www.DELIJE.net

паја&јаре · Posted: 10 Sep 2008 15:46 Post subject:

шта је ту врх?

прича је врх,
а коментар је за умирање јер је то класична "београдска фора"...
_________________
...ЈОШ РАЂАЈУ МАЈКЕ ОБИЛИЋЕ...

stefanbg · ДЕЛИЈА Joined: 24 Oct 2007 Posts: 199

паја&јаре · Posted: 10 Sep 2008 16:01 Post subject:

zvezda · Posted: 10 Sep 2008 17:16 Post subject:

Не кварите можда и најбољу не-навијачку тему на форуму.

Молим људе упућене у фазон,који поседују доста занимљивог материјала да наставе да га деле са нама,јер нама млађима пуно значе овакве ствари у борби са полу-до потпуно ретардираним вршњацима.
_________________

kuckalo · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 11 Dec 2007 Posts: 75

Београд којег више нема.

http://www.youtube.com/watch?v=2bZhf6UNWjA
_________________
Знамо где је Ратко!!!
Али нико нема толико пара

Критичар · Стара гарда Joined: 02 Jun 2005 Posts: 2485

Средином '80 у Београду није било баш много кафића. Један од најинтересатнијих (са својих 20 м2) био је "КБ" , који се налазио у Булевару негде на средини између Светозара Марковића и Десанке Максимовић. У то време Уснија Реџепова је била једна од најпопуларнијих певачица народне музике и за одређен круг људи је чак важила за добру рибу.
Летњи радни дан негде око подне, Уснија намонтирана пролази поред баште "КБ" у којој седи докона мангупарија са Таша. У руци носи већу торбу или кофер, вероватно се враћала или је ишла на неки наступ. Устаје један од момака из баште и учтиво је пита:
"Уснија, извините , јел вам тешко?"
Уснија се насмешила и очекујући помоћ рекла :
"Па, јесте мало,".
"Мењајте онда чешће руку, биће вам лакше", посаветовао је младић и сео за сто да настави џабалебарење са другарима.

УлтрасЛондон · Стара гарда Joined: 15 Oct 2002 Posts: 4146

Ево мој пост на Делије кафеу од пре.

2. кафана по старости, ако није и старија од "?" била је, док је нису срушили, кафана "Бока" у Светогорској. Срушена је пре 10ак година и сад је на њеном месту банка. Била је од оних једноставних кафана. Једна правоугаона просторија, тако да су сви гости видели једни друге. Имала је новији шанк у излог фазону. Шубер (прозор између соба) из кога је кухиња избацивала клопу. "Свака намерно разбијена чаша се плаћа" натпис. Ужасно задимљена, што је сасвим нормално. Трошне столице и столове. Феноменалан роштиљ.

У продужетку Светогорске, у Македонској, налзаиле су се две славне кафане. "Шуматовац" и "Липа". Под липом је била пицерија, (ко може да се похвали да је јео пицу с шкембићима?), а горе је била кафана. "Шуматовац" је било култно место, овековечено у филму "Национална класа". Од "троугла" "Шуматовац"- "Липа" - "Грмеч", остала је у животу само ова последња, и верујем да ће живети док је ту такси станица.

"Три листа дувана" је такође кафана вредна помена, с можда најлепшим именом, налазила се у Кнеза Милоша, на углу с Булеваром. Била је гаража, а сад ваљда граде хотел - још 91 су је срушили да би дигли Хилтон.

Сто се "Скадарлије" тиче седимо тако у башти и долази онај стари што продаје кикирики, каже: "Нисам морао ово да радим, да идем од кафане до кафане, већ сам с колицима стајао."; ја му кажем да је стајао код чесме код "Златног бокала", а с њим је стајао и онај што је продавао усећерено воће. Каже он - "Јесте. Али он је умро. Остао сам ја и Жика (Обретковић), а и њему не дају више паре"

И зато кад видите Жику дајте му који динар, као и овом господину који продаје кикрики, и ако у фишеку који подсећа на џоинт једва да има нешто кикирикија, обавезно купите, ипак не проси, ради.

п дубаи · Posted: 12 Sep 2008 11:47 Post subject:

city boy · Posted: 12 Sep 2008 11:53 Post subject:

п дубаи · Posted: 12 Sep 2008 11:59 Post subject:

Kosovac · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 06 Sep 2008 Posts: 63

Ко живи у бг-у нек ми се јави!
Емаил: m.stefan94@live.com
Мсн: m.stefan94@live.com

Критичар · Стара гарда Joined: 02 Jun 2005 Posts: 2485

Радња се дешава почетком '80.
У тениском клубу Црвена звезда био неки Алберт, који је био инструктор пионирима. Имао је тада око 35 година и много је волео да цирка. Један пријатељ у жељи да му помогне пронашао му је исти посао негде у Немачкој.
Отишао он у Немачку, радио неколико месеци и доживео тешку саобрачајну несрећу. Скроз му је лице било унакажено и морао је да иде на пластичну хирургију. Једина позитивна ствар је била та што је од осигурања добио солидну лову због несреће која му се догодила.
Вратио се у Београд и пошто је био лаке руке на лови, мајка му је због сигурности све паре ставила под кључ. Морао је да дође сваки пут и пита је да му да онолико пара колико му треба.
Долази он тако једно вече и тражи од мајке 100 марака и она му даје без поговора. Сутрадан иста прича. Поново тражи 100 марака. Пита га мајка:
"Сине ,па синоћ си узео 100 марака, шта си урадио са њима?"
"Оставио сам их Лолету мама!"- каже Алберт.
Прекосутра долази поново и тражи опет 100 марака. Опет мајка тешка на лови и пита га :
"Па, синоћ си поново добио стотку. Шта си урадио са њом?".
"Па, како бре мама питаш такве ствари, дао сам Мићку!". Мајка му да лову , али ето ти га опет он четвртог дана са истом молбом.
"Па сине то није нормално, Сваког дана узмеш по 100 марака. Па шта радиш са тим парама?" , пита забринута стара мајка.
"Синоћ сам стварно морао да дам паре Брки!", одговори јој Алберт.
"Сине, брине мама да те не преваре. Који су ти другари Лоле, Мићко, Брка,..? Никад раније ми ниси помињао да се дружиш са њима ?"
"Како бре мајко питаш такве ствари. Па Лоле конобар из Липе, а Мићко и Брка су конобари у Скадарлији!"

Валтазар · Posted: 13 Sep 2008 23:37 Post subject:

Нисам из Београда, али не замерите ми што се пишем на овој теми, стварно је сјајна...

Када се помене градски дух, често се са тим појмом поистовећује урбани дух омладине једног града, што је донекле и тачно... Нажалост - данас се са појмом "урбан" идентификују клинци са широким панталонама спуштеним испод препона, качкетима, ланцима, и осталим џиџабиџама које су покупили са МТВ-а... За данашње клинце бити "урбан" значи не слушати народњаке, облачити се попут црначких репера (код девојака је најпожељније копирати Парис Хилтон...), а притом, немају појма шта то све значи и одакле потиче! Они себе сматрају урбаним када запале џоинт на сред кошаркашког терена, успут подјебавајући клинце који ту играју баскет... Нису свесни наслеђа које им је остављено.

Не знам колико вас је имало прилике да погледа филм "Млад и здрав као ружа", али ако нисте, обавезно погледајте.

Che · ДЕЛИЈА сениор Joined: 15 Oct 2002 Posts: 314

Да, као и сваки – и наш главни град има своје одлике. Мислим да смо једну спомињали, несвесно, готово у свакој нашој поруци на овој теми, а нисмо је никада дали заслужену пажњу. Шта је дух Београда?

Хумор!

Ајд' сад, на страну све оно сетно и оно чега више нема, све оно што се изобличило и што се претворило у нешто модерно, другачије. На страну и оно о чему смо одувек маштали да ћемо, као град, постати, а и оно што знамо да никада неће бити део нас. Када све то мрднемо у страну, били ми навијачи или не, када све набројано склонимо у страну - у потрази за дефиницијом београдског духа, хумор је тај који вечно остаје. Ма која да су времена у питању, ма који догађаји да су око нас.

Једна од дефиниција Београда која ми се свидела као клинцу била је управо у хумор обавијена. "Београд? То је град који има најлепше девојке на свету. Част изузецима". А опет, сећам се из неких дана прошлих једног славног зида на путу ка Ади, и још славније дефиниције нашег главног града: "Београд је једини град на свету у коме је зид поклоњен Маји".

Да, имали смо ми одувек неког веселог духа. Нарочито у оном боемском смислу, неретко Нушићевом, а кад-кад и у оном смислу који је само млађим генерацијама својствен. Истина, ми смо одрастали у време када су се многи досељавали у наш град, па опет - и све њих, и све нас, ујутру када уђемо у продавницу, иако нас тамо први пут виде, њих или нас, поздраве са: "Добро јутро, комшија". Та ведрина је, можда, свеприсутна у нашем народу, али неке ствари ипак су својствене граду о чијем духу причамо.

Неретко можете препознати дух неког града у његовим графитима. Био је један сјајан, када смо чекали на транзицију. Гласио је: "Није страшно ако вас претуче мурија.. Страшно је ако вам оштете бубрег, пошто онда нећете имати чиме да плаћате школарину".

Ал', графите имају и други..

Неки графити, ипак, још прецизније одређују дух овог града. Сећам се легендарних а насталих у време бомбардовања. Типа, оборен онај невидљиви Ф117 авион над Буђановцима, а сутрадан већ на Дорћолу осване графит: "Вратили вам се сви пилоти. Апри-ли-ли-лииии!"
Или, дан касније на Црвеном Крсту, графит упакован у сећање на цртани: "Ф117? Чему ово служи, а уз то и не ради?"

Могли бисмо да пробамо да дефинишемо дух Београда на милион начина и, тешко да бисмо промашили тему. Али, тешко и да бисмо успели да дух Београда сместимо у неколико речи. Један од модерних представника београдског духа, легендарни радио-водитељ Дача Коцијан, овако је пробао то да уради последње деценије прошлог века:

"Можда је прави рецепт за дефиницију Београда - нека подела која може да га окарактерише ...
Док се свет дели на исток и запад по политичарима, на север и југ по економистима, док се Европа дели на уједињену и разједињену, док се Американци деле на северњаке и јужњаке, Енглези на шкрте на речима и на ћутљиве, Швеђани на хладнокрвне и фригидне, Јапанци на венчане и невенчане, Африканци на сиромашне и још сиромашније, Италијани на оне који лепо певају и оне који певају онима који цртају оне који певају, Руси на оне који воле вотку и оне који не могу без ње, Швајцарци на оне који су тачни као сат и оне који касне по две-три секунде, док се Кинези више множе него што се деле - становници Београда се деле на Београђане и Београђанке ...
Или је можда боље рећи да се заљубљеници Београда деле на присутне и на оне који су оправдано одсутни. Или је боље рећи на "Звездаше" и "Партизановце". Или једноставно на оне који приликом уласка у неку просторију врата гурају и на оне који их вуку без обзира шта пише на вратима...
Како поделити Београђане на било који начин кад се након било које поделе нађе много оних који се тој подели одупиру и траже да их сврстате у неку нову, трећу категорију. Београд једноставно не дозвољава поделе - тачније: оног тренутка када дефинишете поделу Београђана, она истог момента престаје да постоји. Зато је и тешко овај град свести у једну реченицу. Таман напишете реченицу, заокружите је, а онда приметите да вам се Београд измигољио испод прста и побегао у неке нове речи."