www.DELIJE.net

[Фабрицио]

Памтим ту утакмицу.
Тада је избио, ако се добро сећам, сукоб на релацији Муслин - Пјановић, а све ваљда због оног Спалевића који је био Муслинова шема. То се надовезало на пар лоших резултата, па свађу између Џаје и Муслина. Скандирало се и против управе и против тренера. Отуда и та парола, мислим да имам негде слику, ако нађем поставићу.

[Генералштаб]

[Генералштаб]

https://www.youtube.com/watch?v=gwhNuEu9NhA
Поново ради биоскоп.

[Генералштаб]

https://www.youtube.com/watch?v=ttn9k1UnNNE
Страшан дерби са наше стране. Пре нго што нешто напишем о дербију прво да се осврнем на дешавања пре дербија. За ову утакмицу смо се спремали да направимо фешту и малтене цела прва екипа и главница људи је била унутра већ сат и нешто раније како би се све спремило, али један део људи је остао напољу. Не знам како и зашто али код Це маркета између у парку настаје туча између наших и гробара. Нисам био присутан па може неко и ко је био присутан да преприча, али ово су тренуци када несмотреност уради своје. Гробари су по мени, победили у том окршају иако је код нас било људи из екипе, остатак је био јако дискутабилан.Чак су их наши и потерали прво, али коначан исход мислим да не иде нама у прилог. Иначе, однос у сукобима тих година је био такав да нико то на утакмици није узео за озбиљно јер нико малтене није био ту, а свакако да је требао. Дешава се...
Што се самог дербија тиче, мени овај може да се подведе као рецимо неки из краја 80 их када нешто по први пут видиш на трибини.
За овај дерби, по први пут су изнешене цираде 5 група које су тада чиниле ударну песницу Севера и направљен је распоред на огради који је више од деценију ипо био такав, урађено је 2000 барјака у разним варијантама који су се ручно правили сваки из 3 дела, по први пут је отпевана "гробари јел нас чујете"...први пут вероватно чак и у европи до тада, да је неко имао на полувремену техно наступ са стазе где је ди џеј пуштао музику уживо. Било је спремљено око 120 бакљи за почетак али се буквално свака друга није упалила јер су биле неке вероватно које су стајале ко зна где и колико. Једна од бољих сцена дербија на којима сам ја присуствовао је полувреме дербија. Што би се рекло, погледајте и послушајте...
https://www.youtube.com/watch?v=JXd5y1z_ZAE
Иначе дерби са резултатом 0-0...на терену никад досадније, на трибини никада боље...

[Иницијатор]

Па ово је лудило! Мислим да је за то време ово било нешто што су многе групе у Европи могле само да сањају, а ко зна какве су тек биле фаце овима преко пута.
Тачно се види да је трибина већ искристалисала правац и да су момци који су водили причу почели да спороводе у дела све што су хтели. Невероватно нешто су ови снимци, видиш људе који и дан данас стоје поред нас, види се и кроз сваки снимак тачно како је трибина напредовала, као кад гледаш дете како пузи, па проходава, па хода...
У овим данима када ми је, морам да признам, навијање, иако нема утакмица, постало бљутаво, ови снимци буквално стварају огромну жељу за дружење и навијање...
Само ми да гледамо себе, млађима објашњавати, скретати пажњу, показивати.

[Дете Београда]

Одавно сам изгубио наду да тај видео постоји, колико ми је познато он никад није видео светлост дана. Ја сам тада био клинац, мени је то тада било невероватно добро.
Гробари јел нас чујете је тада више личило на оригинал, него данас, много мелодичније

[Мангупарија 89]

Моћно јеботе !
_________________
Ал срце још за тебе лудо удара...

[Tufi]

[Генералштаб]

Знао сам да има негде написано...одлично, то је то и мени тако остало упамћено по причама када су људи ушли.
https://www.youtube.com/watch?v=yve6XgCTdsQ
Гостовање на Брду и обележавање 10 година од како смо постали прваци света у Токију. Делије су се окупиле на Зеленом Венцу да крену на Брдо, али су знали и да се Радови навијачи окупљају на Брду да крену у Железник на своју утакмицу. Поучени искуством од године пре, када је аутобус са нашим млађима стао на станицу где је испред био аутобус са њиховим, који је разлупан а они продужили даље...мислило се да може и сада да буде занимљиво пошто се проширио глас да ће их бити овај пут. Мимоишли смо се за станицу, они су улазили у аутобус станицу изнад, док је наша група силазила станицу испод. Мислим да су знали шта им се спрема па су искулирали и гестикулације људи на станици да изађу, који су се нашли ту. Било нас је осетно више и баш спремни на свако изненађење. Међутим од свега само шетања Пожешком у бробеној готовости што би се рекло и одлазак на стадион. На стадиону више људи него обично, урађена кореографија "Champs 91" и парола на огради..."на целом свету само Црвена Звезда". Изгубили смо ту утакмицу и може да се памти та утакмица још по томе да су играчи на крају дошли до трибине пошто је био крај полу сезоне, и побацали дресове, али су им исти били моментално враћени због њиховог срамотног односа према тој утакмици тај дан. Међу враћеним десовима је био и Видићев.

[Генералштаб]

https://www.youtube.com/watch?v=iALYhDrczqU
2002. година свакако спада у једну од оних када смо се дефинитивно отислнули од 100-200-300 људи на утакмицама у копу, а свака прилика је коришћена да се некада ураде и две кореографије за неку утакмицу. Тако је за овај Нови Сад урађена кореографија на почетку утакмице и на почетку другог полувремена.
Прва кореографија је настала као нека врста одговора групи преко пута која је знала за 6. април да честита Београду рођендан и тако још доста има примера где се види да тај део људи патолошки мрзи Београд као град.Људи који су тада одлучивали су нашли да одговоре на те провокације тиме што ће урадити ауто пут где је крајње одредиште Београд, уз алузију да им је цивилизација тако близу(78 километара). То је на неки начин обрачун на креативан начин са људима од преко пута који су мрзели наш град да су довели дотле да извуку из нас и овако нешто. Делије не мрзе ни један град и сваки им је подједнако драг, али једноставно тада је морало да се на њихову неосновану мржњу и надменост, некако одговори. Они су и то хтели да подведу под то да су пола зелених картона чинили баш Новосађани и да тиме вређамо и њих, али када одемо пар година од тада у напред, видећемо да је из тог Новог Сада, не ретко, долазило на Војводину у Београд више људи него што буде у кавезу. То ваљда говори о свему и како су се људи осећали на Северу не само из Новог Сада него из било ког другог града. Пар дана пре утакмице пар Делија је ушло на трибину да измери тачне димензије да ауто пут не би био ни прекратак ни предугачак.
Почетак друго полувремена кореографија коју организује једна под група Севера. Сребрна фолија и у средини грб Београда и парола "Bgd Boys Crew". Уз то и пар бакљи...изгледало је то одлично за једно гостовање у Новом Саду. А то гостовање има и други угао из кога може да се погледа...
https://www.youtube.com/watch?v=ncb-fm4oa-k

[Генералштаб]

https://www.youtube.com/watch?v=66Vm7h4gcKA
Требало ми је времена мало да се присетим одакле на оваквој једној да кажемо обичној утакмици одличан коп за то време и дошао сам до следећег закључка.
На Бановом Брду на крају прошле полу сезоне смо изгубили 2-0 од Чукаричког, на дан када смо прослављали 10 година од Токија, тада су враћени играчима дресови након утакмице....Пролећни део првенства почињемо катастрофално и у парих пар кола играли смо два пута нерешено чини ми се. Кап која је прелила чашу је утакмица претходна са Војводином коју смо одиграли 0-0. Уз све то, јако лошу атмосферу око клуба, придодати још да се тадашњи фудбалер Бранко Бошковић правио паметан и сликао на некој модној ревији са играчем партизана, чак су и мењали шалове чини ми се...
Дошо је на ред и одлазак на тренинг играчима. У кратком року им је објашњено скоро свима да морају да се залажу више и да не смеју да буду манекени са модне писте, већ да знају који дрес носе и шта се од њих очекује.
Занимљивост из тог времена, била је нека емисија светла и тамна маска недеље на БК телевизији. И један од предлога је наравно био и "упад навијача Звезде на тренинг и пребијање играча"...и невероватно је да је у тој емисији наравно тај предлог постављен да се такмичи у конкуренцији тамне маске, али је до краја емисије или победио или био на другом месту за светлу маску. Толико о томе шта су навијачи Звезде тада мислили за залагање својих првотимаца и однос према дресу. Овај Обилић је, чини ми се, друга утакмица од тог дешавања, па је врло могуће да је због тога коп бројао сигурно 2000 људи, што је до тада било реткост. Било како било, лепо издање Делија тада на том Обилићу, и турбулентно време за наш клуб које је тек наилазило...

[Konacno prisutan]

На теми ветеранске приче 45-92 пре пар дана је Критичар писао о улози Делија на протестима крајем осамдесетих. Мислим да би било добро да се напише и пар речи о деведесетим.

Делије су увек себе доживљавале као српске националисте и тада анти-комунисте. Власт Слободана Милошевића је доживљавана као наставак комунистичког режима из 1945. који је гушио развој српског идентитета и српске државе. Почев од најосновнијих ствари – држава се и даље звала Југославија, застава је била југословенска тробојка, а званична химна " Хеј Словени". Даље преко ратова у којима су Срби губили територије на којима су живели, економске кризе и било је све веће незадовољство у народу.

У Марту 1995. приликом прославе 50 година Звезде у Сава центру, Делије које су биле на галерији поздравиле су скандирањем „ Бандо црвена“ високе државне функционере који су били гости на прослави. У Августу 1995. када је пала Крајина, играла се утакмица против Ксамакса која је требало да буде спектакл због повратка Звезде на евросцену, али је протекла је без навијања уз скандирања „Слобо пиздо Крајину си издо“. У јесен 1996 на гостовању у Кајзерслаутерну је била раширена парола „ Radovan Karadžic for Serbian president“ а причу са тог гостовања прати и порука „ Све судије хашког суда могу да нам лижу муда“. У лето 1997. на гостовању у Хелсинкију била је парола „ Симо Дрљача вечна ти слава“ посвећена комаданту српске војске из Приједора ког су тада приликом покушаја хапшења убили припадници британског СФОР-а. Јасно је да су Делије водиле рачуна о личностима које су симболизовале искрену патриотску причу.

У јесен 1996. одржани су локални избори, на којима је опозиција победила у многим градовима а власт је покрала изборе. Опозицију је тада чинила тзв. „коалиција заједно“ ( странке СПО-ДС-ГСС). У свим већим градовима, су кренули велики протести који су свакодневно трајали пар месеци све док резултати избора нису признати. Оно што је јако битно, и што је неупоредиво са сликом разних протеста који се данас дешавају, је то да су ти протести носили националну идеју- протести су почињали химном Боже правде, виориле су се српске тробојке са двоглавим орлом, било је равногорских обележја, певале су се многе патриотске песме, слушала и поштовала Црква, обележавала Српска нова година. И сви који су учествовали на тим протестма делили су те идеје и вредности- иза тога су стајали и и млади и стари и студенти и радници, и највећи интелектуалци и људи са оновном школом. Опет истичем да из данашње перспективе , многи који то нису доживели вероватно не могу да разумеју да је то тако било. Као добра ислустрација ево и овај исечак где се говори да су Делије после једног кошаркашког гостовања у Новом саду дошле организовано да подрже студентски протест и да се поклоне икони Тројеручици са Хиландара. Данас је незамисливо да студентски протест и икона Тројеручица буду на истом месту.

Власт је извела полицију на улице покушавајући на силу да растури протесте. У то време народ се окупљао на више места у различитим крајевима града и одатле у поворци кретао на Трг где су се све колоне скупљале и дечавао главни протест. Полиција је често постављала кордоне и покушавала да спречи колоне да дођу до трга. Тако нпр. неку колону заустави негеде кордон полиције и испребија. Те колоне тад нису чинили неки организовани страначки активисти или инструисане невладине организације, већ обичан народ. И кад сутрадан видиш-чујеш како је полиција испребијала родитеље од другара, комшије из краја, пријатеље, рађа се револт и следеће вече креће и све више навијача да се укључује у протесте пре свега да буду ту да пруже отпор полицији и тако покажу и другим људима да је отпор могућ. Истовремено и на самим утакмицама Звезде расла је нетрпељивост између Делија и полиције. У то време чести су били инциденти са полицијом чији је узрок било истицање српских обележја, скандирања против режима...

Занимљиво је да је главни слоган протеста 1996/96 било скандирање „ Ајмо ајде сви у напад“. И то је народ на улици спонтано преузео са северне трибине. На трибинама тај слоган је настао још 1995. Најпре јер била мала застава „ ајмо ајде“, а потом и скандирање први пут на вечитом дербију у марту 1996.

[Генералштаб]

Све је ово занимљиво да стоји, да људи знају неку врсту историје Делија када се ради о овим стварима, али пре свега ово треба прочитати и извести један јасан закључак који се сам по себи намеће. Вероватно сви они који су почињали да се баве политиком су, већина њих, имали за намеру да Србији буде боље, имали су идеологију неку у глави коју су следили. Ово говорим док још ни за једног од њих нисмо знали као неког политичара. Како су се појављивали сви су имали моменте бунта, моменте, исправности, добрих говора 90% њих се клело у националне интересе које неће издати по цену живота...али како је ко окупио више десетина хиљада људи, сигруно је "ломљен" са више страна одмах, док неки нису ни требали јер су од почетка лагали. Тако да од онога што су причали и обећавали више нема ништа када заседну у фотеље. Неки зато што су од почетка били говна, неки зато што су видели да се тако свет не окреће како су они мислили, па су научили временом да плутају у говнима и да себи нађу добро оправдање за то. У главном, Делије не би смеле да се пецају после свих ових сазнања ни на шта. Треба свакоме ко размишља да изађе негде...да му ови текстови буду пред очима. Најгори слој људи(за њих је то најпрактичнији), су они који улазе чак и у опозиције и ново настале покрете, а већ имају у глави да ће се негде једног дана углавити, не размишљајући ни један једини тренутак да улазе негде да би Србији сутра било боље(то вам је као када би неки мангаш из краја кренуо на утакмице а не занима га фудбал, већ да види дал има неког да регрутује ту за своје потребе какве год да су, при томе му се јебе за трибину и клуб). Толико је све постало прозирно да може много лако да се види. Људи су спремни да се продају за упаљач и хемијску, нико више не иде срцем, јер дошло дотле да знају и када и ако дођу на власт, или ако су на власти, па чак и у "опозицији"...практично се суштински не питају ништа. И они који их раскринкавају да је то тако...супер, свака част, али видећемо и такве када дођу на испит зрелости. Зато је најпаметније не затрчавати се нигде, много треба да прође да неко покаже и докаже да је ту срцем, да би они са срцем исто кренули неким путем. У сваком случају ово је историја Делија, који су ишли срцем а добили су шта су добили. Не пише се историја само ради сећања, него и ради будућности.

[Генералштаб]

https://www.youtube.com/watch?v=d7UvUCSbDN0
Тих година поред фудбала, Делијама је нарочито било занимљиво да посећују утакмице дворанских спортова. Тада се ишло на кошарку и у почетку јадранску лигу, ишло се на рукомете, одбојке што женске што мушке...Ово је утакмица када је женски одбојкашки клуб полсе 9 година поново освојио титулу против Јединства из Ужица. Атмосфера на утакмици невероватно добра. Као нека Грчка, где се без проблема и дан данас пуне те мале дворане навијачима када су неки битнији мечеви и ривалства. Одлична издања и искрена емоција и љубав према клубу која се из авиона види када се погледа овакав један видео. То је данас сачувано још на Северу Звездиног стадиона, на многим другим местима је обезвређено до најдаљих граница. Ово су ствари које млађи навијачи треба да гледају и да упијају. На жалост није шума 20 на 20 са неким стероидџијама који ни не знају да потрефе пут до свог стадиона из прве, није чак ни нека сензација са друштвених мрежа и фото монтажа...него чиста и искрена љубав према клубу...што је данас реткост.

[НовиБГ]

Ово је најјачи преокрет икада... Колико се сећам мислим да смо губили типа 24:18 и Ања Спасојевић са неким силним асовима им јебе матер и узмемо титулу.