www.DELIJE.net

[salebg]

пуно сам размишљао да ли да отворим нову тему или да поставим негде другде ,типа равногорски покрет,али отворио сам нову тему а то је кувар српских четника.
доста тога знамо о историји четничког покрета а ево сада и шта су јели наши борци за време рата а и пре.
нешто ћу написати а нешто преписати.
потрудићу се да има што више.
ја ћу да почнем па ко има или ко зна нека дода нешто.



ево и корица књиге,иначе књигу је написао ,,небојша вуковић,,

а ево нешто из књиге

ЧЕТНИЦИ - ДЕО СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
Четништво је још једна од српских традиција о којој млади нараштај, а и већина њихових родитеља, јако мало или прилично површно зна. Што је још горе и оно што евентуално знају је углавном погрешна и искривљна представа заснована пре свега на предрасуди формираној у полувековној владавини домаћих комуниста. Из тог периода и израз «Булајићеви четници», по филмовима најекспониранијег режисера Вељка Булајића, чија високобуџетна остварења «Битка на Неретви» и «Сутјеска», четнике приказују као прљаве, брадате, чупаве и насилне паравојнике.
За буџет тих филмова тадашњи комунистички властодршци нису жалили средства, која су чак премашивала по укупном износу и најскупље холивудске пројекте.Новац се није жалио из два циља: прво, величати «епопеју партизана» и докраја срозати лик и борбу српских четника. Нажалост, то се мора признати, та немилосрдна, неукусна и скупа пропаганда допринела је и довела до веома негативних ефеката по имену, угледу и истини о херојској борби српских четника у нашој историји.

Зато предстоји дупло дужи и тежи пут да оваквим издањима постепено исправимо ту наказну слику насталу из полувековне владавине и диктатуре самозваних победника из Другог светског рата.
Намера ових редова, што се види и из наслове књиге, нема за циљ да вас води искључиво историјским стазама и богазама, али основне истине се стално морају знати и понављати. Не због нас којима је све то одавно јасно и познато.

Елем, четништво је српски начин ратовања, који се на другим географским ширинама и дужинама најчешће назива герила. Настао је још у време отпора турској власти и означавао је мање и покретљиве војне групе, најчешће зване - чете.
Српска четничка организација је историјски гледано званично настала пред балканске ратове у Старој Србији и Македонији да би штитила беспомоћни народ од турских, шиптарских и бугарских окупаторских војних јединица. Наиме, после Берлинског конгреса, ови крајеви су били изложени великомк терору према православном становништву због учешћа у ратовима 1876-1878.

Тек у септембру 1903. основана је у Београду Српска револуционарна организација и њен Централни збор, да се организованије помогне православној браћи на угроженим територијама. Две године касније, након великих четничких успеха, и у Скопљу оснива се удружење Српска одбрана, са жељом да се још више омасови четнички покрет. Чете су тада биле различите бројности и опремљености, а вођа је имао титулу војводе.
Значи, кад кажете четник, то је традиција дуга око век ипо јуначке борбе за српски опстанак и очување националног идентитета.

И у време кризе због анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске стварани су четнички одреди дуж реке Дрине да заштите православну браћу и сестре, из тих крајева. Пред Први светски рат четници су распоређени у четири одреда и били су претходница српској регуларној војсци , а у одступању су храбро остајали у немачкој позадини и изводили борбене акције да отежају непријатељу да напредује.

Након славне победе српске војске у Првом светском рату преживели четници су основали «Удружење четника за слободу и част Отаџбине», које се бавило проблемима инвалида и погинулих, као и очувањем четничких борбених традиција.
А онда долази и Други светски рат где четници, после слома Краљевине Југославије, опет остају уз свој народ да се до последњег боре за слободу и част Србије, овога пута под вођством пуковника Драгољуба Михаиловића. Легендарни четнички вођа Дража Михаиловић не призанаје капитулацију и у ноћи између 10. и 11. маја 1941. на сувоборској заравни Равној Гори забија барјак 41. пешадијског пука, чиме симболично обележава почетак устанка и борбе против окупатора. Тито и његови комунисти ће то учинити тек три месеца касније, по директиви из бољшевичке престонице Москве, кад су Немци напали тадашњи СССР. То су историјске чињенице.

Наставак ове приче о улози четника Драже Михаиловића и борби за очување српског бића и територије описали су компетентнији историчари, аутори и сведоци тог времена - од мене. Остаће гранит чињеница да су четници и ђенерал Дража издани од стране до тада традиционалних савезника Енглеза и да је Србија, са остатком Југославије, на тацни предата инетрнационалној комунистичкој банди. Истина о храброј борби српских четника да се сачува национално биће послужила је великим силама за поткусуривање са комунистичким лидером Стаљином у заједничким прљавим политичким работама. Нека вам стручнији од мене објасне то детаљније, јер ја сам само хтео да укратко младом читаоцу објасним да српски четници нису тиква без корена у нашем народу.

Надолазећи редови само су делић мозаика како су Срби преживели те тешке године са својом четничком војском хранећи се и лечећи скромно а духом богато. Како се од једноставних намирница могу и у ратном вихору справљати јела од просте народне жеље и надахнућа. За друге белосветске војске то деценијама смишљају Интендантске војне академије а ви процените, кад будете видели или чули, да ли је имало укусно као ово наше српско и четничко. Њихове апотеке су градовима и у мермеру а наше по пољима и шумама.


Лечили су се уз пут, оним што природа даје, по народном веровању и логици – тамо где је болест у близини јој се налази и лек. Ту поред - у шумарку, на ливади, код плота и од цвета и травке на дохват руке. Као и наши преци вековима. Увек је у чети, по неписаном правилу али и од Бога датом, био бар један борац коме је од оце и деде остао савет и наук којим
се мелемом која бољка лечи. Знао је и српски домаћин да справи мелем кад му гладни, уморни и понеки болешљив четник на конаку остане. И да им сачува стражу док се они мало не окрепе.


_________________

[salebg]

,,доручак четничке страже,,

припрема

-200 грама сланине
-парче сира
-пола главице црног лука
-два чена белог хлеба
-две кришке хлеба

справљање

сланину исећи на ситније комаде. сир измрвити по хлебу. очистити црни и бели лук и равномерно га распоредити по једној кришки хлеба, преко сланине и сира. поклопити другом кришком хлеба и ужина је готова.

традиција

пре одласка на стражу овај брзи доручак справљао је кувар стражарима. јели су кад за то дозволи прилика и мир у осматрању. овај брзи, четнички стражарски доручак постао је традиционалан у свим крајевима где су војевали, због своје практичне припреме и једноставних намирница која је најчешће четничка комора имала. пре тога се ваља прекрстити и попити гутљај љуте из чутуре.
_________________

[salebg]

,,љута четничка салата,,

припрема

-килограм младог црног лука
-чаша сирћета
-чаша уља
-шака соли

справљање

млади црни лук добро испрати, очиситити и пера по дужини расећи ножем. боље је кад се исече крупније. лук добро изгњечити рукама и додати сирће. још је боље кад се има јестивог уља. солити по жељи и додати воду, да се добије на количини.

традиција

ова салата је позната по томе што је борце са фронта најбрже освежавала после битке и дужих маршева. често уместо уља у четничкој комори је било есенције коју је кувар морао да разблажује водом. ова салата је поред освежења имала и велико дејство на апетит, ако се још понешто вртело на ражњу.
_________________

[salebg]

,,шарени равногорски кромпир,,

припрема:

-3 до 4 кромпира (по особи)
-килограм кајмака
-посуда соли

справљање:

на огњишту наложити ватру од крупног дрва да би имало што више жара. кад се жар добро загреје разгрнути га по средини и у њега равномерно убацити кромпире. потрудити се да то буде бели кромпир. нек тако у жару кромпири буду добрих пола сата. печене кромпире расећи на полутке, солити по потреби и мазати их кајмаком - и у највећу сласт јести.

традиција:

неко га зове и равногорски кромпир, али нема прецизних података да је ово храњиво јело и једноставан рецепт баш тамо први пут и настао. како је реч о простој а укусној храни логичније је да је то традиционално српско јело, кад већ нема меса. а кад га има, лако се дода.
_________________

[Швалер]

Bез увреде али да ли ти стварно верујеш да су то све из те књиге јели???

Мени причаше људи да је било дана када по неколико дана нису јели ништа... сир, кајмак све то лепо и изводљиво звучи онако шуме,села али је у пракси много другачије
Неко је нашао леп начин да узме мало пара са називом те књиге..
_________________
http://youtu.be/zWXem8buI98