Astrum Argentum ДЕЛИЈА сениор
Joined: 09 Oct 2012 Posts: 402
|
Posted: 06 Jul 2015 10:44 Post subject: |
|
|
|
Има, како ја видим, код ових протеста на Истоку једна (велика)иронија, поготово узевши политичка опредељења готово целокупног навијаштва у обзир...Источна Европа и навијачи у њој, једним добрим делом, чак сасвим, управо комунизму могу да захвале што су до дана данас остали као народи и култура прилично хомогени, у односу на Запад и Центар, и Север, континента. Не верујем да би Краков или Братислава изгледали баш као Марсељ или Лондонистан, али опет...Скоро 50 година комунизам је био идеолошко/ политички присутан као званично једини избор, међутим зато што је важио са стране за ригидан, затворен систем, деспотски, који је економски потпуна пропаст, нико са стране тада није хтео да дође да живи у неку Мађарску, Чехослов. тадашњу, Пољску, чак и ако би за људством било могуће потребе. Са друге стране, комунизам у наведеним земљама, практично није доводио у питање, или изузетно слабашно, структуру становништва, и углавном и културу, обичаје. Пољак је, уз све што му се у том систему није свиђало, све рестрикције, могао да се сматра Пољаком и у националном и у културном смислу.
Сад неки на Истоку виде, ако нису досад, шта је то што доноси Запад, некад је ишла прича о силном економском напретку, малтене Запад не земље, земље су меда и млека, рај на земљи. Сад се, ономе који жели да види, указује и друга страна медаље.
И сада ћу, на томе се извињавам, да одем потпуно ван теме и да дам један шири, али опет непотпун контекст, дешавања која су довела до нових таласа масовних миграција ка Европи.
Долазили би они и да им прилике нису такве какве су, али мислим да би то било у далеко мањем броју.
Тзв. “арапско пролеће“ је од старта било исламско пролеће. Но контест.
Основни, а заправо и једини губитници свега што се дешава у том делу света ће да буду блискоисточни Хришћани. Они за које многи на „хришћанском“ Западу, али и Истоку, и Србији ни не знају да постоје. Они ће да буду, и већ јесу масовно – колатерална штета , заправо права паралела би могла да се повуче са стањем Срба на Космету. Изузев неких појединаца и група, баш као ни Србе на Космету, ни ове људе нико не брани, никога није брига за њих. Русија је једина која је дигла пар пута глас, и РПЦ, али има Русија своје силне проблеме. Уосталом да није руске, уз иранску и подршку Хезболаха (арап.- Божија партија) Асад би у Сирији већ пао, моје мишљење је да ће пре или касније он пасти, и теко онда ће да настане хаос.
Хришћани су онда , у Сирији, готови, ако Дамаск падне. У Сирији, у Ираку, и генерално на Блиском Истоку,туку се муслимани између себе, али против Хришћана су сви.
У Сирији су тренутно, и ван ДАЕШ -а( Давла ал исламија фи Ирак вал Шам –Исламска држава Ирака и Шама, Шам је стари назив за Велику Сирију, Левант) у коме има и маса Шиптара (ово је посебно занимљиво, о свим нашим заблудама по питању природе сукоба са њима, и не само са њима, требала би посебна тема), налазе се практично све најрадикалније опције у читавом сунитско- исламском свету. Али како Западне коловође презиру Хришћане и Хришћанство , ово је за њих сјајан развој ситуације.
Ради се о најстаријим хришћанским заједницама на свету, неке практично иду уназад до самог Исуса Христа, до Апостола. Неке су сачувале, није то баш сасвим исти облик, али ради се о арамејском језику, језику којим је говорио и Исус, пре свега место Малула у Сирији. Копти у Египту, који су исто у очајном положају, иако најбројнија хришћанска зајед. у читавом региону, окружени су морем муслимана, који су све, запад би рекао „радикалнији“, ја једноставно кажем, горљивији.
Многи су Хришћани -православни, Копти рецимо, истина за оне који знају мало о теологији и догматици, они су монофизити, Срби и православци у Европи су бифизити, али то не мења чињеницу да Копти припадају Православном свету и култури. Ту су и арапски хришћани, разних деноминација (многи православни, бифизити) , Маронити у Либану, Асирци/Сиријачани... Хришћански свет Блиског Истока је, сем Копта у Египту, концентрисан на Леванту (Сирија, Либан, Палестина/Израел) и некада упада у Левант, некада не-Ирак. Хришћанске заједнице ових земља се налазе пред истребљењем, са, засада изузетком Либана.
Запад на челу са „земљом слободних, домовином храбрих“ је током деценија доносио катастрофалне одлуке, када је у питању арапски свет, а и шире, где год су муслимани већина. После пада диктатора, тирана и деспота који су имали својих (великих) мана, и сигурно нису били оличења демократије, онако како је запад схвата, добили смо ово што имамо сада. И ко познаје арапско - исламски свет зна да смо, када се узме све у обзир, једино то и могли да добијемо. Ирак, Сирија и Либија више нису државе, ако ће икада више да буду, Египат је на стакленим ногама, Тунис, који је некада важио за најбезбеднију и најнапреднију земљу тог дела света –видимо шта се дешава.
Запад не разуме ништа о арапско – исламском свету,о племенском карактеру и духу тих друштава , о сунитско –шиитској подели унутар ислама, о значају који ислам има на политику, али и на целокупан живот маса људи у том свету, на њихово понашање, мишљење, исхрану, на практично све. Разбили су Ирак, а онда су учили да постоје тамо неки шииити, сунити и Курди, Ирак и Иран су им дуго били једно исто, Хамас и хумус, ту за неке није било разлике. Шта сада вреди, накнадна памет.
“Дин ва давла“ –вера и држава,значи ислам је и вера али и политичак идеологија , вера и држава су једно исто. Ислам је, и данас, извор сваког политичког легитимитета у том делу света, и комунисти , и националисти, сви су цитирали Куран по потреби да би прибавили легитимитет у очима муслиманских маса.
Узмимо рецимо покрет, настао у Египту, „Муслиманску браћу“ , које многи и у муслиманском свету сматрају за темељ, за мајку организацију свих каснијих модерних радикалних исламистичких покрета и организација.
И погледајмо сада њихов основни мото: „ Алах је наш циљ. Пророк је наш вођа. Куран јенаш закон(устав). Џихад је наш пут. Умрети на путу Алаха је наша навјећа жудња(нада, тежња)“ или други чувени мото њихов „ Ел Ислам, хува ал хал“ –Ислам, (он) је решење. Подразумева се ислам је решење за све људске недаће, и ислам треба да влада. Ово се може урезати у камен, и једно и друго као мото свих исламистичких организација, без обзира што неке мрзе и саму Браћу.
Пре или касније, демократски избори у арапско –исламском свету увек на власти доведу неку врсту исламиста, неку врсту исламске владавине, масе хоће да њима влада ислам, оне хоће неку врсту шеријата да буде закон. И то је оно што Запад не може, али и не жели да разуме. У свакој земљи, после „арапског пролећа“ на власти су легално долазиле исламистичке опције, било да су то Браћа у Египту, Енахда у Тунису, у Ираку су победу сваки пут однеле верске листе...и то није ништа ново, од 1979 и тзв. „Исламске револуције“ у Ирану... у Алжиру је избио раних 90- их грађански рат, после победе ФИС –а (Фронт Исламског Спаса), Запад је индиректно чини се, интервенисао против дакле демократски изабране власти од стране Алжираца, или демократдке победе Хамаса (који настаје као огранак Браће у Палестини) у Гази, на Западу су били у неверици, како је могуће да на демократски начин, на власт долазе опције, које су у суштини, све до једне, против те исте демократије која их је довела на власт, против грађанског концепта...
Ислам је стога, а за разлику од Хришћанства, неодвојив од државе, дакле секуларизација, је теоретски немогућа. И занимљиво, нико у маси, током тзв. пролећа није отворено тражио одвајање џамије од државе. Ако би неко на то и помислио, ретко ко је имао храбрости да такво нешто уопште предложи.
Како је ислам верозаконско учење, дакле они има своје законе, Шеријат, који се тичу свих свера живота, свих односа, норми, правила и личних и социјалних/друштвених, муслиман никада истински и искрено не може да се залаже, да буде за међународно право, грађанске слободе.. .а да притом остане муслиман, и то не неки „екстремни“, „обичан“. Оно за шта се сматра теологија у хришћанству, то је право у исламу, његов функционални израз. Дакле, из овога произилази, нема ислама без шеријата, ако се шеријат извуче из ислама, не остаје ништа.
Зато све радикалне групе траже као први основ успоставу шеријата у пуноћи , јер једино тако ислам је –ислам.
Ислам заправо и значи „покоравање“, муслиман је „онај који се покорава“, „који је покран“. Покорава чему, коме? Алаху, али на који начин? Преко Шеријата и његових закона, прописа и норми.
Запад ово не може и неће да разуме, и онада дугорчно одлуке које доноси... следује, да пре или касније ми морамо тамо да имамо расуло, хаос, који многи мисле да могу да контролишу, али пре или касније, хаос се отргне контроли.
Ако је САД, својим потезима на БИ пуцао себи у ногу, њихове Евро отирачи за ноге су опалили себи у стомак –из сачмаре. Пустили су својим потезима, и једни и други духа из боце, који се сад више неће вратити назад. И дух није плав, и не испуњава три жеље.
И ако се овако настави, а нема назнака да неће, Србија ће, ни крива ни дужна, да заврши као колатерала, као и ако не читава, онда велики део Европе. Демографија је добрим делом судбина. |
|