View previous topic :: View next topic |
Author |
Message |
NN Ветеран
Joined: 16 Mar 2004 Posts: 1744 Location: kod kriticara
|
Posted: 14 Nov 2016 19:17 Post subject: |
|
|
|
NN wrote: | Србски Џејмс Бонд
ДРАГАН СОТИРОВИЋ
Драган Михајло Сотировић (франц. Dragan Michel Sotirovitch, псеудоними Дража, X, Михал; рођен 1913. у Врању, преминуо 5. или 6. јуна 1987. у Солуну, сахрањен у Цириху) је Србски четник, капетан југословенске армије, командант пољског одреда Армије Крајове, носилац пољског ордена Virtuti Militari V класе.
Рођен је у породици Сотирци 1913. године у Врању. Завршио је Војну академију у Београду и после Априлског рата одбија да се преда. Драган Сотировић дошао је на Равну Гору око 20. маја 1941. године и ставио се на расположење генералштабном пуковнику Драгољубу Михаиловићу. Поручник Сотировић је 27. маја 1941. године постављен за организационог официра Шумадије. Са „пуномоћјем и инструкцијама за рад“, истог дана је преко Београда, илегално, стигао у Крагујевац. Ту је ступио у везу с свештеником Јованом Кнежевићем (братом Радоја и мајора Живана Кнежевића, истакнутих учесника пуча од 27. марта 1941.), а сутрадан и са капетаном Милутином Братковићем. Са Братковићем је отишао у његов родни Бадњевац, где се упознао са свештеником Андром Божићем. Били су то први герилци у овом делу Шумадије. Они су најпре одштампали један летак са оштром критиком прославе 1. маја под окупацијом, коју су локални комунисти организовали. После слома устанка у Србији одведен је у заробљеништво, заједно са осталим југословенским официрима, у концентрациони логор бр. 325 у Рави Руској (укр. Рава-Руська), у Пољској (данашња Украјина). Потом је пребачен у Стриј (укр. Стрий). Пошто је симулирао болест, пребачен је у болницу одакле је побегао 13. јануара 1944. године. Тада је контактирао пољски покрет отпора који га је пребацио у околину Лвова
Када је потврђен његов идентитет, крајем марта, послат је у тек настале шумске одреде Округа Лвов. Ту је постао заменик команданта 14 пука улана (врста лаке коњице).
Учествовао је у пацификацији украјинског села Шоломија, као и у ликвидацији штаба Украјинске устаничке армије. Командовао је јединицама 14. пука за време ослобађања Лвова у акцији Бура (пољ. Akcja Burza). Због заслуга у току акције пољски генерал Владислав Филиповски (Władysław Filipkowski) га је 27. јула одликовао орденом Виртуи Милитари (Virtuti Militari).
Већ 31. јула 1944. године ухапсио га је НКВД, међутим успео је да побегне. Јединице које је предводио у августу 1944. су се повукле на леву обалу реке Сан и ушле у састав Групације Варта (пољ. Zgrupowanie Warta). Тада је Драган постао командант јединице Д-14 у батаљону Д. Године 1945. је поново ухапшен од стране НКВД-а. При бекству је сломио стопало, пошто је искочио кроз прозор са другог спрата. Одведен је у болницу у Жешов где га је ослободила организација ЊЕ (пољ. NIE) која се борила за независност Пољске и после доласка Црвене армије. Између априла и маја 1945 се поново прикључио војсци.
После рате је добио чин мајора у Армији Крајовој.
Последња његова акција је био напад на совјетску базу 25. јуна код села Домарадз (пољ. Domaradz). Када је групација Варта расформирана прешао је у Француску, потом се настанио у Монаку, где је живео у емиграцији под именом Жак Роман (франц. Jacques Roman). У Југославију, где су му живели жена и син, није могао да се врати јер су на власти били комунисти. Преминуо је нагло на ходочашћу у Свету гору, на које је ишао сваке године.
Библиографија
Драган М. Сотировић - Европа на лицитацији. Париз 1945,
Драган Сотировић и Бранко Јовановић, Србија и Равна Гора (историјски развој, Равногорски покрет, Шумадија, 1941),
Референце[уреди]
Jump up ↑ Врањски Џејмс Бонд
Jump up ↑ (укр. Українська Повстанська Армія)Jerzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej", Варшава 1989. pp. 161-162
↑ Jump up to: 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Opet А
Литература
Jerzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej", Варшава. 1989. ISBN 978-83-211-1044-8.
Jerzy Węgierski - "Oddziały leśne Warta" Историјске свеске WiN-u бр. 9
Andrzej Romaniak. "Por. Mieczysław Kocyłowski Czarny. Byłem zastępcą Żubryda", Sanok. 1999. ISBN 978-83-907352-8-3. стр. 10. |
http://www.pogledi.rs/%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D0%B4%D1%80%D0%B0/
https://www.youtube.com/watch?v=Bc149VLFlDc _________________ ...пушите нам курац, видимо се у затвору! |
|
Back to top |
|
|
ЂорђеКНН ДЕЛИЈА сениор
Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271
|
|
Back to top |
|
|
Филип СА89 ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 01 Aug 2014 Posts: 29 Location: Северна страна
|
Posted: 07 Dec 2016 09:51 Post subject: |
|
|
|
ЂорђеКНН wrote: | https://youtu.be/BWtelCRYXEY
На данашњи дан 1941. |
Слава им и хвала! |
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
ЂорђеКНН ДЕЛИЈА сениор
Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271
|
|
Back to top |
|
|
BRE ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006 Posts: 982 Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
Posted: 08 Aug 2017 13:49 Post subject: |
|
|
|
https://www.youtube.com/watch?v=ucgFWglY5eo _________________ ''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
Back to top |
|
|
Пабрате... ДЕЛИЈА сениор
Joined: 08 May 2011 Posts: 462
|
|
Back to top |
|
|
ЂорђеКНН ДЕЛИЈА сениор
Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271
|
|
Back to top |
|
|
ЂорђеКНН ДЕЛИЈА сениор
Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271
|
Posted: 21 Oct 2018 18:56 Post subject: |
|
|
|
ВЕСЕЛИН ШИЈАКОВИЋ - ОСВЕТНИК КРАГУЈЕВАЧКИХ ЂАКА
Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.
Са два друга, Веселин је успио да побјегне у шуму, гдје су сусрели припаднике Југословенске војске у отаџбини, и то Јеличког корпуса који се већ био прославио ослобађањем Горњег Милановца, Ужица, Чачка, Пожеге. Одлучили су да остану са њима и распоређени су у јединицу задужену за диверзије. Јединица је била састављена од тројки. Веселин је постављен на чело једне тројке. И тако је крајем јула 1941. започело његово ратовање.
Прва велика битка у којој је учестовао била је покушај ослобађања Краљева, у октобру 1941. Најјаче њемачко упориште у Краљеву била је Ратарска школа. На њу је, са бомбом у руци, јуриш предводио Јово Бојовић, командант Корпуса. Покосио га је први њемачки рафал. Још доста Веселинових сабораца је је те вечери изгинуло, па је јединица била принуђена да се повуче.
У јесен 1942, врховна команда је, по предлогу Равногораца из Београда, одлучила да ликвидира гестаповског мајора који је имао кључну улогу у стрељањима цивила и ђака у Крагујевцу. За тај задатак је одређена једна тројка с највише искуства. Ушли су у зграду у Београду у којој је живио тај мајор, кроз отворен прозор подрума, али их је на степеништу које је водило на спрат, дочекао њемачки стражар и побио их.
У међувремену, гестаповски официр прешао је у Врњачку бању, гдје су Њемци имали јако упориште, око десет хиљада војника. Шијаковић је сам пријавио своју тројку за ликвидацију њемачког официра. Придружио им се једна војник из Врњачке бање, који је добро познавао терен.
У исповијести за ревију Исток, љета 2005. године, Веселин Шијаковић је детаљно описао како је то успио:
„Ноћу смо се прикрали вили у којој је живио гестаповски официр. Чекали смо у дворишту да дође са сједељке у оближњем хотелу. Око један сат после поноћи, у пратњи тројице војника, појавио се, тетурајући се, очигледно пијан. Војници су му помогли да се попне уз унутрашње степениште и вратили се да патролирају улицом. Када је отворио прозор од своје спаваће собе, посао нам је био знатно олакшан. Узео сам стубе које смо донијели са собом, и поставио их уз зид. Први пут су ми руке задрхтале, и то тако јако да су стубе почеле ударати о зид. Рекао сам себи: Ипак, ја нијесам за овакве задатке!
Успио сам некако да се попнем у уђем неопажено. Лијевом руком сам га шчепао за косу и главу му прибио уз јастук, а десном руком му зарио нож у срце. Рикнуо је као лав! Пошто главу није могао да мрдне, ноге су му отишле у вис и непрестано копрцале! У истом тренутку, одјекнуо је врисак жене која је лежала у сусједном кревету, на моје запрепашћење. Збуњен, извадио сам пиштољ и упуцао је са пар метака! Моји другови, који су чекали у дворишту, мислили су да је њемачки официр пуцао на мене, јер је договор био да не употребљавамо ватрено оружје, па је један од њих похитао уз стубе. Сударили смо се на стубама, низ које сам ја више падао, леђима, него што сам корачао.
Засвирале су сирене, позив на узбуну, а ми смо се дали у бијег кроз сусједна дворишта. Тек тада сам схватио да сам заборавио да узмем торбицу њемачког официра, што ми је био један од задатака. Мислио сам да ћу због тога бити кажњен, међутим, од Врховне команде сам одликован Обилића медаљом, коју ми је касније, пред 20.000 бораца, уручио велики јунак Јездимир Дангић, командант Дринског корпуса. |
|
Back to top |
|
|
ЂорђеКНН ДЕЛИЈА сениор
Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271
|
|
Back to top |
|
|
Зоран ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 21 Apr 2015 Posts: 20
|
|
Back to top |
|
|
Пабрате... ДЕЛИЈА сениор
Joined: 08 May 2011 Posts: 462
|
Posted: 02 Apr 2019 06:06 Post subject: |
|
|
|
За вјечну Србију
Протојереју Петру Стојсављевићу
Вистра ока, а оштра погледа,
На глави му јуначка шубара,
Мушко лице крије брада сиједа,
Ко знамење у пророка стара.
Језди јунак на све четири стране
Свуда стиже, савјетује, води,
Душманима да се на пут стане,
И да српство буде у слободи.
Слобода му бјеше изнад свега,
За српство је живио и пао,
Није било ко не цијени њега,
Јер је сваког поучити знао.
Свјестан бјеше жртве на мегдану
Гдје је дао свог јунака сина,
И дубоку лијечио је рану,
Помажући браћи четницима.
Нигдје мјеста страху и умору
Дичног сина српске Далмације,
Стигао је и на Равну Гору,
Живот дао у сред Шумадије.
Код српског Лазаревца града
Он положи живот за слободу,
Гдје му сени почивају сада,
Одужи се своме српском роду.
Широм српске постојбине старе,
Од Свилаје до Авале плаве,
Од Цетине па до Колубаре,
Срби ће га вјечито да славе.
Мирно спавај на сред хладног гроба,
Предводниче и јуначка вјеро,
Ти си био јунак нашег доба,
Добри прото, Стојсављевић Перо!!!
Петар Кривошић
(песма објављена негдје око 1980.г.
Gary Indiana, USA).
Преузето са странице Динара-Свилаја фб |
|
Back to top |
|
|
ЂорђеКНН ДЕЛИЈА сениор
Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271
|
|
Back to top |
|
|
BRE ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006 Posts: 982 Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
Posted: 17 May 2020 20:41 Post subject: |
|
|
|
Филм: Заиста Отписани
https://www.youtube.com/watch?v=0Lozp2yYPhk
На крају се спомиње и Рајко Митић _________________ ''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|