DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Ветеранске приче,'45_'92.
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 159, 160, 161
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Навијачке приче
View previous topic :: View next topic  
Author Message
nedelja_popodne
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 29 Jun 2011
Posts: 28

PostPosted: 20 Jan 2019 19:11    Post subject: Reply with quote

@Madness
То је транспарент навијача Земуна.
Back to top
View user's profile Send private message
bojan74
Ветеран


Joined: 29 May 2008
Posts: 1237

PostPosted: 10 Jun 2019 06:30    Post subject: Reply with quote

[quote="bojan74"]
незнани wrote:
Евоцирање успомена из Барија... Тимина колекција слика.



Хвала на овој слици,на подсећању на Джерија из Крушевца са којим сам одрастао и који више није међу нама
Молим вас слика се изгубила а треба ми хитно,Тимина колекција из Барија на слици у првом плану бубњеви један до другог а на њима је и дзери из Крусевца.Ако неко има нека постави овде или на поруке.Хвала
Back to top
View user's profile Send private message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2434

PostPosted: 26 Sep 2019 21:21    Post subject: Reply with quote

Прича једног нашег старијег другара који је битан за трибину 80их и 90их, односи се на утакмицу 04.03.1992. Панатинаикос - Црвена Звезда 0:2 у Купу европских шампиона:

"Прву следећу битнију утакмицу играли смо у Атини са Панатинаикосм. Била је то веома битна утакмица јер би са добрим резултатом имали шансе за пролаз у следећу рунду, тј. финале. У земљи је све више расла напетост иако је рат у Хрватској стао. Потписано је примирје, тј Венсов план по којем су дошле мировне снаге и стале на линију разграничења. Медјутим, у Босни се све више кувало и само се чекао повод да и тамо експлодира. Решио сам да идем у Атину пар дана раније. Чуо сам се са Џоном из Гејт 7 и договорио се да могу да додјем код њега кући да спавам и будем колико хоћу. Они су у недељу пред нашу утакмицу која се играла у среду, играли у Катарини против Перикоса. Ми смо се са њима договорили да додјемо до Катарине, да буде са њима на утакмици и заједно са њиховим аутобусима кренемо за Атину. Дошло смо возом у Катарину, Игор, моја девојка и ја и после дужих перипетија успели да пронадјемо стадион Перикоса. Био је ненормално далеко од железничке станице. Када смо стигли до стадиона, ту је већ било доста навијача Олимпијакоса. Дошли су са неком гомилом аутобуса. Прошетали смо се мало кроз њих и пронашли неке познате ликове које сам познавао из мојих претходних одлазака у Атину. Рекли су ми да Џон долази колима, дали нам карте за утакмицу и рекли да удјемо на стадион и тамо га сачекамо. Ушли смо на северну трибину, која у ствари и није била трибина него једна ливада. На тој ливади је било буквално око 1000 навијача Олимпијакоса. Они су дошли бусевима из Атине и других градова. Грци су као навијачи веома различити од свих других навијача. Као што је њихов језик другачији од свих других, тако и њихове песме немају ништа слично са песмама било којих других навијача у Европи. Ко их први пут чује уживо, изгледа му све то веома чудно. Навијали су солидно, а у медјувремену је дошао и Џон. Рекао нам је да ћемо се вратити једним од бусева и после спавати код њега, Дао нам је кључ од стана и рекао да када нам бус стигне додјемо до њега кући. После утакмице, полиција нас је задржала кратко на стадиону и онда угурала у аутобусе. Бусеви су били препуни, било је сигурно 20% више људи него места. Наши домаћини су нам уступили места тако да нисмо стајали у бусу. Иначе, путовање је потрајало јер се бус покварио негде на пола пута, па смо стајали на неком паркингу скоро два сата, док возачи нису успели да отклоне квар. У Атину смо стигли око 3 ујутру и кад смо дошли код Џона, као мртви смо попадали од умора.
Два дана смо се шеткали по Атини, мало држили са нашим пријатељима из Гејт 7, а мало и са Делијама које су стигле дан, два раније. Два дана раније су стигли и Крле, Илке, Дебели Дјока, Влада Марковић,... Дан пре утакмице, у једном разговору са нашим домаћинима, причали смо чак и о могућности да нападнемо клуб где се окупља прва екипа Гејт 13 (навијачи Панатинаикоса). Идеја ми се допала и стварно би била добра акција. Не могу да се сетим зашто је све то пропало. Много је времена прошло и не могу да се сетим да ли смо ми одустали или наши домаћини.
На дан утакмице шеткали смо се нормално по граду. Нико нас није ни мрко погледао. Када је дошло време за одлазак на стадион, окупили смо се у хотелу где су били смештени наши, који су дошли аутобусима из Београда. Једно сат времена пред утакмицу, уз пратњу полиције кренули смо ка стадиону. Са нама у аутобусу су били и наши пријатељи навијачи Олимпијакоса. Дошло би их и више, али су у исто време играли веома важну утакмицу у Пиреју у одбојци, па су тамо отишли у великом броју. Наши пријатељи су направили и два транспарента:"MACEDONIA IS GREECE"(Македонија је Грчка) са јасном поруком нашим јужним суседима из БЈРМ, како се званично зове бивша ЈУ република због спора са Грцима око имена "Македонија" и "GOOD LUCK RED STAR - GATE 7" (СРЕЋНО ЦРВЕНА ЗВЕЗДО - GATE 7), чиме су отворено показали за кога навијају на тој утакмици.
Ушли смо на стадион негде у 5ом минуту, што је уобичајена тактика грчке полиције, да гостујући навијачи улазе тек када утакмица почне. Када смо ушли, прво смо раширили онај транспарент о Македонији, који је на неки начин био израз српско-грчког пријатељства и солидсарности. Не могу да опишем како је цео стадион уз овације аплаудирао. Поготовo је било актуелно јер се кувало пред утакмицу да грчке власти неће дозволити Панчеву да удје у Грчку, због тога што му у пасошу пише да је родјен у Македонији. Кувало се неколико дана, али су ипак на крају морали да попусте и Панчев им се лепо одужио са два гола за сву ту зајебанцију.
Колико смо доживели овације и симпатије због првог транспарента, толико не могу да опишем колико мржње и непријатељства је изазвао овај други. До краја утакмице су покушавали да кидишу на нас, али их је ограда и пуно полиције спречавало у томе. Мислим да је тада дефинитивно оверено пријатељство нас и Гејт 7.
На почетку смо запалили 10 бакљи. Звезда је одиграла маестрално, Панчев им је дао два гола. Резултат је још више разјарио домаће навијаче начете оним поздравним транспарентом од Гејт 7. Били су поприлично бесни, тако да нас је полиција држала баш дуго на стадиону. После су нас отпратили до хотела и ми смо отишли кући. Џон ми је купио 5 од 20 сувлакија које ми је обећао ако Звезда победи. Те вечери смо гледајући ТВ и препричавајући приче са Џоном на грчкој ТВ видели да је у Босни почео рат."
_________________
љубав - радост - мир - слобода
Back to top
View user's profile Send private message
Критичар
Стара гарда


Joined: 02 Jun 2005
Posts: 2434

PostPosted: 27 Sep 2019 11:36    Post subject: Reply with quote

04.03.1992. Панатинаикос - Црвена Звезда 0:2 у Купу европских шампиона
на 12:18 се види наша трибина

https://www.youtube.com/watch?v=c50bnW-hrog
_________________
љубав - радост - мир - слобода
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Навијачке приче All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 159, 160, 161

View previous topic :: View next topic
Page 161 of 161

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop