој, македонској свадби, ма она била на југу, северу, западу, или истоку земље...Лепо им је то, кажу, а зашто не би било, али јели довољно?!

Какву ћемо улогу дати у обликовању садражаја у животу, зависило је некада, можда и данас зависи, али је обим маргиналан. Ако је наша заједница у кризи, као што је и читаво друштво у кризи, - транзицији, домаће, регионалне и светске економско-финансијске турбуленције које трају и изгледа да ће трајати, потребни су помагачи. Поуздани ослонци. Можда традиција, или пре ће бити вера, односно духовни препород. Али, како до њега доћи кад Цркве немамо, кад права на њу немамо, иако је формално правно заступљена, кад смо толико унижени, да ни до Бога стићи не можемо...

Човек је наш успевао и одупирао се да се одбрани и сачува од најезде туђинаца, не и међусобног рата, кроз разне епохе, кроз разне владавине и Царства. Од Османлијског, до Аустоугарског. Затим, са много ожиљака али ипак пребродио је и фашистички терор, па комунистички, па новокомпоновани капиталистички систем...Међутим, оно што таквим силама није пошло за руком кроз толики дуги период, пошло је комунистима и њиховој власти.

А шта је језик за човека и тада и сада у свим тим периодима? И шта је човек без језика? Слика је то која нас приказује и тумачи, разобличава и демистификује. Језик којим се (не)служимо „удешава све наше потребе".

Питате се сада, како смо се тако онда сузили, умањили и свели наше постојање на пуко преживљавање и деловање? Где нестадоше из нашег памћења и живота и Свети Сава и славна лоза Немањићка и Вук Караџић и Његош. Па и Иво Андрић и Никола Тесла...зашто смо се лишили таквих величина и таквих наших предака? Сетимо се и поистоветимо са Новаком Ђоковићем, нашим славним и новим правим узором, али не врше посао само његове победе, морамо и ми неку извојевати!

Јасно је и толико очигледно да не држимо до нас самих, до важности и значаја одрживости нашег живота, овде и сада, бриживљим чувањем онога што нас одређује, осликава поносни идентентитет, када гордо и одважно себе предствљате Србином, Српкињом, своје ризнице, лавре националне, духовне и културне трагове - српским.

Па погледајмо се и без политичких или било каквих других лакировки, увидимо, ако већ и није доцкан, како се односимо према српским спомен-костурницама, бројним меморијалима, обележјима, храмовима... у Македонији. Како се односимо према нашем човеку заборављеном на селу, његовом труду и зноју. Знамо ли у којим је све селима наш човек? Где и како живе наши људи?

И немојмо да му у атар свраћамо само кад је весеље и гозба, слава ради славе, често без вере и правог помена свеца у чије име се креће на иће и пиће, да са три прста само величамо то наше славно српско име. Дозирајмо мало ту врсту фолклора ако се то тако уопште и може назвати . Не може се ни помислити, а камоли рећи да није симпатичан и такав облик идентификације, али немојмо само на то да спадамо да се по томе препознајемо. Какви смо према нашим људима који посвећенички и монашки служе и чувају костурнице, спомен капеле, меморијале, са посмртним остацима славних и храбрих предака, цркве...Јесмо ли се запитали колико су и када примили плату. На земљи мислим овде, за небеску плату не траба да брину, примили су је већ. Њихова мисија је већ обављена, и цену нема.

И, како се одупрети, када смо део друштвеног миљеа и поднебља које вреднe и заслужне и њихова остварења, ниподаштва, гази и обезвредњује. У временима све чуднијих и искривљених вредности, лажних кодекса, правила и наметнутих западних стандарда по сваку цену јесте тешко је бранити своју каузу, доказане каракетеристике, културе, корена и идентитета. Тешко јесте али и због нас самих, запуштених у вртлозима тих лажних вредности савремене свакодневице, где Србин и српство нису у моди. Предстојећи попис становништва је једна од значајнијих прилика и шанси за поправни, пре свега због нас самих, али и због генерација које долазе. Ако већ јесте, зашто и не потврдити да смо Срби.

http://www.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=3426%3Auoci-popisa-o-srpskom-izboru-i-pravima&catid=67%3Aotvorena&Itemid=95&lang=sr

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

http://www.youtube.com/watch?v=MJg0uPmYT30
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be