DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

НАТО АГРЕСИЈА
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
луди_радуле
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 23 Jul 2005
Posts: 316
Location: РСК

PostPosted: 26 Mar 2007 11:14    Post subject: Reply with quote

Ево интервју једног пилота:

Идем да се бијем па шта буде

Као искусан пилот, потпуковник Слободан Перић (41), у предвечерје напада НАТО-а на Југославију самоиницијативно је напустио наставу, коју је похађао у Генералштабној академији и прикључио се својој јединици у приправности, на суперсоничним ловцима "миг 29". "Најмлађем пилоту у јединици, рекао сам: Ти иди кући, ја ћу остати. Знате, 20 година летим и то је био тренутак кад је требало одужити се", без пригодне патетике прича за НИН потпуковник Перић. Он је заједно са погинулим колегом, мајором Зораном Радосављевићем одликован Орденом за храброст.
"Нисам се бојао да полетим - идем да се бијем па шта буде, бојао сам се за стање у коме ће бити мој авион. Имали смо огромне техничке проблеме са нашим авионима, чији су ресурси истекли неколико година пре марта 1999. Ресурс значи да је произвођач авиона наложио да се, девет година после његовог коришћења авион генерално обнавља. Међутим, време је санкција, нема се пара... Они који не лете дођу и кажу: Може то да траје још, уграђен је у њега фактор сигурности! И продуже ресурс авиону за 15 одсто. Кад више није било делова, лавовски посао одрадили су техничари и мајстори. Дане и ноћи проводили су на авионима, како би их оспособили. Нигде у свету радарима у авиону не мењају се појединачно отпорници, већ комплетне плоче. Код њих је постојао такав ентузијазам, да су чак и то радили. Али, нису могли немогуће: кад је нов, радар на "мигу 29" може да открије присуство друге летилице у ваздуху и на 80 километара, после више од деценије употребе, наши радари имали су домет 20 до 30 километара, уколико су уопште радили. Ретко који од наших авиона тих дана се подигао у ваздух, а да није имао проблеме када је слетао."

ВАТРЕНЕ ЛОПТЕ: По неким сазнањима дан Д требало је да буде 23. марта. Али, тог дана читава Србија била је прекривена облацима, тако да се напад одгодио за следећи дан. Тог 24. марта није било облачка, кристално чисто небо. Седели смо у авионима, потпуно спремни за борбу са авијацијом НАТО-а. На знак узбуне први је полетео Небојша Николић. Одмах му је отказао радар, а у том тренутку на њега је ишло 16 холандских Ф-16 авиона. Неколико њих плотунски су испалили ракете. Небојша је успео да се катапултира и спаси се из ватрене лопте. Већ су падале бомбе по хангарима, кад је полетео Бата Кулачин. Практично, авиони НАТО-а су избацили бомбе и кренули назад, кад се Бата устремио на њих. Опазили су га и вратили се, дошло је до преплитања авиона, тако да нису могли да дејствују. И Бати је радар отказао али видео је неколико кондензованих трагова, који су пролетели поред њега и на срећу, нису га погодили. Командовано му је да се врати: наш аеродром био је захваћен димом, слетео је на сурчински. Интересантно, писта нашег аеродрома у Батајници, уништена је тек пред крај рата. Желели су да нас што више обарају у ваздуху, да испробају своје ракете "амрам" и друге системе. Речено нам је да ћемо пресретати крстареће ракете на малим висинама, међутим, гађани смо са осам и десет хиљада метара висине. Отприлике онда кад је оборен Небојша Николић код Титела, оборен је и Иља Аризанов код Суве Реке. Полетео је са нишког аеродрома. Имао је отказ радара и спо система, који показује озраченост летилице од радара с других авиона. Пилот Илић полетео је после Аризанова и такође имао отказ спо система. Погођен је, али успео је да спусти авион. Излажући животе, под узбуном, техничко особље скидало је делове с тог авиона, по систему спасавај шта можеш.

ПОЈЕДИНАЧНО ПОЛЕТАЊЕ: Изашао сам из склоништа и кренуо према свом авиону број 114, мом кобном авиону. Био је мало извучен на стајанци, ишао сам према њему мислећи: сад сам ја на реду, најстарији сам и треба да будем у приправности. Наједном, зачујем звук утишаног мотора авиона у обрушавању. Видим бели траг, а онда капонир у коме се чувају авиони, неких 200 метара испред мене, како лети у ваздух као да је од картона. Бомба је пробила слојеве земље и силу бетона, експлодирала испод пода капонира и подигла га у ваздух, као пирамиду. Писта је била посута земљом и шутом, схватам да нећу моћи да полетим.
Те вечери долазе Љубиша Величковић, Бранислав Петровић, команданти корпуса и Миленко Павловић, командант пука, да виде шта се догодило са нама. То је већ трећа ноћ неспавања; Павловић је спустио главу на сто и одмах заспао, Бане Петровић је само завалио главу и такође заспао. Као најстарији летач разговарао сам са Љубишом Величковићем, кажем: Генерале, богами, на овакав начин ништа не можемо да урадимо. Полетати појединачно заиста нема сврхе! - Видим, видим... Размислићемо шта ћемо морати да радимо.
Зоран Радосављевић и ја идемо кући, његовим колима. Остаје мајор Кужет са пилотима, ми идемо да одспавамо и окупамо се, сутрадан се враћамо. Онда Кужет иде кући, тако се, колико-толико смењујемо, макар мало да предахнемо. Све време смо напети, чучимо поред авиона. Кад ме је на вратима угледао мој мали син Лука, скочио је на мене - какво спавање. Одмах су дошли моји родитељи, почели су и комшије да пристижу, ништа од одмора. Окупао сам се, мало средио, кажем: Идем! Настаје породична драма, Лука ми се обмотао око ногу, виче: Немој да идеш, тата! Мој отац, који у животу није пустио сузу, почиње да плаче, као дете. Наравно, било ми је тешко; ове су пообарали, стање је грозно... Свестан сам да ћу, врло брзо, морати да полетим.
Јављају да треба сменити двојицу у приправности, Кужету и Ранђеловића. Кажем: Идем ја, ко ће са мном? Зоран Радосављевић, који није летео шест месеци, јер је био на курсу енглеског, каже: Идем с тобом. Боље је да летим по дану, дуго то нисам радио ноћу. Готово истог тренутка, начелник унутрашњег пука нас обавештава: Седајте у авионе, будите у приправности!

ФОРСАЖ, САД: Добили смо полетање према северу. Укључио сам радар и подигао његов сноп сасвим нагоре, и летећи веома ниско покушао да избегнем "авакс" из Мађарске. Били смо над Зрењанином кад се јавио официр за навођење и обавестио нас: Око Ваљева дејствују "плави", крените на њих! Одмах потегнем палицу, мада ми је било жао грађана, окренули смо авионе посред града, на 20 метара висине. Официр за везу инсистира: Дајте позицију? Никако да је изговорим, знам да нас прислушкују. Кад смо Дунав прелетели и прешли у Срем, морали смо да подигнемо авионе како бисмо прешли преко једног брега. Погледам на признак "рл", индикатор који означава рад радара, не светли! Постоји друга сијалица, мала зелена, која означава напон на радару - не светли ни она! Радар се покварио. Радосављевић је 300 метара иза мене, његов радар функционише. Ако приметимо нешто, проћи ће напред и дејствовати, ја ћу за њим.
Официр за везу нам јавља: Плави беже на запад. Над Инђијом смо, јуримо брзином од 950 километара на сат, схватим да ћемо прелетети Дрину, границу. Официру кажем шта ће се догодити, ништа није одговорио. Над Шапцем упадамо у облаке, 3 500 метара су доња база, 5 000 горња, али искидано, четири до пет осмина облачности. Зорану, командујем: Форсаж, сад! Излетели смо из облака под 70 степени и попели се на 7 600 метара висине. Зоран каже: Видиш ме? - Видим! - Немој у сунце! Окренем мало курс удесно и тако летимо. У једном тренутку Зоран се јавља: Десно, под 50! Мислио сам да је открио нешто на радару, кажем: Прођи напред да дејствујеш! - Не, не, на спо-у је. То је тај уређај који показује озраченост, и то значи да су нас открили НАТО ловци! Погледам у свој спо, ништа не показује. У материну, стварно немам срећу! Кажем: У реду. Маневар, сад! Кад се авион окрене под углом од 90 степени, нестаје са непријатељских радара. Простирали су се на нашем курсу 250, кренули смо лево за курс 150 до 160, и побегли им са радара.

ГЕ МАНЕВРИ: Не јављају се из центра за везу, немамо никаквих обавештења. Поново јуримо за "плавима". Из "авакса" им командују да се окрену на нас, али да не укључују радаре. Видели су да им бежимо, кад приметимо да смо озрачени. Наређено им је лансирање пројектила, без радарског навођења. Њихова "амрам" ракета може тако да дејствује. Сад нам официр за везу јавља: Иду на вас! Истог тренутка приметио сам неколико кондензационих трагова, ишли су према нама. Зорану сам одмах јавио: Бежи, ракете! - Бежим у облаке! - одговорио је. Сачекао сам тренутак да нестану бели трагови, онда када ракета отпочиње самонавођење. Извео сам неколико ге маневара, противракетних. Окренуо сам авион на леђа, вукао га надоле, па поново удесно... Поверовао сам да сам успео, и визуелно почео да тражим авионе, рачунајући да их чеоно гађам нашим одличним иц-ракетама. Онда се догодио удар ракете у десни бок мог авиона. Одбацила га је неколико десетина метара. Као кад у ваш ауто тресне други у сабораћајки. Добио сам јак ударац у надлактицу. Онда су мотори утихли, настао је непријатан осећај тишине у пилотској кабини. Кренем палицом улево, да бежим према нашој територији - ништа. Команде не реагују, отказале су. Авион почиње да пада, нагињући се удесно. Десни мотор се запалио, у кабину почиње да продире дим. Мада имам спуштен везир на кациги, сузе ми очи. Висим на везама, безуспешно вучем палицу, прашина и дим су око мене. Хиљаду отказа појављује се на командној табли, видим да је готово - повучем ручицу и катапултирам се - бум! - излетим из авиона у пламену. Немам времена за страх. Кроз главу ми је прошло безброј реченица: Ух, мајку му, погоди ме!... Али, понашам се рационално, не бих ли преживео.

НАД КРОШЊАМА: Погођен сам на 7 600 метара висине, искочио сам на 7 200 метара. Падао сам и падао, са седиштем. У моменту када падобран треба да се отвори, седиште се полако окрене за 180 степени и ви падате главом надоле. Можете да замислите колика је то рупа испод вас, са висине од 5 000 метара. Први пут осетио сам ужасан страх, шта ако се падобран не отвори? Окренуо ме је снажан трзај, ух, добро је, преживео сам. Дуго сам падао кроз облаке, смрзао сам се, сав побелео. Мада је тог 26. марта дан био топао, горе је језиво хладно, минус 25 степени. Пахуљице су промицале поред мене, и тек тад сам схватио да су ми рукави на комбинезону заврнути.
На 3 000 метара изашао сам из облака и угледао свој родни крај - Лозницу, Угљевик, Дрину. Видим и свој авион како експлодира, ударивши у једно брдо. Прва мисао је да сам жив, али мучи ме неизвесност: на чију територију ћу пасти, нашу или муслиманску? Затим, шта ако се поломим приликом пада, брзина пропадања је велика?! На неколико десетина метара изнад крошњи, као да ме обухватио неки фини поветарац, окренуо ме за 180 степени и померио стотинак метара бочно. Преда мном се указала коса ливада, идеална за доскок. Буп, треснуо сам о земљу, удар ми је избио ваздух из плућа.
Померим врат, у реду је, померим једно раме, па друго, све је у реду. Брзо откопчам везе, одбацим падобран и схватим да треба да бежим. Али, ускоро ће мрак и то ми пружа веће шансе. Онда угледам две групе људи како трче према мени, наоружани су калашњиковима. Шума је још гола, немам где да побегнем и сакријем се. При том, немам појма где сам пао. Моја супруга је из Босне, једном ми је рекла да муслиманске куће имају кровове грађене на четири воде, а српске на две. Одозго сам угледао село, неколико кућа су са крововима на четири воде, неколико са две - погоди ко живи у селу! Ови ме опкољавају, вичу: Чији си? - Наш! Много времена је прошло док сам доказао да сам њихов - Стварно је наш! Е, ајде, онда, попиј с нама!
Назвао сам команду, јавио се један генерал, није битно који, и упитао ме: Јеси ли урадио шта паметно? Рекох: Нисам лансирао ракете, радар ми је отказао. - Онда, седи ту и ћути! Назвао сам и супругу, и рекао: био сам горе, сад сам доле. Жив сам. Нисам знао шта се догодило Радосављевићу, претпостављао сам да се катапултирао. После неколико сати, леђа су почела да ме боле, нико не долази по мене... Мештани су приметили да се врпољим, један каже: Седај у моја кола, ја ћу те одвести. И одвезао ме је, право у Батајницу.

ТРАУМЕ: Кад сам се појавио у ескадрили (сви су били у врећама за спавање), настала је еуфорија. Тек тада, заиста, схватио сам да сам жив. Дошао је и Љубиша Величковић, пита ме: Перићу, па како си? - Жив сам, добро је, него, знате ли шта је са Радосављевићем? Мало је заћутао, каже: Јеби га, ти си имао срећу! Схватио сам да је погинуо и то ми је помутило радост. Погинуо је човек кога сам водио на задатак. Отишао сам да изјавим саучешће његовој мајци, хоћу да пукнем од муке. Не знам како да јој саопштим страшну вест, кажем: Знате, не знам шта се догодило, требало би да зовемо Лозницу... Три сата околишам, на крају она сама каже: Слушај Буцо, знам да је мој син мртав, осећам то. Још увек носим трауме од тог сусрета.
Сутрадан по обарању, престао је бол у леђима. Тражио сам да ме ставе у приправност, нису ми дозволили. Месец дана после катапултирања није дозвољено летење. Због кичме и других осетљивих делова. Тих првих дана агресије НАТО-а, углавном су полетали пилоти са већим искуством, и обарани су. Знате како изгледа то чекање у реду за полетање? Првих неколико дана лако сажваћеш страх, после седмог, видиш како људима игра вилица, не могу да контролишу покрете, да смире руке. Знате, пракса је показала да авион не може да се одржава на папиру. Може сад да прича ко шта хоће и покрива се свакаквим папирима, ми пилоти знамо ко је био крив због таквог стања у ваздухопловству.
Никад нећу да заборавим разговор двојице генерала, приликом обиласка наше јединице. Један од њих је прокоментарисао: Знате, мало се гине! А мој разговор са тадашњим командантом ваздухопловства, Смиљанићем, изгледао је овако: Зашто ниси оборио ниједног Американца? - Господине генерале, кад нам дате исправне авионе, можда ћемо их оборити. - Зар ви немате техничаре, да их поправљају?! - Поправили су оно што су могли, а оно главно требало је да поправља неко од вас! Нагло је постао непријатан: Шта мислиш, да си херој ако си искочио из авиона?! Хоћете чинове, а нећете да гинете!
Back to top
View user's profile Send private message
MC MaC
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 17 Sep 2006
Posts: 863
Location: Променљива

PostPosted: 26 Mar 2007 17:42    Post subject: Reply with quote

У праву си брате,поставио сам погрешну слику.
Оно су авиони МиГ-29.
А Б2-Спирит је пао у рватску.

Остаци Ф-117:


Униформа(у музеју):


А за ону тројицу сам изгледа нашао погрешну информацију...
Back to top
View user's profile Send private message Send e-mail
cabron
Ветеран


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 1558
Location: КРАЉЕВИНА СРБИЈА, la Morlacchia

PostPosted: 26 Mar 2007 18:39    Post subject: Reply with quote

прво али не и најважније, него тек да прокоментаришем, нисмо баш срушили толико авиона колико се мисли или колико би ми сви волели да јесмо, не зато што су наши били пичке, далеко од тога, него зато што је стање и било и јесте катастрофално, само да подсетим, уништавање војске није почело сада, ни `99. него давно пре, сигурно још `91. морам да подсетим да је јавно мњење било веома лоше расположено према војсци још од почетка рата у словенији, као да су официри водили свој приватни рат, а да такво расположење не буде потпуно без основа потрудили су се титови генерали (пример кадијевић, који како данас чујем је још `91. постао саветник акције у заливу, а то је и данас, па хрвати не могу ни за курац да га повуку јер је ужива имунитет, као американац, маллђи ако не занају ко је он нека се распитају), али и, и пре свега слобини генерали, пример скоро у медијима помињаног генерала грујице давидовића,а и павковић је свакој бивпој жени оставио по стан, а и ојданић није био наиван, а нису они ни први ни једини, али су пример, било би не поштено заборавити великог генерала перишића...
једноставно та војска `99. више није имала начина, ово што су учинили није максимум, него много више од тога и то можемо да захвалимо само нашем лудилу, не знам како то да назовем другачије.

пре две године сам био на скијању на јахорини, пошто је за мојим столом било места, приђе тип са женом пита јел слободно, ја кажем наравно, ту нека необавезна прича, некако дођемо до те `99. тај човек је био другар са мајором радосављевићем, било му је много тешко када је помињао његово име, а ја пошто сам често ишао старим н.с. путем у батаји знао сам да је та улица добила име по покојном мајору и кажем му то...
једнставно немам реечи како је реаговао, човек ког први пут видим, на стази седимо и причамо, који почиње да плаче као киша и да ИМ јебе све живо и почне да прича исто што и овај пилот који је летео са мајором радосављевићем, њима једноставно на авионима није радило ништа што је потребно за борбу, не знам да ли је истина, али ми је рекао да је мајор радосављевић већ био обаран, да није уопште морао да лети, али да је његов став био да је он пилот-ловац.
то је био страшно потресан тренутак, чути тако нешто.иако су то људи који су свесно, малтене ишли у смрт, о њима се ни онда, а ни сада ништа нити прича нити зна, мајор радосављевић је добио улицу...велика утеха фамилији чији је он син јединац, без наследника, са којим је лоза угашена, ако систем не може да се сети тих људи ми морамо, не зато што нас неко на то тера, него зато што су они то заслужили, зато што ћемо сећањем на такве јунаке чувати оно што наш народ јесте у својој суштини.

има ту још небројено прича, углавном непознатих, ми не треба да будемо митомани, не треба да измишљамо било шта, оно што су наши војници прегурали је сасвим довољно да нам да наду, да нисмо ипак заборавили ко смо то ми!!!
_________________
ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!!
Back to top
View user's profile Send private message
луди_радуле
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 23 Jul 2005
Posts: 316
Location: РСК

PostPosted: 26 Mar 2007 19:23    Post subject: Reply with quote

каброн имаш право, не треба стварати митове, а у исто време заборављати праве хероје.
Ипак, срушено је више авиона и то је огроман успех гледајући техологију коју смо имали (и још имамо), у рушењу нису учествовали наши авиони него ракетне јединце и сигуран сам да је пало бар 10ак авиона више него што је објављено.
А за ово немам коментара, мислим шта се може рећи Sad
Знају да их чека супериорнији противник, седају у неисправне авионе и иду да обране част звог ваздухопловства,
иду, а знају да мало тога могу направити. И, да их нико не спомене, неко ће рећи да су узалуд гинули кад их се ни сопствена држава не сети.
Back to top
View user's profile Send private message
радомир
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 03 Sep 2003
Posts: 339

PostPosted: 26 Mar 2007 20:23    Post subject: Reply with quote

У суботу је ишла емисија о ппук Павловићу из 244. ловачког пука, који погинуо у околини Ваљева, одакле је и иначе родом. Веома потресна прича...човек се као командант јединице жртвовао да не би остали пилоти узалуд гинули, јер су после његовог обарања укинули полетање авиона пошто више није имало никаквог смисла узалуд слати људе у сигурну смрт.

У вези оне приче о обарању нато авиона и напада на тузлу, нато је тај аеродром само користио као прихватилиште за оштећене авионе и акције спасавања оборених пилота. Авиони су углавном полетали из Авиана, са носача авина и из својих матичних база.
Back to top
View user's profile Send private message
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 26 Mar 2007 22:05    Post subject: Reply with quote

Из овог текста што сам поставио,читао сам на неколико различитих места још раније о нападима на аеродром у Тузли и аеродром у албанији.Тако да сам прилично сигуран да се то стварно и догодило,не битно да ли су одатле полетали или су ту слетали на ремонт,битно је да је уништено доста нато авиона и хелихоптера док су били на самој писти или се макар спремали да узлете.То је иначе и био циљ целе акције да их ухвате на спавању,док за овај напад на амерички носач авиона и ја сам први пут чујем,а ионако пише у тексту да још нема чврстих доказа о тој акцији и да је све још увек у домену шпекулација.Слажем се да не треба стварати митове,иако су то ови часни људи и хероји заслужили да им се све то што су учинили уздигне на још један већи ниво,али кад се на сваком кораку око нас оспорава и оно што се десило малтене на очиглед толико људи,и малтене вртело по телевизији,онда су овако неке још увек не проверене приче само једна кап наспрам океана лажи које сервира мноштво људи данас,не би ли скроз обесчатило и изгазило херојска дела ових храбрих пилота.
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 26 Mar 2007 22:24    Post subject: Reply with quote

Анатема- говори Ивана Жигон

http://www.speedyshare.com/120691318.html
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 26 Mar 2007 22:40    Post subject: Reply with quote

Ево са малим закашњењем један веома интересантан сајт,на коме се може наћи мноштво података о претрпљеним губицима у редовима натоа са доста слика,хронолигија догађаја итд.У сваком случају има доста тога па кога не мрзи нека посети,додуше на енглеском је.
http://www.aeronautics.ru./ (кликнути на падајући мени "архива")
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
BodoniuS
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 29 Aug 2005
Posts: 420
Location: Београд

PostPosted: 27 Mar 2007 00:05    Post subject: Reply with quote

Pedjo_BBrdo wrote:
Из овог текста што сам поставио,читао сам на неколико различитих места још раније о нападима на аеродром у Тузли и аеродром у албанији.Тако да сам прилично сигуран да се то стварно и догодило,не битно да ли су одатле полетали или су ту слетали на ремонт,битно је да је уништено доста нато авиона и хелихоптера док су били на самој писти или се макар спремали да узлете.То је иначе и био циљ целе акције да их ухвате на спавању,док за овај напад на амерички носач авиона и ја сам први пут чујем,а ионако пише у тексту да још нема чврстих доказа о тој акцији и да је све још увек у домену шпекулација.Слажем се да не треба стварати митове,иако су то ови часни људи и хероји заслужили да им се све то што су учинили уздигне на још један већи ниво,али кад се на сваком кораку око нас оспорава и оно што се десило малтене на очиглед толико људи,и малтене вртело по телевизији,онда су овако неке још увек не проверене приче само једна кап наспрам океана лажи које сервира мноштво људи данас,не би ли скроз обесчатило и изгазило херојска дела ових храбрих пилота.




Напад на носач авиона није мит. Чуо сам је још 99. од поручника у авијацији.
Само ми ни данас није сасвим јасно што се о томе јавно није причало..
_________________
Поново долази наша ера!
Back to top
View user's profile Send private message
КББ
Guest





PostPosted: 27 Mar 2007 06:59    Post subject: Reply with quote

Pedjo_BBrdo wrote:
Ево са малим закашњењем један веома интересантан сајт,на коме се може наћи мноштво података о претрпљеним губицима у редовима натоа са доста слика,хронолигија догађаја итд.У сваком случају има доста тога па кога не мрзи нека посети,додуше на енглеском је.
http://www.aeronautics.ru./ (кликнути на падајући мени "архива")



И ти верујеш у те глупости које пишу на том сајту?
Нато изгубио 61 авион? Rolling Eyes
Back to top
луди_радуле
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 23 Jul 2005
Posts: 316
Location: РСК

PostPosted: 27 Mar 2007 10:44    Post subject: Reply with quote

За тај руски сајт знам већ дуже време и то не мења мој став,
мислим да су на том сајту дефинитвно претерали са бројем срушених авиона.
Једноставно са техником коју смо имали то није изведиво.
Back to top
View user's profile Send private message
индијанац
ДЕЛИЈА


Joined: 06 Oct 2004
Posts: 180
Location: Јужна Дакота

PostPosted: 27 Mar 2007 11:35    Post subject: Reply with quote

Међу обореним 'авионима' велики је број оних беспилотних летелица које, ваљда, служе за осматрање. Такође, може и да се оштећени авион, који после тога негде принудно слети, води као 'оборен'. Ко зна како су долазили до тих информација... Када би се ово узело у обзир, тај број '61' и не мора да буде пренадуван.

Каброн, треба разликовати пропадање војске услед немара, лошег финансијског стања, па и нечије појединачне зле намере од ПЛАНСКОГ уништавања војске од стране државног врха. Да не улазимо сад у неке детаље.
_________________
O мaмa мaмa мaмaaaa...
Back to top
View user's profile Send private message
ултраБГ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 02 Jul 2005
Posts: 310
Location: Београд

PostPosted: 27 Mar 2007 11:46    Post subject: Reply with quote

ЗВЕЗДЕ” СУ ОДЛЕТЕЛЕ У ЛЕГЕНДУ

Мирослав Лазански

Хаг и судбине генерала из Србије разлог су ћутања о акцијама на које је Београд имао међународно право, а наши пилоти право на понос

Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?

У Вашингтону су звонили бубњеви и тумачења да је све осим тоталне победе заправо тоталан пораз за Запад. Јер, ваздушни удари нису сломили кичму југословенске војске, морал војске и народа био је висок и сви су били уједињени у жељи за отпором.

Мишљења западних аналитичара да ће бити потребно само неколико дана бомбардовања да Београд поклекне, нису се показала као тачна. Југославије није одиграла онако како је то НАТО очекивао, није се предала после неколико дана. На брзину инсценирани сценарио реализовао се са невероватним контраефектима. НАТО је интервенисао да би, наводно, спречио хуманитарну трагедију, али ју је проширио и убрзао. Интервенисао је да би спречио да криза дестабилизује друге земље, а она се у међувремену проширила и на Македонију са неизвесним последицама по питању статуса Космета. У првом постмодерном рату конфузија би била забавна да није била и крвава.

Виктор Черномирдин стигао је 22. априла 1999. у Београд у покушају проналажења решења и некаквог компромиса да се рат заустави. Тог дана југословенска ПВО добила је стриктно наређење да не дејствује управо због авионског лета руског преговарача и могуће грешке. Ту чињеницу НАТО је искористио и један амерички ловац-бомбардер Ф-16 летео је од мађарске границе до Београда у радарској сенци цивилног авиона Виктора Черномирдина да би затим бацио бомбу од скоро три тоне на подземни објекат Стражевицу. Ратно лукавство, или кршење међународног ратног права? Сазнавши да их је амерички Ф-16 искористио као штит у прилазу Београду, руски пилоти су у одласку Черномирдинов авион окренули потпуно другим коридором, тамо где није ни било предвиђено, па се авион одједном нашао изнад положаја једне пешадијско-артиљеријске јединице у Срему. Са земље је на непознати и ненајављени авион отворена урнебесна ватра чак и из пиштоља и пушака. Срећом нису га погодили, јер је одмах узео велику висину.

Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране. На том аеродрому била је смештена америчка борбена група „Соко” са 24 хеликоптера типа „апач”, као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 „супер-галеб” југословенског РВ, иначе из састава акро-групе „Летеће звезде”. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање. Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет „апача” док су још три била озбиљно оштећена.

Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког „апача на рутинском лету” поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.

На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.

Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци крај Подгорице посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се и налазили авиони Г-4 из акро-групе „Летеће звезде”. Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Један од југословенских пилота тих је дана добијајући војно одликовање рекао да га прима за успех у тајној мисији.

Прошло је од тада доста година, по међународном праву Југославија је имала пуно право на одмазду по оним државама које су своју територију, или ваздушни простор „изнајмиле” за извршење агресије на нашу земљу. Ипак, пилоти о акцији на аеродром Ринас не желе уопште да причају. Хаг и све оно што се догодило са генералима из Србије одређују и сва каснија понашања. Дакле, што се тиче пилота и њиховог поноса, та се прича никада није догодила. Службено, не. Неслужбено, „Летеће звезде” одлетеле су у легенду...
Back to top
View user's profile Send private message
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 27 Mar 2007 14:15    Post subject: Reply with quote

Цифра од 61 уништеног авиона уопште није нереална.Кад се узме у обзир број стварно оборених,онда такође број авиона који су погођени а нису у стању да се поправе,па онда само узевши у обзир ове акције по аеродромима у Тузли и албанији,колко је ту само уништено авиона на самој писти,мислим да је број чак и већи.Плус стоји све то да смо имали крш од наоружања али ако је већ тако,како си онда успео да обориш понос америчког ваздухопловства са "луком и стрелом"?Уосталом боље и да верујем у те мало увеличане информације о успесима наше војске,него да идем около и тврдим да смо оборили један ипо авион.
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
п дубаи
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 30 Mar 2006
Posts: 941
Location: Догодине на Газиместану!

PostPosted: 27 Mar 2007 14:44    Post subject: Reply with quote

Pedjo_BBrdo wrote:
Цифра од 61 уништеног авиона уопште није нереална.Кад се узме у обзир број стварно оборених,онда такође број авиона који су погођени а нису у стању да се поправе,па онда само узевши у обзир ове акције по аеродромима у Тузли и албанији,колко је ту само уништено авиона на самој писти,мислим да је број чак и већи.Плус стоји све то да смо имали крш од наоружања али ако је већ тако,како си онда успео да обориш понос америчког ваздухопловства са "луком и стрелом"?


Дај брате... Зна се шта се све радило у ПВО. Напију се па насумично пуцају у небо. И ћорава кока зрно убоде. Ф117а и те приче- Слободанова пропаганда.


Quote:
Уосталом боље и да верујем у те мало увеличане информације о успесима наше војске,него да идем около и тврдим да смо оборили један ипо авион.


Што би веровао у било коју лаж? Не мораш ни мени веровати, али се онда покушај да пронађеш истину а не да прихватиш све што ти се сервира.
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, 4, 5  Next

View previous topic :: View next topic
Page 3 of 5

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop