DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Устанци против Турака 1804-1830

 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Историчар
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 01 Sep 2019
Posts: 14

PostPosted: 23 Sep 2019 15:43    Post subject: Устанци против Турака 1804-1830 Reply with quote

Као што постоји на овом подфоруму тема "Први светски рат", тако би отворио тему о Првом и Другом устанку.

Први србски устанак је покренут у Орашцу код Аранђеловца на Сретење 1804. године где су хајдуци и народни прваци изабрали вожда: Ђорђа Петровића, кога Турци прозваше Карађорђе.



Устаничка Србија је имала доста успеха и опстајала скоро 10 година. Била је то обнова наше нововековне државе, после пропасти на Србске Деспотовине у 15. веку.
На бојном пољу Карађорђе никада није имао бројчану предност у односу на Турке, али их је више пута побеђивао. Неколико пута се дешавало да са Србима ратују заједно и Руси, али је руска помоћ изостала 1812. године када је Наполеон кренуо у свој поход на Русију. Вожд Карађорђе се показао као одличан војсковођа који је градио шанчеве, који су били нерешива енигма за Турке. Сукобљавали су се устаници углавном са Јањичарима, а ретко и са Султановом гардом.

Срби су као победници излазили на Мишару, Делиграду, Иванковцу, Варварину, Штубику, Тичар Пољу итд. Док су поразе доживљавали на Чегру, Чокешини и на крају на Равњу.




Тај Први устанак се нажалост неславно завршио септембра 1813. године сломом устаничке државе и много војвода је са Карађорђем прешло у Хазбуршку монархију. Турске освете према народу су биле сурове и крваве. Један од ретких србских војвода ко је остао са народом јесте Милош Обреновић.

Већ наредне године у Србији је Хаџи-Продан подигао буну која је трајала читаву јесен и почетак зиме 1814. године.


На православни празник Цвети 1815. године Милош Обреновић у Такову подиже устанак против Турака, који је био наставак србске националне револуције, што је петнаест година касније довело до аутономије Срба у оквиру Османлијског царства. Султан је издао повељу (хатишериф) којом признаје Србима аутономију, а Милошу Обреновићу наследну титулу кнеза.


_________________
Америко проћићеш и горе због Косова и Крајине моје!
Back to top
View user's profile Send private message
Историчар
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 01 Sep 2019
Posts: 14

PostPosted: 23 Sep 2019 15:59    Post subject: Reply with quote

Данас се навршава 209. годишњица Боја на Варварину.

------------------------------------------------------------------------


Варваринска битка 1810


Варваринска битка била је битка између здружене србско-руске војске предвођене Карађорђем Петровићем и Јозефом Орурком са једне стране и турском војском предвођеном Хуршид-пашом. Битка се завршила убедљивом победом србско-руске војске.

Битка се одиграла недалеко Варварина у Расинском округу средином септембра месеца 1810. године.

Ово је трећи пут да су током Првог србског устанка заједно ратовали Срби и Руси против Турака Османлија. Србско-руске снаге су имале око 12.000 бораца са 15 топова, док су турске снаге имале око 30.000 војника, где је било доста арнаутских добровољаца. И они су имали петнаестак топова.

Руско-србске жртве у овом боју су биле незнатне, док су Турци имали преко 1.000 погинулих и тешко рањених, те су се повукли након битке у паничном бегу.

Успех Србима су опет донели шанчеви по Карађорђевој замисли.



ПРЕТХОДНИЦА

После Делиградске и Мишарске битке 1806. године, дошло је до трогодишњег затишија. Било је спорадичних окршаја са турским четама које су упадале изненада на ослобођену устаничку територију и чиниле злодела (пљачке, убиства, силовања, палежи и сл.).

Турска царевина је била већ у бројним проблемима, јер су поред Срба и угњетавани остали хришћански народи са Балкана (Бугари, Грци...) подизали буне против турске страховладе и терора. Турска војска - Јањичари су почели да се буне и траже своја права, отимали су србским сељацима земљу и претварали је у читлуке, наметали су своје даџбине. Такође дошли су и економски проблеми - настала је агонија, праћена безакоњем.

Београд је ослобођен од Турака 1807. године. А 1808. година је била без великих бојева, па су Срби предвођени Правитељствујућим Совјетом наставили да подижу иниституције и да развијају власт на ослобођеним територијама.На седницама скупштина долазило је често до свађа Карађорђевих присталица и других војвода, јер једни су хтели централизовану власт, а други не.



И Срби и Турци су ослушкивали шта се дашава у рату Наполена и Руске империје.

Срби су имали један велики пораз код Ниша крајем маја 1809. године на Чегру, када је Хуршид-паша са многоројнијом војском успео да потуче Србе, јер су србске војводе биле разједињене тј. у свађи, а плус су оклевали са нападом, док је Турцима убрзо стигло појачање.

Војвода Милоје Петровић се ненадано повукао из боја и касније га је Карађорђе због издаје посекао, а војвода Стеван Синђелић херојски погинуо пуцњем у барутану, чиме је узлетео у легенду јер је усмртио на хиљаде турских и арнаутских војника.


Стеван Синђелић пуца у бурад са барутом



ПРЕ БИТКЕ

Русија је рачунала на Карађорђеве устанике у склопу своје инвазије против Турске царевине, те је ојачала своју Дунавску војску са 4.500 војника, која је 15. септембра 1810. године прешла код Неготина у Србију. А Карађорђе је имао мање од 8.000 људи под оружјем и један од команданата је био легендарни Хајдук Вељко Петровић.

Повукавши се са Јасике, србско-руска војска се ушанчила у Варваринском пољу. У србско-руској војсци налазио се поред србских пешака Ладошки мускетарски одред и један мањи одред руских козака као и шест топова које су Руси имали.

Турци предвођени Хуршид пашом, њих 30 хиљада Турака и Арнаута стигли су код Варварина 18. септембра 1810. године и Хуршид-паша видевши да су се Срби ушанчили, тада изјави пред својим командантима:

- "Све кажете да Србине не смије у поље, него се крије по шуми или по брдима закопава у земљу као свиња, сад ето поља, ето Србина, сад да видимо ко царев хљеб једе...".


Командант руских снага: Јозеф Орурк



БИТКА

Руски командант Јозеф Корнелиус Орурк је током битке био тик уз борце на грудобрану, храбрећи их. У међупростору и иза устаничке пешадије налазили су се руски улани, на левом крилу коњица Хајдук Вељка, на десном крилу 500 козака под командом капетана Петра Никича.

Турске су снаге биле бројније па је вожд Карађорђе отишао да прикупи још војске, а са Орурком оставио војводе: Младена Миловановића, Станоја Главаша, Хајдук Вељка, Милоша Обреновића, Илију Барјактаревића.



Србска пешадија се при налету турских снага размакла и повукла. Онда су турски топови почели да гађају србске положаје... затим је кренула маса Турака и Арнаута ка србским шанчевима и руски топови су почели да гађају Турке који су успорили нападе.

Уследио је и напад турске коњице потом на србско лево крило, а србска артиљерија сакривена у шуми почиње да гађа турску коњицу. Мало после тога србски коњаници под командом Хајдук Вељка крећу у напад на турске коњанике код којих је завладала паника.

Цео дан Хуршид-паша је нападао противничке шанчеве и имао велике губитке.



Хуршид-паша је тада повукао своју војску на одмор, током чега је и руски гроф Орурк одморио своје снаге, приредивши гозбу за команданте. Карађорђе доводи још 500 одморних бораца.

Један турски ратник пореклом из Азије је изазвао Карађорђа на мегдан, који је то прихватио, али га је Орурк спречио и на мегдан излази Јован Курсула. Он је успео да победи Арапина и донесе његову главу као трофеј међу своје саборце, што је подигло морал Србима и Русима.


Јунак за векике мегдане: Јован Курсула


Турска пешадија има нови жесток јуриш на србске шанчеве где се одвија сада борба "прса у прса", јер доста Турака успева да пређе у србске шанчеве. Хајдук Вељко иако рањен са својом коњицом јуриша на турске пешаке са једне стране, а руски коњаници са друге стране. То је донело добар резултат јер се Турци после великих губитака повлаче.

Турци су напали поново, али два дана касније 20. септембра 1810. године, прво са топовима, а онда још жешће са пешадијом на србске шанчеве и доживели нови неуспех, јер је коњица Хајдук Вељка поново дејствовала преко левог крила. Видевши ово Хрушид-паша шаље своју коњицу као последњи адут да разбије Хајдук Вељкове снаге, који се стратешки повлаче. Тако да је турска коњица сада дошла у унакрсну ватру између србских топова који су гађали их из шуме и пушака који су из шанчева пуцали по турској коњици.

На крају Хајдук Вељко прелази у контранапад и гони турску коњицу која је почела панично да бежи ка свом логору. Хајдук Вељкови коњаници успевају да растерају и турске пешадинце, који се такође хаотично повлаче са Варваринског поља.

Тиме је битка била завршена убедљивом србско-руском победом.


Опис шанца

Велики шанац на Варварину источном страном био је окренут према Морави. На западној страни налазила су се два бастиона са топовима, која су била окренута према пољу у правцу напада и омогућавала су унакрсну ватру.

Шанац је направљен у облику неправилног петоугла. Иза првог бастиона био је смештен барутни магацин. Димензије великог шанца износиле су: чеона страна око 300 метара, ширина јужне стране око 50м, северне око 170м и стране према Морави око 300 m на северозападној, западној и јужној страни налазили су се ровови са грудобраном који су примали 10-15 војника.

Ров је био дубок око једног метра. Бедем је био дебљине око 1 метра. Грудобрани где су били смештени топови били су обложени даскама и споља и изнутра. На унутрашљој страни налазиле су се и корпе са отворима.



ПОСЛЕ БИТКЕ

За показану храброст у боју Ресавска пешадија је добила барјак, а Параћинска коњица је одликована златном медаљом. Велику храброст су показали Хајдук Вељко, Јован Курсула и Мирко Апостоловић (познатији као Узун-Мирко - високи Мирко) код Срба.

Код Руса су се истакли потпуковник Савоини награђен позлаћеном сабљом са натписом "за храброст" и Петар Никич, касније похваљен од главнокомандујућег руске војске генерала Михаила Кутузова. За ову битку заповедник руског одреда одликован је орденом Светог мученика Георгија III степена, највишим одликовањем руске војске.



Победом код Варварина је отклоњена турска опасност по устаничку Србију с југа до 1813. године, када је велика навала турске војске дошла са циљем да коначно угуши устанак.



ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Споменик јунацима Варваринске битке су заједнички финансирали Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова и општина Варварин. На њему је уклесано:

''Славом овенчаним прецима,
србским јунацима, победницима
у боју на Варваринском пољу 1810. године''




23. септембра 2010. године у Варварину је обележено 200. годишњица ове битке уз присуство владике шумадијског г. Јована и одбора Владе Републике Србије за обележавање значајних датума наше историје.

Преузето са: cegarskimars.rs
_________________
Америко проћићеш и горе због Косова и Крајине моје!
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours


View previous topic :: View next topic
Page 1 of 1

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop