View previous topic :: View next topic |
Author |
Message |
100%anti crnobeli ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Aug 2004 Posts: 871 Location: Вишњичка бања
|
Posted: 09 Oct 2016 08:45 Post subject: |
|
|
|
Друга слика је Рад - Звезда 1988/89. _________________ Шај LAV чека титулу... |
|
Back to top |
|
|
верни делија ДЕЛИЈА сениор
Joined: 29 Mar 2008 Posts: 330 Location: Димензија Икс
|
|
Back to top |
|
|
Darko ZF Ветеран
Joined: 27 Nov 2010 Posts: 1612 Location: Београдска калдрма
|
Posted: 30 Nov 2016 15:05 Post subject: |
|
|
|
Случајно нађох, са које утакмице је ова слика ? |
|
Back to top |
|
|
Критичар Стара гарда
Joined: 02 Jun 2005 Posts: 2485
|
Posted: 05 Aug 2017 18:28 Post subject: |
|
|
|
"Bilo je mnogo nedoumica oko transa DELIJE (neki ni do dana danasnjeg nisu sigurni), da li je pre bio na Jugu ili Severu. Partizan-Rijeka, mnogo pre 1989, kad su Delije osnovane...."
https://www.facebook.com/balkanskinavijaci123/photos/a.323783604388074.58051.323683384398096/1148767675222992/?type=3
Један познаник је негде пронашао ову слику и у приватној поруци ме пита да ли је то истина.
На слици се виде 3 играча Партизана:
1) Фадиљ Вокри
2) Предраг Спасић и
3) Гордан Петрић
Предраг Спасић је дошао у Партизан лета 1988. године.
"Slika pred Vama je nastala u leto 1988, godine, pred početak takmičarske sezone 1988/89. Ovo je jedna od retkih slika tadašnjeg trenera Fahrudina Jusufija sa ekipom. Pred početak te sezone Partizan se pojačao Goranom Milojevićem (C.zvezda) i reprezentativcima Dragoljubom Brnovićem (Budućnost) i Predragom Spasićem (Radnički Kg)."
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2013/06/partizan-u-leto-1988-jos-jedna.html
Сезоне 1988/89 Партизан и Ријека су се састали:
15.11.1988. Ријека - Партизан 1:1 и
21.05.1989. Партизан - Ријека 1:0
По томе се види да је Спасић против Ријеке прву утакмицу на стадиону ЈНА одиграо тек у 1989ој години.
Осим тога, Гордан Петрић је за Партизан потписао у зимском прелазном року 1989е године.
"He was transferred to Partizan in the 1989 winter transfer widow."
https://en.wikipedia.org/wiki/Gordan_Petri%C4%87
Фадиљ Вокри је из Партизана отишао на крају сезоне 1988/89 - лета 1989.
Зато недвосмислено може да се утврди да је ова слика са утакмице 21.05.1989. Партизан - Ријека 1:0 _________________ љубав - радост - мир - слобода |
|
Back to top |
|
|
Сербо Макарид Стара гарда
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 2889 Location: Epicentar ludila
|
Posted: 06 Aug 2017 06:24 Post subject: |
|
|
|
Коментари испод те фотографије на фб су реално као када дискутујеш са ментолима, мало је рећи идиотима. Ти идиоти нису способни да схвате најосновније ствари и признају истину већ упорно себе и друге лажу у оно што би желели да верују!
У таквим полемикама паметан не може да изађе на крај са будалом јер су они неспособни да прихвате истину а паметног ће спустити на свој дебилни ниво јер је уопште ушао у дискусију са идиотима. Иако и птичице знају како заправо ствари стоје.
Интернет је заправо једна велика срећа за сисе од ”хулигана”... _________________ www.fondacijadelije.org |
|
Back to top |
|
|
УлтрасЛондон Стара гарда
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 4146
|
Posted: 08 Aug 2017 18:30 Post subject: |
|
|
|
Ја то некако видим овако.
Чак и да се покаже слика која доказује да су имали тај транспарент пре 89 не значи ништа. 1. Групе и заставе су мењали чешће него чарапе. 2. У мору крпетина ова је била небитна. (Да ли уопште знају ко је стајао иза те заставе?) 3. Да је то стварно имало неку јачину, па ваљда би нас прозивали 89. 90, 91,... него они сад (од скора) су избацили ту теорију у својој немоћи.
А шта ако су Делије настале на југу па прешли на Север?
Јер ако је Астерикс донео Командо кад је прешао на Север, по једној њиховој теорији, можда смо ми први имали јаничаре? Јер и то је турска реч. _________________ https://www.youtube.com/watch?v=XE-f-Ng_cUA |
|
Back to top |
|
|
Критичар Стара гарда
Joined: 02 Jun 2005 Posts: 2485
|
Posted: 31 Aug 2017 22:14 Post subject: |
|
|
|
здравкохерби� wrote: | Слушам сад неки интервју једног од вође варвара,помену неко наше и њихово братимљење 90тих година које је трајало како рече само годину дана, и да су они то прекинули због неких струја унутар њихове групе које нису биле наклоњене нама. Не знам дал је писано о томе овде, али ако може неко нешто да напише о томе,како је уопште дошло до те идеје, био бих захвалан. Ја сам први пут за то чуо сад,а верујем и већина нас који смо рођени почетком тих 90тих. |
Знаш како, мало је постало иритантно писати било шта, јер се појаве дегенерици који немају везе са мозгом, и онда направе своје верзије какве њима одговарају.
Могу да мислим каквих ће све бити коментара по разним друштвеним мрежама када идиоти буду видели ове фотографије.
Зато су људи од кредибилитета и престали да пишу по форумима, јер им се потпуно изврћу речи.
Пријатељство измедју Делија и Варвара је зачето 14.10.1989. на утакмици Црвена Звезда - Будућност 5:1.
То је било време великог националног набоја и политичких тензија.
Још тада је било медју Делијама оних који су предпоставили да у Црној Гори може да се догоди оно што се на крају и догодило, то јест, да се Црна Гора удаљи од Србије. Управо због тога да би се спречило, и да навијачи дају свој допринос (у Украјини се најбоље види колико је важан осећај медју навијачима), стидљиво је медју Делијама прострујала идеја да би било добро направити пријатељство са Варварима и успоставити неку везу. Варвари су у том моменту били у озбиљном налету, а пре тога Будућност није имала никакве озбиљне навијаче.
Колико до јуче, Сланинарима је скандирано да су "Мадјари" што је плод потпуне незрелости. Можете мислити како је то изгледало пре 30ак година. Зачас је могла да се створи мржња и да не би дошло до тога, боље је било спречити него лечити, јер се ради о истом народу који је вештачки одвојен. Грци који живе на Кипру су Грци и причају грчки, али да не идем предалеко и да не улазим у политику.
На већ поменуту утакмицу, дошло је око 120 Варвара из Подгорице. Сачекало их је неколико Делија на железничкој станици, медју којима са сигурношћу могу да се сетим само покојног Војводе и ту су започели причу.
На стадиону се све још више распламсало и резултат је био потпуно у другом плану. Варвари су били на истоку, на почетку је свако навијао за своје, а онда је почело медјусобно поздрављање и слање позитивних порука, које је кулминирало заједничким скандирањем "Звезда-Будућност" и певањем "Црна Гора и Србија, то је једна фамилија". На крају су и једни и други пришли огради североистока и ту заједно навијали.
Сигуран сам да постоје видео снимци како Варвари трче ка огради, као и фотографије где се виде једни и други уз ограду, али ми није јасно како то нико није поставио на интернету до сада.
Пре пар година сам прочитао на неком форуму како је извесном Звездашу то било много безвезе.
Ја када гледам из ове перспективе, могу само да се дивим некоме ко је био такав визионар да схвати шта ће се све догадјати на овим просторима.
Да наставим, Делије су ишле са Варварима у Загреб 22.04.1990., поклонили су им неке бакље, Варвари су долазили у Београд на дерби, ишли са Делијама у Загреб.
Ово је слика са утакмице у купу 08.11.1989. Будућност - Црвена Звезда 0:3
Ово је слика са утакмице 16.03.1990. Партизан - Црвена Звезда 0:2
Кад смо већ на "Ветеранским причама", да се присетимо и атмосфере у Београду са утакмице Купа УЕФАа 22. новембра 1989. Црвена Звезда - Келн 2:0
_________________ љубав - радост - мир - слобода |
|
Back to top |
|
|
здравкохерби� ДЕЛИЈА сениор
Joined: 27 Nov 2013 Posts: 354
|
Posted: 01 Sep 2017 09:03 Post subject: |
|
|
|
Захваљујем пуно на одговору брате.Надам се да ове слике уопште неће доћи до друштвених мрежа,и прилике да их коментарише свака будала. На страну то што не подржавам те интервјуе утицајних навијача на својим трибинама али ми је овај заокупирао пажњу свих сат времена. Имало је доста корисног да се чује и научи,и мислим да се после свега што се издешавало у политици задњих година да су они и даље задржали неко здраво размишљање у вези њих и нас као једног народа којег покушавају да заваде на све начине. И верујем да им није лако са тим демонима да се боре. Што кажеш,можда је имало људи који су то предвидели,али питање је дал би ми као навијачи ишта помогли ту,али вредело је покушати. И даље се треба борити,па ће дати Бог да ствари дођу опет једном на своје место. _________________ Косово је душа Србинова! |
|
Back to top |
|
|
bojan74 Ветеран
Joined: 29 May 2008 Posts: 1266
|
Posted: 01 Sep 2017 10:47 Post subject: |
|
|
|
Критичар.била је једна црно бела слика баш мислим та где трче једни ка другима,знам сигурно да сам је видео,али мислим 90% да је то на овом форуму била слика,али не смем да тврдим. |
|
Back to top |
|
|
andjelooo ДЕЛИЈА сениор
Joined: 20 May 2009 Posts: 738 Location: Фонтана
|
Posted: 01 Sep 2017 19:38 Post subject: |
|
|
|
Нисам баш у потпуности сигуран за датум али мислим да је први обрачун са Варварима , након пријатељства , био након утакмице на Маракани 11.03.1992.год.
Њих 10-ак , што је те 1992.год. био сасвим уобичајен број за гостујуће а често и за домаће навијаче , напустило је западну трибину 10-ак минута пред крај утакмице .
Нас двојица напуштамо север и крећемо према благајни стадиона и онда угледамо двојицу наших а касније вођа Радоваца како се пењу уз брдо такође према благајни и ту се сусрећемо са бившим побратимима .
Удруженим снагама ( укупно четворица ) нападамо бивше побратиме и фино смо их преслишали .
Чисто да знају да се више не налазе на пријатељској територији . _________________ Замолио бих дежурне критичаре, негативце, напаљене клинце, доконе полемичаре, мудријаше, комедијаше и сличне да се уздрже од коментарисања |
|
Back to top |
|
|
dpcz ДЕЛИЈА
Joined: 06 Feb 2008 Posts: 240
|
Posted: 01 Sep 2017 20:03 Post subject: |
|
|
|
[img]https://imgur.com/a/l9TUU[/img]
Молим Критичара и остале од старијих да кажу нешто више о овој утакмици. _________________ Срце моје је увек уз тебе, Звездо волим те! |
|
Back to top |
|
|
здравкохерби� ДЕЛИЈА сениор
Joined: 27 Nov 2013 Posts: 354
|
Posted: 01 Sep 2017 20:43 Post subject: |
|
|
|
andjelooo wrote: | а касније вођа Радоваца како се пењу уз брдо такође према благајни. |
Случајно се ту задесили,или су и они били са њима? Извини што запиткујем брате,јел сукоб био након прекида тог пријатељства или је уствари тај напад представљао прекид тога? Пошто овај њихов лик прича да су они први прекинули,па се збуних сад.. _________________ Косово је душа Србинова! |
|
Back to top |
|
|
Tufi ДЕЛИЈА сениор
Joined: 13 Aug 2003 Posts: 425
|
Posted: 02 Sep 2017 16:11 Post subject: |
|
|
|
dpcz wrote: | [img]https://imgur.com/a/l9TUU[/img]
Молим Критичара и остале од старијих да кажу нешто више о овој утакмици. |
Индианс је заправо наса навијацка група из Зрењанина, који су (сто је у то време било уобицајено) пратили по мало и локални клуб из свог града и носили ту заставу на његове утакмице када нису долазили на маракану. Углавном су на Звезду долазили на "веце" утакмице. Касније су се фокусирали на Пролетер и престали да иду на Звезду (мозда и смена генерација) па је тако накрају то испала навијацка група Пролетера из Зрењанина, слицна прица као Зулу из Кулу, Застава Беоцин коју су после носили навијаци кк Беоцин, па им је узета када су донели на Звезда - Барселона (или Каисерслаутерн). Исто тако се у Крусевцу могла виђати гробарска застава Крусевац. Исти слуцај је био и по бгд где су се заставе носиле на утакмице локалних клубова, негде цак и заједно циганске и гробарске из истог краја. Све у свему веселе деведесете, са мало навијацке културе и много висе навијацких кодекса него данас. _________________ Tufi a bored twenty something who lives for the weekend, casual sex, watered down lager, heavily cut drugs…. And occasionally kicking the fuck out of someone. |
|
Back to top |
|
|
Критичар Стара гарда
Joined: 02 Jun 2005 Posts: 2485
|
Posted: 14 Nov 2017 22:45 Post subject: |
|
|
|
Да искористим прилику док је све још увек вруће око утакмице у Лондону, да напишем неке занимљивости везано за утакмицу са Арсеналом на Хајберију 1978.
Највише је моја кривица што до сада није написано ништа више о покојном Бошку Јелићу - Капици, једном од најистакнутијих Звездаша који су задужили север. Разговарао сам са њим неких годину дана пре његове смрти јануара 2012, и прибележио интересантне и вредне приче из тог разговора.
Обећавам да ћу ускоро написати све то што сам прибележио и више рећи о покојном Капици, јер је мало рећи да он то заслужује.
Покојни Капица је био на том гостовању Арсеналу 6. децембра 1978. када је Дуле Савић у 87. минуту изједначио на 1:1 и увео нас у 1/4 финале купа УЕФА.
Путовао је преко туристичке агенције Путник која је организовала то гостовање. Али у том моменту је било врло мало људи из екипе, јер једноставно нису могли себи да приуште то путовање. Из матице је у Лондон допутовало неколико чартер авиона, не више од укупно од пар стотина људи, већином оних старијих са дубљим џепом, они са западне трибине. Медјутим и тада је по Капициној причи на стадиону било око 2500 Звездаша. Већину су наравно чинили они који су живели у Британији, али су значајан допринос дали и они из Западне Европе, највише из Француске.
То су златне године навијања на Острву и наши навијачи нису могли да се чују као што је то био случај на последњој утакмици у Лондону.
Испадање из даљег такмичења и гол у последњим минутима, посебно је изреволтирао домаће навијаче, тако да су се окупили у близини излаза где су излазили наши навијачи. Капица каже да је било много групица, већином обојених, и да су нападали све наше који су излазили са стадиона. Неки људи су бежали назад и причали шта им се догодило. У једном моменту нико више није желео да изадје са стадиона (у то време полиција није обезбедјивала утакмице како се то ради данас).
Онда се појавио Радомир Ковачевић, који је постао светски првак у џудоу 1979е у најтежој категорији, огроман човек, за кога су сви знали у земљи јер је био појам снаге. Кога интересује може овде више да сазна о њему
https://www.youtube.com/watch?v=Vosnt23Y1JA
Радомир Ковачевић је узео од неког навијача барјак, смотао га и окренуо штап наопако. Онда је први кренуо и позвао остале да "пробију обруч".
Излетео је напоље и јурнуо на оне који су вребали, дошло је до мањег контакта, али је довољна била сама његова појава и одлучност да се навијачи Арсенала разбеже. Тако се направио простор и остали су могли да изадју, мада је касније и по споредним улицама било оних који су добили батине. _________________ љубав - радост - мир - слобода |
|
Back to top |
|
|
Критичар Стара гарда
Joined: 02 Jun 2005 Posts: 2485
|
Posted: 15 Feb 2018 11:59 Post subject: |
|
|
|
На теми "У сезону нову креће...", поменуо сам Дуција Симоновића и колико је он битна личност за Црвену Звезду. То ме је подсетило на детињство, па рекох ајде мало да освежим ову тему, али из неког другог угла, јер често прочитам кометаре како многи навијачи из младје генерације не осећају клуб, већ првенствено долазе на утакмице због трибине.
Дуци Симоновић је чувени кошаркаш Црвене Звезде, који је заједно са репрезентацијом Југославије освојио Светско Првенство у кошарци 1970. године и био проглашен за најбољег кошаркаша на свету.
Неколико година уназад покушавам да се присетим када, зашто и како сам почео да навијам за Црвену Звезду, и не иде ми. Ја нисам од оних које је усмераван за кога да навија и кога је отац водио на стадион.
Моји су спортска фамилија, али никада нису били неки фанатични навијачи. Деда је из Ниша, тако да су отац и стричеви навијали у фудбалу за Раднички из Ниша. Опет, су са Црвеног Крста, тако да је Раднички (са Црвеног Крста) био јако битан у њиховом животу, јер су се тамо бавили спортом, тамо ишли у кафану и познавали све спортисте. Мени је било невероватно да мој отац познаје тренера Радничког и неке кошаркаше (фамилија Ивковић).
Када неко младји из ове перспективе чита, не може да разуме да тада није постојао неки Рад, неки Вождовац, да су сви други били небитни за Београд осим Звезде, Партизана, ОФК Београда и Радничког. Раднички Београд је 50их био врло јак фудбалски клуб, осим тога је био успешан клуб у кошарци, боксу и рвању. Последња два спорта су била много популарнија медју мушкарцима у то време, него што су данас. Осим тога, Раднички је у женском рукомету био европски јак клуб. Због свега тога, отац и стричеви који су одрасли уз Раднички (старији клуб од Звезде и Партизана), никада нису осетили да су та два клуба била неки ауторитет за "Крсташе" (макар на самим почецима) и зато се нису опредељивали за њих.
Други део фамилије је живео на Карабурми и навијао је за ОФК Београд. Једном су ме баш као дете водили на утакмицу ОФК Београд - Црвена Звезда (Шекуларац играо за ОФК Београд), али се сећам да ми је много интересантније било да се пењем по трибинама него да гледам у терен.
И тако не усмераван за кога бих требао да навијам, мислим да су ме баш Звезда у кошарци, Дуци Симоновић и Мока Славнић (који ми је био због зајебантског понашања много симпатичан) преломили да се определим за Звезду.
Тих година када сам почињао да добијам неке прве праве појмове о спорту, Звезда је постала првак Југославије у кошарци 1971/72, и исте такмичарске године изгубила у финалу Купа Победника Купова (ајде сад ти објасни младјима како је то такмичење када је данас све угурано у Лигу Европе???). То су године када је набављен телевизор у кући и када је почело да се врти име у мом мозгу ЦРВЕНА ЗВЕЗДА.
У дворишту зграде су ми направили мали имровизовани кош, и ја сам тако сатима "вршио пренос утакмице", а Звездини противници су се само смењивали - Раднички, Југопластика, Локомотива, Задар, Партизан...
Обично је напад почињао тако што је лопту имао Славнић, а онда би је додао Симоновићу или Капичићу који би шутирали на кош. То додавање је било тако што би бацио лопту зиду, а у зависности где се она одбије, тај играч би шутирао. Када је то скроз са стране, то је онда лопта за Капичића, а када је то негде на врху рекета, онда је то за Симоновића. Увек када бих промашио, шансу су имали Вучинић или Живковић да ме исправе испод коша.
Радивој Живковић је био високи центар за то време, мало успорен, али симпатични бркати џин, и обично је шутирао хорок, који сам ја покушавао да опонашам.
Улазе је обавезно правио Мока Славнић.
У игри су често били Ракочевић и Сарјановић, кога сам до дана данашњег запамтио да је увек имао белу мајицу испод кошаркашког дреса.
Шта кажете на то, да је у Звезди у првој петорци обично било 3, а некада и 4 играча који су родјени у Београду??? Упоредите то са данашњим клубовима...
То је толико природно да навијаш за нешто своје. Није ми јасно како могу да се палим на неку Барселону или Реал...
Без свог зезања, више је у мени пробудило емоција, једном када се бивша девојка такмичила аматерски у пикаду, него после Барија било које финале Купа Шампиона (или како данас кажу Финале Лиге Шампиона).
Неколико година после Барија, само сам обраћао пажњу како је ко изгледао од навијача на финалу, а утакмице ме нису много интересовале. Схватио сам да се 100 пута боље осећам док са другарима одигравам фудбал у ноћном термину, него док гледам утакмице мени далеких клубова.
То је толико природно да навијаш за своје, за оно са чим се идентификујеш. Увек сам навијао на турнирима за екипу из краја, за разред, за школу...
Много су сметали "уљези" који ту не припадају. Сећам се да су једном на турниру општине, из једне школе покушали да прошверцују једног играча који је био старији и играо за Раднички, свима су изгледали одвратно због тога, јер покушавају на неспортски начин да додју до резултата, а то није идеја спорта.
Упоредите данас схватање спорта и како УЕФА "брине" и о малим и сиромашним клубовима.
Ја мислим да је наша грешка што не сарадјујемо са другим европским навијачима, и што константно не прозивамо УЕФУ због тога што је од спорта направила бизнис.
Да се вратим где сам стао.
Логично је да је мали дечак могао пре да се "бави" кошарком него фудбалом, јер може да убацује сам лопту у кош, док му за фудбал треба друштво.
Сезона 1972/73 је била такодје кошаркашки много занимљива за Звезду. На крају сезоне, првак је био Раднички са Црвеног Крста, Звезда је била друга, а Партизан трећи. Што се тиче медјународних такмичења, Звезда је у полуфиналу Купа Европских Шампиона испала од ЦСКА из Москве. Ипак, сатисфакција за све је било свајање и победа у финалној утакмици над Партизаном у Купу Југославије, која је одиграна на неутралном терену у Загребу.
Хала Пионир је отворена 24. маја 1973.
Партизан је играо своје утакмице у Хали Спортова на Новом Београду, док је Звезда почела да игра у Пиониру.
Те јесени, пред кошаркашку утакмицу Звезда - Партизан, владала је права еуфорија. Партизан је био у великој сенци Звезде јер никада није освојио првенство државе. Медјутим, у том периоду почетком 70их, комшије почињу да стварају велики тим који ће бити почетак онога у шта је касније израстао кошаркашки клуб Партизан. То је била друга сезона Драгану Кићановићу да наступа за Партизан, а Дражену Далипагићу трећа.
Пола Београда је хтело да присуствује тој утакмици, што због ривалитета, што због спектакла, што због чуда од нове хале који су сви желели да виде.
Тако су се појавили и родјаци по маминој линији из унутрашњости, који су дошли на утакмицу и били су Звездаши. Дошли су код нас кући на ручак и ја када сам чуо њихов мотив доласка у Београд, нисам престајао са молбама да ме поведу на утакмицу. Толико сам био досадан, да су на крају због мојих родитеља пристали да ме поведу.
Ја сам на брзину обојио лист блока број 5 у црвено беле коцкице (шта зна дете... )сачекао да се осуши и онда све то закуцао на троугласто парче летве. Импровизовао сам свој први барјак. Уопште ми није ми јасно одакле ми идеја да сам требао да имам црвенобели барјак, јер то никада раније нисам видео уживо. Можда су ми родјаци рекли да не могу да идем зато што немам барјак, а можда је као инспирација послужило финале Купа Шампиона Ајакс - Јувентус у Београду и улице пуне навијача који су пролазили испред куће.
Сећам се да смо дошли до хале, да је био мрак (није било осветљено као данас) и да су се "милиони" људи мували около не би ли дошли до карте. Ту смо провели неких сат времена, и онда на моје разочарње зато што нисмо успели да набавимо карте, кренули кући да макар на телевизији погледамо утакмицу.
Тако је пропао мој први покушај да присуствујем својом жељом некој утакмици.
Кад се сам сетим тих родјака и тог времена, тада ниси могао да имаш информацију да су карте за халу распродате, аутобуси су редје ишли до Београда, спорије зато што није било аутопута... Људи изгубили цео дан да "пољубе врата".
Касније сам са тим родјацима кренуо на фудбалске утакмице. Један од њих је данас директор у једној од највећих српских фирми, кажу највећи стручњак у својој струци у овом делу Европе. Никада није био члан неке странке, прави научник, скроман, помогао свим другарима из детињства, омиљен медју радницима, предан свом послу, кога су тражили из многих држава света да додје да ради код њих, али није желео, једноставно јер је хтео да му син одрасте у Србији. Син му данас понекад додје на север, а нас двојица када се сретнемо, често препричавамо догодовштине које смо заједно проживели на северу.
Каснијих година, он је остао у домену симпатизера, долазио је на север на значајније утакмице, ја сам полако улазио у навијачки свет, а те сезоне 1973/74. КК Црвена Звезда је, као први клуб са подручија Југославије, освојила једно медјународно европско такмичење - Куп Победника Купова, први и једини европски трофеј у историји клуба!
После финалне утакмице са Чешком Збројовком која је одиграна у Удинама, ЗВЕЗДО ТИ ТО ЗНАШ... _________________ љубав - радост - мир - слобода |
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|