www.DELIJE.net

[ilegalac]

Neuspesi fudbalera Crvene zvezde tema su koja poslednjih dana zaokuplja pre svega navijače našeg najtrofejnijeg kluba, ali svakako u isto vreme "zabavlja" celokupnu javnost. Analizu neuspeha je teško izvršiti, ali s
obzirom da se preduslovi za neuspeh stvaraju već godinama, vremena za izvođenje zdravorazumskih zaključaka bilo je na pretek.

S obzirom na sva dešavanja u ulici Ljutice Bogdana 1a, a sudeći prema narodnoj poslovici da "riba smrdi od glave", potpuno je jasno gde leže uzroci neuspeha Crvene zvezde. Izostanak rezultata koji bi makar donekle opravdali renome kluba, čini da on bukvalno iz nedelje u nedelju bude sve manji.
Dakle, mnogo je faktora koji su doveli do srozavanja ugleda Crvene zvezde i opravdanog gneva njenih navijača. Zna se da je fudbal "više od igre" i da se svaki uspesi, ali i neuspesi, posmatraju kroz posebnu prizmu i sa posebnom
strašću. Pogotovo ako je klub za koji navijate ne tako davno bio prvak Evrope i sveta, što navijači i ljubitelji crveno-belih boja i dalje s ponosom i pravom ističu. Ipak, godine kroz koje je ova zemlja prošla sada su Bogu hvala prošlost, pa one više ne mogu i ne smeju biti alibi za sve propuste i pogrešne poteze.

Crvena zvezda je bez obzira na trenutnu situaciju veliko ime i brend koji je svakako veoma interesantan za ulaganja. Međutim, do toga ne dolazi već godinama. Novac koji sponzori ulažu u klub nedovoljan je da bi se stvorila ekipa koja će biti konkurentna na međunarodnoj sceni. Domaćih takmičenja se publika zasitila, mada ni tu Zvezdi nisu cvetale ruže.

Novca, znači, nema, a može se postaviti pitanje kako i zašto ga nema. Pošto smo rekli da sponzori nisu pretrano darežljivi, nameće se pitanje - zašto? Jasno je da niko ne želi da ulaže u bure bez dna koje se zove društvena svojina, i o tome će više reči biti kasnije, ali i sama vrhuška kluba je isticala da klub živi od prodaje igrača. Pa dobro, rekao bi neko, gde su te pare od prodaje igrača?

U klubu ističu da se ulaže u infrastrukturu. Šta je to urađeno na "Marakani" minulih godina? Postavljene su stolice na svim tribinama, ali to je bila obaveza i neminovnost. Napravljena je asfaltna staza oko stadiona, ali je teško verovati da je to bio trošak pošto u Upravnom odboru kluba sedi direktor firme koja je uradila taj posao. Zatim, direktor stadiona je (ponosno) izjavio kako su renovirani toaleti i da je vrednost tih radova bila milion evra! Činjenica je da su toaleti na našem najvećem stadionu sada lepi i da je mogućnost zaraze svedena na minimum, ali je nemoguće da su keramičke pločice i klozetske šolje koštale toliko. Osim toga, već duže vreme se pompezno najavljuje nova novinarska loža i najsavremeniji pres centar na galeriji stadiona. Radovi napreduju sporo iz neznanih razloga, ali ne smemo da zaboravimo da je njihov izvođač firma čiji direktor, gle čuda, sedi u Upravnom odboru Crvene zvezde. Ono u šta je zaista uloženo jesu svlačionice.

Čak i da su priče o "preživljavanju" od prodaje igrača tačne, kao i da radovi na stadionu koštaju mnogo više nego što bi posmatraču sa strane moglo da izgleda, ipak se postavlja pitanje gde je novac? Od prodaje igrača su se u klupsku kasu proteklih godina slile desetine miliona dolara. Kupovine igrača i nije bilo previše ili je to bila kupovina igrača koji ne koštaju mnogo. Mada, pitanje je i koliko su oni plaćeni prilikom dolaska u klub. Jedino je izvesno da su u svakom slučaju preplaćeni.

Još jedno u nizu pitanja moglo bi da bude kakve su uopšte ambicije kluba. Konkretno, posle osvojene "duple krune" svi u klubu su najavljivali plasman u Ligu šampiona kao prioritet i sve osim toga je smatrano neuspehom.
Partizan je, uostalom, takav zadatak i postavio svojim prošlogodišnjim učešćem u najjačem evropskom takmičenju. Red je došao i na Crvenu zvezdu, ali je već odlazak Slavoljuba Muslina iz kluba najavio ne tako radosne dane. Kada je ničim potkrepljena ideja o učešću u Ligi šampiona propala, Kup UEFA je bio idealna prilika za "vađenje", ali je posle utakmice sa Zenitom i to samo sanak pusti.

Čak i potpuni laici znaju da je nerealno očekivati plasman u elitno i najskuplje svetsko takmičenje sa timom u kojem su nosioci igre fudbaleri koji u većoj ili manjoj meri poseduju talenat, ali koji su do juče jurili za loptom po livadama, koje se nazivaju stadionima, širom Srbije. Prodata su dva od tri nosioca igre iz prethodne sezone, trener je shvativši
"koliko je sati" otišao u Ukrajinu u prosečan klub za ogromne pare.

I kako već biva svake godine, čelni ljudi kluba imaju obraza da se "vade" na mladost igrača i njihovo neiskustvo, na bogatije i jače rivale i slične priče koje malo ko više može da proguta. Možda su takvi izgovori tokom devedesetih i bili realni, možda i početkom novog veka dok su se još osećale posledice svega što nam se dešavalo u proteklih desetak godina, ali je od svega prošlo dovoljno vremena da se od prošlosti više ne može živeti. Sve to je dovelo do toga i da bivši direktor kluba i sigurno jedan od najzaslužnijih za najveće Zvezdine uspehe, ne želi da kroči u svoj
nekadašnji klub posle odlaska u penziju. Mnogi od navijača se sećaju i njegove ironične izjave da se povlači kako bi ga nasledio neko mlađi, a nasledio ga je čovek koji je stariji i koji je zbog svog nemara isključivi krivac za eliminaciju Crvene zvezde od Selte u Kupu UEFA pre nekoliko godina.

O bulumenti ljudi koji se nazivaju "prijatelji kluba" i koji svakodnevno prolaze kroz klupske prostorije, dele "savete", tračare i rovare, uzaludno je trošiti reči. Na drugu stranu što su se mnogi od njih obogatili na račun kluba, ali to je svakako krivica klupskog rukovodstva. Zaludno je govoriti i o onima koji u Zvezdi zarađuju za srpske prilike debele pare, a ne rade apsolutno ništa. Tačnije, bilo bi bolje da ne rade, nego da rade ovo što rade.

Stoga je pitanje kako uopšte Crvena zvezda funkcioniše u takvim uslovima? Odgovor je jednostavan - baš kao i ozloglašeni režim koji je srušen 2000. godine. Mala grupa ljudi koja živi na račun kluba, držeći se na distanci od očiju javnosti vešto kontroliše situaciju, a povremeni uspesi kluba su kod naroda, uvek željnog pobeda kroz koje bi lečio svoje komplekse, potiskali suštinu problema u zapećak. Zašto ne reći, svesrdnu podršku u tome imali su i od pojedinaca koji se smatraju novinarima i koji zarad besplatnih putovanja i odlazaka na pripreme sa klubom u inostranstvo pišu ono što im se kaže.

Ako je još neko odgovoran za krizu u klubu, to je svakako grupa ljudi koja sebe naziva vođama navijača. Sada je i na njih red da konačno pokažu da li im je stalo do omiljenog kluba, ili samo do privilegija koje od njega dobijaju.
Dosta trenera je prodefilovalo Crvenom zvezdom poslednjih godina. Neki su imali više, neki manje uspeha, a neki uopšte nisu bili uspešni. Neki su hvaljeni, neki osporavani, pa čak i sa pravom ismevani. Međutim, oni su takvi kakvi su i oni nisu samoinicijativno došli u klub, već ih je tu neko (uprava) doveo. Samim tim, jasno je i ko snosi odgovornost za sve neuspehe. Bilo je slučajeva i da treneri klub koriste kao priliku za ugovaranje raznoraznih privatnih poslova, ali je bilo i slučajeva, vrlo svežih, da igrač na svoju ruku ulazi u igru, a trener to bez reči posmatra.

S obzirom na sve nabrojano, logično se nameće pitanje da li bi i jedan normalan trener došao u Crvenu zvezdu kada je kao dan jasno da neće moći da zadrži igrače za koje postoji interes iz inostranstva, da neće moći da kupi kvalitetna pojačanja iz inostranstva jer je naše tržište sve manje i sve lošije. Svakako da je svakom treneru čast da radi na "Marakani", ali u ovoj konstelaciji snaga izvesno je da bi mu najveći uspeh bio baš to što je trenirao Crvenu zvezdu.

Oči "bode" i slučaj Dušana Bajevića i njegovi "pregovori" o dolasku u Crvenu zvezdu početkom ovog leta. Sve se to odvijalo dok su iz Grčke stizale pouzdane informacije da je Bajevićev dogovor sa Olimpijakosom "gotova stvar", pa su se i sami grčki novinari čudili napisima u našoj štampi, ne shvatajući da oni samo služe za zamazivanje očiju domaće javnosti.

Igrači su u celoj priči najmanje krivi. I za njih kao i za trenere važi činjenica da u klub nisu došli sami. Oni su često bili na udaru i još se pamti događaj kada su navijači upali na trening i fizički se obračunali sa igračima. Činjenica je da je proteklih sezona prosek godina fudbalera bio zaista mali, ali to nikako ne može biti alibi jer mnogi evropski timovi imaju mlade sastave. Koliko se sa njima pogrešno radi, ili uopšte ne radi, govori i podatak da ogromna većina njih kao prvi cilj po ulasku u prvi tim u glavi ima samo kako da kupi nova, veoma skupa kola, kako da se obuče, reši druge probleme.

Njihova primanja su nerealno ogromna, ali za to oni nisu krivi već oni koji su im to omogućili. Plate u iznosu od nekoliko desetina hiljada evra svakako nisu realnost u Srbiji, a naročito u odnosu na ono što ti igrači prikazuju na terenu i svakako ne idu uz priču o besparici u klubu. Ni za to nisu igrači krivi.

Opravdano je zapitati se zašto toliko zarađuju i kako se njihova primanja prikazuju u računovodstvu. Možda posle svega i ne treba da čudi izjava predsednika Džajića od prošle zime da su teška vremena, da su veliki računi za vodu, struju i telefon. Da ne bude greške, isti čovek je izjavio i da je materijalna situacija u klubu sada ipak nešto bolja, verovatno od prodaje Vidića. Šta će biti kada se skrckaju i te pare koje su po nekim proračunima Zvezdin godišnji budžet?

Tada će se verovatno krenuti u novu prodaju igrača i nove priče o stvaranju mladog tima za budućnost, regrutovanju nove, milionske, armije navijača koju na stadionu još niko nije video. Uslediće novi porazi od bogatih,
moćnih i iskusnih evropskih klubova, ali i od onih za koje je malo ko osim pasioniranih ljubitelja klađenja čuo. Zato se s pravom postavlja pitanje hoće li biti ikoga ko će to hteti i moći da sluša ili će se na tribinama "Marakane" uskoro skupljati samo paučina.
_________________
Српски момци најбољи младићи, на гроб Дражи хтели би отићи,
ал' се не зна скотови га крију, ти што нашу продаше Србију...

[Кежуал]

Sirom Evrope fudbal se menja. Liga sampiona znacajno utice na nacionalne lige i takmicenja sto izaziva veliku zabrinutost medju mnogim navijacima. Brojni fanovi sirom Evrope uvidjaju da je sudbina njihovih klubova sve vise odredjena finansijskim premijama koje su im omogucene kroz ucesce u profitabilnim takmicenjima. Masovni porast prihoda od TV-prava smanjuje zavisnost mnogih klubova od njihovih navijaca kada je u pitanju glavni deo njihovih primanja, i kao posledica toga, mnogi navijaci se osecaju otudjenima od svojih klubova.

L'Elefant Blau je neprofitno udruzenje clanova i navijaca FC Barcelona koje radi na tome da se osigura odrzanje istorijske demokratije kluba uz klupsku tradiciju vlasnistva lokalne zajednice i jaku identifikaciju sa tom zajednicom.
FC Barcelona je prvi primer klupske tranzicije izazvane navedenim promenama. Tradicija da je klub u vlasnistvu clanova sve vise je pod pretnjom onih koji tragaju za iskoristavanjem globalnih ekonomskih snaga. TV-prava postaju sve vaznija za klupske finansije. Primanja igraca su porasla do neverovatnog nivoa tokom devedesetih, a doprinos clanova kluba postao je sve manje vazan za klub u to vreme. Po prvi put u stogodisnjoj istoriji kluba, 1999. godine se razmatralo sponzorstvo klupskog dresa. L' Elefant Blau uvidja dobiti koje donosi porast novca u igri, ali se zalaze u isto vreme za uzdizanje demokratskih prava clanova.

Kroz takve kampanje, nasa organizacija je postala centar za kontrolu i opozicija upravi FC Barcelona pod predsednistvom Josepa Luisa Nunjeza.
Nunjez je bio predsednik FC Barcelona 21 godinu i tokom tog vremena pokusao je da radikalno izmeni statut kluba. Dok se ovo pise, klub je jos neprofitno udruzenje, ali ovaj tradicionalni statut je ugrozen. Mi ostajemo neprofitna organizacija zbog lojalnosti nasih clanova i gradjana Katalonije. Nunjez je pokusao da izmanipulise i podceni ulogu clanova u upravi kluba. Njegov pokusaj da izmeni organizaciju kluba bio je manipulativan i bez saglasnosti vecine clanova. Ali, njemu je poslo za rukom da tako dugo zadrzi ovu poziciju, jer je trazio podrsku mocnih. L' Elefant Blau se zalaze za otvorenu, demokratsku upravu kluba u korist ovih clanova koje Nunjez pokusava da ignorise i da njima manipulise.

Clanovi ne biraju delegate na glavnom klupskom sastanku. Ovo je drugi aspekt statuta koji bismo hteli da reformisemo. L' Elefant Blau smatra da je FC Barceloni potrebno mnogo vise demokratskih prava ili ce klubom upravljati ljudi i direktori koji ce u njemu videti samo profitabilan posao.
Klub ima 100.000 clanova. 27. jula 1997. odrzani su izbori za predsednika. Nunjez je pobedio osvojivsi 25.000 glasova, a protivnicki kandidat 5.000. Kada je pokusao da reorganizuje klub, L' Elefant Blau je organizovao glasanje o poverenju; samo sedam meseci posle predsednickih izbora Nunjez je dobio istu podrsku, 25.000 clanova je glasalo za njega, ali je ovoga puta 15.000 clanova glasalo za cenzuru koju je predlozio L' Elefant Blau. Verujemo da ovo pokazuje znacajno suprotstavljanje predsedniku s obzirom na to da je ohrabreno aktivno ucesce clanova kluba na izborima. Nunjez nije imao vise gde da nadje podrsku kada se odjednom izrazila znacajna opozicija.

Nunjez kontrolise listu clanova a poziva se na tajnost i privatnost zakona Katalonije da bi onemogucio ostale clanove kluba da imaju pristup listi. Svaki od mandata proveo je ulagujuci se izvesnim uticajnijim clanovima. Celokupno clanstvo ne moze doci do veca koje bira direktore i, kao na svakim izborima, uvek postoji odredjen broj ljudi kojima je mrsko da glasaju. Clanovi L' Elefant Blau su obicni ljudi koji su clanovi kluba, jos im nije dopusten pristup listi clanova, tako da su u ociglednom nedostatku u kampanji protiv predsednika sa bogatstvom i uticajem kakav poseduje gospodin Nunjez. Da bi se presao cenzus, potrebno je 6.000 potpisa. Da bismo sakupili dovoljno potpisa clanova, morali smo da sednemo za sto na Las Ramblasu, glavnom stecistu ljudi u Barseloni, i nedelju dana smo sakupljali potpise za peticiju klubu. L' Elefant Blau ne sumnja u to da postoji protivljenje Nunjezu, ali moze biti tesko da se mobilise podrska, jer ljudi misle da nema svrhe voditi kampanju protiv njega. Zbog toga je L' Elefant Blau ponosan sto je u prijateljskim odnosima sa navijackim grupama sirom Evrope, koje, kao sto su pokazali navijaci Mancestera, mogu da se organizuju i suprotstave planovima za koje smatraju da ne idu u korist njihovih klubova.

FC Barcelona je u rukama neke vrste mafije, koju interesuje samo klub kao potencijalno izvlacenje koristi. Fudbal i FC Barcelona su nacin zivota mnogih Katalonaca. To je taj plemenski duh toliko potreban fudbalu. Bez toga, fudbal nista ne znaci. Biznismeni poput Ruperta Mardoka ce ubiti fudbal ako budu nastavili da usmeravaju njegov razvoj. Fudbal mora da odrzava lokalne i drustvene veze ukoliko zeli da prezivi. U ovom trenutku, nas klub finansira holandski nacionalni tim i njihove ambicije na Evropskom prvenstvu.
Verujemo da FC Barcelona treba da bude obazrivija kada je rec o tolikom broju stranih igraca u klubu. Naravno, klub je uvek imao igrace iz cele Evrope, ali postoji mogucnost da se navijaci vise nece moci identifikovati sa klubom, ukoliko u njemu ne bude dovoljno lokalnih igraca. L' Elefant Blau ne siri ksenofobiju, vec uvidja da tu postoji problem.

Za svaki fudbalski klub je vazno da afirmise domace talente radi svoje dugotrajne buducnosti – u korist kluba i lokalne zajednice. Postoje takodje i misteriozni poslovi kada su u pitanju prodaja i transferi stranih igraca; posedujemo dokaze da je klub platio vise jednog igraca nego sto je to objavljeno u javnosti. Moze biti tesko dokazati finansijske malverzacije kada su u to ukljucene strane kompanije, ali je vidljivo da mnogo novca odlazi iz kluba cesto na nevidljiv nacin. Ovo je vrlo stetno za buducnost kluba, i to je ponovo opste mesto, kao sto Gordon Tejlor raspravlja jos ponegde u svojoj knjizi.

Iskustva L' Elefant Blau su nas navela da poverujemo da je stvaranje jednog nezavisnog evropskog regulatora profesionalnog fudbala od vitalnog znacaja za spas klubova od neodgovornih zvanicnika. Tradicija igre je pred ozbiljnim rizikom od urusavanja. Takav regulator bi trebalo da uspostavi pravila sirom Evrope koja ce se primenjivati na sve klubove. Tako bi trebalo da se postave standardi finansijske ispravnosti i ophodjenje poput psa cuvara nad televizijskim ugovorima, sponzorstvima i trgovanjem. Takav regulator bi trebalo da obezbedi da bilo koji upravni odbor bilo kojeg kluba koji prekrsi takve standarde, snosi istinske sankcije. Takodje bi trebalo da radi i na tome da se osiguraju demokratska prava clanova kluba gde postoji takav statut.
L' Elefant Blau smatra da bi evropski nezavisni regulator mogao biti vazan faktor zastite fudbala od predatorskih interesa biznismena. Takav regulator ne bi trebalo da bude anti-poslovan, vec da pronadje uskladjenost poslovne strane fudbala sa socijalnim, kulturnim i sportskim obicajima igre. Takva pravila treba da se ustanove da bi se klub unapred zastitio od rizicnih finansijskih strategija koje ugrozavaju vazne stvari zajednice.

L' Elefant Blau ce biti zadovoljstvo da razvija veze sa slicnim udruzenjima u drugim evropskim drzavama u kojima poslovni interesi prete posebnoj prirodi njihovih klubova. Medju fanovima sirom Evrope raste osecaj da treba da se preduzme kolektivna akcija da bismo zastitili igru koju volimo. Stoga, L' Elefant Blau predlaze stvaranje Evropskog udruzenja fudbalskih navijaca koje bi se ponasalo kao lobirajuca grupa za odbranu interesa navijaca, njihovih klubova i zajednica. Ovaj lobi bi radio na ukljucivanju sto veceg broja navijackih grupa iz cele Evrope, uspostavio bi se glavni sekretarijat i sediste, sa ograncima u svakoj zemlji. L' Elefant Blau smatra da bi jedna od prvih kampanja takve organizacije trebalo da bude priprema manifesta upucenog Evropskoj Komisiji s predlogom gore pomenutog Evropskog regulatora prefesionalnog fudbala.
_________________
"Михајло Пјановић може да се пореди са Митром Мирићем.
Затаји,али кад експлодира,нација је на ногама!"

[КББ]

Ala mu ga vas dvojca dajete po copy&paste...

[Branko Parac]

Pre nego krene bilo kakva disksija na vaše postove koji su za taj deo evrope sasvim normalni i uobičajni jer Barselona ima 80.000 pretplatnih karata ostalo bi isto bilo prodato ali zbog zakona federacije da se 20% karata mora ostaviti bla bla odatle im i pravo da glasaju i biraju.

Prošle sezone naš klub je prodao nešto malo preko 1500 pretplatnih karata a to ne da nije dovoljno nego je mizerija.

Ovo je naše trenutno stanje.


Pogledajte dobro koliko tu ljudi ima!

Dakle deo teksta o milionskoj armiji navijača kod na s ne prolazi!

Ali treba neke primere iskoristiti iz gornjih tekstova recimo o organizaciji samog kluba i finansiranja.
Time bi se možda privukli i navijači i investitori.

Eno Liverpul već danima u pregovorima sa finansijskim magnatima.
To ima svoje koristi ali i neželjene efekte.

A mi smo taakkooo daleko od toga.
Treba prvo da stanemo na noge
Pa onda da krenemo ispočetka...

[КББ]

[Paljanin]

Sve jo ovo Super !!!

Samo se jedno pitam gde su di silni navijaci ...
koji su zadnjih mesec dana polomili prste navijajuci za zvezdu tastaurom???


Zao mije da je prva ekipa oped u pravu kao uvek, ocemo promene a oni opet sami na severu.

[Krta011]

Mnogo ste vi počeli da cenzurišete!!! Nisam ja nikakav napaljeni klinac koji samo ispoljava svoje frustracije kuckajući po kompu!!! Sa Zvezdom sam još od 1988 i dosta sam toga prošao...ali to sada nije ni važno. Ako jednostavno ne želite da čujete odredjena mišljenja i sugestije napravite private forum pa se dopisujte koliko god želite... Ja sam samo došao ovde jer sam mislio da nam je Zvezda svima u srcu i da joj želimo najbolje!!! Već dugo čitam forum i šta drugi pišu ali nikada nisam osetio takvu potrebu da stavim svoje mišljenje na board kao sada... Ako se ne slažete sa mnom niko vas ne tera da ga čitate ili uvažite... ali ne da ga brišete!!!
_________________
"Willing is not enough - we must do!" - Bruce Lee

[Caki]

Bez dranja - postavi na pravom mestu pa nece biti brisanja. Pisao si o clanku iz NIN-a, topic ti je na sportskim pricama.

[Krta011]

Izvini Caki ali nisam skontao da si prebacio a ne izbrisao ono što sam napisao i obećavam da ću ubuduće voditi računa u kojoj sekciji pišem svoje komentare...
_________________
"Willing is not enough - we must do!" - Bruce Lee

[Dacha od Bosne]

Paljanin, sjeti se prosle sezone kako se sa radoscu pisalo na furumu da se navijaci vracaju na tribine. I bilo je tako. Tada nikome nije smetalo kuckanje po tastaturi. Ali. Prosle godine Zvezda je redala uspjehe. Pa cak i u tim uspjesima bilo je kritika na rad Muslina, ali su navijaci ipak dolazili.
Sta mislis ti, i oni koji su tvoga misljenja, kada bi Zvezda godinu za godinom rasturala u domacem prvenstvu, pa polako pocela da vraca staru slavu u Evropi, da li bi tada Marakana bila popunjenija?
Znam, neki ce reci: “Nema veze za rezultate, Zvezda se voli i bodri.” Tacno, ali takvih nema puno. Malo je onih koji ce doci na svaku tekmu kada su vec godinama razocarani u rad uprave i uspjehe kluba.
Kada smo vec kod Barse, ne znam koliko je vas vidjelo popunjenost njihovog stadiona u vrijeme kada je kriza bila vec duzi period zahvatila klub? Nije bio pun stadion kao i kada pobjedjuju i redaju uspjehe.
To samo govori o tome da se u Zvezdi mora voditi pametna politika koja ce vratiti sve one navijace na stadion. Nemoj te odmah napadati ljude koji ne dolaze. Razmislite da je nekome pun kofer svega. Prije rata skoro svako od nas iz Sarajeva je imao pretplatne karte. Nije se gledalo koja je utakmica, bilo je vazno doci jer je Zvezda znala da prevazidje krize i bude ono sto treba.
Ponavljam, prosla sezona je pokazala da se ljudi mogu vratiti na stadion.
Zato je onaj post sto je postavio Ilegalac potpuna realnost situacije u kojoj se fk Zevezda nalazi.
Necu o imenima ali sve je gore receno.
poz
Dacha

[Podgorica FxCxRxSx]

[djape]

mogu samo da podrzim ono sto su napisali ilegalac i casual i da se zapitam kako je moguce da navijaci imaju daleko jasnije i konkretnije stavove od ljudi iz uprave koja nas izgleda sve smatra retardima. zalosno!
sto se tice broja navijaca, on bi sigurno bio daleko veci samo da se kvalitet podigne. jebiga budimo iskreni, kome je jos stalo do ocajnog fudbala u kome se namesta najmanje 50% utakmica, svake dve godine rasprodaju tim a potom nas prave budalama.
setite se kako je mara bila puna pred meceve sa kajzerom i barsom. nije potrebno mnogo da bi na tekme dolazilo po 10.000-15.000 navijaca sto bi za nas voljeni klub bio znacajno i sa moralnog i finansijskog stanovista.

[паја&јаре]

svi su jebiga pomalo u pravu , ali nejgore mi je sto znam da je partizan kupio sve utakmice do kraja sezone a mi nijednu !!!
znaci partizan jedno moze da izgubi protiv nas i eventualno zete i vose !
DAJ BOZE DA NIJE TAKO
_________________
...ЈОШ РАЂАЈУ МАЈКЕ ОБИЛИЋЕ...

[радомир]

[Амбасадор]

Posto mnogi kenjaju, a niko nista ne predlaze, ajde da ja nesto predlozim, pa makar bilo i lose. Evo, po mom misljenju sta bi EVENTUALNO moglo da se uradi. Naravno jasno je da je u praksi tesko ovo odraditi, ali u idealnom svetu bi funkcionisalo:

1. Skinuti Dzajica momentalno. Takodje smeniti najveci broj ljudi u upravi bez daljeg roka.

2. Zvezdu privatizovati, 51% prodati nekom domacem nekompromitivanom biznismenu - npr. Drakulic (izgubio na izborima za gradonacelnika, ali nije do sad kompromitivan, sposoban, dobro ispovezivan, i sto je najvaznije pun k’o dbro!), a 49% prodavati u vidu akcija. Drakulic je verovatno lopov kao i svi ostali, ali mislim da je to irelevantno u ovom trenutku. Uostalom njega sam naveo samo kao primer.

3. Poboljsati kontrolu nad upravom kluba time sto bi navijaci imali direktnog (ali lako smenjivog) predstavnika medju akcionarima, koji bi podnosio mesecni izvestaj o radu uprave.

4. Marketing strategiju poceti ispocetka tako sto bi vecinski vlasnik kluba angazovao NEZAVISNU Marketing/PR agenciju da istrazi javno mnjenje i odredi strategiju.

5. Napraviti neku ligu od timova iz Srbije, ustasije, dezele, bosne, madjarske, bugarske, rumunije - koja ce imati rok trajanja najvise 5 godina. Ni ja ne volim ova sranja s ustasama i ostalima, ali izgleda da je to jedino resenje. Fudbal nije isto sto i kosarka, i mislim da bi bilo zanimljivije, pa bi stadioni bili puniji kad igramo protiv ustasa itd.

6. Odbaciti sponzora lige “Meridijan” ili ko je vec, I naci novog generalnog sponzora za tu ligu (npr. kao sto je u Engleskoj sponzor Barclays banka), kod nas moze da bude neki Ruski bogatas koji bi ubrizgavao kapital I vodio racuna o kvalitetu lige, odredjivao TV prava (bez obzira koliko se to nikome od nas ne svidja).

7. Napraviti Prvu Srpsku ligu od preostalih timova iz sadasnje prve lige I nekih iz sadasnje druge (Rad, NP itd). Naci generalnog sponzora za drugu ligu - koji bi joj udahnuo malo zivota kapitalom. Moze ovo biti i domaca firma npr. Karici (lopovi, krelci, ali bogati).

8. Biti strpljiv I ne gubiti nadu!

Eto, to je neko moje trenutno vidjenje. Ne kazem da je ovo 100% izvodljivo niti moguce, ne kazem ni da je 100% tacno ili pravi nacin. Ali bar je neka vrsta predloga.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.