| View previous topic :: View next topic |
| Author |
Message |
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
 Posted: 16 Dec 2007 17:36 Post subject: Српска Народна Одбрана |
 |
|
|
Ускоро ће се обележити 100 година од оснивања Народна Одбране 1908 а врло мало људи зна нешто о тој организацији. Тренутно седиште ове организације је у Америци и то је најстарија наша организација у свету од 1914.
КРАТАК ИСТОРИЈАТ
СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ (СНО)
СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА (СНО) основана је је, на иницијативу Ђенерала Божидара Јанковића 8. октобра 1908. године у Београду, Краљевини Србији, дан после аустроугарске анексије БИХ, а међу оснивачима СНО налазили су се: Војвода Радомир Путник, Војвода Степа Степановић, Војвода Живојин Мишић, Војин Танкосић, Вук Поповић и многи други славни Срби и легендарни витезови.
До 1941. године СНО у Отаџбини предводили су: Ђенерал Божидар Јанковић, Војвода Радомир Путник, Војвода Степа Степановић, проналазач светског значаја Михаило Пупин, Војвода Илија Трифуновић Бирчанин.
После срамне капитулације државе 1941. године СНО је привремено престала престала са радом. Рад СНО је обновљен у новембру 1941. године у САД на иницијативу славног српског књижевника Јована Дучића. Касније је СНО основана у Аустралији, Канади и Немачкој, а 16. априла 2003. године СНО је основана и званично регистрована у Аустрији.
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
 |
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 16 Dec 2007 17:39 Post subject: |
|
|
|
ПРОГРАМ
СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ (СНО) у Аустрији
1
Српска народна одбрана (у даљем тексту - СНО!), најстарија световна српска организација у свету, која, као таква, постоји од 8. октобра 1908. године (што је био својеврстан историјски српски одговор аустро-угарској анексији БиХ!), је надстраначка, културна, просветна и народна организација свих Срба, ма где живели, којима је народни интерес изнад сваког личног, без обзира на страначку припадност, изузимајући припаднике тоталитарних идеологија (фашистичких и комунистичких) и изузимајући припаднике терористичких организација, којима, разуме се, нема места у СНО!
2
СНО стоји на становишту да је српски народ један и недељив, да је српски језик један и недељив и остајући доследни начелима из 1908. године СНО неодустајно стоји на становишту да је биће српске нације далеко старије од сваке идеологије и од сваке идеолошке утопије и СНО у Аустрији не признаје никакву и ничију поделу српске нације и српске територије и у остваривању својијих програмских циљева СНО користи сва расположива и дозвољена цивилизацијска средства.
3
СНО у Аустрији одбацује сваки политикантски прагматизам било које политичке опције који је на штету виталних српских интереса.
4
СНО сарађује са свим српским организацијама, покретима и институцијама на свим нивоима којима су витални српски интереси изнад свих појединачних, поштујући сва уставна начела, законске регулативе, међународне уговоре и конвенције.
5
СНО у остваривању програмских циљева руководи се синтезом принципа: хтети, смети, умети народу служити и од тог свесрпског начела, по мери Бога и народа, ниједан члан СНО никада и нигде не сме да одступи.
6
СНО организује културолошке, социолошке, философске и уметничке манифестације на целој територији ЕУ, формира инфомативне и пословне центре, организује хуманитарну делатност, бесплатне стручне услуге: административне, правне, преводилачке, медицинске, образовне семинаре, конференције за штампу, а све је то подређено јачању српске солидарности.
7
СНО оснива и води све своје секције у складу са законским регулативама државе у којој је СНО регистрована, а химне СНО су: БОЖЕ ПРАВДЕ, ОНАМО НАМО и ХИМНА СВЕТОМ САВИ!
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 16 Dec 2007 17:42 Post subject: Српска народна одбрана са српски |
|
|
|
Српска народна одбрана са српским народом кроз историју
Рад Српске народне одбране на унутрашњем плану
Српске победе и српски успеси
Германска инвазија
СНО после ослобођења и уједињења у Југославији
СНО и Покрет ђенерала Михаиловића
Капитулација југословенске војске и четничке борбе Трифуновићеве и СНО
Крајем XIX и почетком XX века стање хришћана у Турској Царевини , а поготово Срба било је очајно. Хришћани нису имали слободе и права, која су имали њихови сународници у ослобођеним хришћанским Балканским земљама, па су природно тежили ослобођењу и уједињењу. Да би несрећа била већа, Хришћани су се међусобно крвно завадили и борили једни против других са оружјем у руци. Ову братоубилачку борбу започели су Бугари, против Срба и Грка у Маћедонији, да би словенско становништво Маћедоније присилили да се определи за Бугаре и да би сузбили грчки утицај. И сами тек ослобођени од Турака руском помоћу, Бугари су успешно лавирали између двеју ривалних сила Аустро-Угарске (са Немачком) и Русије, да би од двеју имали подршку у својој империјалистичкој политици према Србима и Грцима у Маћедонији и Тракији.
Нарочито велику помоћ добили су Бугари стварањем тзв. Егзерхата тј. Врховне црквене власти над хришћанима у Турској. Егзерхат је уживао поверење код Турака, више него српска или грчка црква, а стварно је био експозитура великобугарске шовинистичке акције, основан руским настојањем, да би Руси такође могли умешати своје прсте у проблеме балканских хришћана, као повод за своју империјалистичку политичку акцију. Бугари су први отпочели своју комитску акцију у Турској. Пa када су прешли границе самоодбране свог живља, и отпочели побугаривање Срба и Грка, они су изазвали појаву четничке акције Срба и Грка. Потреба за четничком акцијом Срба била је веома нужна јер је српски живаљ на класичном српском Југу био без заштите, а изложен терорисању од неспособних недемократских турских власти и од бугарских и арнаутских банди. Српска четничка акција иако мало касније почета, ипак је вођена са много елана, снаге и пожртвовања, тако да је стварала епска дела, славом овенчана.
Из Србије, као и и из других српских земаља, ишли су млади људи у четнике “комите”. У почетку су чете водили тамошњи мештани, а касније су били слати и професионални војници – официри и подофицири, да би се борили против турске регуларне војске “аскера” и противу бугарских “комитаџија”. Акцијом око спремања, наоружавања и пребацивања четника и њихових четовођа (називаних војводама) руководила је специјална организација која се називала “Српском браћом”. На њеном челу били су лекар из Београда, др. Милорад Гођевац, Голуб Јанић (Србин из јужних крајева) и још неколико виђенијих људи из Србије. У историји четничке акције остаће златним словима записана имена четничких јунака – војвода: Глигора Соколовића, Јована Бабунског, Ђорђа Скопљанчета, војводе Мицка, Јована Довезеновског, војводу Вука (Војина Поповића) и многих других јунака, који су створили епове борбама на Челопеку, Четирцу, код Никољана, Велике Хоче, итд., као и стварали еп о Кујунџића мајци.
Кад је основана Српска народна одбрана сви организатори и борци четничке акције ступили су у редове СНО где је било место свим честитим српским родољубима. С друге стране и СНО пружила је садејство и помоћ четничкој акцији, ради узајамног допуњавања. Претседник СНО ђенерал Божа Јанковић и секретар мајор Милан Васић нарочито су се истакли у помагању руковођења четничком акцијом, па ова постаје још активнија и припрема се за њену будућу улогу садејства оперативној војсци, на случај рата противу Турске, коју је улогу славно извршила српска четничка организација у ратовима 1912-13 године, као и касније 1914-18.
Рад Српске народне одбране на унутрашњем плану
Вођи Српске народне одбране знали су врло добро, да је потребно због успеха споља, увек настојати да се окупе на заједничком послу и сарадњи бољи људи из свих политичких странака и покрета. Отуда се утицало да се унутрашње распре стишавају и да први људи што висе мисле о ослобођењу и уједињењу своје још поробљене браће. Напори на овом правцу дали су лепих резултата. У Народној одбрани налазили су се заједно и пословали заједно, људи из свих србијанских странака. Све српске владе, ма који били њихови претседници, пружали су помоћ Народној одбрани за њен рад. Оно мање важно помицано је у страну, да начини места далеко важнијем са српског националног гледишта. СНО је схваћена као важан инструмент српске политике и зато је подржавана од свих. Онда се, као никада раније, схватало да смо пред алтернативом да паднемо или да победимо. Нашем духу је одговарало више да се боримо, него да клонемо. Отуда је и ова велика српска организација чинила све да се победи, да се успе. И успело се…
Српске победе и српски успеси
Према првобитној идеји оснивача СНО требало је да дође до сукоба са аустроугарском империјом. Међутим, стицајем прилика сукоб са Аустријом одложен је пресијом Европе на Србију да дадне изјаву да се одриче Босне и Херцеговине. Али, ако је сукоб одложен, он није онемогућен. Напротив: продужен је рад под претпоставком да је сукоб са северном монархијом неизбежан. Природно, спремало се на рад на дужој стази. За то време одговорни државници Србије тражили су начин како да се ојачају за борбу која претстоји. Тако је постала идеја о савезу Балканских држава противу Турске. Пошло се етапно: да се победом над слабијим непријатељем ослободе браћа која свирепо пате у турском ропству, и после ојачани њима отпочну борбу с Аустријом. Балкански савез је, после преговора којима је кумовала царска Русија, најзад склопљен и 1912 године плануо је рат на Балкану.
Победе и успеси српски задивили су ондашњи свет. Турска македонска армија тучена је Куманову и Битољу. Српски Југ је ослобођен вековних угњетача. Председник СНО до рата, ђенерал Божа Јанковић, командовао је трећом српском армијом.
Ваљда по трагедији балканских народа, савезници до победе постали су непријатељи после победе. Бугарима је мало било да задрже оно нашта су по савезном уговору имали право. Тражили су више. На предложену арбитражу руског Цара нису пристали. Мучки, без објаве рата, напали су српску војску на Брегалници. Срби су дали отпор Бугарима и после крвавих борби најзад су их тукли. На тај начин, решено је двогубим ратом питање наше Јужне Србије.
Успеси српске војске задивили су свет. Светска штампа и сви војни извештаји, говорили су о “непобедивим Србима”. Од свих су највише били изненађени Аустријанци. Они су у почетку рата с Турском предвиђали пораз малих савезника, у ком случају су мислили да брзом интервенцијом спасу свог повереника Фердинанда Кобурга. Затим, кад је победа припала Балканцима, тада су Фердинанда бугарског гурнули на Србију. Свакако јако с вером да ће Бугари тући Србе. И ту су се преварили. Тучени су Бугари. Зато је у Бечу пала одлука да се Србији не допусти да се консолидује, већ да се једним брзим војничким маршом из Босне и евентуално са севера, задави. Отуда је плануо Први светски рат. Сарајевски атентат је само изговор. Сад се већ зна да су Централне силе биле донеле одлуку да изазову рат пре него западне силе и Русија буду спремне за рат. Поготово је журила Аустро-Угарска, да због својих државнљана на југу монархије, згроми малог победничког суседа.
Рат између Аустро-Угарске и Србије плануо је. Убрзо после аустријске објаве рата Србији избио је Европски рат. Срби су се храбро борили са надмоћним непријатељем. Челични дух и поуздање нису их остављали ни у најтежим часовима. Почевши од Престола па до последње колибе сељачке у Србији, пружао се отпор подједнако и борило се надчовечански. Сваки Србин оних дана знао је шта треба да ради и како да се бори. Народна одбрана, са другим патриотским организацијама, помогнута мудром политичко-просветном организацијом државном, били су изградили један сој српских људи, који су се умели борити, јер су знали зашто се боре, и који су умели подносити најтеже жртве.
Германска инвазија
После два пораза аустроугарских армија у Србији, савезница Аустро-Угарске, Немачка, послала је своје трупе и свог великог генерала Макензена да покори Србију. Несразмерно надмоћној германско-аустријској сили, десеткована и заморена, српска војска није могла одолети. После страховитих борби и огромних губитака, Србија је покорена, а остаци српске војске повлачили се кроз Албанију ка Јонском мору и Крфу. На Крфу је остатак српске војске реорганизован, наоружан и одморен упућен на Солунски фронт. Тамо су српски војници још једном исписали сјајне странице борби и победа над непријатељима и примили на себе главни терет ослобођења земље и најзад уједињење свих Срба у једну држАву. Са овим херојима заједно су се борили и Срби добровољци из Америке.
Како је за све успехе и за сав велики рад око припреме и извођења ослободилачких ратова, везано име Српске народне одбране, то су окрутни завојевачи, кад су преплавили Србију, прво тражили, затварали, мучили и убијали чланове и вође СНО. Уопште, аустријски војници и чиновници, светили су се за поразе прегаженом непријатељу, а у првом реду члановима Народне одбране. У прегаженој земљи скоро ниједан истакнутији члан Одбора или Пододбора СНО није остао поштеђен. Сви који су пали у џелатове руке, побијени су.
Српски народ и његова Народна одбрана, борили су се и падали, нису жалили ни труда ни својих живота, написали су чудесне странице српске историје и српских прегнућа, новим генарацијама оставили су пример како треба љубити свој род и за њега се борити.
Падом Србије 1915 године, Српска народна одбрана васкрсла је у Сједињеним Државама Америке. Амерички Срби прихватили су палу заставу у Старом крају и верно је чували до поновног ускрса српске државе и српске слободе. Али, о том биће говора на другом месту.
СНО после ослобођења и уједињења у Југославији
Онда кад су германски завојевачи изгубили рат и када је створена нова држава Срба, Хрвата и Словенаца, наново је организована Народна одбрана. На њено чело стао је прослављени војвода Степа Степановић. Природно је да је рад Народне одбране у измењеним приликама морао бити друкчији. Ранија борба за народно ослобођење и уједињење завршена је. Сад је требало наћи нову идеју и нови пут. Он је нађен у културној акцији у маси и у раду за асимилацију разнородних елемената од којих је била састављена наша држава. У овом правцу учињено је отступање од назива организације. Пре се звала Српском народном одбраном, доцније Југословенском. У форми је ова промена била огромна. У самом раду није. Није утолико, уколико се тежило да се културно подигну и нивелишу Срби из свих српских земаља. Али су промене биле дубоке уколико се тежило да се око Народне одбране окупе патриотски и вредни радници хрватски и словеначки. Ови последњи поготову.
Идеје како смо их изнели водиле су Народну одбрану некако до 6. јануара 1929, кад је проглашена диктатура у Југославији. Овај датум означава наново прелом у политици Народне одбране. Она почиње све више да добија наново политичку боју. У њене редове све више улазе опозиционари режима. Ови опозиционари углавном су били њени чланови и онда кад је она била најактивнија у прошлости. То су већином старији национални радници, који су се били повукли после уједињења. Природно је да су ови борбени људи дали Народној одбрани тон народне борбе за слободу. То се претставницима режима није допадало. Зато су почели све више да гледају на управу Народне одбране као на опасне политичке противнике.
Прилазак опозиционара Народоној одбрани био је сасвим природан. У свести српској било је да су диктаторске владе, поред гажења слобода, још занемаривале српске интересе. Отуда је орган “Народна Одбрана” писао све оштрије и све јаче истицао своју линију одбране српских интереса. Темпо борбе пропагандом реченом и писаном, све је бивао јачи, уколико се ближио Други светски рат. Њен тадашњи претседник , четнички војвода Илија Трифуновић-Бирчанин, давао је тон овој опозиционој и поновној српској борби Народне одбране.
Хитлеров напад на Југославију прекратио је наш унутрашњи политички спор и отворио еру најкрвавијих и најфаталнијих борби које је водио српски народ откад постоји. Сам претседник Народне одбране, Илија Трифуновић, са свим Пододборима и првацима Народне одбране, ставили су се на чело отпора народног и његове заштите од крвавихнепријатеља. Чланови Народне одбране и у овом рату, као и у оном првом, својом крвљу су запечатили своју љубав и оданост српском народу. Колико се то сад зна, мало је истакнутих радника ове велике српске организације који нису животом платили љубав за свој род.
СНО и Покрет ђенерала Михаиловића
Онда кад се скинула са очију измаглица неке претеране наде и задовољства после велике победе у прошлом рату, и кад су мучна стварност несигурности и брига почеле да обузимају духове, изабран је претседника Народне одбране честити борац и четнички војвода Илија Трифуновић-Бирчанин. Једна снажна самониклица, којој је Бог дао што не даје сваком, дао му је здраву српску памет, речитост која задивљава и писменост сликовиту и снажну као код највећих духом. Трифуновић је био као Богом предодређен да заузме важно место у једној од највећих и најозбиљнијих српских организација. Требало се трезнити од заноса, још једаред се спремати за борбе које су после неколико година и настале.
Стари четнички и револуционарни борац, Трифуновић је одмах, чим је изабран за претседника, прионуо на посао око организације пододбора у змељи и овима дао инструкције да се спремају за догађаје. Он је као вешт војсковођа на време видео куда воде догађаји и одмах припремио борце. Тако су ницале борбене организације Народне одбране од Ђевђелије па до Триглава. Није било покрајине у земљи где није било пододбора Народне одбране. Ове од Трифуновића стваране организације, као год и оне које су од раније постојале, надахнуте су новим духом, духом борбе, отпора неваљалству, борбе за велике принципе слободе и демократије. Отуда Народна одбрана наново постаје опасност за непријатеље унутра и споља.
Несрећни режими у Југославији, доцније, пре Другог светског рата, узели су на око Народну одбрану и њеног претседника. Она и његови чланови гледани су као противници и непријатељи. И били су непријатељи диктатура и влада државне слабости.
Споља, опет, непријатељи, Немци и Италијани, сматрали су је, као и некада, заклетим непријатељем. Уколико је рад СНО био живљи, утолико је неприајтељство према њој бивало јаче и оштрије. Непосредно пред рат наговештавали су се дани некадашњих хајки на Народну одбрану. Сви непријатељи земље и споља и изнутра, сматрали су је непријатељем својим и држали је под оком. Догађаји су показали да је Српска народна одбрана била највећи бранилац части и интереса српског народа.
Капитулација југословенске војске и четничке борбе Трифуновићеве и СНО
После Хитлеровог напада на Југославију (који је дошао после преврата од 27 марта 1941 године, у коме је учествовао и Илија Трифуновић) и краткотрајног рата, завојевачке хорде преплавиле су наше земље. Влада ђенерала Симовића наредила је да војска капитулира, затим избегла у иностранство. Настало је ужасно време, време истребљивања и уништења свега што су Срби ценили више од живота. Објављен је рат не само држави и војсци, него и целом народу, људима, женама и дечици српској. Трифуновић је ових апокалиптичних дана нашао уточиште у Колашину, у Црној Гори. Одатле је одмах предузео иницијативу и рад на организацији отпора.
Из Колашина војвода Трифуновић је примио и слао курире својим организацијама у Србији, Санџаку, Босни и Херцеговини, Црној Гори. Мада тешко болестан, повео је своју организацију и слао упутства својим људима. Онда кад су комунисти завладали овим крајем и заузели Колашин, Трифуновић није могао остати међу њима. Он би и поред свег уважавања према његовој личности од локалних људи, морао бити ликвидиран, да комунисте нису напали Италијани. Они су разбили црвене устанике и заробил војводу Трифуновића, и одвели га у Сплит. Као тешког срчаног болесника, поштедели су га од интернације. Оставили су га уСплиту. Одатле је Трифуновић наставио рад и слање курира и упутстава организацијама Народне одрбане. Интервенцијом проте Урукала, пароха у Сплиту, Трифуновић је у Сплиту био релативно безбедан и могао је продужити свој организациони рад.
Свуда где су постојали одбори и пододбори Народне одрбане, на свом пространству покорене државе, утицајем свог великог претседника, ови су постали тачка отпора завојевачима и окорелим хрватским зликовцима. Народна одбрана је наново извршила своју историјску мисију. У Србији, Санџаку и Црној Гори, у Источној Босни, снаге српског отпора организовале су се око знаменитог вође, Драже Михаиловића. Али, снаге јужне Херцеговине, Западне Босне, Лике и оних крајева, и Далмације, остале су ван организационог круга ђенерала Драже. Трифуновић је схватио слабост овакве разбијености. Отуда је одмах настао да се обједине све снаге отпора и да их све укључи у организацију Драже Михаиловића. Он је већ био признати шеф свих снага отпора у западним деловима Југославије. Овима је, као њихов шеф, објаснио значај обједињења снага и јединства команде. Сви ови ваљани борци и национални радници, почевши са Ђујићем, Јевђевићем. Пајом Поповићем, Богуновићем и Новаковићем, одушевљено су прихватили војводин предлог. С њима су се сложили и вођи народни, који су већ раније били под вођством Бирчаниновим, Самарџић из Херцеговине, Урош Дреновић из Боснаске Крајине, поп Перишић из Гацка са другим вођама из ових области. Преко војводе Ђујића ухваћена је веза између Трифуновића и Драже. Утврђен је био дан њихова састанка. Нажалост, у то доба црвене банде московских слугу растављале су територије под Дражином Командом и Трифуновићевом. Тако до првог покушаног састанка није дошло. Али је одмах после тог покушаја Трифуновић успео да пошаље своје курире у Србију и да тако дође у додир с Дражом.
Шеф српског отпора Дража Михаиловић био је одушевљен радом и организацијом претседника Народне одбране и четничког војводе Илије Трифуновића-Бирчанина. Он је потпуно примио и одобрио Бирчанинов рад и његову организацију. Тада је уговорено да се два шефа отпора састану негде лета 1942 године, и да се практично проведе обједињавање свих снага отпора. Бирчанин је преко својих пријатеља и чланова Народне Одбране организовао центре отпора у Словенији. Цела западна страна Југославије била је већ организована.
Кад су од марта до маја 1942 године концентричним ударом босанско-херцегов
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 16 Dec 2007 17:45 Post subject: |
|
|
|
Српска народна одбрана у Америци у Првом и Другом светском рату
Први светски рат: Оснивање Српске народне одбране у Америци 1914. године
Други светски рат и СНО у Америци
Долазак Јована Дучића
Поновно оснивање СНО у Америци 1941. г
Начела СНО
Одјек оснивања СНО
Југоцентар у Њујорку
После победоносно завршених Балканских ратова, српска емиграција у Америци добија нови потстрек за организовање и окупљање. Победа мале Србије и Црне Горе извојевана над Турском империјом није остала незапажена у хришћанској Америци. Дотада, име Србиново познато само америчким интелектуалцима постаје сада предмет разговора и неподељених симпатија свих америчких друштвених слојева. А мала Србија и ЦрнаГора – симболи борбе за слободу.
Ускоро затим долази до Првог светског рата у коме опет Србија и Црна Гора, овог пута удружене против Аустроугарске и Немачке, воде тешке борбе на домаћим огњиштима. И као што су Балкански ратови усталасали редове америчких Срба, тако је и Светски рат подигао нове таласе одушевљења и силно подгрејао наде да ће донети ослобођење и уједињење свих српских земаља у једну јединствену Српску Државу. Нико тада међу Србима у Америци није ни сањао о неком уједињењу са Хрватима из простог разлога што су Хрвати били на страни Централних сила.
Просечна старост нашег емигранта у предвечерје Првог светског рата била је од 25 до 30 година. Дакле, то је била једна млада и снажна емиграција, пуна воље и полета. Међу тадашњим Србима био је леп број познатих српских интелектуалаца, међу којима се нарочито истицао својом научном репутацијом и родољубивим радом професор Михаило Пупин. У јулу 1914 године оснива се Српска народна одбрана у Америци са седиштем у Њујорку. За претседника С.Н.Одбране био је изабран Михаило Пупин.
Ускоро после свог конституисања, Српска народна одбрана образовала је Месне одборе по свим главним местима Америке. Њих 83 на броју. Поред ових локалних огранака Српске народне одбране, било је око 180 других патриотских друштава, која су помагала рад Централног одбора у Њујорку. Значи, да је читаво америчко родољубиво Српство давало своју пуну подршку Српској народној одбрани и њеном пожртвованом раду на прикупљању материјалних средстава за српске рањенике и сирочад. Од почетка рата па до септембра 1917 године, Српска народна одбрана сакупила је $554,445.02 долара, суму, која је у оно време значила врло много. Сем тога, Српска народна одбрана успела је да сакупи више стотина сандука нове и половне робе, која је одаслата браћи у отаџбину.
Али, Српска народна одбрана није се зауставила само на овоме. Поред хуманог рада она је истодобно радила и на организовању добровољачких одреда за Солунски фронт. На овоме послу она је урадила врло много. У прво време, пре него што ће Америка ући у рат, Српска народна одбрана је слала добровољце преко Канаде, која се, као део Британског царства, већ налазила у рату. Иако је овај посао био илегалан, јер се званично Америка још није налазила у рату, она је то гледала кроз прсте и благонаклоно, обзиром да су симпатије Америке од првог часа биле на страни сила Антанте. На овај илегалан начин (преко Детроита и Канаде) отишло је на фронт више стотина српских добровољаца. Уласком Америке у рат услови за прикупљање и одашиљање добровољацамного су се изменили и знатно поправили. Више се није морало радити кришом, јер је сада и званична Америка ишла на руку мисионарима Српске народне одбране, који су обилазили сва српска насеља по Америци и организовали добровољачки покрет. И српске гусле су одиграле не малу улогу у овом послу. Народни гуслар Петар Перуновић, неуморно је обилазио насеља и борбеном песмом инспирисао младе Србе да крећу у добровољце. Било је појединаца који тек беху приспели из Балканских ратова да опет крену у нови рат. Колики су били напори и успех Српске народне одбране на овоме послу најбоље ће показати бројке. Од почетка Првог светског рата па до његовог завршетка, отишло је што илегално што легално преко 17.000 српских добровољаца на Солунски фронт. Овде се мора нарочито истаћи једна чињеница, а то је да је и овај добровољачки покрет као и онај за Балканских ратова, био искључиво српског обележја. О некој Југославији или Југословенству као идеји водиљи није било ни речи.
Кад је у јануару 1917 године Српска мисија стигла у Америку на челу са др. Миленком Веснићем и генералом Рашићем, њу су углавном свуда дочекивали Срби са тек понеким Хрватом-Далматинцем. И као што су се држали по страни у добровољачкој кампањи за Солунски фронт, остајући лојални према Аустроугарској монархији, тако су остали удаљени и од нове југословенске линије коју су Срби стварали. Иако је у Југословенском одбору у Лондону седело неколико Хрвата, иако су претставници тога Одбора били за југословенску линију, они су наилазили на одзив само међу Србима, док су амерички Хрвати остали изван те акције. Међутим, кад су после завршеног рата Нинковић и други почели са хрватском републиканском тезом, они су добили своје следбенике међу америчким Хрватима.
Овај прелаз са српске на југословенску линију, којом се све више кретала званична политика српске владе, није могао остати без утицаја на став Српске народне одбране у Америци. Следствено томе, Срби на челу са СНО и других амерички српских организација, а с њима и већина америчких Срба, прихватили су идеју братства са Хрватима. Тако и цео национално-политички живот Срба у Америци скреће у југословенском правцу.
Други светски рат:
Поновно оснивање Српске народне одбране у Америци
Капитулацијом Југославије месеца априла 1941 године, амерички Срби су предузели хитну акцију да оснују један “релиф” комитет за помоћ народу у Југославији. Они су ово учинили у заједници са америчким Хрватима и Словенцима. Иницијатива за ово потекла је од стране Српског народног савеза. Тада се веровало да ће Срби, Хрвати и Словенци заједничким наступом, кроз уједињену хуману акцију, допринети много више окупираној земљи него што би то био случај у појединачним подухватима. У ову сврху управа Српског народног савеза добила је дозволу од Стејт Департмана у Вашингтону да може да сакупља новац и одмах отпочела са великом кампањом широм Америке. Прилоге је убирала под именом “Америчко-Српског Централног Одбора”. Амерички Хрвати и амерички Словенци такође су предузели нешто у истом смислу. После шест месеци рада, састали су се претставници поменутих организација у Питсбургу где је констатовано да су Срби сабрали 53,000 долара, амерички Хрвати, иако бројно три пута већи, свега 600 долара, а Словенци око 1,000 долара. То су били 6-месечног рада у овој заједничкој акцији. Колико су унели искрености и љубави у овај посао Срби, Хрвати и Словенци најбоље доказује величина сакупљених прилога. После овога, дошавши до уверења да је сваки даљи заједнички рад са Хрватима бесмислица, управа С.Н. Савеза наставила је са радом самостално обавестивши чланство по насељима чињеницама. Прикупљену своту од 53,000 долара Српски народни савез је утрошио у одашиљању пакета српским заробљеницима у Немачкој преко Америчког Црвеног Крста и касније преко Српске народне одбране.
Нападом Немачке на Совјетски Савез, 22 јуна 1941, став према Совјетима, како званичне Америке тако и америчке јавности, претрпео је велике промене. Од нападача и Хитлеровог колаборатера Совјетски Савез преконоћ постаје бранилац слободе и демократије пред Хитлеровом најездом. Већ после неколико недеља од почетка непријатељстава на Источном фронту, широм Америке почиње кампања за помоћ Совјетском Савезу. Овом општем таласу помагања нападнутог Совјетског Савеза, придружили су се и амерички Срби. Око 12,000 долара сакупљено је тада за велику “мајку” Русију и предато Совјетском релифу у Америци. Међутим, све руске организације у Америци као и појединци нису дали ниједног цента за помоћ Србима у окупираној Југославији.
Покрет отпора српскога народа под Михаиловићем одјекнуо је изванредно међу америчким Србима. После депресије која је била обихватила америчко Српство након капитулације Југославије, покрет отпора у Старом Крају испунио је срца свих овдашњих Срба поносом и новом вером. У почетку су чак и амерички комунисти поздравили појаву Михаиловића и били врло активни у пропаганди за њега. На Светосавском конгресу у Детроиту, например, могла се видети над бином огромна слика Михаиловића са многобројним паролама унаоколо. Испод слике, са бине, комунистички и прокомунистички говорници величали су Михаиловића и његову борбу, да га ти исти људи, касније, бесомучно нападну кроз штампу и на зборовима. У данима Михаиловићевог успона, амерички комунисти су били направили значке са ликовима Михаиловића, Тимошенка и Мак Артура, као херојима борбе против тираније, да ускоро ти исти људи отпочну са кампањом против Михаиловића. Родољубиво америчко Српство, међутим, остало је до краја доследно у својој привржености и симпатији према Михаиловићу. За родољубиво америчко Српство Михаиловић је био и остао симбол борбе српскога народа за слободу. Па ипак, иако је све више постајало јасно да су у покрету отпора ангажовани само Срби, америчко Српство још увек је било на југословенској линији. То ће трајати све до првих вести из отаџбине које говоре о незапамћеним усташким зверствима.
Долазак Јована Дучића
У лето године 1941 стигао је из Мадрида у Америку познати српски песник и дипломата Јован Дучић. Убрзо по његовом доласку отпочињу припреме за независну српску борбу. Око Јована Дучића почели су да се прикупљају људи од способности, ауторитета и родољуби из Чикага и околине. Присуство Дучићево одмах се осетило. Борба Срба са једне и хрватско издајство и покољи са друге стране, припремили су једно ново расположење код америчког Српства. Вести језиве, скоро невероватне, сустизале су се, а са њима у грудима америчких Срба расли гнев, бол и огорчење. Акција Јована Дучића, који је визионарски наслућивао шта ће се догодити у раскомаданој земљи, постајала је све популарнија и ближа америчком Српству. Ужасни догађаји у отаџбини давали су јој све силнијег маха, а Јовану Дучићусве више права у ономе што је проповедао и говорио.
Дучићева идеја била је да се по угледу на предратни Српски културни клуб у Београду, оснују по Америци слични српски клубови који би целокупан политички и национални живот америчких Срба упутили у правцу борбе коју је српски народ водио у земљи против немачког окупатора и хрватских усташа. Међутим, пријатељи и сарадници Дучићеви сугерисали су му да се уместо клубова оснује Српска народна одбрана, као организација која је у Првом светском рату учинила велике услуге српској борби и била популарна широм америчког Српства, и која би и у овом новом раздобљу српске борб, без сумње, обухватила свеколико америчко родољубиво Српство и постала лучоноша у најтежим данима српске историје. Идеју Српске народне одбране Дучић одмах прихвата и почиње ватрено да је проповеда. У то време вести о масакрирању Срба у “независној” Хрватској постају све одређеније и све ужасније. Четвртог новембра 1941 године “Американски Србобран” излази у црном оквиру за запањујућим документима о хрватским злочинима. Под великим насловом преко целе стране “Американски Србобран” доноси изјаву ерхиепископа од Кантеберија, поглавара Англиканске цркве у Енглеској, који тврди, према извештајима Српске православне цркве, да јеу “независној” Хрватској само до почетка августа 1941године масакрирано преко 180.000 Срба.
Поразне вести из отаџбине, које су наши лондонски кругови прикривали. Изазвале су, као што смо видели, разумљиво огорчење и револт америчког Српства. Више није било сумње у њихову истинитост, ни у то да је “братство” са Хрватима и заједничка велика држава била једна страшна српска гробница. Родољубиво аеричко Српство које је до тих дана веровало у братство хрватске небраће, остало је запрепашћено пред ужасном стварношћу која му је пукла пред очима.
Оснивање Српске народне одбране 1941.г
У таквој атмосфери, долази до конституисања Српске народне одбране у Америци. То је било 13 новембра 1941 у црквеном дому на 1905 Вест Шилер Стрит у Чикагу. Тога дана америчко Српство рекло је своју мушку и српску реч, када је у атмосфери пуној свечаности и узбуђења, основана СНО у Америци и обележено једно ново раздобље борбе коју је америчко Српство водило у току два светска рата. На оснивачкој скупштини изабрана је привремена управа са Михаилом Дучићем на челу. После конституисања Српска народна одбрана је изашла са својим прогласом и програмом који доносимо у целости:
“Цело просвећено човечанство, изложено је данас највећем и најстрашнијем искушењу, у једној страховитој борби, у којој сви народи којима су име и понос одувек били највећа светиња, стоје пред потпуним уништењем од стране грубих диктатора који су ставили насиље изнад права, и тиранију изнад демократије.
Никада у историји човечанства није било таквих страховитих покоља невиних и незаштићених народа, какве данас спроводе ови насилници и њихови најамници. Никада пре нису начела слободе свих народа, самоопредељење и самосталност, била у толикој мери угрожена као што су данас. Милиони слободних народа подвргнути су ропским и најнечовечнијим патњама. Међу овим народима налази се и наш српски народ.
Демонски планови Хитлера и Мусолинија и њихових најамника, угрозили су опстанак демократских народа у тој мери, да је данас више него икад потребан један заједнички, добро смишљен и израђен план за њихов отпор.
Ми Срби овде рођени, грађани или неграђани ове земље, позвани смо, подједнако са осталим демократским народним групама, да учествујемо у борби за опстанак демократских принципа Америке и права свих осталих угрожених народа у свету. И ми Срби који смо у Америци, дужни смо да достојно допринесемо свој удео у будућој заједничкој победи.
Најскорији и најпоузданији извештаји о страховитим покољима у земљи наших отаца захтевају од сваког америчког Србина у чијим жилама тече иста српска крв, да се одазове овоме прогласу и позиву Срба на окуп. Јер не смемо и не можемо нипошто прећи преко најкрволочнијих и најнечовечнијих покоља у историји света, који су извршени и врше се бездушно, над стотинама хиљада невиних српских жртава од стране окупаторских сила и домаћих хрватских изрода и издајника.
Њихов тако систематски спремљен план за потпуно уништење Српства и православља, а нарочито у такозваној независној Хрватској, налаже сваком истинском Србину да учествује у заједничкој акцији на остварењу једне врло потребне и јаке српске организације у Америци. Кроз ову организацију, ми, као слободни амерички грађани морамо уложити све што можемо и што имамо, па чак и своје животе, а поготово морамо показати своју пуну лојалност овој земљи и осталим савезницима у борби за потпуно уништење хитлеризма, нацизма, фашизма и усташтва.
Обзиром на ово судбоносно доба и на неизмерне жртве милиона народа: Велике Британије, словенске Русије, Срба, Пољака, Чеха, Грка и осталих савезника, као и обзиром на нашу лојалност према демократским принципима Америке и према њеном великом вођи, претседнику Рузвелту, ми Срби у Америци обавезно се удружујемо у организацију, која једино може да успешно допринесе део сарадње Српства као целине за општу ствар и за општи демократски идеал…”
Начела
1) Српска народна одбрана у Америци стоји лојално уз Сједињене Државе Америке, америчку конституцију и претседника Рузвелта и помагаће безусловно сваку његову акцију за одбрану Америке и за пораз диктаторских сила.
2) Српска народна одбрана у Америци помагаће морално и материјално српски народ у Отаџбини.
3) Српска народна одбрана у Америци прикупљаће новчану и другу помоћ за витешку српску војску и славне српске четнике, који данас са надчовечанским напорима дају најдостојнији пример, како се ваља борити за свој народ, своју државу и свога краља.
4) Српска народна одбрана у Америци радиће на учвршћивању и одржавању пријатеских веза између америчке демократије и наше поробљене и у крви огрезле отаџбине и сарађивати са америчким и савезничким организацијама и установама, које раде за исту сврху и у истом правцу.
5) Српска народна одбрана у Америци даваће свету нужна и објективна обавештења о херојској борби српског народа за очување своје слободе и својих земаља и бранити неоспорна етничка и историјска права Срба на Балкану. Такође, она ће настојати да упозна српски народ са демократским начелима и великом културном и економском снагом Сједињених Америчких Држава, као и са великом љубављу овога народа за успехе српског оружја у заједничкој борби.
6) Српска народна одбрана утицаће кроз своје Месне одборе: да се Срби у Америци, у својим мођеусобним односима, држе начела узајамне трпељивости, узајамне помирљивости и узајамног братског помагања, као што је то увек бивало у критичним данима, а такође, настојање да пружи братску сарадњу свим постојећим српским верско-националним и културно-просветним организацијама и установама у Америци, које већ годинама раде за општу српску ствар.
Срби и Српкиње,
Света је дужност сваког Србина који ступи у Српску народну одбрану, да уложи и жртвује себе без и најмањег оклевања у борби за свеопшти идеал слободе и људских права целог човечанства, и да кроз Српску народну одбрану, уједињени као српски народ, посведочимо своју славну историску прошлост, увек везани за највиша начела хришћанства и цивилизације.
За Великог Претседника Рузвелта и нашу нову домовину Америку, за Краља Петрa Другог и стару Отаџбину!”
Одјек оснивања Српске народне одбране у Америци
Оснивање Српске народне одбране у Америци изазвало је двојаку реакцију. На једној страни амерички родољуби прихватили су СНО са одушевљењем и неподељеним симпатијама. Оснивање СНО дошло је као олакшање иза година лутања и неодлучности, као решење после једне очајне недоумице, као први одлучан корак на опробаном српском путу. Оснивање Српске народне одбране у Америци значило је потврду родољубима да ће борба коју су повели српски четници у Отаџбини бити помогнута свим расположивим средствима. И ово је оснивање СНО поздрављено кроз српску штампу у Америци низом чланака, дотле је на другој страни изазвало жестоку реакцију свих непријатеља Српства. Комунисти, Хрвати, тзв. Југословени и најзад филокомунисти из тадашњег Стејт Департмана, нашли су се удружени у борби против Српске народне одбране и дејствовали сваки на свом пољу, као по договору.
Комунисти окупљени око “Слободне Речи” претстављали су највећег отвореног непријатеља СНО. Преко свог листа и својих повер
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 17 Dec 2007 13:27 Post subject: |
|
|
|
 
 http://www.snd-us.com/News.htm
  
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 08 Jan 2008 20:40 Post subject: |
|
|
|
РОЂЕЊЕ ЦРНЕ РУКЕ
Велики део зевереника из 1903.г. је наставио са тајним радом.Десетак људи се састало 9.маја 1911 година и формирало организацију "УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ" познатију као "ЦРНА РУКА". До 1914 године чланство је нарасло на неколико хиљада чланова,скоро 2500 људи, углавном српских официра. Највиши циљ организације је ВЕЛИКА СРБИЈА и уједињење свих српских земаља по сваку цену, чак и силом ако затреба . Црна рука је подељена на ћелије од 3 до 5 људи. Изнад ћелија били су Окружни комитети над којима је Централни комитет са седиштем у Београду.На врху је десеточлани Извршни комитет под вођством Драгутина Димитријевића - АПИСА. Чланство није знало идентитет надређених, од ћелија до врха, како би сачували тајност вођства и чланства.
Заклетва чланова
" ЗАКЛИЊЕМ СЕ ПРЕД БОГОМ, ЧАШЋУ И ЖИВОТОМ, ДА ЋУ ИЗВРШИТИ СВАКИ ЗАДАТАК И НАРЕДБУ БЕЗ ПОГОВОРА. ЗАКЛИЊЕМ СЕ ПРЕД БОГОМ, ЧАШЋУ И ЖИВОТОМ ДА ЋУ СВЕ ТАЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОНЕТ СА СОБОМ У ГРОБ. "
Црна рука је преузела све активности над Народном Одбраном и полако преузела примат без обзира на чињеницу да је млађа организација. Чланови Црне Руке држали су веома значајне војне и државне позиције. Престолонаследник Александар је у почетку био морални и финасијски подстрекач . Српска Влада је била добро обавештена о активностима Црне руке. Пријатељски односи су захладнели 1914.године. Црна рука није била задовољна премијером Николом Пашићем због његове недовољне активности и политичке агресије ѕа Српско питање
Како стране силе тврде АПИС је узео ствар у своје руке и одлучио 1914 да се Надвојвода Франц Фердинад ликвидира због анексије Херцег-Босне. По њиховој верзији Црна Рука је регрутовала младе Србе Бошњаке и обучавала их у Србији за извођење атентата. Принцип ,Чабриновић и Грабеж су после обуке тајно пребачени у Босну преко својих контаката. Аписову, наводну, одлуку нису подржавали сви чланови Иѕвршног Комитета јер су веровали да ће то изазвати Аустријско'-Српски рат. Са друге стране Аписова група је била убеђена да ће Русија стати на нашу страну уколико до рата дође. Страно виђење наредних догађаја је следеће. Чланови Извршног Комитета су затражили подршку дође ли до рата, коју су Руси глатко одбили. Тада вођство Црне руке и Српске Владе наређује Апису да обустави акцију. Он "тешка срца" покушава да пресретне атентаторе на путу до границе али безуспешно. Већ су се пребацили у Босну. Опозив није уродио плодом јер су атентатори преко мреже кријумчара доспели до Сарајева где су данима шетали и чекали посету Надвојводе, иако је Апис обуставио акцију две недеље пре његове посете. Млади егзекутори су постали "слободни стрелци" ,скривани су по кућама јатака и ништа их није могло зауставити у својој намери да тиранина лише живота.
АТЕНТАТ
Од седморице умешаних у атентат Гаврило Принцип је успео да пиштољем убије Надвојводу Фердинанда , Аустрија је оптужила Српску Владу и Црну руку ѕа организацију атентата што је веома затегло односе између Србије и Аустрије. Те тензије су се брзо пренеле на остале Европске државе и ескалирао је Светски рат . Током 1916.године Премијер Никола Пашић је одлучио да уништи вође Црне Руке и тотално сломи организацију. У пролеђе 1917. много чланова Црне руке, укључујући и Аписа, је ухапшено. Српска Влада се одлучила на овај корак иѕ страха династије Карађорђевић због уједињења са не*србима и признавања нових,непостојећих нација, тако да је Апису и осталима суђено пред Војним Судом у мају 1917. З срамној оптужници између осталог стајала је и кривица за наводни тј измишљени покушај црне Руке да убије Регента Александра. И поред мноштва сведока, валидних и правих доказа за било које дело није ни било. Тројица високих чланова је осуђено на дугогодишњу робију док су Апис и тројица другова осуђени на казну смрти, коју је извршио стрељачки вод ујутро 26. јуна 1917године.
Тог јуна 1917 година Цран Рука је ѕаконом ѕабрањена. Осуђивана и хваљена, бескомпромисна и флексибилна , није могла у исто време бити прихваћена од легитимне власти. Појављује се Бела Рука, формирана од поверљивих чланова НАродне Одбране која је наставила рад Црне Руке користећи се истим техникама. Смрт Војислава Петровића , бившег аташеа Југословенске Дипломатије у Лондону је ,наводно, била дело Беле Руке. Наиме Петровић је припремао објављивање књиге о Историји Сарајевског Атентата и Црној Руци. Оним у шта се претворила Краљевина Југославија, Бела Рука је прешла у мирније воде државне машинерије.
Мајски преврат 1903
ЛАЖНА ТРУДНОЋА
Обилазећи своју мајку, краљицу Наталију, младом Александру је запала за око и једна од жена из редова мајчине послуге.
Најпре уз помоћ поштара, затим преко писама, ѕапочела је једна од најузбудљивијих љубавних драма које је живот сам написао. А тек како је била чудна подела улогаЧ он је имао 24 године и био је краљ а она 34, удовица, од набуситог оца и "просте" мајке. Ту жену, Драгу Машин, је био чаршијски глас - да је ЈАЛАВУША.
Па зар таква жена да постане српска краљица?
Да, али је она је у младом краљу пробидила љубавна осећања, коа су потпуно надвладала сваки разум и животну логику. Било је јако мало оних који су га у томе разумели и подржавали. Гнев је нарочито испољио његов отац Милан, који је хтео да га ожени немачком принцезом, како би га извео на европску политичку сцену, и тако, њега самог и Србију учинио мање зависном од Аустроугарске и наравно од Русије.
Снагом своје младости и владарске моћи, Александар је успео да из своје близине удаљи и све љуте гује, које су му претиле силом аргумената. Мењао је Устав, председнике Владе, Министре Војне...
И после свега?
На балкону двора се указало чудо: у Драгој Машин, Србија је добила своју краљицу ! Краљ је због свог апсолутизма и тираније већ био омражен. Овом женидбом он је мржњу само увећао и владавину учинио деликатном и неизвесном.
И, време се окренуло против овог владара; обновљене су старе приче, али у новом руху. Томе је допринела и сама краљица, која је мужа најпре обрадовала вешћу о �трудноћи�, којом је отворила још једна врата пакла... Да би показао родитељима, али и осталим противницима, колико је постојан у губавним осећањима, али и у владарским пословима, сам је пустио глас (народу) да ће наследнику кумовати лично руски цар.
Најпре је мајка Наталија упутила писмо рускоме двору да се не шале,да се спрема подвала,јер краљица сигурно не може да роди. Ангажован је и специјални обавештајац, ВИКТОР ГРАБОВ , да испита ситуацију...Грабов је предложио, а краљ се сложио; у Београд су доведена двојица лекара, Рус Др Свегиров и Француз Др Колеа. Обојица су се дуго свијала око краља и краљице и на крају констатовала да трудноће нема ни на видик,тешећи несрећну жену да су �лажне трудноће� честа појава. А на исистирање краља да га обавести о времену када треба да доведе дадиље,одговорили су да се све одлаже и саветовали му да Драга јаше коња,не би ли лакше скинула нагомилано сало. Све се окренуло против краља и жене му.
У тим околностима и млади официри, који су планирали заверу, за своје амбиције су придобили и политичаре, међу којима и познатог Ђорђа Генчића. Оно што је ову заверу чинило изузетном, јесте околност да организатори нису превише тајили своје планове; процењивали су да ако више људи сазна за пуч, то је иствремено потврда да ће и успети.
За главнокомандујућег пуча одређен је ђенералштабни пуковник Александар Машин , војник кога су и политичари поштовали. Он је био војни изасланик Србије у Бечу, посланик на двору црногорског кнеза , изасланик Србије на Хашкој Конференцији, професор на академији... Он је био и Драгин девер,брат њеног првог мужа.
Пуч је изведен по тачно утврђеном плану, упадом младих официра у краљевски двор. Свако је одрадио свој део посла, од стражара који је откључао главну капију, до убиства појединих официра на путу до спаваћих одаја краљевског пара. И гле чуда: кад су ушли у краљевску спаваћу собу њих ту није било!
Да није било поручника Вемића , краљ и краљица би преживели.Он је имао најбоље око: док су млади официри попут ловаца тражили жртве, он је на дворишном зиду спаваће собе уочио отвор, преко кога су се откључавала врата тајног сркровичта. Кад је то уочио, Вемић је узвикнуо: Дајте секиру !
Готово избезумљени, у белом руху, краљ и краљица су се телима упијали једно уз друго... Уследили су одмах револверски пуцњи. Најбржи на орозу били су поручници Вемић и Ристић. Краљев ађутант ђенерал Лаза Петровић, покушао је да употреби вешто сакривени пиштољ и да остане доследан датој заклетви, али га је казна брзо стигла...
У 03.59 ч. 29. маја 1903 убијен је краљевски пар, свргнута тиранија и уједно династија Обреновића!
Исте ноћи пуковник Машин је потписао и први декрет: да се,под хитно, убију председник Владе Димитрије Цинцар Марковић , Министар Војни Милован Поповић, Министар Унутрашњих Дела Велимир Тодоровић и краљичина браћа официри Никола и Никодије Луњевица.
Пуч, који је изменио ток српске историје, извели су: 2 ђенерала, 4 пуковника, 3 потпуковника, 3 мајора, 30 капетана, 47 поручника, 13 потпоручника и 5 цивила.
Касније се открило да је мозак завере био на најнижем нивоу, међу поручницима и у личности - ДРАГУТИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА-АПИСА!
Освојену власт војници су поклонили новој (старој) династији, чиме су недвосмислено показали да нису били руковођени личним амбицијама, већ вишим, националним интересима.
Мало их је,и иначе, уживало плодове свога труда. Једни су добили више чинове, други се повукли, трећи прерано умрли... Нови Краљ Петар Први Карађорђевић са својима, није задовољавао очекивања официра. То је најбољр исказао сам АПИС, који је формирао тајну организацију, под називом ЦРНА РУКА. У једном тренутку ситуација је чак постала критична.Србији су биле уведене и санкције...
За Аписа и сад већ његову организацију, следила су нова искушења. Амбиције и крајњи политички циљ исказиван је био само у три речи
УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ
Мислило се, превасходно, на све Србе који су још живели под окупацијом турске и аустроугарске царевине. Срби преко Дрине, нарочито у Босни и Херцеговини, вапили су за слободом и Србијом, у њој гледали спасење. �Црна рука� је за њих предтављала божанско миловање, па су неки успели и да постану њени активни чланови.
ГАВРИЛО ПРИНЦИП
Зову мајке Србије и изазовима балканских ратова није могао да одоли ни један 17-огодишњи Србин из Босне, Гаврило Принцип. Он се тада сусреће са ватреним оружјем и искушењима живота и смрти. Ништа од тога му се не чини страним, посебно не ако прати остварење узвишених идеала, Уједињене Србије.
Где се зачео тај јуначки изданака и каквог је квалитета био?
Рођен и одрастао у задрузи, носио је задружно васпитање и њен морал. Његови су се доселили у Грахово Поље почетком 18. века, стигли су из једног другог Грахова, из Црне Горе. Уточиште су нашли на тлу на коме је дувала динарска бура, али и ветрови интереса три царевине. Опстали су, звали су се Јовичевићи. Прво су се сместили у селу Полаче, код Книна, а онда прешли на другу страну Динаре. Живели су на Војној граници, а то значи да су били под сталном контролом. Увек су морали бити будни, да чекају. Па су и једно време носили презиме - Чеко. Њихов задружни старешина звао се Тодор, висока и снажна људина.Јахао је белог коња, увек под оружјем.Кад се спуштао ниже, у приморје, прозван је, због свог стаса и лепоте, принцом. То га је дуго пратило, а онда је промењено у Принцип, па су се и одлучили да промене презиме.
СРПСКО ПИТАЊЕ
Анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1908. године национална осећања Срба,са обе стране Дрине, дожувела су свој врхунац. Крв је узаврела у венама многих угледних Срба, а Јован Цвијић, научник са међународним признањем, јавно је узвикивао:
СРПСКО СЕ ПИТАЊЕ МОРА РЕШАВАТИ СИЛОМ
Право да се Херцегбосна припоји Србији засновано је на историјским чињеницама, које су биле поткрепњене и статистиком. За актуелни тренутак најаважнији су били пописивачи становништва који су тај посао окончали 1910. и саопштили да у БиХ тренутно живи: 23,6 % католика, 31,1 % муслимана и 43,9 % православаца!
Многи мали Срби, од преко Дрине, почели су интензивно маштати о Уједињеној Великој Србији!
Кад је кренуо за Србију, Гаврило је имао пасош на презиме Чеко. Дошао је у Београд на школовање, у гимназију. Учио је, али већ је био опседнут великосрпском идејом. Он си ни у Београду није држао овдашњих Срба, поверавао се онима који су такође пристигли из Херцегбосне; био је вођен идејама МЛАДЕ БОСНЕ (Огранку Црне Руке). Принцип у Београду није успео, или није желео, да успостави везу са припадницима Црне Руке, тако да оптужбе на рачун Аписа да је био организато и налогодавац, никада нису биле доказане. Оно што се зна, да је он ору+је - 4 револвера и 6 бомби набавио од људи из патриотске организације Народна Одбрана. Ово оружје и 150 динара за путне трошкове били су, практично, једини улог Србије у Атентату којије извршен на Видовдан 28. јуна 1914.године.
СМРТ У ОКОВИМА
Говорећи шта је био узрок атентату, тужилац је у завршној речи рекао и ово:
- Том чину је била узрок великосрпска велеиздаја која је терала Србе против наше монархије. Великосрпска пропаганда је сама по себи велеиздаја, то се учи и на клупама универзитета....... Пропаганда је ,ето, била најјачи доказ да је Србија била одговорна за атентат.
Али Принцип је бранио Аписа речима
- Што се нама хоће сугерисати да је неко био иницијатор, то није истина. У нама је никла та идеја, те смо учинили атентат. Волели смо свој народ.З своју одбрану не говорим ништа.
Од 24 оптужених, петорици је изречена смртна казна стрељањем. Међу њима није било извршиоца атентата, Гаврила Принципа.По тадашњем закону монархије, старији малолетник (до 20 година) није могао бити осуђен на смрт. Кад је извршио атентат, Принципу је до пумолетсва недостајало 16 дана. Умро је у мукама, тешко болестан и у оковима чувеног затвора у Терезијенштату ( данас Чешка) 28 априла 1918.године.
Принципов пуцањ у Сарајеву лишио је живота једног монарха и тиранина, али му је одјек изазвао светски потрес. Атентат је послужио као разлог Аустроугарској да објави рат Србији а то је, опет, био увод у Први Светски Рат у коме је страдало 4 милиона људи! У њему су пропале три царевине, али и створено је више нових националних држава.
Једна српска завера је била зачета и окончана, у њој се поново, у главној улози, појавио сада већ са високим чином, Драгутин Димитријевић АПИС.У време припрема за пробој Солунског Фронта Апис је, када се осећао најмоћнијим, УХАПШЕН!!! Оптужен је био да кује заверу, да обори регента Александра и династију Карађорђевић,ону која је његовом заслугом враћена у Србију.
Понашање Аписа и �црнорукаца� је било јуначко, гласно су говорили да неће за �све� бити повратка у Србију, да ће се селекција вршити кроз славолук оштрих сабљи!
Регент се уплашио Аписа. Мислио је да је дошао тренутак да изравна рачуне са својим Томом Перишићем, као што је то својевремено учинио и Милош Обреновић. Уз страх за своју круну, Александар је био и под притиском међународног фактора који је доводио у питање легитимитет династије.Свет је питао да ли је смена династија морала бити баш тако крвава и зашто Александар Обреновић није протеран из земље?
Због међународног притиска Аписов Мајски преврат је окарактерисан као злочин и мишљење да су сви завереници морали да буду осуђени, а не унапређени и слављрни.
Регенту се указала идеална прилика да се грешке и нове опасности отклоне?
Апису је суђено на војном суду у Солуну. Судило му се и пресудило: стрељан је у једном селу крај Солуна, 1917.године.
Савезници и међународна јавност, је пресуду добро примила, али не и домаћа јавност. Преовладало је мишљење да Апис није починио грех због кога је лишен живота, да је то нова срамота династије.
По повратку у Србију, без Аписа, многобројни су се угодније осећали... У кочији са двојном запрегом арапских белаца, његово величанство престолонаследник Алек&
ЦИЉЕВИ ЦРНЕ РУКЕ
1.УЈЕДИЊЕЊЕ СВИХ СПРСКИХ ЗЕМАЉА
(Србије,Срспке Крајине,Српске Херцегбосне,Српске Црне Горе)
2.ХИТНО ВРАЋАЊЕ УСТАВНО ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ
3.ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ"
4.ГРБ "ДВОГЛАВИ БЕЛИ ОРАО НЕМАЊИЋА СА 4 ОЦИЛА"
5.ЗАСТАВА - СРПСКА СЛАВНА ТРОБОЈКА
6.МОДЕРНА И ПРОФЕСИОНАЛНА ВОЈСКА
Краљева Гарда, Горска Гарда
7.НЕМИЛОСРДНО ИСКОРЕЊЕВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И КРИМИНАЛА
8.ОБНОВА СЕЛА КАО ГЛАВНЕ ГРАНЕ ПРИВРЕДЕ
9.ПРЕДНОСТ БРАЋИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ У ПРИВАТИЗАЦИЈИ
10.ПОВЕЋАЊЕ СТОПЕ НАТАЛИТЕТА
11.ОЧУВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА И БЕСКОМПРОМИСНА БОРБА ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА.
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 08 Jan 2008 20:42 Post subject: |
|
|
|
РОЂЕЊЕ ЦРНЕ РУКЕ
Велики део зевереника из 1903.г. је наставио са тајним радом.Десетак људи се састало 9.маја 1911 година и формирало организацију "УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ" познатију као "ЦРНА РУКА". До 1914 године чланство је нарасло на неколико хиљада чланова,скоро 2500 људи, углавном српских официра. Највиши циљ организације је ВЕЛИКА СРБИЈА и уједињење свих српских земаља по сваку цену, чак и силом ако затреба . Црна рука је подељена на ћелије од 3 до 5 људи. Изнад ћелија били су Окружни комитети над којима је Централни комитет са седиштем у Београду.На врху је десеточлани Извршни комитет под вођством Драгутина Димитријевића - АПИСА. Чланство није знало идентитет надређених, од ћелија до врха, како би сачували тајност вођства и чланства.
Заклетва чланова
" ЗАКЛИЊЕМ СЕ ПРЕД БОГОМ, ЧАШЋУ И ЖИВОТОМ, ДА ЋУ ИЗВРШИТИ СВАКИ ЗАДАТАК И НАРЕДБУ БЕЗ ПОГОВОРА. ЗАКЛИЊЕМ СЕ ПРЕД БОГОМ, ЧАШЋУ И ЖИВОТОМ ДА ЋУ СВЕ ТАЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОНЕТ СА СОБОМ У ГРОБ. "
Црна рука је преузела све активности над Народном Одбраном и полако преузела примат без обзира на чињеницу да је млађа организација. Чланови Црне Руке држали су веома значајне војне и државне позиције. Престолонаследник Александар је у почетку био морални и финасијски подстрекач . Српска Влада је била добро обавештена о активностима Црне руке. Пријатељски односи су захладнели 1914.године. Црна рука није била задовољна премијером Николом Пашићем због његове недовољне активности и политичке агресије ѕа Српско питање
Како стране силе тврде АПИС је узео ствар у своје руке и одлучио 1914 да се Надвојвода Франц Фердинад ликвидира због анексије Херцег-Босне. По њиховој верзији Црна Рука је регрутовала младе Србе Бошњаке и обучавала их у Србији за извођење атентата. Принцип ,Чабриновић и Грабеж су после обуке тајно пребачени у Босну преко својих контаката. Аписову, наводну, одлуку нису подржавали сви чланови Иѕвршног Комитета јер су веровали да ће то изазвати Аустријско'-Српски рат. Са друге стране Аписова група је била убеђена да ће Русија стати на нашу страну уколико до рата дође. Страно виђење наредних догађаја је следеће. Чланови Извршног Комитета су затражили подршку дође ли до рата, коју су Руси глатко одбили. Тада вођство Црне руке и Српске Владе наређује Апису да обустави акцију. Он "тешка срца" покушава да пресретне атентаторе на путу до границе али безуспешно. Већ су се пребацили у Босну. Опозив није уродио плодом јер су атентатори преко мреже кријумчара доспели до Сарајева где су данима шетали и чекали посету Надвојводе, иако је Апис обуставио акцију две недеље пре његове посете. Млади егзекутори су постали "слободни стрелци" ,скривани су по кућама јатака и ништа их није могло зауставити у својој намери да тиранина лише живота.
АТЕНТАТ
Од седморице умешаних у атентат Гаврило Принцип је успео да пиштољем убије Надвојводу Фердинанда , Аустрија је оптужила Српску Владу и Црну руку ѕа организацију атентата што је веома затегло односе између Србије и Аустрије. Те тензије су се брзо пренеле на остале Европске државе и ескалирао је Светски рат . Током 1916.године Премијер Никола Пашић је одлучио да уништи вође Црне Руке и тотално сломи организацију. У пролеђе 1917. много чланова Црне руке, укључујући и Аписа, је ухапшено. Српска Влада се одлучила на овај корак иѕ страха династије Карађорђевић због уједињења са не*србима и признавања нових,непостојећих нација, тако да је Апису и осталима суђено пред Војним Судом у мају 1917. З срамној оптужници између осталог стајала је и кривица за наводни тј измишљени покушај црне Руке да убије Регента Александра. И поред мноштва сведока, валидних и правих доказа за било које дело није ни било. Тројица високих чланова је осуђено на дугогодишњу робију док су Апис и тројица другова осуђени на казну смрти, коју је извршио стрељачки вод ујутро 26. јуна 1917године.
Тог јуна 1917 година Цран Рука је ѕаконом ѕабрањена. Осуђивана и хваљена, бескомпромисна и флексибилна , није могла у исто време бити прихваћена од легитимне власти. Појављује се Бела Рука, формирана од поверљивих чланова НАродне Одбране која је наставила рад Црне Руке користећи се истим техникама. Смрт Војислава Петровића , бившег аташеа Југословенске Дипломатије у Лондону је ,наводно, била дело Беле Руке. Наиме Петровић је припремао објављивање књиге о Историји Сарајевског Атентата и Црној Руци. Оним у шта се претворила Краљевина Југославија, Бела Рука је прешла у мирније воде државне машинерије.
Мајски преврат 1903
ЛАЖНА ТРУДНОЋА
Обилазећи своју мајку, краљицу Наталију, младом Александру је запала за око и једна од жена из редова мајчине послуге.
Најпре уз помоћ поштара, затим преко писама, ѕапочела је једна од најузбудљивијих љубавних драма које је живот сам написао. А тек како је била чудна подела улогаЧ он је имао 24 године и био је краљ а она 34, удовица, од набуситог оца и "просте" мајке. Ту жену, Драгу Машин, је био чаршијски глас - да је ЈАЛАВУША.
Па зар таква жена да постане српска краљица?
Да, али је она је у младом краљу пробидила љубавна осећања, коа су потпуно надвладала сваки разум и животну логику. Било је јако мало оних који су га у томе разумели и подржавали. Гнев је нарочито испољио његов отац Милан, који је хтео да га ожени немачком принцезом, како би га извео на европску политичку сцену, и тако, њега самог и Србију учинио мање зависном од Аустроугарске и наравно од Русије.
Снагом своје младости и владарске моћи, Александар је успео да из своје близине удаљи и све љуте гује, које су му претиле силом аргумената. Мењао је Устав, председнике Владе, Министре Војне...
И после свега?
На балкону двора се указало чудо: у Драгој Машин, Србија је добила своју краљицу ! Краљ је због свог апсолутизма и тираније већ био омражен. Овом женидбом он је мржњу само увећао и владавину учинио деликатном и неизвесном.
И, време се окренуло против овог владара; обновљене су старе приче, али у новом руху. Томе је допринела и сама краљица, која је мужа најпре обрадовала вешћу о �трудноћи�, којом је отворила још једна врата пакла... Да би показао родитељима, али и осталим противницима, колико је постојан у губавним осећањима, али и у владарским пословима, сам је пустио глас (народу) да ће наследнику кумовати лично руски цар.
Најпре је мајка Наталија упутила писмо рускоме двору да се не шале,да се спрема подвала,јер краљица сигурно не може да роди. Ангажован је и специјални обавештајац, ВИКТОР ГРАБОВ , да испита ситуацију...Грабов је предложио, а краљ се сложио; у Београд су доведена двојица лекара, Рус Др Свегиров и Француз Др Колеа. Обојица су се дуго свијала око краља и краљице и на крају констатовала да трудноће нема ни на видик,тешећи несрећну жену да су �лажне трудноће� честа појава. А на исистирање краља да га обавести о времену када треба да доведе дадиље,одговорили су да се све одлаже и саветовали му да Драга јаше коња,не би ли лакше скинула нагомилано сало. Све се окренуло против краља и жене му.
У тим околностима и млади официри, који су планирали заверу, за своје амбиције су придобили и политичаре, међу којима и познатог Ђорђа Генчића. Оно што је ову заверу чинило изузетном, јесте околност да организатори нису превише тајили своје планове; процењивали су да ако више људи сазна за пуч, то је иствремено потврда да ће и успети.
За главнокомандујућег пуча одређен је ђенералштабни пуковник Александар Машин , војник кога су и политичари поштовали. Он је био војни изасланик Србије у Бечу, посланик на двору црногорског кнеза , изасланик Србије на Хашкој Конференцији, професор на академији... Он је био и Драгин девер,брат њеног првог мужа.
Пуч је изведен по тачно утврђеном плану, упадом младих официра у краљевски двор. Свако је одрадио свој део посла, од стражара који је откључао главну капију, до убиства појединих официра на путу до спаваћих одаја краљевског пара. И гле чуда: кад су ушли у краљевску спаваћу собу њих ту није било!
Да није било поручника Вемића , краљ и краљица би преживели.Он је имао најбоље око: док су млади официри попут ловаца тражили жртве, он је на дворишном зиду спаваће собе уочио отвор, преко кога су се откључавала врата тајног сркровичта. Кад је то уочио, Вемић је узвикнуо: Дајте секиру !
Готово избезумљени, у белом руху, краљ и краљица су се телима упијали једно уз друго... Уследили су одмах револверски пуцњи. Најбржи на орозу били су поручници Вемић и Ристић. Краљев ађутант ђенерал Лаза Петровић, покушао је да употреби вешто сакривени пиштољ и да остане доследан датој заклетви, али га је казна брзо стигла...
У 03.59 ч. 29. маја 1903 убијен је краљевски пар, свргнута тиранија и уједно династија Обреновића!
Исте ноћи пуковник Машин је потписао и први декрет: да се,под хитно, убију председник Владе Димитрије Цинцар Марковић , Министар Војни Милован Поповић, Министар Унутрашњих Дела Велимир Тодоровић и краљичина браћа официри Никола и Никодије Луњевица.
Пуч, који је изменио ток српске историје, извели су: 2 ђенерала, 4 пуковника, 3 потпуковника, 3 мајора, 30 капетана, 47 поручника, 13 потпоручника и 5 цивила.
Касније се открило да је мозак завере био на најнижем нивоу, међу поручницима и у личности - ДРАГУТИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА-АПИСА!
Освојену власт војници су поклонили новој (старој) династији, чиме су недвосмислено показали да нису били руковођени личним амбицијама, већ вишим, националним интересима.
Мало их је,и иначе, уживало плодове свога труда. Једни су добили више чинове, други се повукли, трећи прерано умрли... Нови Краљ Петар Први Карађорђевић са својима, није задовољавао очекивања официра. То је најбољр исказао сам АПИС, који је формирао тајну организацију, под називом ЦРНА РУКА. У једном тренутку ситуација је чак постала критична.Србији су биле уведене и санкције...
За Аписа и сад већ његову организацију, следила су нова искушења. Амбиције и крајњи политички циљ исказиван је био само у три речи
УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ
Мислило се, превасходно, на све Србе који су још живели под окупацијом турске и аустроугарске царевине. Срби преко Дрине, нарочито у Босни и Херцеговини, вапили су за слободом и Србијом, у њој гледали спасење. �Црна рука� је за њих предтављала божанско миловање, па су неки успели и да постану њени активни чланови.
ГАВРИЛО ПРИНЦИП
Зову мајке Србије и изазовима балканских ратова није могао да одоли ни један 17-огодишњи Србин из Босне, Гаврило Принцип. Он се тада сусреће са ватреним оружјем и искушењима живота и смрти. Ништа од тога му се не чини страним, посебно не ако прати остварење узвишених идеала, Уједињене Србије.
Где се зачео тај јуначки изданака и каквог је квалитета био?
Рођен и одрастао у задрузи, носио је задружно васпитање и њен морал. Његови су се доселили у Грахово Поље почетком 18. века, стигли су из једног другог Грахова, из Црне Горе. Уточиште су нашли на тлу на коме је дувала динарска бура, али и ветрови интереса три царевине. Опстали су, звали су се Јовичевићи. Прво су се сместили у селу Полаче, код Книна, а онда прешли на другу страну Динаре. Живели су на Војној граници, а то значи да су били под сталном контролом. Увек су морали бити будни, да чекају. Па су и једно време носили презиме - Чеко. Њихов задружни старешина звао се Тодор, висока и снажна људина.Јахао је белог коња, увек под оружјем.Кад се спуштао ниже, у приморје, прозван је, због свог стаса и лепоте, принцом. То га је дуго пратило, а онда је промењено у Принцип, па су се и одлучили да промене презиме.
СРПСКО ПИТАЊЕ
Анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1908. године национална осећања Срба,са обе стране Дрине, дожувела су свој врхунац. Крв је узаврела у венама многих угледних Срба, а Јован Цвијић, научник са међународним признањем, јавно је узвикивао:
СРПСКО СЕ ПИТАЊЕ МОРА РЕШАВАТИ СИЛОМ
Право да се Херцегбосна припоји Србији засновано је на историјским чињеницама, које су биле поткрепњене и статистиком. За актуелни тренутак најаважнији су били пописивачи становништва који су тај посао окончали 1910. и саопштили да у БиХ тренутно живи: 23,6 % католика, 31,1 % муслимана и 43,9 % православаца!
Многи мали Срби, од преко Дрине, почели су интензивно маштати о Уједињеној Великој Србији!
Кад је кренуо за Србију, Гаврило је имао пасош на презиме Чеко. Дошао је у Београд на школовање, у гимназију. Учио је, али већ је био опседнут великосрпском идејом. Он си ни у Београду није држао овдашњих Срба, поверавао се онима који су такође пристигли из Херцегбосне; био је вођен идејама МЛАДЕ БОСНЕ (Огранку Црне Руке). Принцип у Београду није успео, или није желео, да успостави везу са припадницима Црне Руке, тако да оптужбе на рачун Аписа да је био организато и налогодавац, никада нису биле доказане. Оно што се зна, да је он ору+је - 4 револвера и 6 бомби набавио од људи из патриотске организације Народна Одбрана. Ово оружје и 150 динара за путне трошкове били су, практично, једини улог Србије у Атентату којије извршен на Видовдан 28. јуна 1914.године.
СМРТ У ОКОВИМА
Говорећи шта је био узрок атентату, тужилац је у завршној речи рекао и ово:
- Том чину је била узрок великосрпска велеиздаја која је терала Србе против наше монархије. Великосрпска пропаганда је сама по себи велеиздаја, то се учи и на клупама универзитета....... Пропаганда је ,ето, била најјачи доказ да је Србија била одговорна за атентат.
Али Принцип је бранио Аписа речима
- Што се нама хоће сугерисати да је неко био иницијатор, то није истина. У нама је никла та идеја, те смо учинили атентат. Волели смо свој народ.З своју одбрану не говорим ништа.
Од 24 оптужених, петорици је изречена смртна казна стрељањем. Међу њима није било извршиоца атентата, Гаврила Принципа.По тадашњем закону монархије, старији малолетник (до 20 година) није могао бити осуђен на смрт. Кад је извршио атентат, Принципу је до пумолетсва недостајало 16 дана. Умро је у мукама, тешко болестан и у оковима чувеног затвора у Терезијенштату ( данас Чешка) 28 априла 1918.године.
Принципов пуцањ у Сарајеву лишио је живота једног монарха и тиранина, али му је одјек изазвао светски потрес. Атентат је послужио као разлог Аустроугарској да објави рат Србији а то је, опет, био увод у Први Светски Рат у коме је страдало 4 милиона људи! У њему су пропале три царевине, али и створено је више нових националних држава.
Једна српска завера је била зачета и окончана, у њој се поново, у главној улози, појавио сада већ са високим чином, Драгутин Димитријевић АПИС.У време припрема за пробој Солунског Фронта Апис је, када се осећао најмоћнијим, УХАПШЕН!!! Оптужен је био да кује заверу, да обори регента Александра и династију Карађорђевић,ону која је његовом заслугом враћена у Србију.
Понашање Аписа и �црнорукаца� је било јуначко, гласно су говорили да неће за �све� бити повратка у Србију, да ће се селекција вршити кроз славолук оштрих сабљи!
Регент се уплашио Аписа. Мислио је да је дошао тренутак да изравна рачуне са својим Томом Перишићем, као што је то својевремено учинио и Милош Обреновић. Уз страх за своју круну, Александар је био и под притиском међународног фактора који је доводио у питање легитимитет династије.Свет је питао да ли је смена династија морала бити баш тако крвава и зашто Александар Обреновић није протеран из земље?
Због међународног притиска Аписов Мајски преврат је окарактерисан као злочин и мишљење да су сви завереници морали да буду осуђени, а не унапређени и слављрни.
Регенту се указала идеална прилика да се грешке и нове опасности отклоне?
Апису је суђено на војном суду у Солуну. Судило му се и пресудило: стрељан је у једном селу крај Солуна, 1917.године.
Савезници и међународна јавност, је пресуду добро примила, али не и домаћа јавност. Преовладало је мишљење да Апис није починио грех због кога је лишен живота, да је то нова срамота династије.
По повратку у Србију, без Аписа, многобројни су се угодније осећали... У кочији са двојном запрегом арапских белаца, његово величанство престолонаследник Алек&
ЦИЉЕВИ ЦРНЕ РУКЕ
1.УЈЕДИЊЕЊЕ СВИХ СПРСКИХ ЗЕМАЉА
(Србије,Срспке Крајине,Српске Херцегбосне,Српске Црне Горе)
2.ХИТНО ВРАЋАЊЕ УСТАВНО ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ
3.ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ"
4.ГРБ "ДВОГЛАВИ БЕЛИ ОРАО НЕМАЊИЋА СА 4 ОЦИЛА"
5.ЗАСТАВА - СРПСКА СЛАВНА ТРОБОЈКА
6.МОДЕРНА И ПРОФЕСИОНАЛНА ВОЈСКА
Краљева Гарда, Горска Гарда
7.НЕМИЛОСРДНО ИСКОРЕЊЕВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И КРИМИНАЛА
8.ОБНОВА СЕЛА КАО ГЛАВНЕ ГРАНЕ ПРИВРЕДЕ
9.ПРЕДНОСТ БРАЋИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ У ПРИВАТИЗАЦИЈИ
10.ПОВЕЋАЊЕ СТОПЕ НАТАЛИТЕТА
11.ОЧУВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА И БЕСКОМПРОМИСНА БОРБА ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА.
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
|
| Back to top |
|
|
BRE
ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
| Posted: 04 Mar 2008 01:14 Post subject: |
|
|
|
CHO
http://www.youtube.com/watch?v=IAS1aCWBPfg
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
| Back to top |
|
|
TARAs Buljba
ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 01 Dec 2004
Posts: 81
|
| Posted: 04 Mar 2008 08:07 Post subject: |
|
|
|
| Нисам сигуран да ли си упознат али СНО је имао покушај афирмације и на територији Србије, али не као удружење које си представио већ као политичка странка почетком '90 - тих. Извесни Мирко Јовић је у сарадњи са Шешељом организовао добровољачке одреде за рат у Босни и Хрватској.. Било како било обзиром да је ово био а и остао НАВИЈАЧКИ форум, политчким странкама не би требало давати простора. Поздрав |
|
| Back to top |
|
|
Burgija
ДЕЛИЈА
Joined: 13 Dec 2007
Posts: 190
|
| Posted: 04 Mar 2008 08:47 Post subject: |
|
|
|
Тарас да ли се Јовићева СНО звала Српска Народна ОБНОВА или ОДБРАНА?
Мислим да ове две организације немају везе једна са другом сем у називу, ако грешим исправите ме. |
|
| Back to top |
|
|
Амбасадор
Ветеран
Joined: 09 Mar 2004
Posts: 1046
Location: Пимлико
|
| Posted: 04 Mar 2008 08:55 Post subject: |
|
|
|
Јовићева странка се звала ОБНОВА.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада. |
|
| Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
|
|
FAQ
Search
Memberlist
Usergroups
Register
Profile
Log in to check your private messages
Log in
