DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

'92-'05 навијачке приче
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 79, 80, 81
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Навијачке приче
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Генералштаб
Стара гарда


Joined: 21 Sep 2004
Posts: 11461

PostPosted: 30 Mar 2019 22:33    Post subject: Reply with quote




Није баш тегет али има и тегет боје. Након утакмице са Торпедом и туче са полицијом, када су први пут избачени са трибина стадиона икада до тад, на крају утакмице полиција заплењује све заставе са ограда међу којима је била и ова. Све су оне у 29 ом, и вероватно су већ иструлиле пошто је прошло скоро 20 година од тад.
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2434

PostPosted: 27 Sep 2019 21:20    Post subject: Reply with quote

Опет прича истог нашег другара везано за утакмицу
18. мај 1994. играно у Атини Финале Купа Шампиона Милан - Барселона 4:0

"У среду се играла утакмица финала купа шампиона у Атини измедју Милана и Барселоне. Грчка је била једна од ретких европских земаља за коју нам није била потребна виза (у ствари, била је потребна, али се лако вадила) и ми смо се договорили да идемо у Атину да видимо и то чудо од финала купа шампиона. Поред тога, били смо се мало и ужелели иноавантура. Преко Звезде, а уз помоћ Деје Савићевића набавили смо карте за утакмицу и договорили се да идемо у Грчку. Ја сам ишао са мојим Трабантом, са Дарком и Мишом из Зрењанина, а остали су изнајмили један аутобус и путовали са њим. Дарко је био мој велики друг. И после разлаза са Индијанцима из Зрењанина, ја и он смо остали велики другови. Дарко је из неког локалпатриотизма остао уз Индијанце, мада знам да је у дубини душе и даље био Звездаш.
Стигли смо у Атину два дана пре утакмице. Сместили смо се у хотел, и наравно отишли да се видимо са нашим пријатељима из Гејт 7. Зезали смо се са дебелим Џоном и вече пред утакмицу се договорили да се надјемо и у групи идемо заједно по граду. Када смо се нашли, било је нас 20-25 и можда исто толико , ако не и мало више Грка. То је био први пут да смо се са нашим пријатељима из Гејт 7 нашли у мало већим групама, јер до тада све то ипак је било сведено на појединачне контакте.
Кренули смо старим центром града и онако из зезања почели да нападамо Барсине навијаче, да им отимамо шалове и заставе. Могу да испричам две интересантне сцене. У тој заједничкој акцији са нашим грчким пријатељима, један наш је у гужви грешком ударио једног Грка. Дебели Џон се само смејао и рекао да нема везе и да треба да се челичи. Друга ситуација је била на Омонији (главни трг у Атини). На једној раскрсници су се песмама препуцавале две групе, једна навијача Милана и друга навијача Барселоне. Гомила раштрканаих Грка ту около гледа шта се дешава и долази наша група са "Звездале...". Никоме ништа није било јасно. Барсиним навијачима није било јасно шта се дешава и ко их напада. Трајало је то једно пола сата и онда је настала нека гужва у пешачкој зони. Један Шпанац није схватио шта се тражи од њега и хтео је да заштити своју заставу. Наравно, то се није допало нашој групи и настало је пеглање и растурање столова у ресторану где су они седели. Пошто је то било мало веће срање, одмах је дошла полиција, и ми смо се сви растурили у мање групе. Нисмо хтели да се враћамо тамо, јер је било јасно да ће сада полиција пажљивије мотрити на то место, већ смо се са Џоном удаљили и отишли да циркамо у један кафић.
На дан утакмице, скупили смо се код хотела Омонија у самом цетру Атине. Град је био пун Шпанаца и Италијана. Шпанци су били тотални дебили, офарбани са гомилама застава и шалова, а Италијани шаролики. Било је и њих офарбаних (израз за публику која се накити гомилом застава и шалова, те фарбају лица са бојама), било је нормалних навијача, а срели смо и пар њихових Ултра група. У граду није било ништа интересантно, осим ненормалног драња офарбаних, првенствено Шпанаца, мада је и међу Жабарима било сличних појава. Шпанци уопште нису имали ништа што би личило на неку Ултра екипу, па тако и Жабарске групе нису имале посла.Једино је било занимљиво када су неки Миланисти напали једног нашег јер је носио дрес Наполија. То је било у центру града, и наши су налупали те Жабаре.
Ми смо се договорили са Грцима да заједно одемо на стадион. Ушли смо мало пре њих, и сместили се на трибини где су били навијачи Милана, с тим што смо стали при врху трибине. Ту на трибини су Жабари препознали оног нашег лика што је имао дрес Наполија и настала је препирка са нама. У том тренутку су ушли и Грци. Било нас је са све Грцима око 300. Солидна група у сваком погледу. Ја сам отишао мало код вођа BRIGATE ROSSONERE , и успео да пронађем мог пријатеља Луиђија. Он није више био толико активан у групи као раније, али је и даље ишао на гостовања. Рекао нам је да су велики резултати клуба поприлично утицали на пад квалитета групе. Почели су да долазе многи позери на стадион и рекао нам је да је њихово златно време било 80-тих. У једном тренутку док сам причао са њим нешто се закувало тамо где су стајали наши и Грци. Опет је био проблем са оним типом који је носио Наполијев дрес. Миланови су препознали ликове који су пребили њихове у граду и хтели су да нешто расправљају, али су Грци (са све нама који смо били малобројнији од њих) стали у гард и када је Жабарска екипа дошла до њих лепо објаснили због чега је испао проблем. Објаснили су, али су својим ставом и дрчним и изазивачким наступом јасно показали да су спремни за тучу. Миланови су попустили, предпостављам јер им није требала велика туча на трибини, али и верујем да им није било све једно јер су испред себе имали веома добру и одлучну групу са којом никако не би изашли лако на крај. Сада сам сигуран како би се завршила туча да је избила. Мислим да би их Грци сигурно добили.
После тога Грци су целу утакмицу навијали практично у њиховом копу, што их је страшно нервирало али нису ништа предузимали. Ситуација се смирила и до краја није било ништа посебно интересантно. Обе групе су имале кореографију од картона, који су раније били постављени на седишта. Милан је прегазио Барcу 4:0, али навијачки, не рачунајући појаву нас и Грка, ништа није вредно помена.
Сутрадан, после ове утакмице играло се финале прејофа Грчке у кошарци између Олимпијакоса и ПАОК-а. Била је то трећа утакмица. На првој је било 4.000 ПАОК-ових навијача и било је великих нереда, па је полиција забранила гостовање на трећој. Ми смо ушли у халу, и ставили иза коша наш транспарент. У то време наше пријатељство још увек није било тако јако и познато широј маси, ни наших али ни њихових навијача, тако да је уз мањи аплауз појава нашег транспарента прошла скоро незапажено. Олимпијакосови су феноменално навијали. Ко први пут чује Грке мора да се одушеви, јер они навијају скроз необично и певају другачије мелодије од других навијача у Европи. Имају велике копове и веома сложно навијају. Лоша стана им је организација навијања и изглед трибине, на који искрено речено и не полажу много пажње.
По повратку из Грчке чекало нас је још једно коло првенства, тј. задње коло у Зрењанину."
_________________
љубав - радост - мир - слобода
Back to top
View user's profile Send private message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2434

PostPosted: 28 Sep 2019 22:23    Post subject: Reply with quote

од истог другара
(писано пре неких 12-13 година)

ПРИЈАТЕЉСКЕ УТАКМИЦЕ

12.11.1994. Црвена Звезда - Олимпијакос 4:1
04.01.1995. Олимпијакос - Црвена Звезда 0:0

"Убрзо по завршетку јесење сезоне пада први зид санкција и одобравају нам играње европских утакмица. У Београд први долази највећи грчки клуб, клуб велики пријатељ нашег клуба и клуба чији су навијачи једина наша права браћа у целом навијачком свету - Олипијакос.
За утакмицу која је играна по великој киши спремили смо један транспарент који смо окачили на огради испред источне трибине - WELCOME ORTHODOX BROTHERS.
После два месеца, Звезда је ишла на припреме у Атину и требало је да одигра пријатељске утакмице са Олимпијакосом и Паниониосом. Биле су то прве утакмице ван Србије после уводјења санкција, па самим тим нисам желео да их пропустим. Одмах после нове године, резервисао сам карте за воз и договорио се са Густавом и Гуштером да идемо. Договорили смо се и јутарњим возом кренули у Атину. У Атину смо стигли дан пре утакмице. Наравно, нашли смо се са нашим пријатељима из Гејт 7. Проћаскали смо о актуелним навијачким темама и договорили се да се видимо на утакмици.
На утакмици са Олимпијакосом нас је било десетак, јер су поред нас дошли Илке и још тројица са њим. Били смо на западу. На северу где је био Гејт 7, (на тој утакмици не баш у великом броју) био је окачен велики транспарент исте садржине као и онај који смо ми направили у Београду - WELCOME ORTHODOX BROTHERS .
После утакмице смо изашли са стадиона и прошли поред севера. Џон није био на утакмици и рекао је да нас неће нико дирати. Морам да признам да ми није било баш свеједно. Наше пријатељство у то време није било баш толико раширено, имали смо драгоцени транспарент код себе и реално је било да нас нападну неке будале које нису знале за медјусобни однос. Наравно, нико нас није ни попреко погледао, чак напротив, иако смо прошли поред њиховог улаза било је добацивања која нисам разумео, јер су била на грчком, али сам схватио да су добронамерна"
_________________
љубав - радост - мир - слобода
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Навијачке приче All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 79, 80, 81

View previous topic :: View next topic
Page 81 of 81

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop