DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

ИСТОРИЈА СРБА!!!
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 15, 16, 17, 18  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 30 May 2016 09:14    Post subject: Reply with quote

СКИДС wrote:
Колико су слични српски и санскрит?

http://www.catenamundi.rs/vidici/koliko-su-slicni-srpski-i-sanskrit/

Колико су слични Санскрит и сербски језик?
Па по процени стручњака је око 35% наших речи идентичних са санскритом, док је тај проценат пре ”реформи” бечког цензуристе за славистику Јернеја Копитара и ”реформисте” вука карађића био много већи. Данас можемо много санскрита пронаћи и у неким ”заборављеним” или тада запостављеним сербским речима. И без тих речи смо тотални рекордери по том питању.
Одкуд толико санскризма у Србизму? Једноставано ако тражимо одговор у научним круговима (не нашим!), генетика потврђује староседалаштво срба, који су пре свега генетски гледано Динарци и као таки присутни на балкану више од 10.000 година (40%). Старчевачка култура по немачкој археологији важи за пионире европских земљорадника (6500 п.х.), одакле се ширила даље у Европу (погледај претходне странице), исто тако рударство (8.000 година тренутно најстаријег европског (светског?) рудиника бакра Рудна глава код Мајданпека), да би се миграција са обала црног мора због поплава и пораста водостаја (великог потопа) појачала пре 7500 година тада јединим путевима (поред река) у овом случају дунава и тиме знатно појачало мешање тих Расена са Динарцима, где по научним круговима можемо додати још око 37% генетике (на ранијих 40% којих и дан данас поседујемо од динарске расе - кромањонаца).
Ми можемо да кењамо по бечко-берлинској школи, која јесте начинила много штете у прошлим вековима, али од распада источног блока, немачки научници су обавили и објавили безброј озбиљних дела (да не кажем) у нашу корист. Проблем је што су добрим делом наши из САНУ имуни на било какву промену ранијих погрешних тврдњи чији су они верни чувари! Значи није више проблем шваба већ наши дебили!

Но вратимо се и погледајмо какве све то везе има са санскритом! Логично је да ако су на нашем подручју биле први пут у Европи коришћене речи за природу, пољопривреду, становање, културу, итд... Да су се те речи такве преносиле целом европом са можда минималним изменама... Све док није почела латанизација... Зато не треба чудити толико србизма међу Гетима, Келтима (Селтима), Етрурцима (Расенима), Венетима, Баскијцима, Ликијцима (Расенима), феничанима, итд... који важе за најстарије европске културе... О Илирима је било речи а то је назив који су нам ромеји наметнули. Постојао је један европски народ и једна европска култура која се развила од црног мора преко нашег подунавља и ширила у даље до самих граница западне Европе!! Наше подручје никада није било латинизовано, тј. задржали смо изворни језик за разлику од доброг дела западне европе која бива латинизована политичким језиком ватикана (да не кажем рима).
ДРАНГ НАХ ОСТЕН (или поход на исток!) тј. карта на којој се виде ватикански походи против ”словена”:



Доказе за све то сам објавио на претходним страницама, од записа тј. дописивања Св. Јеронима са папом у португалу ”илирским” језиком, значај сербског језика на османлијском двору, сербизма код келта, етрураца, индијаца, санскритско бројање итд... ПОСТОЈАО ЈЕ ЈЕДАН ЕВРОПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА КОЈИ СЕ РАЗВИО И ШИРИО КА ЗАПАДУ ПРЕКО НАШЕГ ПОДУНАВЉА!

Нећу да набрајам речи, говорим поред сербског више мање 4 страних језика. И лако ми је налазити корене србизма у тим речима пре него што су уопште ти језици под римо-католичком области обликовали и добили свој коначни звук. Можда је најбољи пример Граница или на немачком Гренце. Ако гледамо уназад Граник је река на којој је Александар Велики 334. старе ере ”развалио двери Азије” (како то назива Плутарх!). То је била Александрова прва победа у Азији. У историјско време о коме се овде и ради Граник је био оно што му име говори - граница и то не само политичка већ и културна! Грана је једна од ретких речи за коју су и заробљеници ”германске мудрости” потпут Скока морали да признају како је ”прасловенска” (иако за период о коме причамо ”словени” под тим називом нису ни постојали!). Најзад, неко ће питати - ”Зашто је граница реч за размеђе?” Одговор је лак: мале гране, гранчице су сламане а дебље засецане и тако се обележавала граница! Међа или како словенци кажу меја...


Кренуо сам да читам Тацитуса али на немачком, који већ у првом веку потврђује присуство Суебa, Рујанa, Виндa, Суардонa, Вандилa, Јазигa, Сарматa na подручјима које није спадало под римско царство, и на којима су и дан данас присутни Срби, ”словени”, Руси итд...

Оно што је занимљиво на овој карти је такође подручје на ком су се налазили финци, или фино-угри (монголског порекла), који нису дошли тамо негде из кине. Руси њих у старим летописима (Несторов Летопис) називају Чуди или Чудаци, још један доказ да су сеобе Руса ишле од југа ка северу! Што и професор Дамјановић потврђује са веверицом која је стара руска реч замењена са каснијом ”белком” (која има исто значење али су северније оне беле!).

Имамо би још много тога да напишем али никако не постижем све да објавим, пре месец дана сам посетио једно од најстаријих рибарско-трговачких насеља у данској, то насеље се зове РИБЕ! Обишао крај и викингшски музеј, поред руна које су ту пронађене за које (ОНИ!) тврде да су се развиле са подручја југоисточне европе, занимиљиво је било видти како су викинзи називали њихово омиљено пиће Медовачу - МЈОД.

Грци који су увелико користили мед називају исти Мел (можемо повезати са Мелем!), док пиво називају Зитос (које има једино логично значење у речи Жито!), а то исто пиво се пило већ за време винчанског периода Сербије! Интересантно је било видети и темеље прве данске хришћанске цркве која потиче из 12. века. Лепо ископани, ограђени и затворени у стаклену кућу. Да су се наши мозгови питали грунули би један леп аутопут преко тога, или можда неко језерце...

Још мало о Сербима - Аланима (о чијим походима на иберијско полуострво и северну африку године 410) сам већ раније писао:

_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Planna
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 16 Jan 2011
Posts: 289

PostPosted: 31 May 2016 11:51    Post subject: Reply with quote

Сербо Макарид, баш ме интересује твоје мишљење о Душану Батаковићу и његовом наступу у емисији Агапе.

https://www.youtube.com/watch?v=jLt7j87lzLA
_________________
https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/bb/61/7d/bb617d11609448c5d5d6bf867d54c046.jpg
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 31 May 2016 16:28    Post subject: Reply with quote

Planna wrote:
Сербо Макарид, баш ме интересује твоје мишљење о Душану Батаковићу и његовом наступу у емисији Агапе.

https://www.youtube.com/watch?v=jLt7j87lzLA

Очигледно није читао Тацитуса, довољно је да ово што прича можете испратити са две карте које сам објавио, најпре карту Тацитуса из 1. века и онда походе лужишких срба и алана (серба!)... Не постоји званични сектор за истраживања античке србије и ту је главни проблем, мало дела је кроз САНУ издато по том питању. Често су блокирана и занемарљивана. Споменуо је генетски код људи а при том ни речи није рекао о старини нашег народа, што потврђују и званична европска као америчка истраживања. Није Кљосов први радио по том питању већ је европска унија затражила од швајцарског института за генетику да то учини.
Због претходних учења и политике САНУ они преко ноћи неће сигурно ништа учинити да промене и обезвреде неке ”докторске радове” по том питању. Ја сам се трудио да избацим гомилу доказа које доказују кроз лингвистику, археологију, генетику, записе, истраживања на лицу места, музејима, архиве, да научим нешто о нашој ”античкој праисторији”, и открио сам много. Све потврђује да смо аутохтон народ на хелмском (балканском) полуострву. То на нашим факултетима сигурно не би сазнао, јер су они затворили круг са скромним и прилично комунистичким програмом учења:
Quote:

http://www.f.bg.ac.rs/istorija/program_studija.php?IDK=2266
1. недеља
вежбе - Византијски извори 1 – Словени у очима Византије
Прве вести о Словенима, изглед и обичаји, извори: Псеудо-Цезарије, Прокопије, Псеудо-Маврикије/Тактика Лава 6.
1. недеља
предавање - Уводни час
2. недеља
вежбе - Византијски извори 1 Словенско-аварски савез-односи/опсаде великих градова
Извори: Симоката, Менандар Протектор, Чуда Димитрија Солунског, Ускршња хроника
2. недеља
предавање - Долазак Стефана Немање на власт
3. недеља
вежбе - Византијски извори 2, (Досељавање Срба и Хрвата, христијанизација, прве државе)
Константин Порфирогенит
3. недеља
предавање - Српско-византијски односи 1180-1196.
4. недеља
вежбе - Византијски извори 2 и Летопис попа Дукљанина - (Србија у 9. и 10.веку)
4. недеља
предавање - Сабор у Расу и оснивање Хиландара

Њима је 600-700 година историје стало у 4 недеље, и неизбежни најнеспособнији владар константин порфирогенит те његово дело О народима, које не постоји у оригиналу... Заиста оригинално учење да не кажем истраживање... Пре тога ко са Марса или Сириуса Б да смо пали...
Археологија би могла много више материјала и предмета да дода тим ”исторторичарима” за тај период, начин живљења, сахрањивања, обичаја, ископавања, стечке, ратовања, итд... Па и приче о карлу великом и његовим сукобима са Сербима, православљу тј. хришћанству нишлије Константина великог (које су називали народна вера! не ромејска и не грчка). А не само пар радова одабраних личности ромејског царства...

И исто тако није ми јасно како прецедник академије наука нема појма да су у нашим старим летописима ”Цариград” називали и уписивали као ”НОВИ РИМ” (нуова рома!). То је нешто о чему не воле да причају. Нисам ништа читао од њега иначе видим да је написао много дела везано за Светиње на Космету. Што се његовог интервјуа тиче мислим да је прилично плитак... На жалост, какав политичар такав историчар... Једино позитно је његово гледање на четничке војне акције за време другог светског рата. Како каже књиге су данас исте као оне из којих је он учио, очигледно да је ту највећи проблем. Тако да ту нема места за Лепенски вир, Старчево, Винчу, Рудну главу, којих очигледно није било у тим књигама (јер су радови са истраживањима објављени 70-их и касније)... Сусрео сам се са много историчара, и често су увидели колико су мало упознати са неким стварима везаним за наше порекло. Да не причам о неким темама које се везују за нашу старину и аутохтоност, на жалост о томе их нико није учио. Археологија као да функционише у тотално обрнутом смеру и често обара небулозу ”историчара”, што се овим не свиђа... Сујета да не кажем нешто друго.
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 09 Jun 2016 03:42    Post subject: Reply with quote

Понекад кренем да читам своје текстове које сам овде објавио и пада ми на памет још гомила ствари које сам могао да споменем, дал је то везано за мед, мел или сада ми пада на памет везано за универзитетски недостатак учења о Светом краљу Владимиру, Краљу Михаилу (преднемањички период) или његовом директном потомку Цару Бодину кога називају и бугарским царом у неким ”новијим” списима... Па тако се вратим који век уназад и помислим на период Карла великог, његову границу ка истоку, ткз. лимес. Тај лимес се звао Лимес SORABICUS. Горе сам објавио карту Тацитуса, коју можете поредити са овом следећом:

Углавном можете видети сличности или идентичности назива племена која су ту већ боравила у 1. веку по тацитусу. Дал је то по неким логично да су се масовне сеобе хорди ”Словена” завршавале без икакве промене назива, тј. асимилацијом са домаћим становништвом, феномен је реч коју спомињу у горњем запису. Моћна окупација која није истерала све староседиоце, о чему постоје докази. Окупирали су напуштене земље, више мање мирољубиво... За разлику од тацитусове карте на овој из 9. века Суорданес више не постоје у Данској, нису забележени. Иако неретки топоними и даље остају чувари истине да су тај део насељавали ”словени” да не кажем Соурданес или (Боже мој) Серба. Као што сам раније написао из тог разлога, потрага за истином, обишао сам тај део европе, па и тако у северном делу немачке налетео на безброј сведочења које ни они не поричу да су до 11 или 12 века ту углавном живели ”словени”. Да не кажем срби... Било би погрешно по учењу наших историчара, јер то и не уче децу, јер онда би се граница карла великог звала Лимес Склавиниус, овако се звала Лимес Сорабикус. По неким Сорабима вероватно, или Сорбима (Sorben) како називају немци лужишке Србе, који себе називају Серби! (о томе сам већ доста писао на претходним страницама). Иначе тај лимес се спушта све до испод Истре. Да се задржим још мало на том делу код Данске се у том периоду нпр Олденбург некада звао Стари град,...
https://en.wikipedia.org/wiki/Oldenburg_in_Holstein
vikipedia wrote:
Oldenburg in Holstein is a town at the southwestern shore of the Baltic Sea. The nearest city is Lübeck. The town belongs to the (historical) region of Holstein, today in the state Schleswig-Holstein of Germany.

Oldenburg was the chief town of the Wagrians, one of the Slavic peoples that migrated as far west as the river Elbe in or after the 6th century (see Völkerwanderung), also known as Wends and Obotrites. They arrived about 700 AD and the Pomeranian/Kashubian (Slavic) name was Starigard or Stargard, meaning "Old Settlement", "Old Castle", "Old City/Town"; the German name Oldenburg is of Low German origin and carries the same meaning. The Obotrites were allies of Charlemagne. Emperor Otto I established the bishopric of Oldenburg under Adaldag, archbishop of Hamburg.

To the Northern Germanic Vikings, the city was known as Brandehuse, i.e. "the burned houses", indicating the bellicose times.

For centuries, Starigard/Oldenburg remained the Slavic competitor of Hedeby on the Baltic trade, until the counts Adolph I and Adolph II of Schauenburg and Holstein, supported by Henry the Lion, finally defeated the Wends during the first half of the 12th century.

Да не буде као википедиа да је извор мојих истраживања... Ово сам убацио јер ми је занимљиво њихова упорност где напомињу сеобу словена који су познати још по називима Венди или Оботрити иако се ти називи налазе већ код тацитуса у првом веку нове ере. О Кашубима би могао још много тога да напишем... Но морам рећи да су ме швабе у Олденбургу/Стариграду позитивно изненадили, једном годишње организују дане ”словена”, поред тога што су обновили/подигли више ”словенских” тј. Сербских градова, утврђења из периода 8-12 века него све наше културне установе на подручју матице. То би био неки ”европски пут” који би требала следити Србија.
Више о олденбургу или Старом граду на овој страници (имате и филмић):
http://www.oldenburger-wallmuseum.de/index.php/en/
Quote:
Days Of The Slavs - Slawentage
23th + 24th of July 2016

Each year thousands of visitors and hundreds of participants create a special flair for the Days Of The Slaws. Starigard - the noble residence of the western Slavic people in Vagria - opens the gate for a weekend full of activities:

There will be warriors, horsemen, craftsmen, merchants and all the folk you want to see and meet at an early medieval fair. Of course there will be a battle of Starigard and a riding competition as well as lots of food, fun and honey beer (mead)


Опет сам заборавио још неке ствари које сам желео да напишем. Нема везе други пут...
Знам да је било нешто везано за ватикан где по мени највеће зло станује... Хм можда питање да ли сте знали да је Срећко Перић био Папа српског порекла?
_________________
www.fondacijadelije.org


Last edited by Сербо Макарид on 11 Jun 2016 09:42; edited 1 time in total
Back to top
View user's profile Send private message
ult ze
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 10 Dec 2005
Posts: 400

PostPosted: 09 Jun 2016 06:26    Post subject: Reply with quote

Кад си споменуо Папу српског порекла...у 18 веку био један познати католички монах у фрањевачком манастиру у Заострогу, такође српског порекла, родом из околине Макарске - Андрија Качић Милошић..на основи ватиканских архива направио је попис српских владара Њемањића..овде један текст о приморским Србима, текст стар нешто 3 и по године, можда и стављен ту раније мада не сетим да јесте http://www.magacinportal.org/2013/11/27/o-primorskim-srbima/
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 26 Jun 2016 07:24    Post subject: Reply with quote

Уједнињно краљевство се одцепљује... Како је оно уједињено, то је већ друга прича, између осталог и језиком, не велшанским, северно ирским, итд... Ти језици полако нестају, уједињени су енглеским језиком. Уједињени су под круном куће Виндсор, који су иначе до другог светског рата били Sachsen-Coburg und Gotha или на енглеском Duchy of Saxe-Coburg and Gotha (што му дође исто).
Некако ми се чини ”да на овом свету, што се дешава могу да кажем то није истина.”
Ајде овако да појасним зашто сам започео овако ту тему. Није лишће што један народ чини већ корени, лишће опада, а од корена зависи колико је снажно то дрво. Зато је битно да ми будемо упознати са нашим пореклом. Србија је окупирана земља то не треба да објашњавам шта и како. Између осталог над нашим народом се врши и културолошки геноцид. Док сенилни Дебили у САНУ са просеком годинама 77 и платом од 80.000 чувају своје позиције, путем медија се од почетка 90-их (да не кажем и од раније) намећу ”идеали” који својим квоцијентом не превазилазе ИК цвећа, дал то били певачи, квази стручњаци, политичари итд... Није да није страшно, али Срби су навикли на свашта па и на те марионете, да марионете јер је то најбоља реч за те дебиле. На жалост такви ”елита” успева док се она друга интелигентнија обично одлучује за одлазак у иностранство или најчаснији интелектуалци остају да се изборе за своје идеје па макар и шачицом људи. То су они наши најјачи корени, као Саербхан чувар рајског врта на планини Тара у келтској митологији (о томе сам писао већ раније). Они су искрени чувари светлости (Сар-светлост, бхан бранитељ (санскрит)), на тај начин гледам и наше људе са космета.
Са друге стране постоје и они чувари таме, то су они отпади, лишће које је ветар однео негде у страну па им сада смета сенка дрвета од кога су настали. Желе да буду неко и нешто, али опет им то дрво смета. Али не смета им да наносе зло, како би себи створили комфорт... Како иду ови са пинка, хепија, политичке сцене преко мртвих тако и ”научени историчари”, Сану итд... Тако и породица Виндсор, пардон Саксе-кобург гота, чији корени потичу из лужишке Србије, тачније доње лужице града Ветин и истоимене владарске куће Ветина. Да то су они Ветини о којима сам већ причао тј. писао, да сам једном приликом (2010 или 2011) обишао тај град са родитељима бивше девојке који су веома уважени у Дрездену и изузетни познаваоци историје тог дела немачке. Тада ми је матори објаснио да су католички свештеници понудили кући Ветина, а уколико одбаце Сербски назив и прихвате Саксонску титулу добијају уз то добар део северне немачке. Онај део између хамбурга и холандије је у ствари оригинална Саксонија, а прихваћањем те понуде Лужишка Сербја добија нови назив (такође) Саксонија. То се староседиоцима Лужице (читај Сербима) није ни мало допало. И поред свега тај регион је и дан данас прилично Сербски.
Да, енглеска краљица вуче порекло од Ветина. То су они отпади, који не маре да сасеку по коју грану свог порекла како би придобили на луксузу, док је на нама да то очувамо од таквих људи, политичара, естрадних ”уметника” и осталих дебила.

Све ово што пишем можете пронаћи где год се спомиње порекло те куће, са можда неким прилагођеним дописима или објашњењима али у принципу суштина је ово што сам написао, као што је то случај са википедијом:
Quote:
The oldest member of the House of Wettin who is known for certain is Theodoric I of Wettin, also known as Dietrich, Thiedericus, and Thierry I of Liesgau (died c. 982). He was most probably based in the Liesgau (located at the western edge of the Harz). Around 1000, the family acquired Wettin Castle which was originally built by the local Slavic tribes ( See Sorbs), after which they named themselves.
It was only in the 19th century that one of the many Ernestine branches, the House of Saxe-Coburg and Gotha, regained importance through marriages as the "stud of Europe", by ascending the thrones of Belgium (in 1831-), Portugal (1853–1910), Bulgaria (1908–1946) and the United Kingdom (in 1901-).

Ово о теодорику ми је прича као о сербском краљу Бодину, коме намећу бугарску титулу. Само да се не би радило о Србину... Без икакве логике прихваћа назив ”титулу/назив” сербске куће. Баш ме интересује да ли је велика мајка ”краљица” сада прабаба упозната са својим пореклом...

Разлог за ово писање је и сазнање да Зукорлић долази на чело Србије што се науке и образовања тиче. Тај стручњак и велики научник Сербије (претпостављам за турске серије)! Онда нека неко каже да Србија није окупирана земља. На нама је да чувамо своје корене, где год се ми налазили, окупација не траје вечно, за разлику од нашег народа лишће ће можда још неко отпасти али корени се не могу сви почупати и што више будемо упознати са истима то ће бити јачи. Само паметно и срчано.

Увек планирам некако али никако не стигнем да објавим бар део истраживања везаних за наше хришћанско порекло, које сигурно нисмо добили преко кирила и методија, већ је наш народ од самог почетка хришћанства био упознат са Исусовим учењем и владар рођен на нашем подручју (свети Константин велики - нишлија) изборио много раније да та НАРОДНА вера буда слободна (313 милански едикт).
Quote:
Ohridsko-srpska patrijaršija bila je jedno vreme smeštena u Sirmijumu, a prema legendi osnovali su je sveti apostoli Petar, Pavle i Jakov. Prvi patrijarsi su bili Epenet, Andronik i Irinej. Papa Jovan Deseti, koji je živeo u 10. veku, pisao je srpskom županu Mihailu u Zahumlje: "Ko sme i može sumnjati da se crkva u kraljevstvu srbo-hrvatskom ne svrstava u onu koju su još prvi apostoli osnovali i smatra se prvobitnom vasionskom crkvom. Ona je, kao ranu propoved apostolske crkve, s mlekom vere primila, kako su je i Saksonci primili u najnovije vreme, a pod mojim predsedateljstvom blage uspomene na papu Grigorija..."

Letopisac Nestor kaže, kao i Jovan Deseti, da su Srbi primili hrišćanstvo od apostola Pavla i Andrije. A Vuk Karadžić navodi epsku narodnu pesmu u kojoj se na jednom mestu kaže: "Do u Srijemu, u to mjesto župno, e se kupe srijemski glavari, na sakupu pred bijelom crkvom, tu dođoše mnogi sveštenici..." U 5. veku, patrijaršija je iz Sirmuijuma preneta u Mitrovicu na Kosovu, a potom je, sve do 535. godine lutala od nemila do nedraga.”

Овај део се слаже и са Милошем С Милојевићем, о пребеглим људима из Сремске Митровице оснивању нове Митровице у подножју Звечана (Косовске Митровице).
Но листа Светих Хришћана у ”предхришћансој Србији” се ту не завршава и онда је заиста обилна духовним светитељима нпр:
http://www.bastabalkana.com/2014/06/liturgija-na-grobu-gde-su-sahranjeni-sveti-ermil-i-stratonik-beogradski/
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Organizator skupa
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Jun 2005
Posts: 772
Location: лепо овде...

PostPosted: 30 Jun 2016 11:53    Post subject: Reply with quote

Кад смо већ код УК, ево нешто занимљиво: данашњи град Салсбури се пре Средњег века звао Серисбури, Серисбери, Серобур, Серобриг, у римско доба Сербидонум, а на старом велшком и Градац!!!

е сад да га јебем ја мало, могу да схватим да се случајно зове Сербидунум, Серисбери... ал истовремено и Сербидунум и Градац... мало је много рођаци!

Name[edit]
For the etymology of 'Sarum', see Old Sarum.
The present name of Salisbury is a clipping of New Salisbury, a former name which distinguished it from "Old Salisbury", now more often known as Old Sarum. Salisbury itself is the modern form of Salisburie, a late medieval lambdacism of the Norman French Sarisberie[6] and Seresberi. These were adaptions of the Old English names Searoburh,[7] Searobyrig,[8] and Searesbyrig.[9][10][11] These were calques of the native Brittonic placename and an Old English suffix burh ("fort"),[12] which developed here as -bury but also appears elsewhere as -burgh or -borough. The Roman name Sorviodunum was a Latinised form of the Celtic name as well, preserving the Brittonic suffix meaning "fort" reconstructed as *-dūnon. The eponymous fort in these names was that at Old Sarum.

Salisbury (i.e., Old Sarum) also appeared in the Welsh Chronicle of the Britons as Caer-Caradog[13] or Gradawc (Old Welsh: kaer gradaỽc[14]) and as Caer-Wallawg.[15] Bishop Ussher argued for its identification with the "Cair Caratauc"[16] listed among the 28 cities of Britain by the History of the Britons traditionally ascribed to Nennius.[17]


https://en.wikipedia.org/wiki/Salisbury
_________________
Подигни се Мати мила, да нам будеш што си била!
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 05 Jul 2016 08:46    Post subject: Reply with quote

Цела прича је јако једноставна, у суштини све то доказује старину нашега језика (САНСКРИТ!).
Данас пола европе прича ”словенским” језиком (и цела Русија), а ”словенски” језици су много сличнији санскриту од ”латинских”, док је раније то био индоевропски језик који се користио као народни рекли све до индије и у западну европу је дошао и проширио се преко вичне, старчева (пре 7000 година). Основни језик европејаца рекли би самим тиме и култура. Касније утицајем Латина и њиховог састављеног империјалистичко-трговачко-политичког језика ЛАТИНИЗУЈУ народ што се појачава кроз утицајну ватиканску државу (не могу рећи цркву!). Зато налазимо такве топониме, старе речи итд. широм европе које имају смисао једино у нашем језику, па све до индије, и онда даље до Сибира...
Сама генетска и археолошка истраживања све то само још потврђују.



Недавно сам на свом пропутовању обишао реконструисано утврђење северних Серба које се зове Раден из 9-10 века (види слику горе "Gross Raden Slawenburg"), обишао још неке крајеве, Шверин итд.. Углавном накуповао сам се немачких књига тј. студија о старим Германима и Словенима из тог региона, када будем имао више времена (надам се наредних дана) планирам да објавим све то уредно... Фантастичне ствари сам успео да сазнам, ко су у ствари били стари Германи, како су која су имена носили, која освајања и боребе им се приписују итд... Причамо о периоду док се нису ”латинизовани”. Немачке студије, фантастичне књиге које дају безброј одговора о целој причи, култури, народу... Повезаност тих прича са нашим регионом и самим историјским чињеницама!
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 25 Jul 2016 16:11    Post subject: , Reply with quote

Quote:
Krstionica kneza Višeslava, prvog hrvatskog kneza koji je vladao oko 800. godine, jedan je od najvažnijih spomenika crkvenog namještaja. Ta šesterostrana kamena posuda svjedoči o vremenu pokrštavanja Hrvata, a u nju su se prilikom pokrštavanja uranjali vjernici. Kopija se nalazi u Muzeju ninskih starina dok se original čuva u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu.




http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/318380/knez-viseslav-nije-bio-hrvat-niti-su-hrvati-stigli-u-stoljecu-sedmom

ОДЛИЧАН ИНТЕРВЈУ! Ако вас мрзи да читате баш све прочитајте онај удебљени део бар... Ради се о крстионици Кнеза Вишеслава, коју хрвати својтају као и самог Вишеслава. Тај крст сам неретко виђао код усташа, који се обично повезивао са њиховим покретом и њиховом вишетисућлетним бивањем на просторима далмације. На крају излагањем њиховог (!) научника увиђају да ништа од тога није њихово!

Слободна Далмација wrote:
Professor emeritus Sveučilišta u Zadru Nikola Jakšić (1949.) rijetko daje novinske intervjue. U svojoj bogatoj skoro 40-godišnjoj istraživačkoj karijeri vrsnog arheologa, povjesničara i povjesničara umjetnosti, izvan stručnih glasila, časopisa i izložbi, gotovo da nije imao značajnijih medijskih istupa, premda među kolegama slovi za našeg ponajboljeg poznavatelja hrvatske ranosrednjovjekovne umjetnosti.

Njegovu knjigu "Klesarstvo u službi evangelizacije" koja je u izdanju Književnog kruga i Muzeja arheoloških spomenika iz Splita objavljena krajem prošle godine, struka je jednoglasno prepoznala kao kapitalan doprinos hrvatskoj historiografiji i prvu sintezu predromaničke skulpture kod nas.

Vrijeme je to od 9. do 11. stoljeća o kojem postoji jako malo sačuvanih izvora, a ono što je ostalo, na tisuće kamenih ulomaka i reljefa iz porušenih starohrvatskih crkvica iz razdoblja uspostave hrvatske državnosti, desetljećima je čekalo na cjelovitu stručnu interpretaciju.

Uz našeg poznatog medievalista Miljenka Jurkovića utemeljitelj je i član uredništva danas najcjenjenijeg europskog stručnog časopisa za umjetnost srednjeg vijeka, Hortus Artium Medievalium, koji izlazi redovito svake godine počevši od 1995.

Knjiga koja je povod ovom razgovoru nosi podnaslov "Studije iz predromaničke skulpture na Jadranu". U knjizi je ukupno 19 studija, neke su napisane prije više od 30 godina, a neke su posebno pisane baš za ovo izdanje. Među njima posebnu pažnju privlače dvije studije posvećene krstionici kneza Višeslava iz Nina koju se dugo u našoj historiografiji smatralo autentičnim spomenikom pokrštenja Hrvata.

Stručna polemika o podrijetlu krstionice s imenom kneza Višeslava traje više od 50 godina. Vi tvrdite da ona nije hrvatski spomenik i da nema nikakve veze s Hrvatima. Kako je onda uopće završila u korpusu hrvatske ranosrednjovjekovne umjetnosti?

- Krstionica je prvi put uočena 1853. godine u kapucinskom samostanu u Veneciji kada je prenešena u mletački Museo Correr. Tako je postala poznata javnosti. O krstionici su prvo pisali talijanski autori koji su na njoj uočili slavensko ime, što je izazvalo potrebu za tumačenjem. Glavno je pitanje bilo tko je taj Višeslav? Bilo je jasno da krstionica nije bila namijenjena prostoru u kojem je nađena.

- Bilo je različitih interpretacija, neke su uključivale i ruske kneževe, a onda je temeljem jednog zadarskog rukopisa iz 18. stoljeća, tzv. Annonim Filippi, zadarski autor Giuseppe Ferrari Cupilli oprezno pretpostavio da bi krstionica mogla biti podrijetlom iz Nina. Naime, Cupilli je u tom rukopisu pronašao podatke da je 1746. iz Nina odnesena neka krstionica koja je bila, kako kaže, opremljena natpisima i grbovima.

- Za taj Cupillijev prijedlog "zapalio" se Luka Jelić koji je početkom 20. stoljeća istraživao ninske spomenike. On je pretpostavio kako bi to mogao biti dokaz ne samo da krstionica u Correru potječe iz Nina, nego da je i na njoj upisano ime jednog hrvatskog kneza iz 9. stoljeća u vrijeme čije vladavine je došlo do pokrštenja Hrvata.

Datacija krstionice dakle nije bila sporna već njezino podrijetlo, odnosno, pitanje tko je napravio i s kojom namjenom?

- Točno. Datacija nije znatnije bila promašena, jer to u globalu jest 9. stoljeće, točnije ipak, njegova posljednja četvrtina. Problem je što je Jelić krsni zdenac htio jače usidriti u Nin na početak 9. stoljeća. Kao voditelj arheološkog istraživanja u Ninu Jelić je 1911. godine objavio izvješće prema kojem je kod današnje župne crkve sv. Azela (a to je srednjovjekovna ninska katedrala) pronašao temelje građevine krstionice oblikom bliske opisu u rukopisu Annonim Filippi.

- Prema njegovu tumačenju, u toj građevini je nekada bila smještena Višeslavova krstionica u kojoj su Hrvati primili kršćanstvo. Kasnija arheološka istraživanja su pokazala da takve građevine na terenu uopće nema. No, kako ju je Jelić u svom izvještaju čvrsto "zabetonirao" u Nin, krstionica je ušla u historiografiju kao gotova činjenica. Kasnije se ipak uspostavilo da je Jelić tu građevinu izmislio.

Kako su tekla ta istraživanja i tko je prvi krenuo tim novim tragovima?

- Još 1959. godine Mate Suić je napravio sonde na mjestu gdje je Jelić označio postojanje krstionice, ali je nije našao. Suićev izvještaj, nažalost, nije bio pretjerano zapažen, jer se u međuvremenu kroz mnoge historiografske radove krstionica praktički usidrila u ninskom ambijentu. Ivo Petricioli je 1984. ponovno pisao o tome zaključivši da je Jelićeva lokacija sumnjiva i da praktički nema dokaza da je krstionica podrijetlom iz Nina. I na tome se stalo.

Kome je krstionica bila namijenjena?

- Vjerujem da je trebala poslužiti za pokrštenje kneza jedne od manjih slavenskih kneževina na istočnoj obali Jadrana. Znamo da su na tom prostoru, osim Hrvatske, postojale i druge kneževine, primjerice Hum, Zahumlje, Travunija itd. Naime, Mlečani su u 9. stoljeću imali velikih problema s plovidbom po Jadranu jer su njihove brodove napadali ovi Slaveni.

- Krstionica je po mom sudu najvjerojatnije bila pokušaj Mlečana da pridobiju kneza neke od tih malih država, što bi im jamčilo zaštitu pomorskih i trgovačkih putova uzduž jadranske obale. Što se na koncu dogodilo, teško je reći. Po mom sudu ta mletačka akcija je otpala ili je stornirana, ili je netko umro. Uglavnom krstionica nikad nije otišla iz Venecije niti se ostvarila namijenjena joj uloga.


Tvrdite da krstionica nikad nije bila isporučena i da je ostala u Veneciji?

- Da, i tu ostaje sve do Drugog svjetskog rata kada je po sporazumu između Pavelića i Mussolinija, dospjela u Hrvatsku. Vlasništvo je HAZU, a izložena je u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu.

Mitska krstionica Hrvata to zapravo nije nikada bila, a tko je bio Višeslav?

- Ne zna se. Bio je sigurno neki slavenski knez, to stoji u natpisu.

Je li bio hrvatski knez?

- Ne zna se. Osobno držim da nije.

Što se još zna o tom Višeslavu?

- Ništa, o njemu nema podataka.

Je li u to vrijeme možda postojao neki hrvatski velikaš imena Višeslav?

- Ne.

Iako ste svoje spoznaje čvrsto argumentirali i potkrijepili arheološkim istraživanjima i arhivskim dokumentima, neki domaći historiografi s kojima u knjizi polemizirate ipak pokušavaju osporiti vaša tumačenja. Oni, naime, i dalje vjeruju Luki Jeliću, a vas optužuju za manjak domoljublja i nacionalne svijesti. Kako to doživljavate?

- U historiografiji je uvijek tako. Svaka se historiografija, pogotovo na Balkanu, služi konstrukcijama da bi opravdala neke povijesne ideje ili pak trenutne političke aspiracije. U povijesti, primjerice srpskoj, ima čitav niz primjera takve instrumentalizacije.

Da zaključimo: Višeslavova krstionica nije iz Nina, nije nastala u Hrvatskoj nego u Veneciji, napravili su je tamošnji majstori, naručili vjerojatno Mlečani i nije bila namijenjena Hrvatima?

- Da, po mom mišljenju je, kao što sam već kazao, bila namijenjena jednoj od kneževina na istočnoj obali Jadrana.


Priča o krstionici možda ponajbolje oslikava temu vaše knjige "Klesarstvo u službi evengelizacije". U njoj ste, naime, prvi put na jednom mjestu iznijeli stilsku analizu gotovo svih poznatih kamenih spomenika od 9. do 11. stoljeća. Tisuće kamenih ulomaka i ostataka crkvenog namještaja sistematizirali ste i po načinu izrade razvrstali u najmanje sedam klesarskih radionica koje su u to doba djelovale na području Dalmacije. Što vam govori toliki broj radionica na relativno malom prostoru? Je li to bila autohtona umjetnost ili pod nekim utjecajima? Može li se govoriti o posebnom stilu koji je ovaj prostor dao?

- Generalno stilski gledajući ti reljefi spadaju u produkciju koja je jako dobro poznata na Apeninskom poluotoku, u podalpskom prostoru, u Istri i u Dalmaciji. Stil koji se afirmirao na tom prostoru nema obilježja nacionalnog stila, već je zajednički za cijelo područje. Ta je umjetnost nastala za potrebe opremanja kršćanskih interijera i u tom smislu je imanentno kršćanska.

- Naime, svaki ranosrednjovjekovni sakralni prostor bio je opremljen liturgijskim instalacijama, ponajprije oltarnim ogradama (s pločama i arhitravom) koje su dijelile prostor svetišta od prostora namijenjenog vjernicima. Sakralne građevine na tom širokom spomenutom prostoru bile su srodno opremane.

- Naravno, postavlja se pitanje koliki je vremenski raspon toj pojavi i koliko je broj izvođača, klesara i gdje su sve bili locirani. Ono što sam ja uspio zaključiti, barem na hrvatskom primjeru, a mislim da bi se to moglo primijeniti i na građu s Apeninskog poluotoka, jest da radionice djeluju u relativno uskom prostoru, u polumjeru od nekih 50 kilometara.

Zna li se tko su bili majstori klesari? Jesu li bili Hrvati?

- O tome se ništa ne može govoriti.
Laughing

Jesu li radionice bile pri crkvama, tko ih je financirao?

- I to je jako teško kazati, a tko ih je financirao koji put doznajemo iz natpisa pojedinih naručitelja.

Koja se radionica najviše istaknula svojom vještinom ili kvalitetom izrade?

- Možda najkvalitetnija produkcija je ona s kraja 9. stoljeća koju sam nazvao Benediktinska klesarska radionica. Ostavila je traga na 13-14 različitih lokacija, odnosno crkava u Dalmaciji, između Zrmanje i Cetine.

- Na tom nevelikom prostoru sjeverne i srednje Dalmacije u 9. je stoljeću bila vrlo intenzivna gradnja, izgrađena je infrastruktura od najmanje 50 (a vjerojatno i više) crkava. Za razliku od 10. stoljeća, kada je taj prostor destabiliziran prodorom Mađara u Panoniju, pa ne uspijevamo sa sigurnošću dokumentirati samo pokoju građevinu.

Ima li hrvatska baština neki svjetski važan, reprezentativan spomenik iz razdoblja ranog srednjeg vijeka?

- Cjelovitih spomenika iz tog razdoblja praktički nema. Možemo govoriti samo o rasutim fragmentima sačuvanim na mjestima gdje su nekada stajale crkve koje su kasnije porušene.
Овде се може само претпоставити КОЈЕ ЦРКВЕ СУ ПОРУШЕНЕ НА ТОМ РЕГИОНУ! ДА НИСУ КАТОЛИЧКЕ ИЛИ ПРАВОСЛАВНЕ?!?

Hrvati su došli iz Poljske u 9. stoljeću!

Govorimo o 9. stoljeću, a dolazak Hrvata na ove prostore navodno je bio u 7. stoljeću. Može li se iz klesarskih spomenika iščitati vrijeme dolaska Hrvata na ove prostore?

- Iz ovih spomenika ne. Može se iščitati samo od kojeg su vremena hrvatski vojvode počele uređivati sakralne prostore, a to je bilo nakon njihova pokrštenja. Što je bilo prije toga, o tome ovdje ne govorimo, niti se što zna o vremenu između prvih desetljeća 7. stoljeća kad dolazi do prodora Avara i Slavena u Dalmaciju pa do otprilike godine 800.

Koji se datum dakle uzima za datum pokrštavanja Hrvata?

- Početak 9. stoljeća, kada dolazi do uključivanja hrvatske kneževine kao vazalne države u Karolinško Carstvo.

Postoje li Hrvati prije toga na ovim prostorima kao etnička, teritorijalna ili neka druga činjenica?

- Ne. Deveto stoljeće je jedino sigurno stoljeće za određivanje početka hrvatske prisutnosti na ovim prostorima. Naši Hrvati na ovaj prostor dolaze početkom 9. stoljeća iz Poljske, kao vojna oligarhija koju je Karlo Veliki iz Bijele Hrvatske poslao na Jadran u borbu protiv Avara. Oni tu kao vojni zapovjednici prelaze na kršćanstvo i postaju prvi "duksevi" hrvatske kneževine. Na sličan način, ali nešto kasnije došli su i Srbi sa prostora lužičkih Srba u Poljskoj.


Најсмешније ми је у целој причи да се стално држе приче Константина Порфирогенига као најверодостојнијег. Али у овој причи као да не желе да знају за део из његове књиге ”О народима” одакле и црпе све ”званичне податке” историје а период о коме прича се уклапа 1 на 1!

„... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих [b]Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)...“
[/b]Константин Порфирогенит 1.32,27 (154 be/)

Друга ствар о продору лужишких срба на балкан и обнављању Сербије на балкану веже се 492. година са краљем Самовладом! Значи крај 5. века а не како овај прича прво дошли хрвати у 9 веку па онда ми кроз њих и населили места иза њих нешто касније... Шоу која прича, опет морају они да буду старији. Smile

немачки извори wrote:
Um 490 zog eine Gruppe, die die Quellen als Langobarden bezeichnen, nach Mähren und zu Beginn des 6. Jahrhunderts nach Pannonien. Im Jahr 510 vernichteten sie dort endgültig das von Rudolf regierte Herulerreich. Es ist aber unsicher, ob ein Bevölkerungsverband der Langobarden in der Zeit zwischen der in antiken Quellen überlieferten Phase der Langobarden an der unteren Elbe und diesem Auftauchen an der mittleren Donau wirklich existiert hat. Möglicherweise wurde erst an der Donau eine gemischte Bevölkerungsgruppe in Auseinandersetzungen mit den Herulern neu formiert und nahm einen alten, bekannten und ruhmträchtigen Namen an. Kaiser Justinian I. überließ den Langobarden laut Prokop „die pannonischen Festungen und die norische Polis“.

Они који не разумеју немачки разумеће Прокоп (српска реч). Пише да су се Лангобарди населили и ту код Дунава једну мешану групу људи, на ново обликовали друштво те узели један стари, познати и славан назив! Овде не пишу који је то стари, познати и славан назив. Али ради се о Сербији! Лангобарди се у уписују у многим списима и под именом Суеби, Сарби, Венди,... И њихова освајања се воде у немачкој под именом суеба... Наравно немци имају проблема са изговарањем слова Р, тј. не могу да га изговоре. Док је код португалаца тај народ уписан као САРБИ, док лужишки срби себе зову СЕРБИ!

Груби превод интернет преводиоца, подручје испод Елбе (Лабе) је подручје лужишких срба и дан оно што их је осталу данас су око те реке на подручју око дрездена...
транслатор wrote:
До 490 привукла група које указују на изворе као Ломбардс, да Моравиа и почетком 6. века у Панонију. У 510 они тамо уништили стално владао од Рудолф Херулерреицх. Међутим, неизвесно је да ли је удружење становништво Ломбардс у периоду између традиције у античким изворима фази Лангобарда на доњем Елбе и то појава средњем току Дунава заиста постојао. Можда мешовито становништво је само на Дунаву груписаних у сукобу са Херули и узели једно старо, добро познато и славнo име. Цар Јустинијан И напустио Ломбардс гласан Прокоп "Панонске тврђаве и Норицан Полис".

Архолошка ископавања исто тако потврђују идентична сахрањивања срба око Балтика (4-6 век) и код Срба у Далмацији у 1-3 веку... У немачкој то називају ”хунен гребен или греба” (како би изговорили то), док би на српском рекли личи на мали Гребен та Громила или Тумули. Значи једна култура, која се поново удружује, обвавља државу.
Око утврђеног насеља је обично прокоп, и тај прокоп означава колики је велико утврђено насеље. тј. ако је Прокоп већи/дужи то је већи град, логично... А Полис што горе спопимињу ја сам увек некако везивао за Поље (и не за прокоп), по логици кад грци кажу за пиво Зитос (или житос на српском) а да им то у њиховом језико нема конкретно значење. Жито има смисла, а има и поље...

Ко су били ти ”Лангобарди” Германи, из немачких извора сазнајем да су их латини између осталог називали и Венди. Презимена су им се углавном завршавала са ИЋ ("itz"), ОВ (ow) итд... Сад не могу да пронађем књигу где сам то прочитао да би скенирао и окачио овде ради реда. Планирам да то учиним накнадно, да не буде рекла казала...
Али да буде шизофренија још већа да цитирам објашњење немаца ко су били Венди! Са једне стране пише да су Словени населили Вендске покрајине (Die Slawen im Wendenland, (СЛОВЕНИ У ВЕНДСКОЈ ЗЕМЉИ) - Marc Bastet, слику сам објавио горе у претходном посту под ”Дранг нах остен”). Док код Тацитуса (Књига Тацитус Германија, издавачка кућа Anaconda стр. 188) Немци имају другачије објашњење:
Quote:
Venether heissen ursprünglich di Illyrer, nach deren Wegzug die Slawen (Wenden)

Укратко код тацитуса су Венди Словени а Венети Илири... Што би рекли енглези ”Потето - потато”...

Док за хрвате сам већ раније писао, но укратко да поновимо грађу:
Quote:
Хрвати су део Угра који су се највише мешали или имали додира са словенима (рекли би они на граници). Па су тако хрвати постојали од пољске све до загреба (до саве). То се види и из њихове грнчарије која има 90% аварског утицаја, која је пронађена на том подручју из тог периода о коме прича 9. век. Због тог шуровања су их авари прогнали, један део се спасао на југу пољске у брдима, где и дан данас постоје, пољаци их зову брђани а зокс ми је потврдио да су то хрвати. Други део је пребегао преко саве где су их спасли Серби!
Хрватски језик не постоји више, ово што данас причају је Сербски! Да појасним најближи изворном хрватском је кајкавски језик. А онај стари хрватски је више личио на неки стари пољски језик, са примесом ипсилона итд... Што је логично, и разликовао се од сербског више него што се данас разликује словеначки! Значи свој језик су имали који никада није био признат, све док им није вук караџић није понудио да користе српски као свој књижевни језик. Јер је Сербски језик за разлику од хрватског био признат у АустроУгарској. Да би након тога 1860-те године аустријанци тај званични српски језик у аустроугарској преименовали у хрватски језик. Како би направили разлику у користи њиховим верним псима... Тако се бришу границе између нас и њих, па много католичких срба прозбори званично хрватски у аустроугарској. Остало је историја...
За време југославије Сербски језик добија назив Српскохрватски језик... Да би језик добио статус новог језика мора да има 15% разлике у речима, зато су хрвати пожурили да испуне тај бонус са новим генијалним називима/речима тј. комбинација наравно сербских речи (перачица, зракомлат, итд...). Хрватски не постоји!

За информацију још то, за време НДХ су учили на часу историје да су пореклом Хур-ур-вати, аварског порекла и да нису словени, што се уклапа у хитлерову идеологију али и савршено и у историјске чињенице.
Мало ми је то смешно УР, то је скраћеница за Уроша - владара назив који носе и Немањићи. Али како ју они спретно убаце између Хур и вати - Хурвати, а не хурурвати! Пре би било да су добили тај назив јер су се Курвали, Хурвати - на пољском има смисла још ако су дошли одатле. Још ако прочитамо при том кроати на брзака и притом имамо у виду њихово Хурвати, па да нема даље...

Мађари нпр, себе зову Унгари, или Угри, а носе назив Мађарска, или Магарош како је правилније. Тај назив је био увреда за Угре све до пре неких 400 година, када почињу да га прихватају, Магарош мислим да не треба да објашњавам шта та увреда значи или одакле потиче. Узимајући и познате мале монголске коње које су јахали, освајали по мени тај назив има смисла...

Мало пре налетех на ову страницу:
http://www.wikiwand.com/hr/Rana_povijest_Hrvata
Upravo su istraživanja Waltera Pohla zaslužna za vrlo zanimljivu teoriju o podrijetlu Hrvata koja pretpostavlja da Hrvati u svojim počecima nisu bili etnička već društvena skupina. Rasprostranjenost toponima s hrvatskim imenom otprilike se podudara s granicama Avarskog Carstva. Prema spoznajama o dometima Avarskog Carstva u kasnom VI. stoljeću, stječe se dojam da se ta hrvatska imena pojavljuju upravo ondje gdje je periferija avarskoga vrhovništva. Neke povjesničare je to navelo da pomisle kako su Hrvati bili elitna vojna skupina graničara koji su nakon propasti vrhovne avarske vlasti potkraj VIII. stoljeća ovladali jednim dijelom slavenskog stanovništva Dalmacije. Ova se tvrdnja ne može dokazati, ali je vrlo uvjerljiva kao pretpostavka.[15]
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Kosh
ДЕЛИЈА


Joined: 10 Apr 2012
Posts: 212

PostPosted: 24 Sep 2016 19:42    Post subject: Reply with quote

Карашевци (Крашовани) – заборављени банатски Срби

http://www.srpskaistorija.com/karasevci-krasovani-zaboravljeni-banatski-srbi/

Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 02 Oct 2016 07:14    Post subject: Reply with quote

Сви који желите да знате праве корене старе европске и српске цивилизације обавезно одгледајте овај видео, поделите са пријатељима. Траје сат и по времена и да не дужим...
https://youtu.be/uMK6-2H0zyc

У међувремену сам прочитао пар немачких књига о њиховом пореклу, герман је био ”словенски” назив који означава човека који је главни за неко насеље, село - Гера, име које се очувало код Срба (и словена). Када будем скенирао делове тих књига видећете које све небулозе пишу али занимљиво да ништа не повезују са ”словенским” језиком већ се труде да корене проналазе код старих европских народа као што су Келти-Селти (они који су се селили!), Гали (Голих ратника у преводу, тако су се борили), па онда старог латинског итд... Што би у преводу значило да оно што су они касније одбацили називе, топониме итд... Што и дан данас мењају! Ту културу су по њима преузели словени (”кад су дошли”) што је занимљиво и населили та подручја која су била немогућа мисија војног освајања за РИМ. Али занимљиво је то што ту није било ратова када су се насељавали, већ је било као да ”су дошли” међу своје. И покупили све старе називе еврпоских култура које су НЕМЦИ, ФРАНЦУЗИ и остале латанизиране државе одбациле! Значи и поред тога се ту види и ако смо покупили све то као што они тврде, тумаче - онда смо ми носиоци старе европске цивилизације, јер смо то сачували у својој култури, језицима, називима, топонимима... Док су их они мењали!
Још један доказ за стару европску културу и нашу повезаност.

Да не буде само о германији, обишао сам добар део етрурске италије тј. оног дела Италије где су Етрурци или боље речено РАСЕНИ живели, јер су се етрурци у ствари називали РАСЕНИ! Што је правилно. Гледам неке књиге и захваљујући неком мом знању могу да видим све небулозе и покушаје прикривања старих еврпских култура или боље речено једне заједничке! Тако да Лидијце или Ликијце како их називају у ствари треба називати исто Расени, то име које смо ми до краја средњег века користили/носили (Рашка, Рас, Расени, или код грга - Трашани, трачани, траси - траки). Притом Прочитао сам најновије издање Александра Тешића - Консингас - Кроз огањ и воду. Одлична књига али ми смета да у периоду косовског боја не спомиње српског краља Твртка Котороманића Стефана! Чију надвласт је и Св. Кнез Лазар признавао. Но спомиње Неуре, који су наши преци, како каже... То су они настали од Вука, по Херодоту су прогнани змијама из своје прапостојбине и населили централни део балкана. Хородот спомиње да се једном годишње претварају у вука (што је случај и у овом митолошко-историјском делу). За нас Србе се везује исто та прича, вукодлаци су доказано дело словенске митологије/веровање (као нпр. вампир), а ми Срби носимо то веровање повезаности са вуковима. Погледајте ствари отаџбине где извлаче неке мотиве за своје мајце из наше митологије, прошлости. Зашто сам то кренуо да причам? ах, да Неури - грци су их називали Lykoi. Звучи идентично као назив који је кориштен као код античких Ликијца - Расена у данашњој турској са којима су се грци тада сусретали... Е од њих жабари уче да су после тројанских ратова, 1200 пре Христа, део тог народа преко мора дошли и населили горњи и централни део данашње италије (етрурски део). Да је то небулоза ускоро више о томе (средоземно море је било паклено у том периоду, банде, распуштене морнарице, бродови који су харали онемогућили би такав богати плен, тј. половидбу истих), имам изворе шта како итд...
Дошли су са балканског полуострва - тада названог Хелм! Као што су се Спартанци након Тројанског рата спустили са Севера (званична историја!) ови су се са тог неког нашег подручја отиснули у другу страну. Небулоза је да су они препловили пола средоземља и онда одлучили да населе централни део западне обале па отишли у правцу према венецији горе укосо на другу страну (где је био центар трговине!).
Логично је ако се иде копном да правац буде обрнут! Бродовима около наоколо је небулоза! Опет сам се расписао, али у плану ми је да све то као и обично са изворима потврдим, а и добрим делом сам био на лицу места неких тих најзнаменитијијх и мање познатих локација по жабарији.

Можда занимљиво као увод у Расенску италију. Знате порекло настанка Рима (или како су је у почетку називали Рума) опет вукови - Вучица и Ромул и Рем... Чудна та латинска митологија...

Али одгледајте видео прво, траје сат и по времена, сваки минут је злата вредан. И лепо објашњено.
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 18 Oct 2016 08:16    Post subject: Reply with quote

Ради реда да убацим део немачких истраживања старих назива на подручју Германије!
Ово би била та анализа или покушај објашњења СТАРИХ (!) ткз. Хохдојч назива или њихових завршица ић, ов, ова, ин,... Све су то словени задржали док су ”немци” латанизовањем одбацили... Или боље речено ”брисали” њиховим клероватиканским походом на исток - Дранг нах остен...


"cHrabry"- ладно преводе као ”лопов-разбојник” по некој само њима логичној , а не Храбри! За то је и википедија довољна ( https://en.wikipedia.org/wiki/Boles%C5%82aw_I_the_Brave )
Ко разуме немачки познаје апсурд целе ове приче и потврђује старину наше културе, назива итд... Сви ти ”старо-европски” називи личних имена, предмета, топонима, итд. су и даље присутни код нас. Док се код њих бележе као ”старогермански”.

Сада пар речи и ускоро више о Етрурским Расенима и мом истраживању по италији...

Обишао сам неке познате или боље речено ”мање познате” етрурско-Расенске крајеве, нпр. Серветери 30-ак км северније од Рима:
http://www.visitlazio.com/etruschi/-/turismo/683056/cerveteri-necropoli-della-banditaccia
Оно што сам тамо видео сигурно је било ван сваких очекивања, буквално ”град” са око 22.000 гробица (познатијих као тумули код нас). А при том најпознатија гробница је ”Sorbo necropoli Cerverti". О томе можете да гуглујете, да не пребацујем сада линкове...
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
верни делија
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 29 Mar 2008
Posts: 330
Location: Димензија Икс

PostPosted: 19 Oct 2016 18:27    Post subject: Reply with quote

http://www.vaseljenska.com/drustvo/rusi-obelodanjuju-istinu-o-poreklu-srba/
Случајно налетех на овај текст, па ако може Сербо Макарид или ко већ, да да неко своје мишљење о овоме?
Извињавам се ако је неко већ постављао овај текст, јер кажем малопре сам налетео на исти, а колико видим, стар је 4 год.
_________________
ЗВЕЗДО БЕЗ ТЕБЕ НЕ МОГУ ЖИВЕТИ!!!
Back to top
View user's profile Send private message
Сербо Макарид
Стара гарда


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 2889
Location: Epicentar ludila

PostPosted: 24 Oct 2016 03:14    Post subject: Reply with quote

Да одговорим укратко... Ти Ликијци или Личани су себе називали Расени (!). Били су учесници тројанских ратова, то је све званична историја. И након тројанских ратова су насељавали територију данашње италије Италије (1200 п.Хр.). Опет по званичној историји од њих су настали Етрурци тј. Личани су преци етрураца - који опет себе називају РАСЕНИ!
Једно питање да ли познајеш још неку територију/место које су насељавали Расени-Рашани-Срби, а назива се Лика?
Мала помоћ ту и данас постоји српска црква Св. Спаса (9 век!).
Та (наша) Лика може да нам буде само смерница кретања Расена (Личана, Етрурца, Расена) након Тројанских ратова на апенинско полуострво НЕ МОРСКИМ ПУТЕМ ВЕЋ КОПНЕНИМ... Ако узимамо у обзир да су Спартанци након тројанског рата дошли са севера, све то нам потврђује да се (једна од) Троја налазила на Балкану (Скадар!).
Quote:
По једној легенди, Лика је добила име по лîку. Лîк је у икавици ријеч за „лијек“. По другој легенди, Лика је добила име по грчкој ријечи λύκος (ликос) што значи „вук“, а Лика је позната по томе да у њој живи много вукова. Међутим, према неким тумачењима, Лика је добила име по својој карактеристици, земља са пуно воде, на латинском liquor, као и келтском leik, значи течност. Најновија тумачења Лику доводе у везу са античком покрајином Ликијом.


Цела прича је толико једноставна, али проблем је што се манипулише именима, па се припадници те цивилизације у ”званичним” списима ословљавају са Ликијци, Личани, Етрурци, Трасени, Трачани,... Значи све осим ”Расени”! А да се по неком правилу ту увек појављују и називи Сард, Сарди, Сарби, Сорби, Серби, Серви, Сервијани, Сервијанке итд... То сигурно није случајно.

Кад смо већ код таквих линкова, да оставим и ја један, препоручујем прочитајте и поделите (кратак је текст):
http://www.srpskaistorija.com/srbi-su-u-podunavlju-od-neolita-prof-dr-mario-alinei/
У принципу потврђује резултате мојих истраживања, да се европска култура развила преко Лепенског вира и Винчанске културе одакле се са језиком ширила даље у европу. Генетика то потврђује, Археологија, Лингвистика, Антропологија, само званична историја лупа глупости и форсира ватиканску небулозу, за све то постоји разлог о којима би ускоро више писао...
_________________
www.fondacijadelije.org
Back to top
View user's profile Send private message
верни делија
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 29 Mar 2008
Posts: 330
Location: Димензија Икс

PostPosted: 25 Oct 2016 12:45    Post subject: Reply with quote

Хвала на одговору Сербо, твоји текстови су злата вредни!
Настави са истраживањем, и колико год си у могућности, пише овде, јер заиста човек може много тога да научи из ових твојих уписа.
_________________
ЗВЕЗДО БЕЗ ТЕБЕ НЕ МОГУ ЖИВЕТИ!!!
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3 ... 15, 16, 17, 18  Next

View previous topic :: View next topic
Page 16 of 18

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop