DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Република Српска и РСК
Goto page Previous  1, 2, 3 ... , 20, 21, 22  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
верни делија
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 29 Mar 2008
Posts: 330
Location: Димензија Икс

PostPosted: 22 Sep 2016 13:27    Post subject: Reply with quote

Пабрате... wrote:
Не пуцај, ми смо наши.
Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а након тога и кроз Карин Горњи. Колона се кретала релативно брзо, обзиром на број и врсту возила у њој. У нашој непосредној близини одјекивале су снажне детонације, као упозорење на непријатељску тешку артиљерију, која је константно из правца Новиграда и Масленичког моста покушавала да нас успори и уништи. Најкритичнија тачка, а уједно и најопаснији део пута, био је мост преко реке Бијеле, која се заједно са реком Каришницом улива у Каринско море. Излазећи из једне оштре кривине, пред нама се указао брисани простор и на крају њега сабласно пуст мост, место идеално за диверзију и заседу. Пошто сам се налазио у возилу на челу колоне, возачу сам рекао да успори, а након тога и да стане, потом сам кроз прозор избацио руку и дао знак осталим да ураде исто. Изашао сам из возила и полако кренуо ивицом моста према другој страни, покушавајући да на носивој конструнцији испод мене приметим евентуално постављен експлозив, или заседу у кањону. Владала је језива тишина и осим орла кликтавца и његових крикова, који су одзвањали каменим литицама кањона, могао сам да чујем само властите кораке. Управо у тренутку, када сам мислио да је прошло оно најгоре, на неких десетак метара пре него што сам стигао на сам крај моста, из грма са моје леве стране, налик авети, која се појављује, да ни сам нисам знао одакле, искочио је голобради дечак у ручно сашивеној маскирној униформи и са војничком М-48 пушком у руци, упереном у мене. Одсечно и самоуверено ми је рекао да станем, или ће пуцати. Са друге стране моста, брзином светлости зачуло се енергично репетирање оружја и залегање у ватрене положаје. Све је наговештавало оно најгоре, делићи секунде постајали су вечност, а вечност микрон делића.
Дигао сам руку високо изнад главе, дајући им на знање да не пуцају, ни сам не верујући да ће ме послушати и обратио се дечаку...
- Не пуцај, ми смо наши...
- Чији наши?!
- Ми смо српска војска...
- А, ђе ти је тробојка?!
- Немам тробојку, имам ово...
Показао сам кажипрстом на свој ревер, на коме се налазила мала значка Фудбалског клуба Црвена Звезда, иначе моје једино обележје које сам носио на својој униформи. Загледао се онако намргођено и неповерљиво, али и поприлично студиозно покушавајући да својим малим окицама и сам примети оно што сам му показивао, а онда...
Био је то најлепши осмех, осмех који ћу памтити до краја свога живота, био је то осмех пун безграничне љубави и среће, осмех детета коме је Црвена Звезда представљала исто оно што и дан, данас представља мени, осмех који је и више од овоземаљског живота. Пришао сам му и загрлио га онако снажно, мушки, готово и заборавивши да је свега пар тренутака пре тога био спреман да ме убије, а вероватно под кишом смртоносних куршума и сам оконча свој тек започети живот. Пољубио сам га у главу, склањајући поглед негде у страну, јер сам осећао да су ми очи биле пуне суза. Упитао ме тихо, готово шапатом:
- Јесу ли и ово све Звјездаши?
Окренуо сам се иза својих леђе, пошто сан за тренутак заборавио на остатак колоне, још једном високо подигао руку, а када је колона кренула, одговорио му исто тако тихим гласом:
- Да, све до једнога. Ми смо Делије...
- Матере ти?
- Часне ми Звездашке речи...
- Ваууууу...! Нико ми неће вјеровати!
У том тренутку из истог оног грма, из кога је и сам изашао, изашле су и две девојчице, два мала Анђела, и саме несвесне свега онога што се догодило пар тренутака пре тога. Рекао ми је онако мало постиђено, да су му то секе и да му оне чувају леђа, али да немају пушке. Рекао ми је и то, да је тата са карабином на брду изнад, пошто од тамо пуца поглед све до Италије. Питао сам га како се зове.
- Ја се зовем Мимо, а како се ти зовеш?
- Ја сам Мирослав...
- А, како ти је презиме Мимо?
- Ми смо ође сви Млинари, а како се ти презиваш?
Ех, тада су сузе кренуле саме и није било те силе која би их зауставила. Емоције среће, невероватан обрт ситуације, једном речју живот, па и више од живота. Загрлио сам их још једном онако све заједно и рекао им да су и сви моји преци из Карина Горњег и да смо сигурно блиска фамилија, пошто се и ја презивам као они. У том тренутку су стигли и остали, Жика је већ увелико писао, Миле по обичају шкљоцао са својим фото-апаратом.
Пре него што сам и сам ушао у возило, покушао сам да са ревера скинем Звездину значку и да му је оставим за успомену, али нисам успео, била ми је то највећа и највреднија драгоценост, заборавио сам у тренутку, да јој је игла била тако заврнута, да би је само поломио. Зато сам му обећао, да ћу га једнога дана ако преживим сигурно пронаћи и да ћу му поклони још већу и лепшу.
Морали смо да кренемо даље, на пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио на карински мост, на пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали.


Читам и плачем... ко се не најежи на ово, није човек!
п.с. Јел зна неко конкретно, да ли је преживео Мирослав, и сви остали јунаци ове приче?
Може и на п.п. ако сматрате да није за јавност.
_________________
ЗВЕЗДО БЕЗ ТЕБЕ НЕ МОГУ ЖИВЕТИ!!!
Back to top
View user's profile Send private message
Kрстан
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 22 Feb 2016
Posts: 12

PostPosted: 24 Sep 2016 16:34    Post subject: Reply with quote

верни делија wrote:


Читам и плачем... ко се не најежи на ово, није човек!
п.с. Јел зна неко конкретно, да ли је преживео Мирослав, и сви остали јунаци ове приче?
Може и на п.п. ако сматрате да није за јавност.


Причу је прије десетак дана подијелио и неко из нашег ЖФК-а, са следећим наставком.

Quote:
Много година након тога тај мали дванаестогодишњи дечачић у лику одрастлог човека је пронашао мене, а ја сам пронашао њега, била је то судбина. Били смо живи, а живи људи морају да одрже своје обећање и дату реч. Био је без посла, суочен са још једном битком, у том тренутку за њега неупоредиво тежом и важнијом од оне предходне, без обзира што је у њој изгубио апсолутно све. Тога дана одвео сам га на Мали Калемегдан и запослио у Кошаркашком клубу Црвена Звезда.

Био је срећан, а био сам и ја...
Back to top
View user's profile Send private message
OffenbachDS1989
ДЕЛИЈА


Joined: 12 Apr 2012
Posts: 234

PostPosted: 09 Jan 2017 08:28    Post subject: Reply with quote


Браћо са оне стране Дрине срећна Вам слава и дан Републике!
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 01 Feb 2017 15:44    Post subject: Reply with quote

ЈУНАЦИ РАВНИХ КОТАРА

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:647773-%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86-%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 12 Apr 2017 20:43    Post subject: Reply with quote

Браћа по крсту и оружју

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:660171-%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D1%83-%D0%B8-%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D1%83

Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 245

PostPosted: 11 Jun 2017 15:59    Post subject: Reply with quote

http://www.kurir.rs/region/bosna-i-hercegovina/2862723/video-dostojna-pocast-najmladjem-heroju-rs-uredjeno-grobno-mesto-malog-spomenka
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 09 Jul 2017 08:19    Post subject: Reply with quote

Живко Кораћ - Последњи активни војник Републике Српске Крајине

http://www.pravda.rs/2015/07/29/zivko-korac-poslednji-aktivni-vojnik-republike-srpske-krajine/

Back to top
View user's profile Send private message
ЗвездаКрајин
ДЕЛИЈА


Joined: 27 Sep 2016
Posts: 133

PostPosted: 03 Aug 2017 21:43    Post subject: Reply with quote

Данас је 22 године од операције Олуја, злочинa који још увек траје и злочина без казне!

https://youtu.be/Eh79R5a9eoE
_________________
Због Крајине и спаљених села некоме ће метак у сред чела!
https://youtu.be/ML9go192IHU
Хрватска нек пуши цела!
Back to top
View user's profile Send private message
ЗвездаКрајин
ДЕЛИЈА


Joined: 27 Sep 2016
Posts: 133

PostPosted: 04 Aug 2017 07:50    Post subject: Reply with quote


_________________
Због Крајине и спаљених села некоме ће метак у сред чела!
https://youtu.be/ML9go192IHU
Хрватска нек пуши цела!
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 245

PostPosted: 04 Oct 2017 17:06    Post subject: Reply with quote

Ова земља два Косова има , за једно се зна од давнина а друго је Косово код Книна!
Ево и једна анегдота.....
Када је воз са посмртним остацима краља Александра, после атентата у Марсељу, кренуо за Београд, свештеник Момчило Ђујић, одређен је да бди поред ковчега. Било је предвиђено да се стаје на свим већим станицама и задржава десет или двадесет минута, зависно од тога колико народа има.

О овом возу, без возног реда, остало је Ђујићево сведочење:

- Пред улазак у далматинско Косово, позвао ме је командант воза, официр средњег раста, са необичним округлим цвикерима, иначе потпуковник по чину. Био је то мој први сусрет са мојим будућим командантом, Драгољубом Дражом Михаиловићем. Њега је занимало колико овде има Срба. Рекао сам му да моја парохија има 18 села и само три хрватске породице. У далматинском Косову дочекала нас је маса народа. Било је више од десет хиљада људи па је Дража одлучио да се овде остане пола сата.
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 20 Oct 2017 22:49    Post subject: Reply with quote

Браћа Орељ: Горан и Зоран – славонски соколови

http://srbiubih.com/2017/10/19/braca-orelj-goran-zoran-slavonski-sokolovi/

Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 245

PostPosted: 09 Jan 2018 09:56    Post subject: Reply with quote

Не може ти ништа нико,Српска Републико!
Срећан рођендан браћо!
Back to top
View user's profile Send private message
Гром
ДЕЛИЈА


Joined: 22 Jun 2015
Posts: 107
Location: Из ведра неба

PostPosted: 09 Jan 2018 14:16    Post subject: Reply with quote


_________________
Све може бити сем да се нећемо ћерати.
Back to top
View user's profile Send private message
Маузер
ДЕЛИЈА


Joined: 21 Mar 2018
Posts: 191
Location: Негде у СвеСрбији

PostPosted: 14 May 2018 11:17    Post subject: Reply with quote

https://www.srbijadanas.com/vesti/region/predao-se-vecnosti-preminuo-jedan-od-najvecih-srpskih-heroja-devedesetih-godina-2018-05-14

Нека му је вечна слава
_________________
Далмација, Кордун, Лика, Банија, Барања, Славонија
Back to top
View user's profile Send private message
Radosav
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 22 Jan 2017
Posts: 70

PostPosted: 22 May 2018 15:02    Post subject: Reply with quote

Данас обележавамо 26 година од смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру. Од 22. маја до 19. јуна 1992. године, у бањалучком породилишту умрло је 12 беба због недостатка кисеоника. Кисеоник није могао бити допремљен копненим путем због блокаде Бањалуке, а ни ваздушним путем због одлуке Савета безбедности о забрани летења изнад БиХ. Скулптура „Живот“ у центру Бањалуке постављена је у знак сећања на 12 беба, али и као подсетник и помен свој деци која су страдала у протеклом рату.



https://www.youtube.com/watch?v=eVG5Fd5Lymk
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... , 20, 21, 22  Next

View previous topic :: View next topic
Page 21 of 22

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop