View previous topic :: View next topic |
Ко је већи непријатељ српскоме народу?Ватикан или муслимани? |
ватикан |
|
68% |
[ 271 ] |
ислам |
|
31% |
[ 127 ] |
|
Total Votes : 398 |
|
Author |
Message |
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
Posted: 18 May 2015 20:08 Post subject: |
|
|
|
ЗАМЕРКЕ КАРДИНАЛУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДРАЖЕ
ОДМАХ после окупљања у Блајбургу реаговао је истакнути хрватски историчар др Хрвоје Класић, професор на Филозофском факултету, замерајући кардиналу Јосипу Бозанићу што ниједном речју није споменуо усташтво и усташке злочине.
- Блајбург, гледано историјски и стручно, није нешто најстрашније што се догодило у хрватској историји, како се зна рећи. Јасеновац је немерљиво гори. Нико ко је страдао у Јасеновцу није крив за Блајбург, а многи који су били у Блајбургу криви су за злочине у Јасеновцу... Ужасно ме љути што је кардинал Бозанић више пута споменуо како су у Блајбургу страдале невине жртве. То једноставно није истина, жене и деца су масовно пуштани, али никад нико то не говори и не пише.
Класић је коментарисао и рехабилитацију Драже Михаиловића, рекавши да се криво интерпретира судска одлука у Београду:
- То је одлука која је суђење Дражи Михаиловићу прогласила непоштеним, те се сада он сматра неосуђиваним. Значи, не сматра га се невиним или да није злочинац, само му је суђење поништено. Да питате било ког историчара, од најлевије до најдесније оријентисаног, рећи ће вам како му суђење није било коректно, јер није. И ту стаје прича.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:548396-%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%91%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D1%83 |
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
MisaCZV_ ДЕЛИЈА сениор
Joined: 27 Nov 2007 Posts: 416 Location: Београд
|
|
Back to top |
|
|
Сербо Макарид Стара гарда
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 2889 Location: Epicentar ludila
|
Posted: 06 Sep 2015 16:37 Post subject: |
|
|
|
ХРВАТИ СУ ПОКУШАЛИ ХИМНУ „ХЕЈ СЛОВЕНИ“ ПРЕДСТАВИТИ КАО СВОЈЕ КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
ХРВАТИ ИЗМИШЉАЈУ ДА ЈЕ ХИМНА „ХЕЈ СЛОВАЦИ“ (ОД 1838. ГОДИНЕ „ХЕЈ СЛОВЕНИ“) ЊИХОВА НАРОДНА ПЕСМА
Стварни аутор основе за химну „Хеј Словени“ (написана је у Прагу 2. новембра 1834. године) је Словак Sámuel-Samo Tomášik (1813-1887), а иста песма била је једно време чак и химна Словачке (1939-1945).
Ова песма је имала више верзија направљених баш од самог аутора, а једну од њих (под називом „Slovany“) објавиће касније (1838) „Nový a starý vlastenský kalendář na rok Páně 1838“ (Vol. 9, стр. 36.).
Горе поменути Kalendář издавао је (1830-1853) један други познати Словак, Gašpar Fejérpataky-Belopotocký (1794-1874).
Tomášik je током својих путовања посетио тзв. „Републику Краков“ (званично: Wolne, Niepodległe i Ściśle Neutralne Miasto Kraków i jego Okręg), где је чуо стару пољску песму „Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy“, која му је дала идеју за писање његове химне (у наставку следи оригинални текст химне).
Hej, Slováci
Hej, Slováci, ešte naša
slovenská reč žije,
Dokiaľ naše verné srdce
za náš národ bije.
Žije, žije, duch slovenský,
bude žiť naveky,
Hrom a peklo, márne vaše
proti nám sú vzteky!
Jazyka dar zveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
Nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny;
I nechže je koľko ľudí,
toľko čertov v svete;
Boh je s nami: kto proti nám,
toho Parom zmetie.
A nechže sa i nad nami
hrozná búrka vznesie,
Skala puká, dub sa láme
a zem nech sa trasie;
My stojíme stále pevne,
ako múry hradné.
Čierna zem pohltí toho,
kto odstúpi zradne!
Извор (назив књиге) :
„ Album hrvatskih napjeva (Album National Croate) 100 hrvatskih narodnih napjeva za glasovir udesio Slavoljub Lžičar. “
Страна књиге : 007
Аутор : Чех Eduard František Lžičař (1832-1901), који на Хумском полуострву (Хелму/Балкану) користи своје новоприхваћено име – Slavoljub Lžičař
Издавач : Henry Litolff´s Verlag
Место штампања : Brunšwik/Braunschweig (Deutsches Kaiserreich: 1871-1918)
Година издања : 1898
Језик : хрватски
Хрватски изворни језик није никада признат од стране аустроугарске, већ је сербски (или илирски како су га до тада називали) био званичан у тој покрајини кога хрвати на наговор Вука Караџића узимају као свој књижевни од 1848. године. Аусторугарска касније тај Српски језик у њиховој монархији називају Хрватским како би правили разлику код оних Серба који живе код њих.
Ово је нпр. изворни хрватски језик. До те 1848 су се наши језици тотално разликовали као што ће те видети/прочитати, а тај хрватски се говорио углавном северно од Загреба и то је та изворна хрватска, што је генетика и доказала, као и археологија јер се ту налази умногоме разликују од ”сербских” који су (били) присутни по целом региону.
Ево једне изворне патриотске хрватске песме из 1830 како би укапирали која је то разлика била:
”Vre i svoj jezik zabit Horvati
Hote ter drugi narod postati;
vnogi vre narod sam svoj zameće
Sram ga jak stranjski: "Horvat" reče.
Sam proti jel ne štuje
i svak slepec sam sebe truje.
Nek gaj rasteplen reći po svetu
kad je već istom znano detetu,
da se ne poyna već Horvatica,
misleć rođena da je Nemica.
Nut vse vu stranjski senije vre gine
za svu mater niš se ne brine.”
_________________ www.fondacijadelije.org |
|
Back to top |
|
|
Сербо Макарид Стара гарда
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 2889 Location: Epicentar ludila
|
Posted: 07 Sep 2015 14:11 Post subject: |
|
|
|
Иван Стојановић
Дум Иван Стојановић (1829 — 1900), био је римокатолички свештеник и један од најпознатијих дубровачких Срба католика који се супротставио аустријској кроатизацији Дубровчана. Сарађивао је у књижевном часопису „Словинац“.[1]
у његовој књизи „Дубровачка књижевност“ (1900) јасно је истицао да су Дубровчани били по вери римокатолици, али по језику и по пореклу Срби. Сматрао је да то једно не искључује друго и да једно не смета другоме. Дум Иван је превео и једну значајну књигу немачког историчара Ј. К. Енгела: »Повијест Дубровника« (1903). У књизи је он објавио и свој обимни додатак од око 200 сграна под насловом »Најновија повијест Дубровника«. У њему је, као живи сведок, показао како је Аустрија од успостављања своје власти на почетку 19. века живо радила на кроатизацији Дубровника. Он је и лепо видео и приказао да о старим Дубровчанима не треба судити по новим, који су последица смишљене аустријске антисербске политике и кроатизације.
Нажалост, у другој Југославији за ту књигу такорећи није се ни знало, или није смело да се зна. Дум Иван Стојановић је, међутим, деловао у духу модела који је имао Вук Караџић, који се обично назива оцем модерне сербске културе: имао је свест да историјски припада сербском народу и сербској култури. Обе Стојановићеве књиге издала је после његове смрти Сербска дубровачка омладина. Предвидео је велики заборав Дубровчана о својој историји рекавши да ће потомци знати историју своје државе као и историју Јапана. [2]
*
Референце .
1 Сербска друштва у Дубровнику, Саша Недељковић - Растко - Соколска књижница
2 Srđ. Dubrovnik. 1902.
_________________ www.fondacijadelije.org |
|
Back to top |
|
|
СКИДС ДЕЛИЈА сениор
Joined: 01 Jun 2005 Posts: 833
|
|
Back to top |
|
|
алек ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 11 Feb 2015 Posts: 12
|
|
Back to top |
|
|
ВУЦЗ ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 18 Dec 2014 Posts: 62 Location: РСК
|
Posted: 11 Jan 2016 17:12 Post subject: |
|
|
|
|
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
zokriogi ДЕЛИЈА сениор
Joined: 16 May 2008 Posts: 525 Location: kosutnjak
|
Posted: 20 Jan 2016 16:19 Post subject: |
|
|
|
Quote: | VOJVODA MIŠIĆ O HRVATIMA I JUGOSLAVIJI
Mišić je marta 1919. godine kao načelnik Štaba Srpske vrhovne komande, na predlog regenta Aleksandra, otišao u Hrvatsku kako bi se lično obavestio o političkoj situaciji. Dvočasovni razgovor sa Aleksandrom, održan po povratku iz Splita, Mišić je prepričao svom ratnom sekretaru Miloradu Pavloviću Krpi. U nekim tekstovima objavljenim na internetu tvrdi se da je Krpa zapisao sledeće rečenice:
"Jugoslovenstvo nije narodnost, nego ideologija", rekao je vojvoda Mišić regentu Aleksandru.
"Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine", naveo je Vojvoda.
Mišić je na osnovu razgovora sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima, shvatio da oni svi misle "da je nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost".
"Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima nećemo usrećiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi, i u takvoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi... Ne zaboravite, visočanstvo, moje reči", upozorio je vojvoda.
On je regentu predložio da se mora odmah otcepiti od njih, "dati im državu, nezavisnu samoupravu, pa neka lome glavu kako znaju".
Razgovor s regentom vojvoda Mišić je okončao rečima: "Ako ovako ne postupite, siguran sam da ćete se ljuto kajati".
|
_________________ Нек' песма ори се нек' грми стадион,
ти нећеш остати никад сама јер живот си мој! |
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
Крејзи Норт ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 14 Oct 2012 Posts: 52
|
|
Back to top |
|
|
Kosh ДЕЛИЈА
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212
|
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|