www.DELIJE.net

Kordunas · Posted: 03 Dec 2009 17:05 Post subject:

http://www.dverisrpske.com/tekst/74785

Занимљив текст,помало критичан,а највише поучан!
_________________
ВОСТАНИ СЕРБИЕ!

BRE · Posted: 22 Jan 2010 15:37 Post subject:

BRE · Posted: 23 Feb 2010 14:35 Post subject:

Kiza Lionac · Posted: 23 Feb 2010 18:42 Post subject:

Познато ми је то име Драгиша Кашиковић по томе што су Радовци имали групу названу по њему ако се не варам?
_________________
С ТОБОМ НАША ПЕСМА УВЕК БИЋЕ ЗВЕЗДО НАПАДАЈ, КАДА ГУБИШ КАД ЈЕ ЛОШЕ СЕВЕР ТЕ... НЕ ОСТАВЉА!

BRE · Posted: 25 Mar 2010 14:14 Post subject:

BRE · Posted: 19 Sep 2010 22:44 Post subject:

Премијера документарног филма у Америци: Срби, Народ који нестаје!

О филму
''Срби – народ који нестаје'' је документарни филм који представља живо сведочанство о трагичној демографској стварности српске државе и народа, сведочанство које открива трагичну и тужну истину да је српски народ на прагу свог историјског нестајања.

Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечја граја све тиша и нечујнија. Србија је данас смежурана старица измождена, клана, вешана, стрељана, бомбардована, јендечена и од непријатеља и лажних пријатеља, али и од сопствене деце... Цели протекли век представља својеврсну историјску ретроспективу затирања свег српског народа кроз геноциде вршене над њим, ратове у којима је српски народ био принуђен да брани оно најосновније – праљво на живот. Србија је земља која је у протеклом веку прошла кроз осам ратова плативши цену од више од четири милиона живота.

Неодвојиви узрок нестајања српског народа су и асимилативни процеси који су више него код других народа у окружењу овде пали на плодно тле. И то како кроз даљу историју као резултат насилних и политичких процеса, тако и у савременом добу кроз економски мотивисане и узроковане принуде.

Најужаснија рана на телу српскога народа је, међутим, убијање будућности кроз нерођено потомство. Утробно чедоморство сваке године у неповрат однесе град величине Новог Сада. Према статиситици Србија у овоме држи неславни рекорд међу европским народима.

Тенденције савременог света који се глобализује, перфидност и бруталност профитократије, савремене друштвене болести као што су наркоманија, алкохолизам и изопачења људске природе, друштвени инжењеринг, преобликовање идентитета народа, упросечавање потрошачке масе су општи оквир у којем се нашло и наше друштво и које додатно притискају већ довољно раслабљен и изморен народ. Индивидуализација и духовно осиромашење кидају ионако танке везе које одржавају људску заједницу. Вишедеценијско одступање од вере православне и удаљавање од Христа и Цркве Његове кључни је узрок раслабљености нашег народа којој плаћамо превисоку цену.

О овим и другим чињеницама сведоче припадници духовне и интелектуалне елите који су своје научне ставове, сазнања и резулатете истраживања понудили на увид јавности: Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији, академици Василије Крестић и Смиља Аврамов, Радован Тврдишић из Двери Српских, протојереј-ставрофор др Милош Весин, публицисткиња Биљана Спасић, професор на Универзитету у Кембриџу Небојша Радић, професор Марко Младеновић, свештеници Жељко Латиновић и Бранко Ћурчин, али и такозвани обични људи из народа, сељаци, мученици, страдалници...

Документарни филм ''Срби – народ који нестаје'' пројекат је Фондације ''Пријатељ Божји'' и њене филмске Продукције, мотивисан је жељом да се њиме опомене на трагичну стварност нашега народа као и потребом да се укаже на пут за њено превазилажење, на покајање и враћање Христу кроз Цркву Његову као једином путу ка поновном остварењу духовних вредности као темељу постојања и опастајања сваког па и српског народа.

Uploaded with ImageShack.us
http://www.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=154:2010-09-17-20-15-04&catid=1:aktivnosti&Itemid=47
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар

BRE · Posted: 27 Sep 2010 14:56 Post subject:

http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br8/Vek.html

НАВРШАВА СЕ ТАЧНО СТО ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ДАЛЕКОСЕЖНЕ „АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ”
Весници буре и слободе
Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине, у октобру 1908, предводили су песник Јован Дучић и писац Бранислав Нушић. За уписивање у добровољце стрпљиво се чекало у дугим редовима. „Браћо, Отаџбина је у опасности! Зберимо се, здружимо се, загрлимо се, и заједнички умримо за Отаџбину!” беседи Нушић на Позоришном тргу, испред Споменика Кнезу. „Тренутак је судбоносан!” кличе Дучић са насловне стране ванредног издања „Политике”. „Наш немар овога тренутка клели би унуци и праунуци наши, на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења!”

Петог октобра 1908. године Аустро-Угарска је, не обазирући се на оштра упозорења Србије и Црне Горе, прогласила анексију Босне и Херцеговине.
На насловној страни ванредног броја Политике, који је изашао у пола пет по подне, освануо је тога скоро веселог јесењег дана Дучићев поклич:
„Београђани, Отаџбина је у опасности!
Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.
Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину...
Београђани!
У питању је слобода Српског Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читаве једне нације. Тренутак је судбоносан, Отаџбина је у опасности, и наш немар овога тренутка клели би унуци и праунуци наши, и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења...”

ГНУШАЊЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНОМ ГУСАРУ

Београд је тога понедељка сав био на ногама.
Радивоје Бојић, млађи брат песника Плаве гробнице Милутина Бојића, овако је запамтио тај дан:
„Нама, деци у основној школи, учитељ је објаснио шта значи реч анексија и пустио нас кући. Кад смо истрчали на улицу, чули смо ратоборне покличе и претње Аустрији. Као да је цео Београд поврвео на протестни митинг.”
Краљевска влада отпочела је заседање којем се није видео крај.
У шест поподне кренуо је тог дана Бранислав Нушић са заставником и добошарем из редакције Политике према Кнежевом споменику. Успут им се придружило на стотине грађана. Кад су стигли, Позоришни трг већ је кључао од поклича против Двојне монархије.
Збор није смео остати нем. То је Нушићу било јасно, и он се попео на постоље Споменика кнезу Михаилу. Придружио му се барјактар са развијеном српском заставом.
Загрмео је ратни добош, па утихнуо. Утишао се и окупљени народ, ишчекујући реч.
Тад је Нушић ословио свет:
„Браћо,
Непријатељ је пред вратима! Над нашим главама виси разбојнички мач! Аустрија се спрема да отме Босну и Херцеговину, а ми, Срби, нећемо, не можемо то да допустимо!”
Говор је, сетиће се доцније Нушић, био „дуг и распаљив, пропраћан узвицима народа, одобравањем, и изразима гнушања према Аустрији, међународном гусару”.
Закључујући беседу, Нушић народу заказује за сутра други збор. И позива присутне да на нови збор свако поведе свог пријатеља и познаника: да и бројношћу покажу да су израз расположења целокупнога српског народа, читавог Српства.
Митинг од шестог октобра надмашио је сва очекивања. Узрујани народ не само што је испунио Позоришни трг, већ се проширио све до „Рускога цара” и „Коларца”.
Нушић сада није једини говорник. Придружују му се народни посланици, професори, студенти: говоре Љубомир Јовановић, Михајло Ђорђевић, Војислав Маринковић, Љуба Давидовић...
Огорчење народно достиже врхунац. Нушић хвата тек сачињену резолуцију, диже је увис и громким гласом предаје на опште усвајање.
У прогласу, призива се вековна рана Лазарева:
„Од Косова до данас није била на помолу већа опасност по цело српско племе, а посредно и по нашу драгу Отаџбину, као што је ова данас! [...]
Београђани у име целог српског народа стављају на расположење и своје животе и своја имања...”
Акламација је једнодушна. У заносу, народ скандира: „У бој! На Дрину! Рат Аустрији! Смрт отимачима!”

РЕЧ ДАТА НА ПОЗОРИШНОМ ТРГУ

Нушић наставља:
„Браћо,
Отаџбина је у опасности! Зберимо се, здружимо се, загрлимо се и заједнички умримо за Отаџбину!”
И ту позива окупљене на упис у добровољце.
Као да само то чекају, људи су стали да се сврставају у редове. Поред споменика кнезу Михаилу одмах је разапет шатор, намештен сто, донесени табаци хартије.
Први су се уписали Дучић, Владислав Рибникар и Нушић.
До заласка сунца пријавило се више од две хиљаде добровољаца.
Исте вечери председник општине Велизар Вуловић организовао је хитан састанак с најугледнијим грађанима Београда. Нушић је био међу њима.
Видев колики је мах узео покрет за уписивање добровољаца, сви они одмах су се сагласили да је нужно створити једну „општеземаљску организацију” која ће надаље руководити не само окупљањем и припремом добровољаца, него и осталим акцијама везаним како за анексију, тако и за решавање свих других питања која погађају и боле Српство у целини. Мислило се на неослобођену Стару Србију, на Косово и Метохију.
Донесена је још једна одлука: да се за седми октобар закаже још већи народни митинг, и одређени су говорници на томе митингу.
Током ноћи одштампани су плакати и састављен проглас Београђанима, који су сутрадан све новине донеле на насловним странама.
Проглас је саставио Јован Дучић:
„Београђани!
Дођите данас сви на велики народни митинг, дођите и мало и велико; дођите и ви оцеви и ви децо; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре но што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.
На Збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!
На збор!”

РАЂАЊЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ

Био је то, сећаће се Нушић касније, „први монстр-митинг у Београду. Ђаци су напустили школе, трговци су затворили радње, и све се то стекло на ономе тргу који се показао тесан и неудобан за такве манифестације...”
Два дана доцније, 9. октобра, створена је Народна одбрана. У управу њену ушао је Бранислав Нушић.
Воја Маринковић, један од њених оснивача, доцније ће записати:
„Стварање Народне одбране није било резултат неког плана, него један од оних гестова које човек несвесно учини кад је изненада нападнут.”
Имајући у виду раширеност националног покрета потеклог у Београду – који се с даном анексије Босне и Херцеговине пренео на читаву Србију – управа је одмах изабрала председника и Главни одбор.
За председника Народне одбране именован је генерал Божа Јанковић.
Бранислав Нушић једногласно је одређен за члана Главног одбора. Уз њега нашли су се, поред других угледника, Љуба Јовановић, Љуба Давидовић, Жика Рафајловић, Воја Маринковић, Живојин Дачић...
На првој седници Главног одбора, одржаној сутрадан, донет је програм Народне одбране. Најважнији задаци организације били су:
„Прво: да подиже, храбри и јача националну свест; 2) да врши уписивање и окупљање добровољаца; 3) да образује добровољачке јединице и да их припрема за оружану акцију; 4) да прикупља добровољне прилоге, новчане и друге потребе за остварење своје задаће; 5) да организује, опрема и вежба нарочите (комитске) устаничке чете, намењене посебном и самосталном ратовању; 6) да развија акцију и у свима осталим правцима одбране српског народа...”
Криза изазвана присаједињењем Босне и Херцеговине Аустро-Угарској пола године се у Србији и њеној престоници није смирила. Формално је окончана изјавом српске владе 31. марта 1909. године. Добровољачки одреди тек су тада распуштени.
Народна одбрана је, међутим, остала. Нове околности ништа нису промениле у њеном раду. Само је све своје акције окренула на другу битну страну, према Старој Србији, и појачала их.
Бранислав Нушић остао је до краја живота веран идеалима Народне одбране.

***

Добровољци
Већ тог дана, до заласка сунца, пријавило се преко две хиљаде добровољаца. Преко четири стотине студената, исто толико ученика трговачке академије, богословије, гимназија београдских.
Одушевљено се пришло формирању легије смрти, легије хиљаде, која ће, кад плане рат, прва ступити у борбу с решеношћу да изгине до последњег.
У легију смрти уписивало се код Нушића. Још првог дана добровољци су га извикали за команданта.
Уписивано је и у друге легије. Оне су имале своја посебна имена: „Обилић”,„Душан Силни”, „Кнез Михаило”.
***

Бечке рачунице
Са своје стране, није мировала ни Двојна монархија. Великоаустријске аспирације само привидно су ишле до Дрине. Један опсежан службени мемоар бечке владе садржао је идеју даљег ширења Аустро-Угарске на исток и југ. Израдио га је министар иностраних послова Алојз Ерентал.
Мемоаром о којем је реч посебно се забавио Владимир Ћоровић. У књизи Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку излаже и коментарише тај бечки план. Следимо његове мисли.
Eренталов план био је овај: „Ако би ми окупирали Санџак, то би се мисао уједињења у Црној Гори и Србији окренула против нас и Санџак би постао за нас извор сталног узнемиравања.”
С друге стране, ако би се Аустро-Угарска кренула даље према југу, дошла би – према Еренталу – у сукоб с Албанцима и изгубила би сав свој утицај на њих: „Јака албанска насеља у Санџаку и њихови сународници огорчено ће се одупрети свакој туђој окупацији; може бити само у нашем интересу ако се тај отпор обрне против Срба и Црногораца и тако се одржи традиционално непријатељство између Албанаца и Словена.”
За случај, вели Ћоровић, да се „гњила Турска једног дана скрха”, Аустро-Угарска је Еренталовим планом настојала унапред да обезбеди сигурне границе према југу. „Те сигурне границе”, опомињао је план, „ми нећемо добити ако се не решимо да зло зграбимо у корену и ако не учинимо крај великосрпским сновима будућности.”
На овом месту барон Ерентал је преместио бечки рачун према Бугарима:
„Антагонизам између Срба и Бугара већ је данас један чинилац са којим се мора рачунати; у Бугарској превлађује уверење да пут у Маћедонију мора ићи преко тела српске државе и сигурно је да ће букнути најстрашнија борба између Србије и Бугарске за посед Скопља. Будемо ли помагали у тој борби бугарску ствар и ишли на руку стварању Велике Бугарске на рачун Србије, то ће се онда створити потребна припрема да могнемо у једном часу повољне европске констелације ставити руку на још преосталу Србију. Тада бисмо имали сигурне границе, о којима сам говорио: Албанију, која би под нашом егидом постала самостална; Црну Гору, с којом одржавамо пријатељске односе, и велику Бугарску, која нам је обавезна на захвалност.”
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар

BRE · Posted: 04 Oct 2010 14:00 Post subject:

Део предавања Др.Срђе Трифковића у Чикагу

http://www.youtube.com/watch?v=pziB6bf7DeQ

Приказивање филма у Чикагу: Срби,народ који нестаје!
http://www.youtube.com/watch?v=W_wLS_eKpLA
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар

BRE · Posted: 25 Oct 2010 18:28 Post subject:

BRE · Posted: 05 Nov 2010 16:57 Post subject:

BRE · Posted: 22 Nov 2010 13:37 Post subject:

Субота 20 Новембар
Хуманитарно Вече за помоћ Краљеву
Делије Чикаго су донирале више од $600,00 за помоћ Краљеву

http://www.youtube.com/watch?v=lDrsvnbt4pg

------------------------------------------------------------------------
У суботу, 20. новембра 2010.г, у подне у згради општине града Краљева, у Штабу за ванредне ситуације, представници Српске народне одбране у Америци уручили су помоћ ове организације од $10.000 за обнову Здравственог центра «Студеница», који је страдао у земљотресу.

У писму које је упутио председник Српске народне одбране у Америци Славко Пановић каже се да их је дубоко потресла несрећа која је задесила град Краљево.

"Земљотрес је тешко повредио њене становнике и нанео им бол с којим се тешко живи, однео је куће и станове, срушио и оно мало наде које је у овом тешком времену народ сакупљао и брижно чувао за боље дане", речено је у поруци СНО у Америци коју је прочитао Драган Ћирић, члан Централног и Уредничког одбора Народне Одбране, поред кога су у делегацији били и др. Јасмина Аврам, секретар Одбора СНО у Лас Вегасу и Бојан Белоица, члан web секције листа СНО "Слобода".

Обраћајући се директору ове велике болнице др. Драгану Арсићу, речено је да је здравље потребно свима, да од овакве установе зависи здравље становништва великог града и околине, зависи стална брига за народ и свеопшту добробит града, па да је зато Српска народна одбрана одлучила да свесрдно помогне обнову Здравственог центра «Студеница» у Краљеву са $10.000 долара, надајући се да то неће бити и једина помоћ из Америке.

"Ово је наша врста прве помоћи", рекао је у поруци председник СНО Славко Пановић, "надајући се да ћете је ви као Центар давати српском становништву на многаја лета".

Доктор Арсић се најсрдачније захвалио на дару Српске народне одбране и рекао да је помоћ стигла у време прављења планова за нову интернистичку болницу, која је земљотресом срушена и да ће дар бити уграђен у здравствену заштиту становништва овог краја.

Пријему у скупштини града били су присутни и градски посланик Милан Вучетић и члан тима за координацију градње јавних установа Владе Србије и народни посланик Иван Јовановић.

--------------------------------------------------------------------------------
http://www.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=173:pomoc-srpske-narodne-odbrane-u-zemljotresu-stradalom-gradu-kraljevu&catid=15:srbija&Itemid=58
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар

BRE · Posted: 29 Nov 2010 18:06 Post subject:

BRE · Posted: 19 Feb 2011 21:54 Post subject:

http://www.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=176:sa-puta-u-srbiju&catid=14:veceri-slobode&Itemid=58

Помоћ болници у Краљеву
http://www.youtube.com/watch?v=MRgvYJvCST4

Помоћ школи и угроженима
http://www.youtube.com/watch?v=WHKYPLliTW4

Додела стипендија СНО
http://www.youtube.com/watch?v=hEF9TmRoyjc
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар