www.DELIJE.net

[BodoniuS]

Јесу ли рекли о коме се то ради или су само у контекту приче ставили тај снимак не помињући која је то навијачка група?
_________________
Поново долази наша ера!

[KillBill]

Piski za B92

Stojković je, takodje, demantovao da navijači Crvene zvede imaju privilegije kako je u svom saopštenju navela televizija SOS kanal,
koju su ranije ovog meseca kamenovali nepoznati napadačani. Uprava te televizijske stanice za incident je okrivila popularne "delije".

"Navijači nemaju privilegije, niti ih je iko od mene i tražio. Oni sami finansiraju putovanja na Zvezdine utakmice i moram da izrazim zadovoljstvo zbog njihovog navijanja i podrške", rekao je Stojković.
_________________
Crvena Zvezda
Olympiakos
Spartak

Tri kluba,dve boje,jedna vera.
Zajedno kao nekad,jaci nego ikad.

[and1]

U skoro svim dnevnim listovima za sredu objavljena je ova izjava Piksija da se Delije same finansiraju. Posvećen je veliki publicitet tome i mislim da nam je Piksi dosta pomogao što je javno rekao istinu o tome. Rekao je da Delije nisu ni tražile nikakve privilegije, i da nema istine u tome što je rekao SOS kanal(izacija). Po meni, za svaku pohvalu Piskiju što je istinom odgovorio na ove napade, a sad ko u javnosti veruje, veruje, ko ne, žao mi je.
_________________
Delije na Sever, zvezdaši na zapad!

[радомир]

[and1]

[zzzvizzz]

iz kurir-a:

BATINE I OTKAZ ZBOG ZVEZDE!!!
Hrvatski MUP premlatio Srbina Dragog Kosanovića iz mesta Donji Lapac posle optužbe za napad na policiju u dresu Crvene zvezde?!

"Za dres Crvene zvezde bih dao glavu i neću da ga skinem", rekao je Dragi Kosanović policajcima u gospićkoj stanici, gde je priveden posle incidenta i sukoba s policajcima u mestu Donji Lapac u Hrvatskoj! Kosanović za Kurir kaže da je "slučaj krvavi Uskrs", kako su ovaj incident nazvali hrvatski mediji, izazvala policija i da je to "providna provokacija," koja je tamošnju javnost trebalo da podseti na događaje koji su se pre 15 godina odigrali na Plitvičkim jezerima i koji su označili početak rata u Hrvatskoj.

Kako su javili hrvatski mediji, grupa momaka iz Donjeg Lapca je 17. aprila napala policiju ispred kafića "Trokadero" i tom prilikom jedan policajac je povređen, a kao vinovnik sukoba označen je Dragi Kosanović, 23-godišnji radnik lokalne fabrike za preradu drveta, inače poreklom Srbin!

- Ovdašnji mediji su slagali da sam tukao policajca u dresu Crvene zvezde! Povod za tu priču bila je fotografija koja je potom izašla u novinama na kojoj sam zaista u dresu crveno-belih. Međutim, majicu sam obukao tek nakon što mi je policajac koji me je uhapsio naredio da je obučem - kaže za Kurir Kosanović i dodaje:

- U pola pet ujutro, kao u filmovima, moju kuću opkolili su specijalci i probudili me udarcem u glavu! S obzirom na to da sam bio samo u donjem vešu, jedan od policajaca video je moj Zvezdin dres i naredio mi da ga obučem. Po dolasku u lapačku stanicu, dres mog omiljenog kluba bio im povod za uvrede. Tukli su me, a od batina sam u jednom trenutku pao u nesvest. Kad su nam saopštili da će nas prebaciti u Gospić, obukao sam dres naopako nadajući se da će ih to smiriti.

Dragi kaže da je pretrpeo policijsku torturu, a da su panduri maltretirali i njegovog prijatelja zbog krsta s četiri "s".
- Istina, u Gospiću me nisu fizički zlostavljali, ali je psihički pritisak nastavljen. Tražili su da skinem dres, ali sam rekao da bih za taj dres dao glavu i da neću da ga skinem! Rekli su mi "ne možeš da ideš u Beograd da se biješ, pa si došao nas ovde da napadaš".

Epilog priče u Okružnom sudu u Gospiću još se ne zna, ali su ovi momci već dobili otkaze na poslu, zbog, kako im je objašnjeno, "narušavanja ugleda firme i neopravdanog jednodnevnog odsustva".



Pomagao policajcu, optužen za napad!

- U kafić "Trokadero" došao sam sa dvojicom prijatelja. Nekoliko minuta kasnije pojavila su se dvojica policajaca, već pijanih, koji su nastavili da naručuju duple "pelinkovce". Očigledno je da su tražili povod za incident, a dobili su ga kada im se jedan od mojih prijatelja obratio sa "Brko", na šta je ovaj rekao "nisam ja za tebe Brka" i tu je počelo gurkanje. U prvom trenutku nisam video šta se događa. Kada sam izašao iz kafića, ugledao sam policajca kako leži na zemlji. Prišao sam da mu pomognem, tada me je pogledao i rekao: "Majku ti jebem, oćeš da me ubiješ, ti si taj što me biješ"! Pustio sam ga, posle čega je on opet pao, a izgleda da ga je neko tom priliko šutno. Tek kod istražnog sudije sam saznao da sam, sa još četvoricom prijatelja, optužen za napad na policijsku patrolu - kaže Kosanović.







Samo Srbija

Dragi kaže da je novinare hrvatske televizije zanimalo za koga će navijati na SP u Nemačkoj.
- Rekao sam im, naravno, za Srbiju!!! Kad ispadne Srbija, navijaću za sudije!
Kosanović je samo dva puta u životu gledao Crvenu zvezdu uživo. Prvog puta se ne seća, jer je bio mali kada ga je otac doveo na beogradsku Marakanu, a drugi put kada su crveno-beli gostovali na Maksimiru protiv Dinama, još pre rata.
- U Zaprešiću nisam bio, jer sam se plašio da će mi razbiti automobil zbog gospićkih tablica! Sada živim za trenutak da gledam Zvezdu uživo na Marakani.

[милвол011]

Ma ne treba vise da brinemo sos izgubio frekvenciju
_________________
Ostaćes zauvek No 1! Ciao Sasha! 1950-2007

[Brzi88]

[песнаја]

Iz danasnje Politike (pise Zoran Popovic):

[...]
Odnosi sa navijacima su jos uvek Zvezdina bolna tacka koju izgleda predsednik Stojkovic ne moze da resi uz svu svoju dobru volju. Navijaci su momci posebnog senzibiliteta, cesto garavog lica ali i velikog sirom otvorenog srca, imaju svoje osecanje pravde, ne mogu lako da se saglase sa odlaskom Dzajica iz kluba i sa nekim drugim klupskim odlukama.
U interesu Zvezde to mora da se prevazidje, mora i u klubu i medju vodecim navijacima da bude vise pameti i vise mudrosti.
[...]

[радомир]

[Zvezda mi je sve]

[н]

Политика, недеља 4. јун 2006.


ПЛАВИ ИЗМЕЂУ „ДЕЛИЈА" И „ГРОБАРА"

НАШЕ, МАКАР ПОГРЕШНЕ ЗАСТАВЕ
Навијачи Звезде бојкотују плаве, партизановци чекају визе, а вође „варвара", навијача Будућности из Подгорице, одлазе у Немачку како би последњи пут навијали за СЦГ

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ
Папски озбиљни, лидери две навијачке Србије, вође „гробара" и „делија", понављали су ми више пута, током исцрпљујућих одвојених разговора у петак, да су демократски преговори једини начин за успостављање коначног мира. Мира на трибинама.
Али, време полако истиче и посвађане вође српског „севера" и „југа" неће чак ни започети преговарачки процес до тренутка који сви тако жељно ишчекујемо: када „плави", под фирмом СЦГ, истрче на зелену немачку траву „дома мог", у мисији названој „стићи што даље у Светском купу".
Решење о заједничкој подршци Петковим момцима није постигнуто. „Делије" ће бојкотовати репрезентацију, јер њихови давнашњи захтеви - усвајање српског грба, химне и заставе - нису усвојени! Гробари пакују кофере и одлазе у важну и логистички компликовану операцију обучавања српске дијаспоре навијачким вештинама. Остало им је око недељу дана да гастарбајтере, који ће бити кључна подршка плавима, од питомих посматрача који врхунцем хулиганства сматрају испијање хектолитара пива и шминкање лица у плаво-бело-црвено, претворе у ватреног, уиграног и претећег 12. српско-црногорског лава.
Када буде проглашена независност Србије, наши лидери коначно морају сести за округли сто и договорити се о заједничком наступу. Иако сто може бити и четвртаст, исход преговарачког процеса мора бити решење праведно за све. Ако сте очекивали да је ово заједнички став о битним политичким питањима, попут преговора о Косову, доношењу новог устава, расписивању ванредних избора или коначној коегзистенцији две Србије, у заблуди сте. То је нова реторика стадионских гладијатора.
То је и став Симе Србије, тридесетосмогодишњака у сивој јакни „спитфајер", преговарача који ће о саставу свог тима јавност детаљније обавестити на некој од конференција за новинаре. Влада, Марко и Пеђа, вође „делија", огрнути шаловима, седеће можда преко пута. Преговори за њих такође немају алтернативу. Како би избегли могуће спекулације, „делије" ће издати званично саопштење, после јавне расправе у својим редовима.
- Имам 17 „шенгена" у пасошу, 18 година радног стажа, али немачке власти су одбиле мој захтев за визу - каже Предраг Симић, у навијачким круговима познат као Сима Србија. Али, дипломатија ФС СЦГ је преузела ствар у своје руке и Сима је добио шенгенски печат. Око 50 најелитнијих навијача Партизана такође чека у реду за визе испред немачке амбасаде. Сима је важан каменчић у мозаику репрезентације, јер је био један од креатора навијачке кореографије у последњим утакмицама квалификација и, како-тако, успео да створи привид „националног јединства" на трибинама.
Сима ме прекида и позива Подгорицу. На вези је двадесетосмогодишњи Младен - Млађо, један од вођа „варвара", навијача Будућности. Измењују неколико порука.
- Елита „варвара" добила је немачке визе. Навијаћемо за СЦГ. А, када се прогласи независна Србија, путоваћемо за Београд и навијати за Србију. Као наша браћа из Републике Српске - поручује Млађо. Сима узвраћа братске поздраве.
- Хвала Богу да ћемо се после Светског првенства звати Србија. Жао ми је што Црна Гора неће бити са нама, али ми можемо заједно само ако Црна Гора пристане да буде српска покрајина. Пошто то не желе, миран разлаз - започиње свој експозе један од вођа „гробара" који је учио о српству на југу средином осамдесетих. Он припада фракцији „гробара" која лобира за национални тим.
- Нисмо секта. Ко од „гробара" сматра да не треба бодрити плаве, не мора. Са нама иду и навијачи ОФК Београда, Војводине, Земуна, део навијача Рада.
- Звезда, Србија, никад Југославија - певале су моћне „делије" од тренутка када се почео назирати распад Југославије. Ако се за неке навијаче може тврдити да су израсли у тако моћну друштвену групу да се ниједан важан политички догађај не може одшрати без њих, онда су то ватрене присталице Црвене звезде. Од крваве недеље на стадиону Максимир, када су 13. јуна 1990. године, на тадашњи Дан безбедности, у обрачуну са „бед блу бојсима" започели грађански рат, до 2000. године када су били значајни фактор у јуришу на Савезну скупштину и рушењу Милошевића. Док „гробари" тврде да су делије одлично маркетиншки обрадили своју улогу у српским фудбалским и политичким револуцијама, тројица вођа „делија", Владимир Шавија, Марко Вучковић и Пеђа, који ме примају у просторијама Спортског друштва Црвена звезда, кажу да, као одговорна навијачка група, навијачи „црвено-белих" препуштају својим присталицама слободно изражавање политичке воље. То у име „гробара" говори и Сима Србија.
Варнице између две навијачке Србије избиле су недавно, приликом инаугурационог говора Драгана Стојковића Пиксија, новог председника Звезде, који је рекао да је „свестан чињенице да за Звезду навија око шест милиона људи у целом свету".
Пиксијев самоуверен осмех на Маракани и помињање цифре гласачког тела у Србији вероватно је изазвао директора Партизана Ненада Бјековића да иронично узврати „...како је лакше изабрати папу него председника Звезде". Да се понекад не зна где престаје политика, а где почиње фудбал, подсећају нас протестне шетње „гробара" који су неколико недеља, по моделу уличних протеста 1996/97, покушавали да смене челнике управе Партизана. Демонстрације је предводио управо Сима Србија.
Дакле, ако још постоји неко ко сматра да је светско првенство у фудбалу у Немачкој обична спортска манифестација, тај још живи у доба Кубертеновог дечаштва. Фудбалски самит који предстоји у најмању руку превазилази значај Генералне скупштине УН или састанка Г8. И представља, наравно, прилику за нове српско-српске поделе.
„Делије" одлучно одбијају да се фотографишу. Владимир Шавија, један од вођа навијача Црвене звезде објашњава:
- „Делије" не иду организовано у Немачку. Ако неко хоће, нека иде. Туристички. Одлазак неког „делије" биће индивидуални чин. Репрезентација Југославије бојкотује се са „севера" пре деведесетих година. Кад је навијачки живот почео активније да се обликује, став навијача је био просрпски оријентисан. Можда ћемо некада навијати за репрезентацију, али тек када се испуне наши услови: српски грб, српска химна, српска застава. И назив земље - Србија. Дух заједништва и позитивног односа према репрезентацији у нама једноставно не постоји. Неке навијачке групе бодре репрезентацију само на великим утакмицама и такмичењима, али ако се донесе одлука да се она бодри, онда, бато, са њима и у Азербејџан! Такође, за преговарачки сто морају да седну све виђеније навијачке групе у Србији! Неке навијачке групе ће бодрити репрезентацију, па Ролингстонсе, можда ће навијати и за Цецу... Ми не!
Марко, један од вођа „делија", ићи ће у Немачку. Гледаће можда утакмицу високог ризика Немачка - Пољска. Никако Петкове момке.
„Делије" ипак желе победе, „плавих".
- „Плаве" не осећам као своју репрезентацију, с тим што их више волим од Хрватске, Немачке... Интимно, биће ми драго да направе успех - каже Шавија.
Ови момци „не могу да верују" да толико година српски играчи играју за измишљену државу, певају измишљене химне, док се вијоре измишљене заставе.
Док пакује кофере, како би се придружио колонији „плавих", Сима Србија не размишља превише да ли ће победе тима под грбом СЦГ бити прослављене колцем или ором. Сима се носталгично осмехује док сања о сусрету с Хрватима, негде у Немачкој.
- Хрвати су увек тако близу, а тако далеко. Биће то дирљив, да не кажем романтичан сусрет.

Александар Апостоловски



Ахметовић: Зашто нисам убио Бобана
У мајици на којој „пламте" бакље грба СФРЈ, власник ауто-школе у Сарајеву Рефик Ахметовић, сећа се недеље у којој је умрла Југославија. Тог 13. маја 1990. године требало је да има слободан дан, али, шеф га је позвао да се хитно прикључи јединицама полиције које су обезбеђивале стадион Максимир у Загребу. Ахметовић није могао да саља да ће постати једна од централних фигура крвавог обрачуна „делија" и „бед блу бојса". Он је био полицајац на кога је насрнуо капитен Динама Звонимир Бобан, тада млада фудбалска звезда у успону. Слика на којој Бобан насрће на полицајца и удара га ногама по раменима и лицу обишла је свет. У ексклузивној исповести сарајевској ревији „Слободна Босна", Ахметовић прича:
- Бобанова срећа је да нисам био теже повређен. Свашта би се с њим десило. Можда бих чак и пуцао на њега. Колеге су вриштале и тражиле да му пуцам у леђа. Казао сам им да сви они имају пиштоље, па ко хоће, нек пуца Бобану у леђа. Али, ја нећу пуцати - рекао је Ахметовић. После рата у Босни, служио је у Власеници и Сребреници, а потом је напустио полицију и отворио ауто-школу.
Бобана је срео само једном после максимирских догађаја, у загребачком кафићу, у близини стадиона Динама.
- Морам признати, колеге су ме наговарале да га негде пресретнемо и испребијамо... Да сам хтео да га претуку, они би то учинили. Нисам хтео, шта је било, било је...


Навијачки референдум
Референдумске теме доминирале су ових дана и на трибинама стадиона и хала широм Србије и Црне Горе. На рукометној утакмици Звезда - Ловћен у Београду, пре недељу дана, „делије" су показале транспарент: „На Ловћену Његош спава, најмудрија српска глава". „Гробари" су, на кошаркашким утакмицама са Будућношћу, покушали да развију транспарент на коме је писало: „Мафија+Ал каида+ОВК+Ватикан=55,5 одсто". Међутим, припадници МУП-а Србије нису дозволили да се овај транспарент унесе у халу „Пионир". На другом транспаренту „гробара", који је некако прошверцован, приказан је Дејан Савићевић са хрватским и албанским грбом на реверима.



Закон трибина
Срећко Михајловић, социолог са Института друштвених наука чији је научни рад, под насловом „Рат је почео на Максимиру", постао општеприхваћено објашњење о узроцима грађанског рата који је експлодирао на травнатом терену док су се загревали играчи Звезде и Динама, подсећа да смо суочени са општом политизацијом свега и свачега:
- У таквој ситуацији, спорт није никакав изузетак. Још од краја осамдесетих и почетком деведесетих година, навијачи су били перјаница екстремних политичких опција После 13. маја и чувене утакмице у Максимиру из језгра „бед блу бојса" и „делија" регрутовани су људи који ће годину дана касније бити у првим борбеним редовима своје нације.

[Кежуал]

Sa danasnje stranice novinske agencije Reuters:





File photo of Red Star soccer fans holding coloured smoke 'bombs' during the Serbia and Montenegro National Cup semifinal match against Partizan in Belgrade April 21, 2004.
REUTERS
_________________
"Михајло Пјановић може да се пореди са Митром Мирићем.
Затаји,али кад експлодира,нација је на ногама!"

[БиП]

[радован]