www.DELIJE.net

[Амбасадор]

Док траје пауза, можемо да искористимо за образовање и подсећање на славни Четнички покрет. Иако постоји тема "Равногорски покрет", овде ћемо ипак да радимо нешто мало другачије, то јест, представићемо Равногоски покрет у сликама. Неке од слика ће бити из приватних колекција, а неке постављамо из Албума Српских Четника, уз велику захвалност господину Милославу Самарџићу и "Погледима". Постоје слике које су ретко виђене, а сјајне су и заслужују много већи публицитет. Ако постављате слике, обавезно поставите одакле је слика, када је сликана (ако се зна), ко је тачно на слици, итд. Само нека буде реда.


Кренућемо са неколико слика пуковника Драгослава Рачића, команданта Церско-Мајевичке групе корпуса, и једног од најхрабријих четничких вођа. О њему се већ писало (ко није прочитао, нек прочита ово http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?p=107946#107946), као и о његовој храброј погибији, али је чињеница да су Рачићеве јединице представљале најелитнију четничку формацију (бројала до 10 000 бораца) која је представљала стах и трепет како за Швабе, тако и за усташе и комунисте.



Драгослав Рачић као млади официр.



Рачић на Церу.



Мајор Драгослав Рачић у боји (сликано у источној Босни 1942 после победе против усташа)



Драгослав Рачић у обиласку бораца у западној Србији



Калабић са двема лепотицама - обожаватељкама. Потписује аутограме.
Иза је Рачић. Снимљено јуна 1944. на Равној Гори, пред полазак на југ.



Лазаревић, Раковић, Остојић, Рачић (1943) - У боји. Види се колика је Рачић био громада од човека.



Рачићеви четници са народом српским. Приметите, као и на горњој слици, да Рачићеви четници имају амблеме пришивене за рукав. Они су први четнички одред који је имао такве амблеме, а тек касније су то носили и Ђујићеви и Калабићеви. Иако је Чича наредио да сви носе исте амблеме, Рачићеви су једини имали и лобању у амблему, као и мало другачијег двоглавог орла.



Рачић са својим јуришницима (Рачић је трећи с десна)


Спашени амерички пилоти са Рачићевим четницима у Азбуковичком срезу, 1944.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[Rudolf Archibald Rays]

Много је збрке код нас око терминологије Четник и Равногорац.
У наредним редовима покушаћу у кратким цртама описати та два термина.

У Краљевини Југославији под термином четник подразумевао се борац који узима учешћа у неконвенционалном ратовању. Сам Дража већ првог дана свог суђења овако дефинише назив своје војске: "Назив четник је дошао од самог народа, а никако од мене. Ја сам имао у првом почетку четничке одреде у југословенској војсци. То је тачно, и то је и по правилима наше ратне службе, јер војска која остане без фронта образује четничке одереде". Сам ђенерал и његове старешине на територији Србије углавном нису користили термин "четник", већ само само званичне војне термине Краљевине Југославије. Четнички покрет углавном је био везан за организацију четника Косте Пећанца који су били укључени у војну структуру Српске владе ђенерала Недића. Војна организација ЈВУО била је устројена на принципима предратне војске Краљевине Југославије у свим облицима. У службеној употреби био је искључиво термин ЈВУО. На свим документима војничког порекла, заглавља, меморандуми и печати имају потпис ЈВУО. Сви симболи, амблеми, ознаке, натписи и други војни елементи, били су обележени југословенском тробојницом и југословенским грбом.
_________________
БОГ НА НЕБУ, КРАЉ НА ЗЕМЉИ, ДОМАЋИН У КУЋИ!

[Амбасадор]

Председник Социјалистичке партије др Живко Топаловић говори четницима уочи поласка у борбу против комуниста. У позадини је Калабићев 2. јуришни корпус, око 2.000 четника... До њега је мајор Душан Дуја Смиљанић, помоћник команданта 4. групе јуришних корпуса (Рачића).




На овој слици је Никола Калабић, окренут леђима, у црном, испред 2. јуришног корпуса. Тачно испред Калабића, а испред строја, стоји потпоручник Живорад Мишић, командант Јуришно-пратеће бригаде. Овај леви рукав што се види, са десне стране слике, то је од Дражине кабанице, тј. Дража је стајао десно од Калабића, а даље, у наставку, Живко Топаловић. Снимњено јуна 1944. на Равној Гори.




4. Група Јуришних Корпуса под командом Драгослава Рачића



Иначе ове слике су пред борбу са комунистима. Рачићев 4. корпус је у неколико наврата разбуцао комунисте под командом Коче Поповића током лета 1944 (у околини Копаоника и Јастрепца), где су наше жртве биле незнатне док су партизанске биле и до 1000. Такође, у немачким записима из 1941, наводи се да су Рачићеве елитне јединице побиле 2000 Немаца, а сам Рачић се у тим наводима помиње чак 25 пута, што гвори да су га Немци схватали као најозбиљнијег противника. У исто време Јосип се не помиње ни један једини пут.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[Син Ј.Стевића]

_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Син Ј.Стевића]

Драгослав је био велики заљубљеник у гусле.На полеђини ове фотографије написао је: "Овде сам са нашим историским гуслама"


Ово је мој верни пратиоц Вујица"

О самој Вујициној привржености и верности говоре последње речи које је изговорио Драгослав пре погибије.

"Рачић је прешао Дрину, и у јесен 1945. године, са тринаест пратилаца, дошао у село Савковиће код Љубовије, на своју негдашњу територију. Видоје Обрадовић, син угледног домаћина Петка Обрадовић, направио је у свом дворишту земуницу, у којој су се они скривали до новембра. Тада их је издала једна жена из породице Обрдовића. Јаке снаге комунистичке милиције опколиле су земуницу. Рачић је, по свом обичају, истрчао први, а за њим је кренуо највернији четник Вујица Николић, родом из села Сикирић код Љубовије. Када је видео да му је остао само један метак у пиштољу, Рачић је рекао: ''Вујице, батлија си''. ''Што, шефе'', уследио је одговор: ''Немам два метка. Да имам сад би убио тебе па мене, да не паднеш комунистима у руке. Ако би им ја пао, живог би ме пекли'', биле су последње Рачићеве речи. Разговор се одигравао пред очима породице Обрадовић.

Пре него што су се усудили да приђу мртвом јунаку, комунисти су из непосредне близине митраљезом изрешетали његово тело. Потом су Рачића изложили у Љубовији. Сахранили су га у врбаку поред града, тачно на оно место где се данас налази аутобуска станица."
_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Син Ј.Стевића]

НИКОЛА КАЛАБИЋ

Један од најупечатљивијих ликова из 2. светског рата и официра Равногорског покрета. О Команданту Горске Краљеве Гарде потпуковнику Николи Калабићу већ се писало на теми Равногорски покрет,тако да ћемо се овде само сконцентрисати на слике,које ће покушати да приближе величину каква је био Никола Калабић.


Слика из Николине војничке књижице,негде после 1922. год.



Никола из студентских дана (седи у средини),са његове десне стране је његова будућа супруга Борка



Никола у очи 2. светског рата
[/img][/b]
_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Син Ј.Стевића]

Никола Калабић и Драгослав Рачић



Милан,Никола и Мирјана Калабић
_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Син Ј.Стевића]

Командант ГКГ са делом гарде



Командант ГКГ са делом гарде



Николин говор 1944. у селу Бања код Аранђеловца
_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Син Ј.Стевића]

Амерички пуковник Алберт Сајц дарује Николи пиштољ крајем 1943. у Страгарима



Чика Пера са једним мештанином Косјерића



Потпуковник Никола Калабић, Павле Благојевић Брица и Филип Ајдачић,командант црногорске бригаде.После рата комунисти су пронашли ову слику код Павла Благојевића и одмах га стрељали
_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Син Ј.Стевића]

Никола Калабић и Филип Ајдачић



Никола Калабић и Јеврем Симић



_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!

[Амбасадор]

27. Јануара 1944, у селу Ба, одржан је Велики Светосавски Конгрес Равногораца, ако одговор на заседање злочиначке организације АВНОЈ, 29. новембра 1943. О том врло важном конгресу можете прочитати овде: http://www.sdpo.org.yu/?p=145

Такође треба рећи да је после конгреса доста људи похапшено и пострељано, зато што су слике које је начинио британски фотограф листа "Гардијан" пале у руке Гестапоу, који је препознао неке од учесника конгреса, и убрзо затим стрељали су њих и њихове породице.



Кортео ... Делегати стижу на конгрес. У првом реду је Ђенерал, а ту је и велики књижевник Драгиша Васић (са седом брадом), који је и један од главних идеолога Равногорског покрета.



Ђенерал, Потпуковник Лука Балетић, Драгиша Васић и други...






(с лева на десно): потпуковник Лука Балетић (у белом мантилу), инж. Антон Крејчи (народни посланик из Марибора), Дража, др. Александар Аксентијевић и академик Драгиша Васић.




_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[Амбасадор]

Војвода Урош Дреновић - О њему прочитајте овде: http://rcp-brcko.com/index.php?option=com_content&task=view&id=36&Itemid=58

Био је предратни официр, а кад се заратило, постао је организатор устанка на Мањачи, као и вође одреда "Петар Кочић". Заједно са Војводом Доброславом Јевђевићем, држали су Босну и неуморно се тукли са Немцима и усташама (комунисти су тамо били минорни, све до краја 1943).







"Нема ниђе војске јаче, од четника са Мањаче..."
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[Амбасадор]

Војвода Јевђевић

Доброслав Јевђевић је рођен у свештеничкој кући, од оца Димитрија и мајке Анђелке, у Милошевцу код Праче 1895. године. Као члан Младе Босне учествовао је у неуспелом атентату на аустријског генерала Поћорека 1908. године, када му је било свега 13 година, а потом и у сарајевском атентату 1914. године. Тада је ухапшен и крај Првог светског рата дочекује у затвору. Између два рата био је публициста и политичар (један од вођа Орјуне и ЈНС-а). Током Другог светског рата најпре је обављао политичке дужности у западним српским крајевима, а 1944. постаје командант Команде ЈВуО за Горњу Лику и Хрватско приморје, односно два корпуса која су постојала у тим крајевима: Личко-кордунашког и Приморског корпуса. Крајем те године прешао је на савезничку територију у Италији. Године 1942. добио је звање четничког војводе.



Војвода током рата





Војвода Јевђевић са својим четницима






ојвода Доброслав Јевђевић, командант Команде за Горњу Лику и Хрватско приморје, са четницима у Словенији 1944. Иза Јевђевића, са брадом, потпоручник Илија Маријан






_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.

[Син Ј.Стевића]

Предраг Раковић

Хатори,ово је за тебе

Мајор по чину,војвода Љубићки по титули,командант 2. Равногорског корпуса.Важио је за једног од најстрожих и најригорознијих четничких команданата.Познат по стрељању једног од првих Равногорских официра Милутина Јанковића (због самовоље и непослушности) и Јеврема Симића (због издаје (погледај слику са Николом Калабићем)).
Крајем 1941. легализован у одереде Милана Недића ради прикупљања оружја од српских добровољачких јединица.У многим случајевима снабдевао је богато равногорце Недићевом муницијом.
И поред тога што се налазио као легализовани командант у Србији, Немци су у лето 1943. спалили родну кућу капетана Раковића у селу Пријевору код Чачка.
На сличан начин као и потпуковник Драгослав Рачић,извршио је самоубиство,јануара 1945.,након што је батаљон комуниста опколио кућу у којој се скривао са својим пратиоцима.Тело мајора Раковића је тога дана било изложено на пијаци у Чачку.


Предраг Раковић пред други светски рат



Мајор Предраг Раковић,командант 2.Равногорског корпуса






Мајор Предраг Раковић у обиласку Прве Љубићке бригаде



Мајор Раковић држи говор на Видовдан 1944. у селу Лазац,на чувеном сабору на Јелици
_________________
Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску!