DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 31, 32, 33
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
NN
Ветеран


Joined: 16 Mar 2004
Posts: 1744
Location: kod kriticara

PostPosted: 14 Nov 2016 19:17    Post subject: Reply with quote

NN wrote:
Србски Џејмс Бонд


ДРАГАН СОТИРОВИЋ
Драган Михајло Сотировић (франц. Dragan Michel Sotirovitch, псеудоними Дража, X, Михал; рођен 1913. у Врању, преминуо 5. или 6. јуна 1987. у Солуну, сахрањен у Цириху) је Србски четник, капетан југословенске армије, командант пољског одреда Армије Крајове, носилац пољског ордена Virtuti Militari V класе.
Рођен је у породици Сотирци 1913. године у Врању. Завршио је Војну академију у Београду и после Априлског рата одбија да се преда. Драган Сотировић дошао је на Равну Гору око 20. маја 1941. године и ставио се на расположење генералштабном пуковнику Драгољубу Михаиловићу. Поручник Сотировић је 27. маја 1941. године постављен за организационог официра Шумадије. Са „пуномоћјем и инструкцијама за рад“, истог дана је преко Београда, илегално, стигао у Крагујевац. Ту је ступио у везу с свештеником Јованом Кнежевићем (братом Радоја и мајора Живана Кнежевића, истакнутих учесника пуча од 27. марта 1941.), а сутрадан и са капетаном Милутином Братковићем. Са Братковићем је отишао у његов родни Бадњевац, где се упознао са свештеником Андром Божићем. Били су то први герилци у овом делу Шумадије. Они су најпре одштампали један летак са оштром критиком прославе 1. маја под окупацијом, коју су локални комунисти организовали. После слома устанка у Србији одведен је у заробљеништво, заједно са осталим југословенским официрима, у концентрациони логор бр. 325 у Рави Руској (укр. Рава-Руська), у Пољској (данашња Украјина). Потом је пребачен у Стриј (укр. Стрий). Пошто је симулирао болест, пребачен је у болницу одакле је побегао 13. јануара 1944. године. Тада је контактирао пољски покрет отпора који га је пребацио у околину Лвова
Када је потврђен његов идентитет, крајем марта, послат је у тек настале шумске одреде Округа Лвов. Ту је постао заменик команданта 14 пука улана (врста лаке коњице).
Учествовао је у пацификацији украјинског села Шоломија, као и у ликвидацији штаба Украјинске устаничке армије. Командовао је јединицама 14. пука за време ослобађања Лвова у акцији Бура (пољ. Akcja Burza). Због заслуга у току акције пољски генерал Владислав Филиповски (Władysław Filipkowski) га је 27. јула одликовао орденом Виртуи Милитари (Virtuti Militari).
Већ 31. јула 1944. године ухапсио га је НКВД, међутим успео је да побегне. Јединице које је предводио у августу 1944. су се повукле на леву обалу реке Сан и ушле у састав Групације Варта (пољ. Zgrupowanie Warta). Тада је Драган постао командант јединице Д-14 у батаљону Д. Године 1945. је поново ухапшен од стране НКВД-а. При бекству је сломио стопало, пошто је искочио кроз прозор са другог спрата. Одведен је у болницу у Жешов где га је ослободила организација ЊЕ (пољ. NIE) која се борила за независност Пољске и после доласка Црвене армије. Између априла и маја 1945 се поново прикључио војсци.
После рате је добио чин мајора у Армији Крајовој.
Последња његова акција је био напад на совјетску базу 25. јуна код села Домарадз (пољ. Domaradz). Када је групација Варта расформирана прешао је у Француску, потом се настанио у Монаку, где је живео у емиграцији под именом Жак Роман (франц. Jacques Roman). У Југославију, где су му живели жена и син, није могао да се врати јер су на власти били комунисти. Преминуо је нагло на ходочашћу у Свету гору, на које је ишао сваке године.
Библиографија
Драган М. Сотировић - Европа на лицитацији. Париз 1945,
Драган Сотировић и Бранко Јовановић, Србија и Равна Гора (историјски развој, Равногорски покрет, Шумадија, 1941),
Референце[уреди]
Jump up ↑ Врањски Џејмс Бонд
Jump up ↑ (укр. Українська Повстанська Армія)Jerzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej", Варшава 1989. pp. 161-162
↑ Jump up to: 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Opet А
Литература
Jerzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej", Варшава. 1989. ISBN 978-83-211-1044-8.
Jerzy Węgierski - "Oddziały leśne Warta" Историјске свеске WiN-u бр. 9
Andrzej Romaniak. "Por. Mieczysław Kocyłowski Czarny. Byłem zastępcą Żubryda", Sanok. 1999. ISBN 978-83-907352-8-3. стр. 10.






http://www.pogledi.rs/%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D0%B4%D1%80%D0%B0/


https://www.youtube.com/watch?v=Bc149VLFlDc
_________________
...пушите нам курац, видимо се у затвору!
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 06 Dec 2016 16:08    Post subject: Reply with quote

https://youtu.be/BWtelCRYXEY
На данашњи дан 1941.
Back to top
View user's profile Send private message
Филип СА89
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 01 Aug 2014
Posts: 29
Location: Северна страна

PostPosted: 07 Dec 2016 09:51    Post subject: Reply with quote

ЂорђеКНН wrote:
https://youtu.be/BWtelCRYXEY
На данашњи дан 1941.


Слава им и хвала!
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 22 May 2017 19:07    Post subject: Reply with quote

У Љубовији је јуче 21. маја, тачно после 73 године одржан парастос пуковнику Драгославу Рачићу и његовим пратиоцима

http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest737158.html

Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 26 May 2017 18:36    Post subject: Reply with quote

http://www.politika.rs/scc/clanak/381420/Rehabilitovan-Nikola-Kalabic
Back to top
View user's profile Send private message
BRE
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****

PostPosted: 08 Aug 2017 13:49    Post subject: Reply with quote

https://www.youtube.com/watch?v=ucgFWglY5eo
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Пабрате...
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 08 May 2011
Posts: 462

PostPosted: 08 Sep 2017 02:02    Post subject: Reply with quote

https://www.youtube.com/watch?v=awCgFPmyNpY
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 26 Dec 2017 10:08    Post subject: Reply with quote

http://jadovno.com/zasto-beograd-nema-spomenik-drazi-mihailovicu/#.WkIq-89dfqA
Добар текст о томе зашто Београд нема споменик Дражи Михаиловићу.
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 21 Oct 2018 18:56    Post subject: Reply with quote

ВЕСЕЛИН ШИЈАКОВИЋ - ОСВЕТНИК КРАГУЈЕВАЧКИХ ЂАКА

Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.

Са два друга, Веселин је успио да побјегне у шуму, гдје су сусрели припаднике Југословенске војске у отаџбини, и то Јеличког корпуса који се већ био прославио ослобађањем Горњег Милановца, Ужица, Чачка, Пожеге. Одлучили су да остану са њима и распоређени су у јединицу задужену за диверзије. Јединица је била састављена од тројки. Веселин је постављен на чело једне тројке. И тако је крајем јула 1941. започело његово ратовање.

Прва велика битка у којој је учестовао била је покушај ослобађања Краљева, у октобру 1941. Најјаче њемачко упориште у Краљеву била је Ратарска школа. На њу је, са бомбом у руци, јуриш предводио Јово Бојовић, командант Корпуса. Покосио га је први њемачки рафал. Још доста Веселинових сабораца је је те вечери изгинуло, па је јединица била принуђена да се повуче.

У јесен 1942, врховна команда је, по предлогу Равногораца из Београда, одлучила да ликвидира гестаповског мајора који је имао кључну улогу у стрељањима цивила и ђака у Крагујевцу. За тај задатак је одређена једна тројка с највише искуства. Ушли су у зграду у Београду у којој је живио тај мајор, кроз отворен прозор подрума, али их је на степеништу које је водило на спрат, дочекао њемачки стражар и побио их.

У међувремену, гестаповски официр прешао је у Врњачку бању, гдје су Њемци имали јако упориште, око десет хиљада војника. Шијаковић је сам пријавио своју тројку за ликвидацију њемачког официра. Придружио им се једна војник из Врњачке бање, који је добро познавао терен.

У исповијести за ревију Исток, љета 2005. године, Веселин Шијаковић је детаљно описао како је то успио:

„Ноћу смо се прикрали вили у којој је живио гестаповски официр. Чекали смо у дворишту да дође са сједељке у оближњем хотелу. Око један сат после поноћи, у пратњи тројице војника, појавио се, тетурајући се, очигледно пијан. Војници су му помогли да се попне уз унутрашње степениште и вратили се да патролирају улицом. Када је отворио прозор од своје спаваће собе, посао нам је био знатно олакшан. Узео сам стубе које смо донијели са собом, и поставио их уз зид. Први пут су ми руке задрхтале, и то тако јако да су стубе почеле ударати о зид. Рекао сам себи: Ипак, ја нијесам за овакве задатке!

Успио сам некако да се попнем у уђем неопажено. Лијевом руком сам га шчепао за косу и главу му прибио уз јастук, а десном руком му зарио нож у срце. Рикнуо је као лав! Пошто главу није могао да мрдне, ноге су му отишле у вис и непрестано копрцале! У истом тренутку, одјекнуо је врисак жене која је лежала у сусједном кревету, на моје запрепашћење. Збуњен, извадио сам пиштољ и упуцао је са пар метака! Моји другови, који су чекали у дворишту, мислили су да је њемачки официр пуцао на мене, јер је договор био да не употребљавамо ватрено оружје, па је један од њих похитао уз стубе. Сударили смо се на стубама, низ које сам ја више падао, леђима, него што сам корачао.

Засвирале су сирене, позив на узбуну, а ми смо се дали у бијег кроз сусједна дворишта. Тек тада сам схватио да сам заборавио да узмем торбицу њемачког официра, што ми је био један од задатака. Мислио сам да ћу због тога бити кажњен, међутим, од Врховне команде сам одликован Обилића медаљом, коју ми је касније, пред 20.000 бораца, уручио велики јунак Јездимир Дангић, командант Дринског корпуса.
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 24 Dec 2018 15:36    Post subject: Reply with quote

http://jadovno.com/strogo-cuvana-tajna-drazini-cetnici-bili-rajko-mitic-bora-stankovic-mija-aleksic/#.XCEJGc-VM0M
Мало другачији поглед на Четнике и људе који су подржавали Четнички покрет , у односу на оно што су нас учили у школама.
Back to top
View user's profile Send private message
Зоран
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 21 Apr 2015
Posts: 20

PostPosted: 12 Feb 2019 20:27    Post subject: Reply with quote

https://www.youtube.com/watch?v=2MSiFFu3_r0





Пољски филм, Дража Четник о мајору Сотировићу...вреди погледати
_________________
Љубав си ми једина.
Back to top
View user's profile Send private message
Пабрате...
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 08 May 2011
Posts: 462

PostPosted: 02 Apr 2019 06:06    Post subject: Reply with quote

За вјечну Србију
Протојереју Петру Стојсављевићу

Вистра ока, а оштра погледа,
На глави му јуначка шубара,
Мушко лице крије брада сиједа,
Ко знамење у пророка стара.

Језди јунак на све четири стране
Свуда стиже, савјетује, води,
Душманима да се на пут стане,
И да српство буде у слободи.

Слобода му бјеше изнад свега,
За српство је живио и пао,
Није било ко не цијени њега,
Јер је сваког поучити знао.

Свјестан бјеше жртве на мегдану
Гдје је дао свог јунака сина,
И дубоку лијечио је рану,
Помажући браћи четницима.

Нигдје мјеста страху и умору
Дичног сина српске Далмације,
Стигао је и на Равну Гору,
Живот дао у сред Шумадије.

Код српског Лазаревца града
Он положи живот за слободу,
Гдје му сени почивају сада,
Одужи се своме српском роду.

Широм српске постојбине старе,
Од Свилаје до Авале плаве,
Од Цетине па до Колубаре,
Срби ће га вјечито да славе.

Мирно спавај на сред хладног гроба,
Предводниче и јуначка вјеро,
Ти си био јунак нашег доба,
Добри прото, Стојсављевић Перо!!!

Петар Кривошић
(песма објављена негдје око 1980.г.
Gary Indiana, USA).



Преузето са странице Динара-Свилаја фб
Back to top
View user's profile Send private message
ЂорђеКНН
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 26 Sep 2013
Posts: 271

PostPosted: 13 Nov 2019 11:38    Post subject: Reply with quote

https://jadovno.com/originalni-dokumenti-cia-o-hapsenju-draze-mihailovica/#.XcvSaNpdc0N
Back to top
View user's profile Send private message
BRE
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 23 Jun 2006
Posts: 982
Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****

PostPosted: 17 May 2020 20:41    Post subject: Reply with quote

Филм: Заиста Отписани

https://www.youtube.com/watch?v=0Lozp2yYPhk

На крају се спомиње и Рајко Митић
_________________
''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 31, 32, 33

View previous topic :: View next topic
Page 33 of 33

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop